Zvanični plakat

Zvanicni plakat

Abgelegt unter: Aktuelno, Literatura, Srpske Novine, Srpstvo, Umetnost, Vesti

МИОДРАГ ЛУКИЋ – Портрет – Пише: Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик

МИОДРАГ ЛУКИЋ
– Портрет –

Пише: Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик

Миодраг Лукић је пореклом из малог места Лопаре – Република Српска, рођен 1966. године. Живи у Швајцарској, у Бадену, где је као бројни његови земљаци дошао деведестих година прошлог века, трбухом за крухом. Син гастарбајтера, отац му је радио и умро у Немачкој, док је он постао писац, песник, књижевник, који у начелу најчешће и пише о гастарбајтерима, па је тако постао и својеврстан хроничар српске дијаспоре. Никад није написао ни песму ни причу пре него што је написао и објавио први роман, што је редак случај, јер обично сви писци почињу са стиховима и кратким причама, новелама и, тек након доказивања свог талента, усуђују се да напишу и роман, који је, како се зна један од најтежих облика књижевног стварања, за што није довољан само таленат, већ треба и познавање живота, искуства. После романа писао је (и пише!) песме, приповетке, драме и филмске сценарије, не запостављајући ни роман. Како видимо, Лукић је поступио другачије, својствено. Он и иначе поступа другачије од већине писаца. Нпр., уместо да покуша да објави своје драме, или да оне буду изведене у неком позоришту у Србији, он је основао Српско-позориште Дуга у Швајцарској и сам режирао своје дела.
До сада је написао осам романа и дванаест драма, четири сценарија и много приповедака, песама. Он је, како већ рекосмо, и оснивач Српског позоришта у Швајцарској, звано „Дуга“, где је лично режирао и изводио своје драме, као и драме других. Са позориштем он често гостује у отаџбини и неким западноевропским земљама, поготово у Швајцарској: гостовао у свим већим градовима. Његово стварање, показује нам виталног човека и активног ствараоца. Али, како каже мр Живко Марковић, он је „писац који не јури славу – једног дана ће га она сама појурити“. Један је од оснивача Удружења српских писаца у Швајцарској, поред Горана Ивановића, Марка Ружичића, Јовице Михаиловића и Братислава Живуловића. Прошле године је напустио Удружење спрксих писаца у Швајцарској, али није коментарисао за јавност своје разлоге за такав поступак. Поред Каплана Буровића, он је један од најплоднијих писаца српске дијаспоре. У исто време и један од најбољих, најчитанијих. Миодраг има бројне читаоце и симпатизере, не само у Швајцаској и Србији, већ широм Европе и света.
Његов роман-првенац је ЛУДИ ВЕТАР (Сербиан Гиголо). Следили су га, СТУДИО ЕВРОПА, РАЊЕНИ ВУК, СУДБИНЕ, ХИЈЕНЕ, па РАЊЕНИ ВУК ИИ и, два последња: ФОКА, МЕСО.
Све му их је објавила Издавачка кућа „Легенда“ из Чачка. Неке и по трећи пут.
Радња његових романа је смештена у дијаспори, углавном Швајцарска, и у нашим, српским срединама. Догађаји су аутентични, понекад се чини да су помало аутобиографски или барем да је писац био сведок догађаја које описује. Сви његови романи чини се као да се међусобно прожимају. Роман МЕСО се развио од приповетке, преко позоришног комада ЗВЕЗДЕ ДНА, који је игран 2009. године у позориште „Дуга“, па до романа, који је објављен у октобру 2009.
О времену, у коме живимо, Лукић пише без устезања и без аутоцензуре, или – како се у народу каже – без длаке на језику, што се сигурно извесним круговима, нашим и страним, не свиђа. Да се раније појавио на књижевној скени, сигурно би милитирао међу дисидентним књижевницима.
Драме Миодрага Лукића су: БАНКАРКА или ЛАЖ НАША НАСУШНА, КРУНА КРАЉИЦЕ ЛЕПОТЕ, ПЕЧАТ ЈЕЗИКА, ВИДОВЊАК ÐОКА И ПАРАЗИТИ, ПЕДИСТИТИС, И ДА САМ ПАМЕТАН ПОЛУДИО БИХ, ОДЛАГАЊЕ ЖИВОТА, ЗВЕЗДЕ ДНА, ЕДУКОВАНА ЖЕНА, АЈНШТАЈНОВА ЖЕНА и друге. Сва ова драмска дела аутор је лично режирао у Српско-швајцарском Позоришту „Дуга” у Швајцарској.
Од филмских сценарији спомињемо: СПРY ВИЛА, СТОРМY WИНД, ПА ИПАК и СТУДИО ЕВРОПА.
По први пут у својој историји, Удружење српских писаца у Швајцарској, чији је члан Миодраг Лукић, како рекосмо, од формирања, почело је 2010. године да додељује своју књижевну награду „Захарије Орфелин“. Ову је награду први добио наш Миодраг, а за његов поменути роман ФОКА.
Миодраг Лукић је покушао и да преведе своја дела на стране језике, посебно романе, али је непремостиви проблем њихово објављивање. Отаџбина му не притиче у помоћ, а Швајцарци су још увек заузети сатанизирањем Србије и српског народа (Свака част изузецима, посебно књижевнику Оскару Фрајзингеру!), док неки и отворено изјављују да немају храбрости да објаве његова дела (конкретно директор издавачке куће „Зитглоке“!).
Петер Урбан – немачки преводилац са словенских језика, каже Лукићу: „Прочитао сам Ваша дела, свиђају ми се, али их нико неће објавити на немачком, барем за Вашег живота. Да бисте данас били добродошли као српски писац у свет немачке литературе не смете бити Србин. Можете бити српски писац, али не смете бити Србин. А Ви сте превише Србин за укус оних који одређују шта је добро“.
Сам Лукић каже: „Да би моја дела била преведена на немачки, морао бих да пљунем по мом народу, као што чини одређни број писаца, а ја то не могу и нећу“.
О Миодрагу Лукићу и његовом стварању до сада, поред Живка Марковића и Виолете Милићевић, писали су и М&БК (у И-Н СЕРПСКА ДИЈАСПОРА, Београд). Сигурно мало, премало у упоређењу са опусом његовог стварања, пре свега, а затим и у вези значаја овог стварања. Али ово није за чуђење, кад имамо увид у општу кризу и ситуацију створену у земљи и иностранству, посебно кад имамо увид и у флагрантно непријатељски став постојећих власти према дијаспори, која – жељна слободе и демократије – не покорава се хипокризији и противуставној диктатури.

