LAŽNE I DOBROBITNE DEKLARACIJE Istina je neophodan uslov Deklaracije pomirenja – Deklaracija o Srebrenici – katastrofalni uèinci po Srbiju i RS


From: Minja M. [mailto:minja@vlada.ca]
Sent: Friday, May 07, 2010 10:51 AM
To: 011 minja m.
Subject: ISKRA MAJ 2010: Deklaracija o Srebrenici – katastrofalni uc(inci po Srbiju i RS pise Nikola Ljotic
Deklaracija o Srebrenici – katastrofalni uèinci po Srbiju i RS

LA®NE I DOBROBITNE  DEKLARACIJE
Istina je neophodan uslov Deklaracije pomirenja

Srebrenica – koja se, uzgred, dogodila pre 15 godina – za poslednjih  dva do tri meseca  dominirala je srpskom politièkom scenom. Ali bilo je dogaðaja i pre toga koji su bitno doprineli razvijanju nedavnih srebrenièkih aktivnosti  u Srbiji.

©ta je prethodilo Deklaraciji  o Srebrenici

Prvo je predsednik Srbije Tadiæ oti¹ao u Potoèare da se u ime Srbije pokloni muslimanskim ¾rtvama koje su  sme¹tene u tamo¹njem Memorijalnom centru. Istini za volju, predsednik Tadiæ ne ode tom prilikom do obli¾njeg groblja   gde su srpske ¾rtve posahranjivane. Valjda je njegovom predsednièkom velièanstvu bila nedostojna poseta jednom zabaèenom groblju u poreðenju sa spektakularnim Memorijalnim centrom u koji su  bile uprte politièke i propagndne ”oèi” celog zapadnjaèkog sveta.
Potom je Parlamenat EU u Strazburu, Francuska, na inicijativu „brata” Slovenca, Jelka Kacina, koji je inaèe u njemu zadu¾en za „srpska” pitanja, doneo Rezoluciju, proglasiv¹i  11. juli  danom seæanja na srebrenièke (muslimanske) ¾rtve.
Nije bitno da li je ba¹ tako, ali Tadiæeva udvorièka interpretacija Rezolucije EU parlamenta je zahtevala da i Skup¹tina Srbije mora da izaðe pred svet sa  rezolucijom u kojoj bi ona priznala da su Srbi poèinili genocid u Srebrenici. Tako je otpoèela ova sada¹nja skoro tromeseèna dominacija ove, po svemu inaèe zastarele teme, na srpskoj politièkoj sceni.
Jo¹ tokom 2009, Tadiæ je pustio tu Kacinovu ideju u promet. Odmah ju je prihvatio ®arko Koraæ, predsednik jedne praktièno, ¹to se èlanstva tièe, nepostojeæe stranke. On je Tadiæevoj ali najvi¹e po Srbe genocidnoj ideji – jer se ovi time i biolo¹ki mogu uni¹tavati, o èemu æe se reæi ne¹to vi¹e docnije – pridodao i svoj „humanitarni” i „civilizacijski” predlog da svako negiranje, istra¾ivanje ili izra¾avanje drugojaèijeg mi¹ljenja od onog Rezolucije EU, bude podlo¾no kriviènom gonjenje. Bojim se nadma¹io je g. Koraæ i Hitlera i Staljina u spreèavanju da se obelodani istina o Srebrenici.
Posle, pak, toga pitanje prièa o Srebrenici je zamrla u Srbiji. Izgleda da je Tadiæu bio krajnji rok da do polovine 2010. isporuèi kao pandan Rezoluciji EU svoju Deklaraciju, te je s poèetkom ove godine, kampanja oko Srebrenice odjednom o¾ivela pogotovo kad je Skup¹tina uzela Rezoluciju EU u razmatranje.

Dekllaracija zakasnila tri meseca. Za¹to?

Tu su ispoljavana razna mi¹ljenja od odbijanja do Tadiæevog glavnog „humanitarnog” argumenta da je Deklaracija neophodna jer jedino ona doprinosi pomirenju Srba i Bo¹njaka. Uzelo je dugo da se ozbiljnije poène rad na Deklaraciji dok Tadiæ nije dozvolio da se iz nje izbaci reè „genocid” i zameni „zloèinom”. Jo¹ du¾e je uzelo  pitanje da li bi i zloèini protivu Srba trebalo da budu ukljuèeni u Deklaraciju. Ova odlaganja, us-tvari su, rezultat najdu¾eg vremenskog odlaganja – Tadiæ nikako da ostvari èak i meðu svojim poslanicima potrebnu veæinu.
Èeda Jovanoviæ, predsednik LSP, je protiv, zbog izbacivanja reèi genocid. Ivica Daèiæ je lako bio „za” jer to donekle opravdava Milo¹eviæa jer je on u vreme Srebrenice bio u te¹koj zavadi sa voðstvom RS. Iz Daèiæeve koalicije ne zna se kako je Krkobabiæ, predstavnik penzionera, prihvatio Deklaraciju, ali zna se da  je treæi èlan Daèiæeve koalicije, jagodinski èelnik Dragan Markoviæ Palma dao svoja tri glasa, tek po¹to je predsednica Skup¹tine objavla da æe odmah poèeti rasprava i o drugoj  Deklaraciji kojom bi se osuduli zloèini protiv Srba, Rezolucija Skup¹tine Srbije je  pro¹la sa 2 glasa veæine tj. 127 poslanièkih glasova; 21 je bilo protiv, a njih 102 ili nije bilo prisutno ili su bili uzdr¾ani.

Deklaracija Skup¹tine o Srebrenici

Deklaracija Skup¹tine o Srebrenici poèinje od humanog aspekta kako Ustava Srbije tako i Univerzalne deklaracije UN, pa dotièuæi se mnogih zapadnjaèkih institucija za za¹titu ljudskih prava, zakljuèuje obavezom Srbije, da  sad prizna, da kad se Srebrenica de¹avala, nije spreèila kr¹enje tih prava, ¹to ona svojom deklaracijom sad èini. Ali  to ona èini ne samo zbog Srebrenice veæ i zbog svoje obaveze doprinosu  mira i stabilnosti celog zapadnog Balkana i prijateljskih odnosa sa svim dr¾avama biv¹e SFRJ koje su èlanice UN.
Dalje, u Deklaraciji se pominje da Srbija mora da po¹tuje odluke Meðunarodnog suda pravde (MSP) u  vezi tu¾be BiH, pa je usled toga du¾na da preduzme delotvorne korake radi obezbeðenja punog po¹tovanja svojih meðunarodnih obaveza, ukljuèujuæi punu saradnju sa Meðunarodnim kri-viènim tribunalom za biv¹u Jugoslaviju (MKTBJ). U samoj Deklaraciji Skup¹tine Srbije slede ovi glavni momenti:

1. Najo¹trije se osuðuje zloèin u Srebrenici poèinjen 1995. nad Bo¹njacima, a po presudi MSP. Ne mogu se nacionalni ciljevi ostvarivati silom i nasiljem nad drugim narodima. Izra¾ava se zbog toga sauèe¹æe i izvinjenje porodicama ¾rtava ¹to Srbija to nije spreèila.
2. Puna saradnja sa ha¹kim tribunalom (MKTBJ) je srpska obaveza a naroèitu va¾nost tu ima otkrivanje i hap¹enje Ratka Mladiæa.
3. Pozivaju se svi uèesnici u ratovima na prostoru biv¹e SFRJ i BiH da se ukljuèe u proces pomirenja da bi se moglo zajednièki ¾iveti. To podrazumeva: ravnopravnost nacija sa po¹tovanjem ljudskih i manjinskih prava tako da se zloèini nikad vi¹e ne bi ponovili.
4. Izra¾ava se uverenje da æe i druge dr¾ave proiza¹le iz SFRJ osuditi zloèine uèinjene protiv Srba a njihovim porodicama izraziti sauèe¹æe i  izvinjenje.

