A P E L

Novinarskim udruženjima Republike Srbije, svakom novinaru pojedinačno, svim evropskim i svetskim udruženjima i organizacijama za zaštitu novinara, organizacijama za zaštitu ljudskih prava, redakcijama svetskih i evropskih medija upućujem

A P E L

Pomozite mi da svakodnevnim pritiscima prisilimo vlast u Srbiji da izvede pred lice  pravde naručioce, organizatore i ubice Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika listova „Evropljanin“ i „Dnevni telgraf“ ubijenog 11.4.1999.g. u Beogradu. Svaka vlast, od 2000 g. do danas, je obećavala i obećava da će se razrešiti ovaj zločin, ali do ovoga časa nije ništa učinjeno. Bezbroj zahteva kolega, novinarskih udruženja i javnosti se godinama ignorišu. Ozbiljna i temeljita istraga za, ovih jedanaest godina, nije vođena, čak su pojedini pripadnici Službe državne bezbednosti koji su servisirali ubice napredovali u državnim službama. Naručioci, organizatori i ubice su još na  slobodi.

Slavko Ćuruvija je ubijen jer se borio za slobodnu misao i slobodnu reč. Njegova žrtva mora da ujedinjuje novinare, da ih stalno opominje na solidarnost, da ih drži na okupu. Posledice nerazjašnjenog zločina su postavljanje bombi na prozor novinara, paljenje njihovih automobila, prebijanja, zastrašivanja, postavljanje bombi pod reportažna kola, pretnje na stadionima.

Pomozite mi da ovaj apel ode na što veći broj adresa.

Pomozite mi da dokažemo da Srbija nije zemlja gde je moguće ubiti novinara i ostati nekažnjen.

Jovo Ćuruvija

Poštovani, slobodan sam da Vam se još jednom obratim za pomoć. Apel je objavljen i ima ga na Guglu u skraćenoj verziji.

Lep pozdrav jovo ćuruvija

Advertisements

ВИДИ, ВИДИ ДИНКИЋА КАК ВРЕДНО ОБЕЋАВА!

ВИДИ, ВИДИ ДИНКИЋА КАК ВРЕДНО ОБЕЋАВА!

Види, види Динкића како вредно обећава а како и неби кад је то најслађе чинити сад пред изборе! А, где је био до сада док је „калдрма“ Аранђеловца пуцала и кад су се фабрике и фирме гасиле једна за другом због његове „успешне“ приватизације. Само се ту поставља питанје по кога је била успешна!?
Изгледа да је г. Динкић био и остао најуспешнији у прекривању црвенила собственог образа због безобзирне и лоше обављене приватизације па још има храбрости и да излази образом пред народ Аранђеловца. Аранђелчовани ће му на изборима знати захвалити на његовим постигнутим резилтатима који су омогућили овај „процват“ индустрије у Арандјеловцу. Сигурно му неће заборавити хонорарисати његово залагање око приватизације НИС како би сву воду навео на Европску воденицу како би Србија била још више зависна од њене милости и милости милосрдног анђела који је из чисте доброте и хуманости бомбардовао, убијао недужни српски народ и довео довде Србију где се сад налази. Народ Аранђеловца ће се знати и за то захвалити.
Али шта се може и очекивати од тако мале странке која због мале своје бројности нема већи број стручњака на које би се могла ослонити по питанју тако важних одлука као што је то приватизација од бити ил не бити по Србију. А како неби Тадић поверио тако важан ресор кад од нјега зависи лична фотеља и улазак у ЕУ за коју каже да нема алтернативе. Све ће то грађани Србије знати да цене па и и прави број на изборима знати заокружити. Нико није обавезан да своју грешку понавља. Зато грађани Арађеловца заокружите број 2!
Ја лично нисам ни члан странке НС нити њен кандидат за било какву фотељу па ето и немам разлога да било коју странку да препоручим из личних интереса!
Из тог разлога могу они који се јпш нису одлучили који број да заокруже прихватити мој предлог и заокруже Бр. 2

Душан Нонковић-уредник Гласа Дијаспоре

LEKOVITOST SEMENSKOG JEZGRA KOŠTUNJAVOG VOĆA – DOSTAVILA ZA GD, DUŠANKA STANIĆ UREDNIK GLASA DIJASPORE

Ovde treba ipak napomenuti da je taj lek zabranjen uvoziti i prodavati u nemačkoj zbog toksičnog delovanja te da je navodno bilo i smrtnih slučajeva

Vitamin B 17 – Da li se lek protiv raka prikriva ?