МИОДРАГ ЛУКИЋ

НЕДАМ ЗАБОРАВУ

Не спавам,
уморне очи не затварам,
не дам сну да крилима заборава
додирне моје очне капке.

Будан сам јер знам,
да они који причају
успаванке за народе,
мом памћењу о глави раде.

У мени живе сјећања
На Косово и прије Косова,
На славу и цареве
На буне и ратове

У мени звоне звона грачаничка
Кроз мене тече Бистрица,
На прстима носим земљу с Косова
У њедрима срце Облића.

Не дам забораву да ми донесе мир,
не дам ни једно моје сјећање,
ни један ожиљак са моје душе
за сва блага њихова.

Ако бих дао,
да ми украду памћење,
звоњава да ми утихне,
Бистрица пресахне,

прах земље косовске
с’ прстију да спадне,
стало би ми срце у њедрима,
дах би нестао из мене.

И не бих био ја,
нестао бих у каљузи сивила
међу млионима сивих лица
која пристају на заборав.

Не дам, јер ја јесам
потомак Милошев, Лазаре,. Ðорђев,
Не дам, јер не могу и нећу да будем
Ничији и нечији, кад знам коме припадам.

Пријете ми да ће ми одузети мјесто,
укинути право на парче неба,
ако не заборавим ко сам
И зашто сам то што јесам.

А ја недам забораву,
Да помути моје памћење
Да избрише моја сјећања
Да угуши куцање у њедрима

Не дам по цијени да останем сам,
да се борим са нељудима – научио сам.
да робујем још пет вијекова,
али ћу да останем ја.

Назад на врх Go down

Погледај  предходну тему Погледај  следећу тему Назад на врх


Miodrag Lukic

www.pozoristeduga.ch
www.majevica.net

Obaveštavamo Vas da je od 1.decembra 2009.godine u Gradu Smederevu otvorena Kancelarija za dijasporu

Poštovani,
Obaveštavamo Vas da je od 1.decembra 2009.godine u Gradu Smederevu otvorena Kancelarija za dijasporu.Jedna od mnogih delatnosti Kancelarije je stvaranje kontakata i saradnje sa Klubovima iz dijaspore.Molimo Vas da  ukoliko imate kontakte Klubova iz dijaspore, da nam prosledite njihove adrese.Sa ciljem da da unapredimo međusobnu saradnju i razmenjujemo informacije šaljemo Vam svoje kontakte.
Unapred zahvalan,
Dragiša Jovanović
Koordinator Kancelarije za dijasporu
tel:+38126/615-946

PUTOVANJE NA KOSOVO I METOHIJU ZA VIDOVDAN

http://jefimija.net/index.php?option=com_registrationpro&Itemid=1079&func=details&did=5