Samoubilaèki udari Deklaracije naneti Srbiji

Ovakom Deklaracijom Skup¹tina Srbije je sebi zadala nekoliko samoubilaèkih udara.
Prvo. Srbija vi¹e nikada neæe moæi da skine sa sebe ¾ig genocida jer æe u istoriji biti zapisano da je 30. marta 2010. godine Skup¹tina Srbije svojom Deklaracijom dobrovoljno i slobodno priznala da su Srbi 1995. u Srebrenici poèinili genocid.  Da li se „genocid” mo¾e osporiti jer Deklaracija govori o zloèinu a ne o njemu? Naravno da to ne osporava genocid, prosto zato, ¹to je to vrlo neuspe¹an pravni argumenat s ciljem da se „zaseni” prostota Srba. Oni, pak, koji su Deklaraciju naruèili – a to su  SAD i EU –  znaæe  da pove¾u presudu ha¹kog Trbunala (MKTBJ) – u  Srebrenici je poèinjem genocid! – a koju je MSP samo prepisao, ali i uèinio obaveznom za Srbiju. Prema tome u istoriju koju pi¹u Zapadnjaci upisaæe se ne „zloèin” veæ „genocid”.
Drugo. Gledano, pak, dugoroèno, genocidno priznanje Srbije, sigurno odvodi njenoj ekonomskoj krizi, novom talasu trajnog izbegli¹tva, a u krajnjoj liniji vrlo je moguæe i njenom biolo¹kom izèeznuæu.
Ali da pojasnim ovo. Genocidan status Srbije zasigurno znaèi: (1) Srbija nikad neæe uæi u EU jer (a) veæ nezvanièno postoji na neodreðeno vreme moratorijum za prijem novih èlanica; (b) sve su ¹anse da njen genocidni status dodatno onemoguæi njen prijem; i (v) uop¹teno gledajuæi zapadnjaèke investicije prema Srbiji æe se drastièno smanjiti; (g) gornje (a), (b) i (v) znaèe za Srbiju: ekonomsku katastrofu – kao rezultat svo mlaðe stanovni¹tvo Srbije sposobno za rad  æe nastojati da je napusti; i (d) iz iskustva se zna da i pri eventualnom pobolj¹anju ekonomske situacije zanemarljiv je broj povratnika  – eto izvrsnog uslova da Srbija biolo¹ki ostane bez Srba.
Treæe. Kao ¹to se zna, jo¹ dok je postojala SR Jugoslavija (SRJ) sa samo Srbijom  i Crnom Gorom, vlada BiH je tu¾ila SRJ  MSP-u za genocidnu agresiju tra¾eæi ratnu o¹tetu u vrednosti oko 100 milijarde dolara. Presuda MSP (koja nije obavezna) je bila: SRJ (odnosno Srbija), nije kriva za genocid ali jeste ¹to ga nije spreèila u Srebrenici. Ovakom presudom MSP-a, Srbija je bila po¹teðena od isplate ratne ¹tete BiH.
Rezolucija Republike Srbije, svojim priznanjem da je odgovorna za „zloèine” poèinjene u Srebrenici i svojim izra¾avanjem sauèe¹æa i izvinjenjem porodicama muslimanskih ¾rtava, omoguæila je vladi BiH da eventualno potra¾i tih spornih $100 milijarde, ali ne pod vidom ratne ¹tete, veæ kao nadoknada individualnim muslimanskim porodicama za gubitak i pretrpljene boli svojih najmilijih, ¹to bi u novcu èinilo oko $125 miliona po porodici ($125 miliona x 8,000 porodica = $100 milijardi). Naravno, ove cifre su teoretske –  najvi¹e ¹to bi muslimani mogli da dobiju. Koliko æe stvarno sudovi  dosuditi po svakoj tu¾bi, nemoguæe je proceniti. U svakom  sluèaju Srbija bi uskoro trebalo da pripremi ogroman novac, koji, uzgred, ona nema – niti ga mo¾e imati!? ©ta onda? Tamo gde treba, upisaæe se Srbiji  da ona jo¹ jednu „svoju – samopriznatu – meðunarodnu obavezu” odbija da izvr¹i s rezultatom da EU ni teoretski posle toga ne dolazi u obzir, pa se i uslovi za biolo¹ko uni¹tenje Srbije drastièno poveæavaju.

No¾ u leða Republici Srpskoj

Èetvrto. Deklaracija Sku¹tine Srbije je bukvalno zabila no¾ u leða Republici Srpskoj (RS) a posebno njenom premijeru Miloradu Dodiku. Kad se pak uzme u obzir da je Srbija bila potpisnik Pariskog mira (ovaj je je cementirao Dejtonski sporazum) koji je rezultirao u prestanak rata u BiH i osnivanju RS. Ovakva Tadiæeva Deklaracija mo¾e da doprinese negiranju glavnih odredaba Pariskog mira tj. ukidanju Republike Srpske i izbijanju novog rata u BiH. Da je ovakav scenario moguæ, svedoèe nedavni dogaðaji u BiH. EU a naroèito SAD, insi-stiraju, kroz promenu Ustava BiH, na stvaranju jake cetralne vlasti tamo – a ¹to praktèno znaèi stvaranje unitarne BiH pod muslimanskom kontrolom. Premijer Dodik se tome sna¾no, hrabro i uspe¹no odupire. Deklaracija (Dodik je molio Srbiju da ne izlazi s njom) mu potkopava, ukoliko veæ  nije i potkopala njegovu poziciju. U svakom sluèaju, ako Dodik padne, pada i RS. Tako se stvara, majorizacijom muslimana, ista ona situacija zbog koje je 6. aprila 1992. godine otpoèeo rat u BiH.
Da se pak podsetimo. Rat u BiH  poèeo taèno tada kad je Voren Zimerman, SAD ambasador u Beogradu, obeæavajuæi mu unitarnu BiH, naterao Aliju Izetbegoviæa da povuèe svoj potpis sa tek potpisanog Lisabonskog sporazuma, koji je usagla¹en upravo da bi se izbijanje rata tamo spreèilo. Zimerman je ovo uèinio po instrukcijama iz Va¹ingtona. Naime, tek ustolièenoj Klintonovoj administraciji (20.1.1992) bio je neophodan rat u BiH a radi ostvarenja nekih njenih imperijalnih interesa, izgleda, na Bliskom Istoku. SAD su, dakle, krive (Zimerman je bio samo izvr¹ilac; ali kriv je i Alija Izetbegoviæ jer se nije suprotstavio njegovim sirenskim glasovima) za rat u BiH, koji je trajao tri i po godina, a politièki se zavr¹io taèno tamo kako je predviðao Lisabonski sporazum, ali bez rata. B-H narodi su platili i jo¹ uvek plaæaju cenu; Srbi posebnu.
Da li æe do rata doæi i ovog puta to je veæ drugo pitanje. Ovde je bitno da se stvara pogodna atmosfera za rat, zbog koje je uvek moguæe da do njega i doðe. Dakle, Deklaracija je otvorila moguænost rata. Taèno, pak, suprotno od pomirenja b-h naroda – èime Tadiæ opravdava Deklaraciju.