Ivona Živković

Postaviti ovakvo pitanje za nekog hrišćanina i istinskog humanistu, deluje kao neslana šala. Zašto bi neko želeo da ljudi širom sveta umiru, a može da im pomogne?

Ili možda stvari gledati praktičnije. Zar otkrivanje leka protiv raka ne bi njegovom izumitelju donelo svetsku slavu i nevidjeno bogatstvo?

Pitanja su na mestu. Ali postoji surova računica, veoma jednostavna, bar kada je u pitanju vrednost života u današnjem svetskom poretku koji kontrolišu nehrišćani. To znači da glavnu ulogu ima dobit, a ne milosrdje. Dobit zavisi od obrta kapitala, pa je i računica lako uočljiva.

Priča koja sledi je priča o vitaminu B17, koji je još pre pedeset godina sintetizovan pod imenom Laetril odnosno Amigdalin. Učinio je to biohemičar Ernst. T. Krebs.

Njegova borba da se ovaj prirodni lek protiv raka zvanično prihvati, trajala je u periodu od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka. Bila je to borba entuzijasta – lekara, biohemičara i nekih novinara da plasiraju teoriju po kojoj je »opaka bolest« – rak zapravo samo jedna avitaminoza, odnosno hronični poremećaj metabolizma izazvan nedostatkom jednog vitalnog sastojka u ishrani.

Na žalost, globalizacija, kao proces u kome multinacionalne kompanije sve više preuzimaju i kontrolu i nad lekovima i nad svetskim medijima, zapečatila je protok svih informacija koje mogu naneti štetu interesima svetskih farmaceutskih profitera. Pojava teorije doktora Krebsa i njegovog alternativnog leka pod imenom Laetril, od strane američke Administracije za ishranu i lekove (FDA) nazvana je »šarlatanstvom« i »prevarom«. Gradjanima je predočeno da je lek otrovan i opasan. Tako je priča o vitaminu B17, Laetrilu, Amigdalinu (svi nazivi označavaju isto)- zapečaćena.

Ali, pojavom Interneta, koji se teže može kontrolisati, ponovo je otvorena priča o Ernstu T. Krebsu, Džonu Berdu, Ralfu Mosu i drugima, kojima je etika bila ispred interesa.

O svemu ovome pisao je u svojim knjigama »Politika u lečenju raka« i »Svet bez raka«, Edvard Grifin. Evo te priče.

Kako se formira rak?

Danas je uglavnom poznato da rak nastaje kada neke ćelije u organizmu, koje su do tada radile sasvim normalno, počinju iznenada nezaustavljivo da se umnožavaju. Kao uzorčnik navodi se virus, razni kancerogeni elementi ili neka spoljna trauma.

Zna se, takodje, da je rak bolest civilizovanog čoveka, i aktivira se brojnim stresovima i otrovnim materijama, a bez kojih je savremeni život postao nemoguć. Kozmetika, veštački konzervansi, zagadjena voda, duvanski dim, industrijska čadj…

Evidentno je i da postoje mnogi slučajevi kada dolazi do povlačenja malignog oboljenja. Skoro sva iskustva onih koji su primenili u lečenju neku alternativnu terapiju, i koja se pokazala uspešnom, otkrivaju promenu ishrane.

Po shvatanju doktora Krebsa rak je kompleksan hroničani poremećaj metabolizma u čitavom organizmu. To je bolest koja obuhvata čitav organizam, iako se prvo pojavljuje samo na nekom delu tela, odnosno nekom organu. Zbog ovakve manifestacije bolesti često je pristupano hirurškom uklanjanju vidljivo obolelog tkiva, zračenjem okolnih ćelija na mestu rasta kancerogenih ćelija, hemoterapiji…. Time je zapravo tretirana posledica bolesti, dok je uzrok opstajao.

Zašto se ćelije nekontrolisano umnožavaju?

U ljudskom telu postoje hiljade ćelija koje su na neki način ostale “zarobljene” u stadijumu embriona.