ALBERT KOTINI – Albanac koji diskutira knjigu neviđenu očima –

ALBERT KOTINI

– Albanac koji diskutira knjigu neviđenu očima –

Piše: Prof. dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Visoko obrazovani Albanac Albert Kotini, u listu « 55 », Tirana, 29. maj 1999, str. 13, objavljuje članak “Kadareja, ky shqiptar i madh” (Kadare, ovaj veliki Albanac), gde, između ostalog piše:

«Srpski autor B.Pavlović, u njegovoj knjizi napada Kadarea ne sa argumentima, već sa političkim “faktima”, nazivajući turskom poreklo Albanaca Kosova, nazivajući Kadarea – mercenarom (najamnikom) Envera Hodže i dosta drugih optužbi, koje upoređuje kao proizvod Tita-Envera…Kao Enver Hodža, Hitler i Musolini, Kadare je igrao i spekulirao sa najsublimnim osećanjima rodoljublja Albanaca Kosova, koje je imao za cilj i ima za cilj da ih upotrebi kao topovsko meso i za ostvarenje njegovih ličnih ciljeva, najegoističnih i najpaklenih. Ovako dovršava njegovu knjigu B.Pavlović”.

Pošto imamo knjigu Blagoja P. Pavlovića ALBANIZACIJA KOSOVA I METOHIJE, Beograd 1966, potražismo citirane reči Alberta Kotini, od početka do kraja, ali ih nigde ne nađosmo.

U međuvremenu, u članku gospođe Drita Reso Shovinizmi i Kadaresë (Šovinizam Kadarea), objavljen u reviji YLBERI God. VI, Br. 7, Ženeva 1998, str. 13, upravo na njegovom kraju, nađosmo drugi deo citata, koji smo doneli od A.Kotini-a. Ali te reči nisu Blagoja P. Pavlovića: one su autorke članka D.Reso, koja pozitivno komentira knigu B.Pavlovića.

Šta se to desilo? Albert Kotini ne samo da nije pročitao knjigu Blagoja P. Pavlovića, koju diskutira, već tu knjigu nije video ni očima. Klinjem vam se da on ne zna ni kakve su boje korice te knjige! On je pročitao samo članak gospođe D.Reso i, deformirajući sve iz njenog članka, sa jednim najflagrantnim i najslepijim antisrpskim šovinizmom, preduzeo je da piše protiv knjige Blagoja P. Pavlovića, kojoj, kako rekosmo, nije video ni korice. Sledstveno, reči gospođe D.Reso pripisuje B.P.Pavloviću, ili – kako kažu Albanci – nabio ga kao vo kobili.

Sa ovakvim biserima obiluje albanska štampa. Albert Kotini nije ni prvi, a sigurno neće biti ni poslednji, koji diskutira za knjige koje nije ni video očima.

Mit Blick auf die deutsch-südafrikanische Kooperation bei der Vorbereitung der bevorstehenden Fußball-WM analysieren Berliner Regierungsberater den Nutzen Südafrikas für die deutsche Außenpolitik

Newsletter vom 08.06.2010 – Juniorpartner Südafrika (I)

PRETORIA/BERLIN (Eigener Bericht) – Mit Blick auf die
deutsch-südafrikanische Kooperation bei der Vorbereitung der
bevorstehenden Fußball-WM analysieren Berliner Regierungsberater den
Nutzen Südafrikas für die deutsche Außenpolitik. Wie es in einer
kürzlich veröffentlichten Studie der Stiftung Wissenschaft und Politik
(SWP) heißt, habe Südafrika „zweifellos das Potential“, die Hegemonie
über Afrika südlich der Sahara auszuüben. Außerdem verfüge die
Bundesrepublik in dem Land über erheblichen Einfluss. Die beiden
Faktoren zusammen eröffneten die Möglichkeit, Pretoria als
Ordnungsmacht in Afrika zu nutzen, um die dortigen Verhältnisse im
Sinne deutscher Interessen zu beeinflussen. Etwas Vorsicht sei jedoch
angebracht, denn schon jetzt werde in Afrika häufig die Meinung
geteilt, „Südafrika nehme stellvertretend die Interessen des Westens“
auf dem Kontinent wahr. Die SWP rät, den zunehmenden Bestrebungen
Südafrikas entgegenzuwirken, sich mit anderen Staaten des Südens
zusammenzuschließen und seine Kooperation mit der EU und den USA
demgegenüber zurückzustellen. Als geeignete Mittel dazu gelten der
Ausbau der bereits jetzt recht engen Militärkooperation sowie
gemeinsame kriegerische Ordnungsmaßnahmen in Afrika.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57827