Istina – uslov trajnog pomirenja naroda BiH

Da su Tadiæ ili njegovi zapadni naruèioci, mentori – kao Kacin ili njegovi naredbodavci, na primer – istinski ¾eleli pomirenje tih naroda, oni su morali da izaðu takoðe sa Deklaracijom ali druge sadr¾ine, koja bi bila zasnovana na istini o b-h ratovanju. Jedino takva Deklaracija garantuje trajno pomirenje. Svaka druga kao ova la¾na Tadiæeva, na primer, najbla¾e reèeno stvara ratnu atmosferu iz koje nije te¹ko uæi i u sam rat. Ima mnogo naèina da se Deklaracija pomirenja ostvari. Zadr¾aæu se stoga na njenoj implementaciji, a reè je o jednom konkretnom primeru.
Bitno u ovom pristupu jeste istina o zloèinima uèinjenih u BiH od sve tri strane. Parlamenti Srbije, Republike Srpske, Bo¹njaèki i Hrvatski bi trebalo svaki svoje zloèine da evidentiraju i o tome obaveste sve druge parlamente. Posle jednog odreðenog roka njihovog meðusobnog usagla¹avanja, a po¹to je ovo uspe¹no obavljeno, trebalo bi se jo¹ dogovoriti o danu i satu jednovremenog objavljivanja  Deklaracija pomirenja sva èetiri parlamenata u kojim bi se javno izneli svoji evidentirani i usagla¹eni zloèini, uz molbu opra¹tanja i ponudu novèane naknade porodicama poginulih  zbog njihovog èinjenja.
Jedino ovaj ili neki drugi slièan naèin garantuje trajno pomirenje. U BiH se vi¹e nikad neæe ratovati. Bar po pitanju majorizacije jedne strane; nema majorizacije; postoji konfederalni odnos u BiH, kako ga je predvideo Pariski mir – nema rata, niti æe ga vi¹e biti.
Insistiranjem da se ukine RS, ne rizikuju li SAD i EU da ponovo zapale rat u BiH, kao ¹to je to Klinton uèinio 1992…

N. Ljotiæ

On May 7, General Krstic was physically assaulted by three inmates identified as „Muslims.“ A 22-year-old ethnic Albanian named Indrit Krasniqi is reported to have slit the throat of General Krstic, narrowly missing the jugular

From: Johnstone Diana [mailto:diana.josto@yahoo.fr]
Sent: Friday, May 14, 2010 12:32 AM
To: Dragan RAKIC
Subject: Voices of Concern for the Treatment of International Political Prisoners.

To all concerned.

Please read the following petition, which is self-explanatory.

Please forward it to all persons you know you might be interested in signing.

If you are willing to sign, please send a message with your name, professional identification, city where you reside or country of citizenship, and email address to:

David Peterson : davidepet@comcast.net

Stating that:

I hereby sign the petition of

Voices of Concern for the Treatment of International Political Prisoners.

Thank you,

Diana Johnstone

Voices of Concern for the Treatment of International Political Prisoners

The vicious May 7 attack on General Radislav Krstic in Wakefield Prison (U.K.) is a dramatic illustration of the failure to ensure the safety of the prisoners of international tribunals.

A Serb native of Bosnia, General Krstic was sentenced to 35 years in prison by the International Criminal Tribunal for former Yugoslavia (ICTY) for complicity in 1995 Srebrenica massacres, although it is acknowledged that he was not directly involved in criminal executions. General Krstic repeatedly denied any knowledge of the massacres at the time, and his sentence is regarded as excessive and politically motivated by many informed observers who believe the case should be reopened.

On May 7, General Krstic was physically assaulted by three inmates identified as „Muslims.“ A 22-year-old ethnic Albanian named Indrit Krasniqi is reported to have slit the throat of General Krstic, narrowly missing the jugular.

Krasniqi, 22, was serving a life sentence under British law for the gang torture and murder of a 16-year-old girl. Wakefield Prison, in the north of England, is reserved especially for criminals serving long sentences for grave sex offenses.

We find it highly irresponsible of British authorities to incarcerate General Krstic, essentially a prisoner of war, in such an environment. Now 62 years old, General Krstic is disabled, having lost a leg in the Bosnian war. There is an obvious risk in imprisoning a Bosnian Serb accused of grave crimes against Muslims in a region of England with a particularly large Muslim population. The claim that the attack was motivated by „Muslim revenge“ serves as a smokescreen to cover the responsibility of British authorities.

The near-fatal attack on General Krstic comes in the wake of an extraordinary series of deaths of prisoners held by the International Criminal Tribunals for former Yugoslavia and for Rwanda .

We, the undersigned, demand:

  • An official inquiry into the May 7 incident.
  • The immediate transfer of General Krstic to a country able to ensure his personal safety, for example to Norway, or to Serbia as requested by Belgrade authorities.
  • An end to the indifference of governments, human rights organizations and the media to the fate of prisoners of ad hoc criminal tribunals, often exaggeratedly stigmatized by the media and without the benefits of the protection afforded by judicial process in normal national courts.

Zadovoljstvo nam je da Vas obavestimo da ce u periodu od 12. jula do 8. avgusta 2010. godine u Beogradu biti održana još jedna Beogradska letnja škola (BSS: Belgrade Summer School).

Po¹tovani,

Zadovoljstvo nam je da Vas obavestimo da ce u periodu od 12. jula do 8. avgusta 2010. godine u Beogradu biti odr¾ana jo¹ jedna Beogradska letnja ¹kola (BSS: Belgrade Summer School).

Cilj naseg projekta je da okupimo studente i mlade ljude iz regiona i dijaspore i omoguæimo im da kroz Beogradsku letnju ¹kolu usavr¹e svoje znanje stranih jezika a ujedno i upoznaju kulturne i istorijske znamenitosti  Beograda i Srbije.
Projekat realizuje Fond za meðunarodnu komunikaciju, uz podr¹ku ¹kole jezika Concord, Skup¹tine grada Beograda, Turistièke organizacije Beograda, Ministarstva za dijasporu Republike Srbije, Privredne komore Beograda i mnogih drugih.

U programu Va¹eg sajta prepoznali smo moguænost za eventualnu saradnju, a sve u cilju promocije na¹eg programa edukacije mladih i njihovog usavr¹avanja znanja spskog jezika, kulturne i istorijske ba¹tine. Bilo da se ta saradnja ukljuèuje razmenu banera, objavljivanja vesti ili podr¹ke putem kontaktiranja centara dijaspore, a sve u cilju obave¹tavanja javnosti o postojanju na¹e ¹kole i programa, molimo Vas da pa¾ljivo pogledate program koji Vam ¹aljem, te da mi odgovorite ukoliko vidite moguænost za dalju saradnju.

U prilogu se nalazi ‚ BSS programme 2010‘ kao i ‚More about BSS 2010‘ na srpskom i engleskom jeziku, te Vas molimo da vi¹e podataka o Beogradskoj letnjoj ¹koli potrazite u prikaèenim fajlovima.

Nadamo se da æete prepoznati BSS kao va¾no de¹avanje za Beograd i Srbiju, i da cete pro¹iriti vest o Beogradskoj letnjoj ¹koli 2010 medju na¹om Dijasporom.

Dodatne informacije, prijave i kontakt mozete naæi na na¹oj internet prezentaciji, na adresi:

www.belgradesummer.org

Za sva pitanja i informacije stojimo Vam na raspolaganju.

S po¹tovanjem,
Mina Rnkoviæ

Organizing Committee
Belgrade Summer School 2010

International Communication Fund
Director: Prof. Slavica Stamenovic
Address: 6 Milesevska St., 11000 Belgrade, Serbia

Contact:
tel: +381-11-3444-329
fax: +381-11-3861-728
mob: +381-63-224-031

Weblinks:
Official BSS Website –  http://www.BelgradeSummer.org
Blogger BSS Blog – http://BelgradeSummer.blogspot.com/
Panoramio BSS Sightseeing – http://www.panoramio.com/user/belgrade.summer
Picasa BSS Web Albums – http://picasaweb.google.com/Belgrade.Summer
YouTube BSS Channel – http://youtube.com/BelgradeSummer
MySpace BSS Podcast – http://www.myspace.com/BelgradeSummer
Twitter BSS Tweet – http://twitter.com/BelgradeSummer
Facebook BSS Presentation –
http://www.facebook.com/pages/Belgrade/Belgrade-Summer-School/133329159502?ref=sgm

Disclaimer: This e-mail is intended solely for the above mentioned
recipient. Please take into account the fact that even if the name of
the recipient corresponds exactly, there could still have been an
addressing error. International Communication Fund cannot guarantee or
accept liability for this message being complete and accurate. The
same applies should you receive e-mails sent by unauthorized third
parties under our name. If the content of the e-mail is not intended
for you, we request that you notify us and then delete the e-mail.
Thank you.