Nazovimo ih ovde jednostavno “univerzalnim ćelijama”. One služe za popravku eventualno oštećenih delova tela. Na primer kada dodje do loma neke kosti, ove ćelije se transformišu u koštane ćelije i popunjavaju pukotine u kostima. Ako dodje do oštećenja nekog mekog tkiva, ove ćelije se pretvaraju u ćelije adekvatne tom tkivu. U slučaju gubitka krvi, “univerzalne ćelije” se transformišu u ćelije krvi. Kada dodje do fizičke traume ili hemijskog debalansa u organizmu ove ćelije se formiraju i aktiviraju povećanje nivoa estrogena i ostalih steroidnih hormona kako bi se stimulisao njihov dalji rad na poslovima zamene uništenih ćelija. Kada se oštećeno tkivo ili kost potpuno regeneriše ili se organizam vrati u normalni hemijski balans, proces umnožavanja ovih “univerzalnih ćelija” se zaustavlja.

Ako je, medjutim, hemijski balans u organizmu i dalje poremećen, ove ćelije nastavljaju i dalje da se razmnožavaju. Dobroćudni tumori i polipi su znak da je proces jedne takve obnove zaustavljen, ali sa malim zakašnjenjem.

Kada se kaže da je rak posledica stresnog načina života, dolazi zapravo do energetskog i hemijskog debalansa i to je “okidač” koji aktivira “univerzalne ćelije”. Od ovih ćelija se pod dejstvom odredjenih hemijskih promena, stvaraju i kancerogene ćelije. One, medjutim, nisu strano telo u organizmu i ne mogu se nazvati u tom slučaju bolešću. Naprotiv, upravo je njihova uloga da razore neutrališu sve strane materije u organizmu.

Sa biohemijskog gledišta, medjutim, kada one počinju da se razvijaju u kancer, one postaju strano telo. Postojanje ovih “univerzalnih ćelija” otkrio je još 1902. godine profesor iz Edinburga Džon Berd. On je uočio ogromnu sličnost izmedju pre-embrioničkih ćelija i ćelija raka. On je ove ćelije nazvao trofoblastima. Te ćelije, upravo svojom sposobnošću da se veoma brzo umnožavaju, odmah nakon oplodnje formiraju placentu i pupčanu vrpcu, omogućavajući embrionu da se dalje hrani i razvija čvrsto prikačen za zid materice.

Kada se, nakon osam nedelja kod embirona razvije pankreas i on počne da luči svoje enzime, ove ćelije iznenada prestanu da se umnožavaju. Tako je Berd otkrio da dalje umnožavanje ovih ćelije sprečava upravo jedan enzim koji nastaje u pankreasu.

Ako je imuni sistem organizma oslabljen zbog loše ishrane, ili je starenjem smanjeno lučenje enzima iz pankreasa, stresom ili traumom aktivirane ove ćelije počinju da se umnožavaju, ali ne mogu da se zaustave. Zato je prvi zadatak u terapiji kancera snabdevanje organizma svim potrebnim hranjivim sastojcima kako bi se svi hemijski procesi stabilizovali čime bi se zaustavilo umnožavanje kancerogenih ćelija. Drugi zadatak je njihovo uništavanje.

Da li je rak samo jedna avitaminoza?

Ernst T. Krebs, koji je prethodno izdvojio i vitamin B15, analizirajući razne avitaminoze u ljudskom organizmu uočio je neke sličnosti. Tako nedostatkom vitamina C nastaje poremećaj poznat kao »skorbut«, nedostatak PP vitamina nastaje » pelagra«, avitaminoza B1 – berberi itd. Sve ove bolesti nastaju iznenada, bez ikakvih prethodnih znakova. Covek je danas zdrav, a već sutradan može biti smrtno bolestan. Organizam jednostavno nema nikakvu reakciju, nikakvo upozorenje, kao kod dejstva nekog virusa ili bakterija. Za oporavak od “skorbuta”, na primer, potrebno je nekoliko dana, ili samo nekoliko sati davati veće doze vitamina C i veoma teški simptomi bolesti isčezavaju. Javljaju se ponovo samo ukoliko opet dodje do vitaminskog deficita.

Analizirajući pojavu raka, Krebs se zapitao da li je dovoljno da se čovek samo izloži kancerogenom aktivatoru, na primer duvanskom dimu, nekoj hemijskoj supstanci ili da doživi neki jači psihološki stres? Ili kako to da neki ljudi u istim situacijama reaguju kancerogeno, a neki ne?

Po doktoru Krebsu rak nastaje isključivo kada u organizmu već postoji hroničan poremećaj metabolozma, odnosno kada jedan od vitalnih sastojaka duže vreme nedostaje.

Kancerogene materije su samo »okidači« koji pokreću »univerzalne ćelije« . Vitalni sastojak koji remeti metabolizam i izaziva pojavu raka Krebs je izdvojio kao vitamin B17.

Kako je došlo do toga da milionima ljudi nedostaje jedan vitalni hemijski element?

Dr Krebs je nakon dugogodišnjih istraživanja utvrdio da su ljudi vekovima jeli hleb od zrnevlja prosa i lana koje je bogato upravo vitaminom B17. Generecijama su žene mrvile koštice od kasjsije, šljive, trešnje, jabuka i drugih vrsta voća iz familije Rosaceae (ruže). Mešale su ih zajedno sa mesnatim delom voćke spravljajući džem. Prosto, ništa se nije bacalo.

U Bibliji se čak može naći i zanimljiv citat gde Bog, nakon što je stvorio čoveka i ženu, kaže: “… dajem vam biljke sa semenom, rasutim po čitavoj planeti, i svako drvo koje ima plod sa semenom biće vaša hrana”.

Istraživanja su pokazala da himalajsko pleme Hanza uopšte ne pati od raka i kardiovaskularnih oboljenja. Ishrana im je bazirana upravo na uzimanju hrane sa koščicama kajsije i zrnevlju prosa. Ali, kada se pripadnici ovog plemena izlože zapadnjačkoj ishrani, nakon što napuste svoje izvorne prehrambene običaje, počinju da pate od svih ovih bolesti.

Pošto pripadnici ovog plemena inače jedu veoma malo mesa, pobornici vegetarijanske ishrane su odmah zaključili da je to razlog. Ali nije tako.

Krebs je zapravo našao da postoje još dve grupe ljudi koje uopšte ne oboljevaju od raka. Jedni su upravo mesojedi, drugi biljojedi.

Tako u jelovniku Eskima i Indijanaca, koji takodje ne pate od ovih bolesti, preovladjuje meso koje uključuje i divljač. To je najčešće meso jelena, dopunjeno raznim divljim bobičavim sezonskim voćem. Što je najzanimljivije, kod ovih ljudi uošte ne postoji gojaznost, iako svakodnevno u organizam unose velike količine životinjske masti.

Ipak, i za Himalajce i Indijance i Eskime zajedničko je što koriste hranu tipičnu za njihovo prirodno okruženje. Kada se pažljivo analiziraju sastojci te hrane vidi se da je vitamin B17 obavezno prisutan u svakoj. Vrsta jelena koja im je u jelovniku, prevashodno se hrani travama koje sadrže nitriloside, a koji su izvor vitamina B17. Razno osušeno voće koje Eskimi i Indijanci jedu, takodje sadrži velike količine vitamina B17.

Na žalost, većina zapadnih civilizovanih kultura, odavno je prešla na hleb od pšenice, koja uopšte ne sadrži nitriloside. Trava koju koriste domaće životinje za ispašu, sadrži samo tragove nitrilosida. Imala bi ih možda više, da čovek nije počeo veštački da preorava i seje razne vrste trava, tamo gde one po prirodi nikada ne bi nikle. Tako za razliku od “civilizovane” stoke, indijanska i eskimska jede samo ono što je niklo u prirodnom staništu.

Tako su čoveku koji jede meso i tu uskraćene mogućnosti da unese vitamin B17. Pleme Hanza i Eskimi dobijaju u ishranu 250 do 3000 miligrama vitamina B17 svakog dana. Evropljani i Amerikanci jedući “civilizovanu” i ”fast fud” hranu, primaju jedva 2 miligrama dnevno. Koštice su odavno izbačene iz jelovnika. Laetril, Amigdalin, B17 zvanično je prihvaćen kao vitamin 1952.godine.

Ali onda su krenuli žestoki napadi na njega.

Kako B17 uništava ćelije raka ?

Još 1802. izvesni hemičar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživači postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grčkog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski- amandula. Upotreba “Amigdalina” datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naći podatak da je korišćen gorak badem koji sadrži izvesne supstance kojima su lečene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim količinama upravo prisutan u gorkom bademu.

Cak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišćenje “aqua amigdaloruma” za lečenje tumora na koži.