U nedelju 23. maja Pravoslavna crkva slavi treci po znacaju praznik, posle Uskrsa i Bozica, Silazak Svetog Duha na apostole

Draga braco i sestre, U nedelju 23. maja Pravoslavna crkva slavi treci po znacaju praznik, posle Uskrsa i Bozica, Silazak Svetog Duha na apostole. Kod nas se ovaj praznik jos zove i Sv. Trojica, ili Trojicin dan, a kod Rusa i Grka Pedesetnica (Pentikosta), posto biva u pedeseti dan posle Hristovog vaskrsenja i time podseca na jevrejski praznik istog imena. Rimokatolici i protestanati ove godine proslavljaju ovaj praznik zajedno sa pravoslavnim. Ovaj praznik smatra se „rodjendanom“ Crkve. Duhovi se slave tri dana, a crkveno praznovanje se nastavlja citave sedmice, tokom koje se nijedan dan ne posti, to je takozvana trapava  nedelja. Dok je prvi dan posvećen jevandjelskom dogadjaju, silasku sv. Duha na ucenike Hristove, sutrasnji ponedeljak  slavimo svetu i zivotvornu Trojicu. Hramovi se ukrasavaju zelenilom, lipovim granama, katkad i cvecem, a pod crkve prekriven je prostrtom travom. Posle svete liturgije u produzetku je vecernje, jedini put u godini u to vreme. Citaju se u tri maha molitve sastavljene od svetog Vasilija Velikog, dok narod na kolenima uz molitvu plete vencice od trave. Moli se za obnovu blagodati Duha Svetoga, a takodje i za upokojenje dusa onih koji su nas napustili. Znacaj ovog praznika objasnjava nam Sveto pismo. Predskazan je jos od starozavetnog proroka Joila. Apostoli su se okupili u Jerusalim na veliki jevrejski praznik. U jednom trenutku, nastao je jak sum s neba, „kao hujanje silnog vetra“, pokazali su se ognjeni jezici, svi su se osetili ispunjeni Duhom, poceli su da govore njima nepoznatim jezicima. Svetom Duhu upucujemo svakodnevno molitvu i u svojim domovima, moleci se uvek na pocetku „caru nebeskom utesitelju“. Svako molitveno pravilo, svako bogosluzenje zapocinje takodje na taj nacin. Duh Sveti se priziva u mnogim prilikama: pri krunisanju vladara, svim rukopolaganjima, na pocetku skolske godine, raznih gradjanskih skupova, takodje arhijerejskih sabora, kao i pri otpocinjanju svakog dobrog dela. Na krstenju, u okviru miropomazanja novokrsteni prima „pecat dara Duha Svetoga“. U ikonografiji Sveti Duh se posebno prikazuje u obliku goluba, posto se tako javio pri krstenju Hristovom, ili u vidu plamenih jezicaka. Sveta Trojica se simbolicno predstavlja u obliku trougla, sa okom u sredini, katkad kao tri raznobojna koncentricna kruga. Trougao se smatra pogodnim, posto su kod njega sve tri stranice jednake i medjusobno povezane. Krug, pak, simbolise vecnost, jer nema ni pocetka, ni kraja. Trojica se prikazuje i kao trolist deteline, tri ribe u obliku ipsilona, sa glavama u centru, ili kao tri lava. Od petog veka sv. Trojica predstavlja se i kao tri andjela, u kom vidu se javila praocu Avramu, otuda se naziva „gostoljubljem Avramovim“. Cuvena je takva ikona, rad ruskog srednjevekovnog ikonopisca, prepodobnog Andreja Rubljova. U nasem narodu ima porodica koje ovaj praznik slave kao krsnu slavu, negde prvi, a negde drugi dan. Mnogi hramovi i manastiri posveceni su ovom prazniku. Biva litija, takodje do polja i vinograda, odrzavaju se sabori. Duhove slave kao esnafsku slavu trgovci. Srecan praznik zeli vam Vas o. Milan Pejic   Bogosluzenja u Hramu Sv. Save u Hanoveru su: U subotu 22. maja na Prenos mostiju Sv. Nikole i Zadusnice – Liturgija u 9 casova U nedelju 23. maja na praznik Silazak Duha Svetoga na apostole – Liturgija u 10 casova

МИОДРАГУ ЛУКИЋУ – НАГРАДА „ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН“

МИОДРАГУ ЛУКИЋУ – НАГРАДА „ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН“

Удружење српских писаца Швајцарске, по први пут, доделило своју награду

Жири Удружења српских писаца Швајцарске, између осам књига објављених 2009 године и приспелих на конкурс овог Удружења,одлучио је да за роман „Фока“, писац Миодраг Лукића из Бадена добије овогодишњу књижевну награду „Захарије Орфелин“.

На конкурсу је учествовало осам писаца : Марко Ружићић са две књиге : „Поклон“ и монографијом „Рајко Бановић – Учо“, Варадинка Милорадовић „Акорди живота“, Жарко Николић- Легенда „Храброст срца“, Миодраг Лукић „Фока“, Сена Хеги Милошевић „Једно срце а две домовине“,Милка Кајганић „Читанка Кордуна“ и Јасна Миловановић „У златном кавезу“.

Одлука о добитнику саопштена је на свечаности 9. маја у просторијама Српског културног друштва у Дибендорфу. А пошто награђени писац

Zagreb: Fundament des serbischen Gymnasiums geweiht Angriffe auf SOK in Kroatien Gedenkandacht für Patriarch Pavle

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

15. Mai 2010

Zagreb: Fundament des serbischen Gymnasiums geweiht

Angriffe auf SOK in Kroatien

Gedenkandacht für Patriarch Pavle

Zagreb: Fundament des serbischen Gymnasiums geweiht

(ZAGREB) In der kroatischen Hauptstadt wurde am 10. Mai das Fundament für das neue Gebäude des serbischen orthodoxen Gymnasiums „Katarina Kantakuzina Brankovic“ geweiht. Das Haus wird an dem Hl.-Paraskeve-Kloster in Zagreb gebaut. Die Weihe wurde nach der Hl. Liturgie an jener Stelle vollzogen, an der sich später die Schulkapelle befinden wird. Diese wird dem Hl. Sava, dem ersten serbischen Erzbischof (12.-13. Jh.) gewidmet sein. An den Feierlichkeiten beteiligten sich mehrere Oberhirten der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK): Metropolit Jovan von Zagreb-Ljubljana als Gastgeber, Metropolit Nikolaj von Dabar-Bosnien (Sarajevo), Bischof Mitrofan von Ostamerika (Mars nahe Pittsburgh in Pennsylvania) sowie Bischof Vasilije von Srem (Sremski Karlovci, Nordserbien). Anwesend waren hohe Vertreter Kroatiens wie der stellvertretende Premierminister Slobodan Uzelac, der politische Vertreter der serbischen Minderheit in Kroatien, Milorad Pupovac, sowie der Oberbürgermeister der Stadt Zagreb, Milorad Bandic.

Das serbische orthodoxe Gymnasium in Zagreb wurde 2005 auf Initiative von Metropolit Jovan von Zagreb-Ljubljana gegründet. Die Schule stellt ein modernes Gymnasium dar und hat ein Unterrichtsprogramm, das im Einklang mit den in Kroatien geltenden Vorschriften steht. Die Namensgeberin der Schule, Katarina Kantakuzina Brankovic (1418/19-1492), war eine der Töchter des serbischen Despoten Djuradj Brankovic und seiner Frau Irene, einer byzantinischen Aristokratin aus dem Geschlecht der Kantakuzenoi. Ihr Ehemann war Graf Ulrich von Cilli (Celje im heutigen Slowenien). Ihre Schwester Mara Brankovic war die Frau des osmanischen Sultans Murad II. Die Metropolie Zagreb-Ljubljana hat auch den Orden der Katarina Kantakuzina Brankovic gegründet. Anlässlich der Weihe am 10. Mai wurden Bischof Vasilije von Srem sowie die beiden Architekten des neuen Schuldgebäudes, Drazen Juracic und Jelena Skorup Juracic, mit diesem Orden ausgezeichnet.

Angriffe auf SOK in Kroatien

(SIBENIK) Die Serbische Orthodoxe Kirche in Kroatien wird wiederholt zur Zielscheibe von kriminellen Übergriffen mit unklarem Hintergrund. Die Kirche des Hl. Georg in Knin, dem ehemaligen Serbenzentrum im dalmatinischen Hinterland, wurde vergangene Woche sogar zweimal beschädigt. Am 12. und am 14. Mai 2010 meldete die dortige Gemeinde, dass in die Kirche eingebrochen worden sei. Die unbekannten Täter wühlten im Kirchenschiff herum, heißt es in einer Mitteilung der Diözese Dalmatien. Das zweite Mal haben sie dabei sogar den Altarraum nicht verschont. Aus derselben Diözese wurde auch der Einbruch in die Hl.-Johannes-Kirche in Baljci gemeldet, der am 9. Mai stattgefunden hat.