Ali sistematizovana studija o vitaminu B17 nije radjena sve od pedesetih godina prošlog veka. Vitamin B17 je zapravo pročišćen iz “amigdalina” i to je 1952. godine učinio Ernst T. Krebs, mladji. Nazvao ga je LAETRIL (Laetrile) što je skraćenica od laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside kada je i zvanično dobio status vitamina.

Vitamin B17 se nalazi u prosu, kukuruzu, lanu, tropskoj kasavi, semenju jabuke, bademu, slatkom kropmiru, salati, semenkama limuna trešnje, šljive, kruške, breksve, nektarine i mnogim drugim biljkama koje su odavno eliminisane iz ishrane savremenog čoveka.

Skoro sve koštice iz familije ruža(Rosaceae)imaju B17.

Koštice i semenke od voća imaju i druge hranjive materije: neke proteine, nezasićene masne kisline i različite minerale.
Ipak, najveći izvor vitamina B17 su koštice od kajsije i tropska kasava.

Ako se uzme u obzir da se danas obrću stotine milijardi dolara na istraživanja o uzroku nastanka raka, da se u tu svrhu osnivaju brojne fondacije i u njih slivaju stotine miliona dolara, da veliki broj fabrika u svetu proizvodi, a još više apoteka prodaje razne lekove koji se mogu koristiti u skupoj klinici ove bolesti…, ispada da od ove »opake bolesti« mnogo više ljudi živi nego što od nje umire.

Šta bi se sa čitavom ovom armijom zaposlenih i unosnim farmaceutskim biznisom dogodilo ako bi se pronašlo da je rak samo posledica pogrešne ishrane i nedostatka vitamina B17 koji se lako može sinteteizovati iz koštica kajsije, limuna, breskve, jabuke, tropske kasave…?

Ko može patentirati jabuke i kajsije kao svoj proizvod?

Hemoterapije, zračenja, citostatici, skupa genetska istraživanja (koja se pod navodnom brigom za zdravlje ljudi više rade zbog ispitivanja bojnih otrova) postali bi nepotrebni. Moralo bi se pravdati na drugi način.

U nemogućnosti da patentiraju hemijski sastav Laetrila, kako je Krebs nazvao izolovani B17, jer ga ima svuda u prirodi, i to jeftino, multinacionalne farmaceutske kompanije su, uplašene za svoj profit koji su ostvarivale od terapija citostaticima i zračenjem, krenule u žestoku kampanju protiv ovog vitamina.

Zato je objavljivanje teorije o vitaminu B17 odmah naišlo na žestoka osporavanja u SAD, o čemu je u svojoj knizi »Svet bez raka« pisao Edvard Grifin, još sedamdesetih godina prošlog veka. Predvodnici u ovome bile su velike farmaceutske kompanije, preko američke vlade, korumpiranih lekara i biohemičara koji su se mimo svake etike trudili da u medijima Laetril(vitamin B17), prikažu kao veoma otrovan i opasan.

Pokrenuta je žestoka medijska kampanja u kojoj je iznesena tvrdnja da Laetril u sebi sadrži otrov cijanid. Nije, medjutim, pominjano da cijanid postoji i u vitaminu B12, pa se on ipak slobodno prodavao u apotekama.

Na čelu čitave kampanje zapravo se nalazila američka FDA (državna služba za kontrolu lekova i hrane), a koja je propisivala da je za odobrenje upotrebe nekog leka i njegovo patentiranje, isti morao proći rigorozne procedure i ispitivanja sa eleboratima koji se daju na hiljadama stranica.

Citava procedura farmaceutsku kompaniju bi koštala stotine miliona dolara, pa je logično da u SAD to mogu da plate samo najmoćniji.
Sve ovo, naravno nije stvar brige za zdravlje ljudi, kako bi milosrdni hrišćanin pomislio, već elegantni trik monopolista da patentiraju lek na koji bi imali ekskluzivno pravo prodaje. Ako se to ne može ostvariti, istraživanja se ne bi ni vršila. U tom smislu, ni jedno istinsko istraživanje delovanja Letrila nije ni vršeno. Nije se isplatilo.

Kako su i mediji pod kontrolm istog multinacionalnog globalnog lobija, objavljena je i priča koju su prenele sve američke novine i televizije o tome kako se jedan nesrećni par u San Francisku otrovao kampujući u prirodi i jedući sirove koštice od kajsija. Ipak, nekoliko nezavisnih i sumnjičavih novinara, nikada nije uspelo da otkrije identitet tih ljudi i šta se stvarno dogodilo.