Auch aus der nördlich der Diözese Dalmatien liegenden Diözese Gornji Karlovac wurden am 12. Mai Einbrüche gemeldet. So wurde aus der Hl.-Paraskeve-Kirche in Gornja Cemernica in der Gemeinde Gvozd eine Glocke gestohlen. Außerdem wurden auch Gegenstände aus dem Altarraum entwendet. Aus der Kirche der Verklärung des Herrn in Komogovina in der Gemeinde Donji Kukuruzari wurde ebenfalls die Glocke gestohlen.

Die Diözese Gornji Karlovac erinnert daran, dass solche Vorfälle auch in der Vergangenheit passiert seien: So wurden Kirchenglocken aus der Hl.-Paraskeve-Kirche in Glavaci bei Otocac sowie aus Karlovac selbst gestohlen.

Gedenkandacht für Patriarch Pavle

Patriarch Irinej (in der Mitte gehend, mit Kreuz auf dem Bischofshut) bei der Ankunft im Kloster Rakovica

(BELGRAD) Patriarch Irinej zelebrierte heute im Kloster Rakovica bei Belgrad eine Totenandacht für seinen vor genau sechs Monaten verstorbenen Vorgänger, Patriarch Pavle. Die Konzelebranten waren Metropolit Nikolaj von Dabar-Bosnien (Sarajevo), Bischof Longin von Nova Gracanica und Mittelwestamerika (Grayslake bei Chicago in Illinois) sowie Vikarbischof Atanasije von Hvosno (Belgrad).

Patriarch Pavle war am 15. November 2009 gestorben. Sein Nachfolger wurde am 22. Januar gewählt.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

www.diozese.eu

Svi mi koji smo u potrazi za boljim životom rasijani širom svijeta, vjerovatno još uvijek posjedujemo makar skrivenu želju da se vratimo u rodni kraj

Dragi Majevičani,

Svi mi koji smo potrazi za boljim životom rasijani širom svijeta, vjerovatno još uvijek posjedujemo makar skrivenu želju da se vratimo u rodni kraj, ako ne ranije onda barem nakon penzionisanja.

Takodje većinu bi radovalo da njihova djeca i unučad podju sa njima u rodni kraj ili barem da što češće dolaze u posjetu, što danas nije slučaj i biće sve manje u budućnosti, ako se nešto ubrzo ne promjeni. Ako ne ostvarimo potrebne uslov za život, kao i za odmor onima koji pored želje da posjete familiju žele da se odmore i provedu, pripadnici druge i treće generacije pečalbara će svoje odmore provoditi u zemljama poput: Hrvatske, Tunisa, Turske, Egipta itd.

Da bismo stvorili uslove za mirnu starost u rodnom kraju i eventualni povratak naših potomaka nužno je da nešto preduzmemo, nešto što će zaustaviti bujicu koja odnosi mlade iz našeg kraja i uništava uslove za opstanak Majevičana na Majevici.

Znamo svi mi da je to trebalo uraditi ranije, barem po završetku poslednjeg rata ako prije toga nisu postojali uslovi za to, ali nije učinjeno i mi se ne možemo i ne smijemo vraćati nazad, već moramo hrabro, ali i oprezno krenuti naprijed.

Kako?

Udruživanjem i cilju da zajedničkim snagama, kroz ulaganje obnovimo privredu rodnog kraja i stvorimo uslove za opstanak Majevičana na Majevici, kao i uslove za povratak, odnosno mirnu starost u rodnom kraju.

Uoči Vaskrsa, trećeg aprila ove godine u Loparama je osnovano Udruženje Dijaspora Majevice, sa ciljem da okupi sve raseljene Majevičane ma gdje u svijetu da se nalaze i kroz zajednički rad, ulaganjem u Fond Dijaspore pokrene poslove u rodnom kraju.

Da ne bi bilo zabune, Fondom Dijaspore neće upravljati političari već ulagači u fond i to odlukama skupštine to jest, svih onih koji svoj novac uplate u Fond Dijaspore.

Šestog marta ove godine osnovano je Udruženje Majevičana u Švajcarskoj, a očekujemo da slična udruženja budu osnovana u svim zemljama gdje živimo u značajnijem broju, pa čak i u velikim gradovima kao što su Beograd i Novi Sad.

Mi Majevičani iz Švajcarske, kao najbrojniji moramo biti lokomotiva koja vuče ovaj naš voz ka oživljavanju našeg rodnog kraja.

Na osnivačkoj skupštini, Udruženja Dijaspora Majevice u Loparama trećeg aprila odlučeno je da se o ulaganju prikupljenih sredstava odluči na skupštini u decembru ove (2010) godine, što znači da nam je preostalo osam mjeseci da uplaćujemo novac u Fond Dijaspore. Ovdje je namjerno upotrijebljena riječ «uplaćujemo» a ne «uplatimo», svi znamo da novac ne raste na granama i da ga je teško zaraditi i još teže sačuvati pa zato predlažemo da svi oni koji nisu u prilici da odjednom uplate željenu sumu, npr. 500 ili 1000 KM, učine to iz nekoliko puta.

Instrukcije za uplate u švajcarskim francima:

Account with Institution:

PAVLOVIC INTERNATIONAL BANK AD

SLOBOMIR-BIJELJINA, BIH

SWIFT: PAVLBA 22

59: Beneficiary:

IBAN COD: BA395542030007550363

Name: UDRUZENJE GRADJANA DIJASPORE- MAJEVICA

Adress: LOPARE BB, LOPARE, BIH

Correspondent Banks of Pavlović International Bank

LHB INTERNATIONALE HANDELSBANK AG

FRANKFURT AM MAIN

SWIFT: LHBIDEFF

Ako Vam je stran ovaj način uplate novca, ponesite ovu instrukciju u banku u kojoj imate račun i službenici banke će Vam pomoći oko uplate. Ovde u Švajcarskoj imate mogućnost da napravite trajni nalog (Dauerauftrag) da svaki mjesec sa vašeg računa bude prebačena odredjena suma novca u Fond Dijaspore. Na primjer, ako ste odlučili da do kraja decembra uplatite 5’000 švajcarskih franaka u Fond Dijaspore, odete u svoju banku i kažete da želite da počev od trećeg maja (prvi dan u mjesecu se obično ne uzima) sa Vašeg računa bude prebačeno na račun Fonda Dijaspore 625 franaka, što znači da biste zaključno sa trećim decembrom u Fond dijaspore uplatili željenih 5’000. Naravno Vi ćete možda željeti da uplatite manje ili više, pa će te sumu koju želite da uplatite podjeliti sa osam i dobiti koliko to izlazi mjesečno, ako se odlučite za ovaj vid uplaćivanja.  Ako bi bilo da želite da uplatite 500 švajcarskih franaka, onda bi mjesečno počev sa početkom maja, morali da napravite nalog u banci da prebacuju na račun Fonda Dijaspore 62,5 franaka.

Naravno neko će željeti da to uplati kad dodje u Lopare, odnosno u Republiku Srpsku, što je najjednostavniji način, ali zbog činjenice da je novac teže sačuvati nego zaraditi naveli smo gornji prijedlog koji smatramo boljim i sugurnijim.

Ne zaboravite Vašim novcem upravljate Vi, a ne neko drugi.

Pitanja u vezi ove aktivnosti, možete postaviti na:

U Švajcarskoj:

+41 79 419 86 58, E-mail: xango-stojan@bluewin.ch, Stojan Stevanović predsjednik Udruženja Majevičana u Švajcarskoj i predsjednik upravnog odbora Udruženja Dijaspora Majevice.

+41 76 228 82 67, E-mail: miodraglukic66@yahoo.de, Miodrag Lukić sekretar Udruženja Majevičana u Švajcarskoj.

U Loparama:

+387 65/222-192, E-mail: radosavic@yahoo.com, dr. Rado Savić načelnik opštine Lopare,

+387 65/539-967, E-mail: loparepd@teol.net, Željko Kerović načelnik za privredu,

U nadi da ćemo u decembru ove godine zajedno odlučivati o prvom poslu koji ćemo pokrenuti u rodnom kraju,

Srdačno Vas pozdravljamo

Udruženja Majevičana u Švajcarskoj

Predsjednik udruženja:

Stojan Stevanović

Sekretar

Miodrag Lukić

Miodrag Lukic

www.pozoristeduga.ch

Srpske crkve za kosovski turizam


From: Boba [mailto:ckcuboba@yahoo.ca]
Sent: Monday, May 17, 2010 7:37 AM
To: sn-vesti
Subject: Srpske crkve za kosovski turizam

http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Kanada/Vesti/51682/Srpske-crkve-za-kosovski-turizam

Srpske crkve za kosovski turizam

Komentara 10

velièina teksta:+

Privremenim uklanjanjem vladike Artemija sa vr¹enja du¾nosti episkopa Eparhije ra¹ko-prizrenske i kosovo-methohijske Sv Arhijerejski Sinod SPC je svesno ili nesvesno skrenuo po¾nju zainteresovanih na sprovoðenje Memoranduma o razumevanju o dogovorenim op¹tim principima za obnovu objekata SPC na Kosovu, koje su albanski ekstremisti popalili i poru¹ili marta 2004. godine.

Iako se u zvaniènom obrazlo¾enju Sinoda, od februara o.g. ka¾e da je vladika Artemije suspendovan zbog propusta u finansijsko-materijalnom poslovanju Ra¹ko-prizrenske eparhije, za koje je vladika navodno posredno odgovoran, iz novinskih izve¹taja koji su potom usledili mo¾e da se nasluti da je razlog uklanjanja vladke Artemija sasvim druge prirode.

Naime, 24. marta 2005. godine su Njegova svetost Patrijarh Srpski Pavle, ispred Svetog arhijerijskog Sinoda SPC i ministar za kulturu pri privremenim institucijama Kosova, Astrit Haracija potpisali, uz posredovanje UMNIK-a, Memorandum o obnovi poru¹enih objekata SPC na Kosovu Metohiji.

Albansko kulturno nasleðe Kosova

Na svom zasedanju 25. aprila 2010 godine Sinod SPC æe da veæa o sudbini vladike Artemija i o njegovoj daljoj aktivnosti. Kakva æe ona biti ne znamo. Vidljiivo je da se od uklanjanja vladike Artemija sa èela Eparhije ra¹ko-prizrenske i kosovo-metohijske poèelo sa intenzivnim brisanjem istorijskog, kulturnog i verskog identiteta Srba na tom podruèju, zloupotrebom srpskih verskih objekata i svojatanjem kulturnog nasleða.
Tako Savet Evrope , Evropska komisija sa tzv. Ministartsvom kulture, omladine i sporta Kosova sistematki radi na preimenovanju srpskog pravoslavnog kulturnog nasleða iz srednjeg veka u albansko kulturno nasleðe na Kosovu. Upravo je to ono protiv èega se vladika Artemije bori i na ¹ta ukazuje.Zbog èega onda Sinod SPC ka¾njava vladiku Artemija a ne one koji poma¾u srpski etnocid na Kosovu?

Prema potpisanom Memorandumu, sa kojeg je Patrijarh Pavle dva dana kasnije povukao svoj paraf, obnovom bi trebalo da rukovodi petoèlana komisija, a struènjaka koji æe da rukovodi komisijom je trebalo da imenuje Savet Evropem, Evropska komisija ili neka druga meðunarodna agencija.

Ostala èetiri èlana bi saèinjavali predstavnik SPC, predstavnik Zavoda za za¹titu spomenika kulture iz Beograda i dva predstavnika privremenih vlasti Kosova. Za obnovu je predviðeno 4,2 miliona evra, uplaæenih u fondove kosovskih vlasti a istovremeno je nagla¹eno da obnovom ne sme da se menja vlasni¹tvo, funkcija ili identitet objekta SPC.

Iako za vladiku Artemija nije bilo dileme da obnovu srpskih svetinja na Kosovu Metohiji treba otpoèeti ¹to pre do neslaganja je do¹lo oko toga ko treba da vr¹i graðevinske radove.

Da li rekonstrukciju srpskih crkava treba prepustiti UMNIK-u – Evropskoj Komisiji i tzv. vladi Kosova, ¹ta zagovara Sinod, vlada Srbije i EU, ili iskljuèivo srpskim struènjacima i graditeljskoj kompaniji Rade Neimar za ¹ta se zalagao vladika Artemije.

Ubrzo se pokazalo da od dogovra utvrðenog Memorandumom neæe biti ni¹ta, jer je odluèujuæa uloga u celom procesu prepu¹tena kosovskim privremenim institucijama, dok su struèna slu¾ba iz Beograda pa i SPC, iako vlasnik srpske kulturne ba¹tine i spomenika kulture na Kosovu-Metohiji, postali samo “puki dekor u celom poduhvatu“.

Videv¹i to nadle¾ni episkop , vladika Artemije, povlaèi svoga èlana, vikarnog episkopa lipljanskog g. Teodosija iz me¹ovite komisije, èime je zvanièno rad Komisije obustavljen.

Od potpisivanja Memoranduma za obnovu poru¹enih crkava i manastira na Kosovu-Metohiji do danas je pro¹lo ¹est godina. Od uni¹tenih 35 do sada je obnovljeno 22 crkvena kompleksa ukljuèujuæi crkve, manastirske konake, kao i Bogosloviju i Eparhijski dvor u Prizrenu.

Meðutim, vladika Artemije nije osve¹tao pomenute objekte ostajuæi dosledan mi¹ljenju da srpske svetinje ne bi trebalo da obnavljaju oni koji su ih razarali i da bi njegov pristanak znaèio priznavanje samo-progla¹ene kosovske nezavisnoti i potiranje srpskog pravoslavnog i nacionalnog identiteta na Kosovu i Metohiji. …..

[Ceo tekst ovde: http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Kanada/Vesti/51682/Srpske-crkve-za-kosovski-turizam

„Decentralizator“ Čanak i srpska država

From: Boba [mailto:ckcuboba@yahoo.ca]
Sent: Monday, May 17, 2010 7:11 AM
To: ckcuboba@yahoo.ca
Subject: „Decentralizator“ Èanak i srpska dr¾ava

Dokle je Srbija dosla! I Nenad Canak je poslanik u Skupstini Srbije? ================

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/decentralizator-canak-i-srpska-drzava.html

Politièki ¾ivot

„Decentralizator“ Čanak i srpska država

Slobodan Antoniæ
nedelja, 16. maj 2010.
Nedavno se pojavio prvi broj dvomeseènika „Decentralizator”, lista koji izdaje Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije. To telo je osnovano odlukom vlade Srbije (26. marta 2009), sa zadatkom „da uèestvuje u pripremi Strategije decentralizacije Republike Srbije“. Na èelu saveta nalazi se predsednik Nenad Èanak, a èlanovi su, izmeðu ostalih, i Mlaðan Dinkiæ, Svetozar Èipliæ, ©andor Egere¹i, Sa¹a Mileniæ, Meho Mahmutoviæ, Bo¹ko Nièiæ, Ragmi Mustafa… A upravo ovaj list, koji je, posle godinu dana rada Saveta, njegovo prvo i jedino èedo, na najbolji naèin pokazuje kako izgleda zamisao da graðani Srbije svojim novcem treba da finansiraju razbijanje sopstvene dr¾ave.

Veæ sam naziv lista – „Decentralizator”, svojvrsna je Èankova provokacija. Taj naslov prosto simboli¹e agresivnost, ¾elju da se neko ili ne¹to razbije, dezintegri¹e, razvali, bez mnogo milosti i pardona. Nastavak „ator“ je, inaèe, u srpskom jeziku vezan za nekog nasilnika ili pokvarenjaka. Otuda imamo „snagatora“, „manipulatora“, „dezintegratora“ ili „defloratora“. Sada je Srbija, eto, dobila i svog „decentralizatora”. To je tipièna èankistièka bestidnost i egzibicionizam, jo¹ jedno ispoljavanje one dobro znane Èankove osionosti sa kojom je svojevremeno razbijao znak Radio televizije Srbije, ¹tampao „vojvoðanski paso¹“, uèestvovao u manifestaciji „Srijem Hrvatskoj“ i slikao se u pozi nacistièkog tevtonca koji ja¹e sa plavo-¾uto-zelenom trobojkom „Slobodne Vojvodine“ iznad glave[1]. Promenilo se jedino to ¹to je Nenad Èanak nekada sve to radio za „svoje“, a sada to radi za na¹e novce.

Naravno da i sam Nenad Èanak ima tekst u ovome „èedu“. U njemu nam jo¹ jednom, za na¹ sopstveni novac, obja¹njava, da je srpski „ustav nelegalno donet“ i da „Srbija samo kroz decentralizaciju i istinsko ustavno preno¹enje na ni¾e nivoe mo¾e poèeti da izlazi iz æorsokaka u kome se nalazi“ (str. 7). A kako æemo da izaðemo iz tog „æorsokaka“, za te iste, na¹e pare, objasnio nam je urednik ovog lista, Nenad ®ivkoviæ (nekada¹nji glodur „Panèevca“). On ka¾e da „ako postoji konsenzus o integraciji na¹e zemlje u Evropu, èiji æe moderan duh, civilizacijske tekovine i dru¹tvene vrednosti Srbija prihvatiti bez ostatka i bez skepse“, onda je „decentralizacija do krajnjih korisnika, do svakog pojedinca ponaosob, do svakog graðanina zbog koga dr¾ava postoji i kome pripada, misija i sveti cilj i Kancelarije i`Decentralizaora`“ (3).

Kao da smo u srednjem veku, ili u Orvelovoj `1984` – mi najpre moramo da propisane vrednosti „prihvatimo bez ostatka i bez skepse“ (jer je kritièki duh, naravno, azijska izmi¹ljotina?). A onda æemo imati tu èast da nam na¹i `decentralizatori` dr¾avu razgrade „do krajnjeg korisnika, do svakog pojedinca, do svakog graðanina“. Kao da je dr¾ava puki agregat samovoljnih pojedinaca, a ne politièka zajednica, i kao da su Srbi nekakvo divlje pleme koga strani misionari zamajavaju staklenim ðinðuvama, kako bi ga ¹to lak¹e izvarali, tako nas sada ®ivkoviæ i ostali autonoma¹ki kadrovi zamajavaju svetlucavim terminima „graðanin“, „demokratija“ i „decentralizacija“, kako bi nam uzeli ono ¹to, oèigledno, vi¹e ne umemo da cenimo i do èega, oèigledno, vi¹e ne dr¾imo.

A na pola puta do te idealne taèke u kojoj je izvr¹ena „decentralizacija do krajnjih pojedinaca“, dr¾avu treba razdrobiti na regione i pokrajine. Zato nam Cole Kovaèeviæ, voða fantomske „Koalicije ©umadija“ (u kojoj je on, valjda, i jedina stranka i jedini èlan) obja¹njava kako se ¹to pre mora stvoriti nova pokrajina (region?) ©umadija, da bi se spreèio „alavi Beograd“ da dalje „nastavi `anektiranje` dela po dela ©umadije: Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac…“ (5). Kao idealni model decentralizacije, Cole slavi dono¹enje „najnovijeg Statuta Vojvodine“, zato ¹to je njime „stvorena zakonska prepreka ¹irenju Beograda na sever, ka Sremskoj Mitrovici, Panèevu, Vr¹cu…“ (5). U ovom i u drugim tekstovima „Decentralizatora“, dr¾avno jedinstvo se jednostavno manipulantski izjednaèava sa hipertrofijom Beograda, a opravdani gnev graðana iz unutra¹njosti zbog kleptomanije vladajuæe elite usmerava u pravcu cepanja sopstvene dr¾ave.

Ta providna taktika – koju logistièki podr¾avaju ideolo¹ke i medijske perjanice Druge Srbije (zato Cole ima svoj VIP blog na B92[2]) – samo je najnoviji marketin¹ki poku¹aj da se ponovo prevare biraèi. Iza tog poku¹aja stoje upravo oni politièari koji su zaslu¾ni za najveæu pljaèku ove zemlje i zatiranje èitavih industrijskih regiona, oni koji su broj zaposlenih u industriji sa 700.000 (koliko ih je bilo 2001) sveli na manje od 200.000, oni koji su gusarskom privatizacijom i „liberalizacijom“ uni¹tili domaæu industriju, domaæe banke, domaæu poljoprivredu, oni koji su pokrali i proæerdali sve ¹to su generacije na¹ih oèeva i majki stekli, oni koji su jedan vredan i ponosan narod ostavili bez posla i pretvorili u parazita koji ¾ivi u Beogradu, tra¾i èinovnièko uhlebljenje i bleji po kafiæima… Sada ti isti politièki hoh¹tapleri, ne bi li prikrili tragove, ma¹u novom zveèkom iznad glave graðana Srbije – uèeæi ih da zlo nije do¹lo od njih, veæ od Srbije koja je isuvi¹e centralizovana, od Beograda koji se isuvi¹e ra¹irio i od Srba koji su premnogo Srbi, a premalo Vojvoðani, ©umadinci, Sand¾aklije, Vla¹ko-kraji¹nici i Pre¹evo-dolinci… I za tu svoju najnoviju prevaru oni su sada anga¾ovali Èanka, Coleta, Mileniæa i ostali lokalpolitièki i lokalintelektualni svet, dajuæi im da se igraju „decentralizatora“, „dezintegratora“ i „defloratora“…

I naravno da je prvo ¹to je u „Decentralizatoru“ objavljeno bila pohvala konfederalistièkom Statutu APV. Navedenoj Coletovoj apoteozi Statuta pridru¾io se odmah i Dragan Vujadinoviæ (predstavljen u listu kao „ekonomski analitièar iz Kosjeriæa“ – iako je reè o aktuelnom predsedniku op¹tine Kosjeriæ![3]). On nam je objasnio da su „prièe o `separatizmu` koji donosi Statut Vojvodine zapravo samo sme¹ne“ i da „od `ozbiljnih` argumenata ostaje samo `uvreðenost` `SANU zbog VANU`“ (9). Odmah zatim „Decentralizator“ donosi i izjavu poznatog srpskog prijatelja, Jelka Kacina, koji ka¾e: „Pozdravljam progla¹enje Statuta Vojvodine, jer taj èin predstavlja dokaz politièke volje da se Srbija oblikuje u decentralizovanu dr¾avu u skladu sa evropskim standardima“ (13). Za¹to Slovenija nije takve „standarde“ primenila na sebe i formirala bar jednu pokrajinu sa vladom, glavnim gradom, razvojnom bankom i akademijom nauka, Jelko Kacin æe nam verovatno otkriti u sledeæem broju „Decentralizatora“.

No ni to nije bilo dovoljno da se Srbima objasni va¾nost Statuta APV, te je „Decentralizator“ objavio i izjavu Sa¹e Mileniæa, predsednika skup¹tine Kragujevca, da je „Vojvoðanski statut korak ka napretku dru¹tva, jer predstavlja ohrabrenje za proces decentralizacije vlasti i regionalizacije Srbije“ (13). Naravno da je Mileniæ “ohrabren“ dono¹enjem kriptofederalistièkog Statuta APV. Jer, kao ¹to su novinari veæ uoèili („Glas Javnosti“, 4. maj 2009)[4], Mileniæ je danas glavni ideolog Veroljuba Stevanoviæa i glavni teorijski tumaè zahteva da se, po ugledu na Vojvodinu, stvori nekakva AP ©umadija. Pa ni sa time „Decentralizator“ nije bio zadovoljan, te je u pomoæ pozvan i Bojan Pajtiæ. On je izjavio da se „Statutom Vojvodine èuva integritet Srbije“ (?!), i objasnio da se od nas oèekuje „da usvojimo evropske principe odgovornosti za rezultate, po¹tovanja graðana (gramatika je izvorna – A. S) i brisanje granica. Onaj ko ne vidi dalje od granica, taj ogranièava sopstveni narod“ (13). Zato, verovatno, Pajtiæ i bri¹e granicu kod Subotice i ©ida, ali podi¾e kod Panèeva i Stare Pazove. Jer, kao ¹to znaju svi Panèevci, nakon „ponovne afirmacije vojvoðanske autonomije“, najte¾i bolesnici iz toga grada vi¹e ne mogu da primaju hemoterapiju u obli¾njem Beogradu, veæ se svaki dan autobusima prevoze do 105 km udaljenog Novog Sada. Ba¹ sjajna decentralizacija i demokratizacija, ba¹ sjajna briga o „krajnjem korisniku, o svakom pojedincu, o svakom graðaninu“!

Uop¹te, promovisanje „vojvoðanskog identiteta“ i Statuta APV, kao uzor za buduæu regionalizaciju Srbije, nekako se pokazalo kao osnovni i najva¾niji motiv „Decentralizatora“. Njemu je posveæen èak i istorijski kutak. Tu se, recimo, pod naslovom „Rodno mesto Vojvodine“ (23) predstavlja zgrada magistrata u Sremskim Karlovcima, u kojoj je progla¹ena „Srbska vojvodina“. U èlanku se napominje da je Vojvodina „odmah u¹la u politièki savez sa Trojednicom (Hrvatskom – Slavonijom – Dalmacijom)“. Za¹to je ovo savezni¹tvo Vojvodina-Hrvatska va¾no za srpsku decentralizaciju, to naravno znaju samo Èanak i ®ivkoviæ. Valjda zato ¹to tu „istorijsku bliskost“ smeraju da nastave? To je mo¾da i razlog ¹to je ovaj list ¹tampan latinicom (samo par tekstova je, tek reda radi, na æirilici). Da su Èanak i ®ivkoviæ to uradili za svoje ili stranaèke pare, to bi bilo njihova stvar. No i pored jasne ustavne odredbe o slu¾benom pismu, vlada Srbije, oèigledno, ne brine ni o kulturi, ni o pismu, ni o ustavu. Verovatno zato da se Jelko Kacin i ostali evropski evaluatori ne bi previ¹e muèili sa èitanjem primitivne æirilice kada budu morali da ih ocene i zadaju im nove zadatke?

Iz pominjanja nekada¹nje „Trojednice“ (Hrvatske – Slavonije – Dalmacije), vidi se da danas od tri hrvatske pokrajine nije preostala ni jedna. Ali, Srbiji je zato dato u zadatak da o¾ivi ne samo svaku regionalnu posebnost koju je istorija ikada na njenom tlu zabele¾ila, veæ i da napravi dr¾avolike regione tamo gde nikada nije postojalo ni „p“ od pokrajina. Tome je i posveæeno nekakvo istra¾ivanje javnog mnenja, predstavljeno u „Decentralizatoru“. Reè je o anketi koju je meðu (èak?) 330 graðana Srbije sprovela izvesna NVO Diferencija iz Ni¹a. Po toj anketi, „graðani Vojvodine u veæoj meri nego graðani drugih regiona Srbije pokazuju razumevanje za savremeno, demokratsko ureðenje zemlje“ (22). A to „savremeno, demokratsko ureðenje zemlje“, definisano je kao „afirmativan stav prema formiranju novih autonomnih pokrajina“. Za takvu divotu, zamislite, „¾itelji centralne Srbije pokazuju najmanje razumevanja“, pa „o tome samo èetvrtina anketiranih ima pozitivan stav“ (22). ©ta su taèno pitali ovi „istra¾ivaèi“, i kako su taèno ispitanici odgovarali, to mo¾emo samo da nagaðamo (jer u tekstu ne stoji). Ali iz jednog pitanja koje se spominje vidi se „objektivnost“ ove ankete. To pitanje je glasilo: „da li bi grad Beograd trebalo da bude razvijeniji i bolji za ¾ivot od svih drugih gradova u zemlji?“ (22). Po¹to su postavili ovakvo „neutralno“ i „nesugestivno“ pitanje (jer, naravno, srpski nacionalisti i centralisti upravo se za to zala¾u), ovi „istra¾ivaèi“ su zakljuèili da je ideja decentralizacije op¹teprihvaæena u Srbiji. Samo je jo¹ ostao problem ¹to nije dovoljno prihvaæena najnovija („savremena“) forma decentralizacije – autonomne pokrajine. Ali, ako samo vlada izdvoji jo¹ sredstava za Nacionalni savet za decentralizaciju, jo¹ sredstava za njenog predsednika, jo¹ sredstava za ovaj list i jo¹ sredstava za ovakva „istra¾ivanja“, Srbi æe brzo biti ubeðeni u sve divote koje im nude Cole, Èanak i Jelko Kacin. A Srbija æe konaèno postati zemlja bez granica i bez dr¾ave. I sa puno pokrajina, pokrajinskih politièara i pokrajinskih novinara i istra¾ivaèa…

„Ovaj list koji vam se nalazi u rukama, treba da se bavi upravo time da ¹to veæi broj ljudi u Srbiji shvati o èemu se zaista radi kada je decentralizacija u Srbiji u pitanju“, napisao je Nenad Èanak za prvi broj „Decentralizatora“ (7). Veæ na osnovu ovog Srbi sada zaista mogu da shvate o èemu je reè. Svi ti „decentralizatori“, kao ¹to su Èanak, Kacin ili Cole, oèigledno, misle da smo neinteligentni, oèigledno misle da smo bezumni, oèigledno misle da je veoma zabavno i unosno pred na¹im oèima i za na¹ novac rasturati ovu dr¾avu. A mo¾da mi, koji sve ovo stoièki trpimo, zaista pomalo i jesmo to ¹to Èanak, Cole i Kacin misle o nama?

(Kraæa verzija ovog teksta objavljena je u „Peèatu“ br. 114)


[1] http://youtube.com/watch?v=uo8l2jUC5iQ;

[2] http://blog.b92.net/blog/2842/Branislav-Kovacevic-Cole/

[3] O Vujadinoviæu kao evroreformatoru vidi moj tekst:http://www.starisajt.nspm.rs/Prikazi/2008_antonic1vv.htm

[4] http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-04-05-2009/hoce-autonomiju

Anhaltende Machtkämpfe um die europäische Erdgasversorgung

Newsletter vom 17.05.2010 – Eine Dreiecksbeziehung

ANKARA/MOSKAU/BERLIN (Eigener Bericht) – Anhaltende Machtkämpfe um die
europäische Erdgasversorgung verzögern den Bau eines lange geplanten
Pipeline-Großprojekts. Die Röhre mit dem Namen Nabucco soll unter
Mitwirkung des deutschen Energiekonzerns RWE Erdgas aus dem Kaspischen
Becken in die EU leiten – durch den Südkaukasus, um die Abhängigkeit
der europäischen Energieversorgung von Russland zu verringern.
Unmittelbarer Anlass für die erneute Verzögerung sind Differenzen mit
einem Lieferland – mit Turkmenistan -, das Europa via Nabucco Erdgas
zur Verfügung stellen soll. Hintergrund sind Einflusskämpfe zwischen
Russland, der Türkei und der EU. Russland bemüht sich mit Erfolg, die
Türkei für ein weiteres Pipeline-Projekt („South Stream“) zu gewinnen,
das in unmittelbarer Konkurrenz zu Nabucco geplant ist und den
russischen Einfluss auf die Erdgasversorgung der EU sicherstellen
soll. Deutsche Regierungsberater erklären, South Stream könne Nabucco
tatsächlich aushebeln – mit negativen Folgen für das Verhältnis der EU
zu den USA. Unabhängig von der Frage, wie die Pipeline-Machtkämpfe
ausgehen, mahnen die Regierungsberater zur Eile: Die kaspischen
Ressourcen könnten, heißt es, großenteils an China verloren gehen.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57812