Tako se Laetril našao u prodaji sa etiketom da je opasan po zdravlje ljudi i njegova upotreba išla je na sopstveni rizik korisnika. Ljudi širom sveta od tada veruju da je jedenje koštica od kasjija samoubistveno.

Tvorac Laetrila, doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno netoksičan.

Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram telesne težine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je toliko netoksično da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini za razblaživanja ima više tokisna nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konačno, pred brojnim novinarima i naučnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi ogromnu dozu leka. Nije se otrovao. Umro tek 1996. godine.

U čemu je tajna Laetrila, odnosno vitamina B17?

Biohemičar Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu “zaključano”, a da bi se cijanid i benzaldehid ( koji su zajedno još jači otrov) aktivirali, molekul se mora “otključati”. U organizmu se kao nadležni enzimi za “otključavanje” ovog molekula nalaze rodenes, koji ima zadatak da neutrališe cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuje ih u bezopasane produkte i beta-glikozidas, koji ih pušta da deluju otrovno, formirajući otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u početku tvrdili, već se on mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužen pomenuti beta-glikozidas.

Rodenes i beta-glikozidas nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća koncentracija beta-glikozidasa je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, o to ima za posledicu razaranje ovih ćelija. Najzanimljivije je što, maligne ćelije od ovoga uopšte ne mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenes, u njima uopošte ne nalazi. Za ovaj efekat “otključavanja” molekula nitrilosida, koji sadrži cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su odavno biohemičari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti životinja koje su pasle belu detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside odstranili. U nitilosidima se nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jedući ovu detelinu.

Niko, medjutim, nije posumnjao da je možda došlo do trovanja nekom drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slučajno zahvatile. Cinjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su ostale bez značajnog izvora vitamna B17.

Strah od Laetrila je tako u Australiji raširen.

Kada se knjiga “Svet bez raka”, Edvarda Grifina napisana 1974. tamo pojavila, Lateril je bio u slobodnoj prodaji. Sada više nije. Umesto toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA – Therapeutic Goods Administration), danas razmatra svaki individualni slučaj onoga ko želi da se podvrgne lečenju Laetrilom, odlučujući da li da mu se omogući uvoz leka. Onaj ko ovu dozvolu dobije, ima još teži zadatak da pronadje lekara koji će mu Laeteril ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek idu.

Takodje je posebnim propisima otežana nabavka koštica od kajsije kako bi se onemogućilo sintetizovanje kristala B17 onima koji bi želeli da ovaj lek sami prave. U Americi je Laetril raznim administrativnim procedurama eliminisan kao lek. Danas zato hiljade Amerikanaca obolelih od raka ide u Meksiko u jednu privatnu bolnicu (“Oaza nade”) koja se specijalizovala baš za tretman raka Laetrilom. Njen vlasnik, doktor Kontreras, jedan je od najvećih pobornika teorije doktora Krebsa. Kako su multinacionalni lobisti uspeli da ostvare uticaj na poliičare i vlade najmoćnijih zemalja, kako bi sačuvali svoj unosan biznis u lečenju raka?
Jednostavno,oni finansiraju njihove skupe političke kampanje.

Štaviše, američki Nacionalni institut za rak je u 1981. godini, uz veliki publicitet, više puta, bezuspešno, pokušavao da dokaže toksičnost Laetrila i njegovu neefikasnost. Nažalost, većina pacijenata poseže za ovim alternativnim lekom, tek kada iscrpi sve ostale terapije, i kada su im brojne ćelije u organizmu već ozračene, spaljene i zatrovane. Tada efekta uglavnom više i ne može biti.

Danas, u svetu profita i medijskih manipulacija, bar znamo jedno: zdravlje nije u rukama bogatih, već informisanih.

Protokoli davanja Letrila definisani su praksom lekara koji ovaj lek koriste.

Na primer, Laetril ne deluje ukoliko u organizmu postoji nedostatak cinka, ma kolike doze se davale. Cink ima zadatak da transportuje nitriloside. Pored cinka u organizmu se mora uvek nalaziti dovoljno C vitamina, magneziju, selenijuma, vitamina A itd.

Najpoznatiji zagovornici terapije Laetrilom danas su:

U Meksiku – dr Ernesto Konteras, u Belgiji- profesor Džozef. H. Majsin, u Nemačkoj – dr Hans Niper,
u Italiji- profesor Etore Gvideti (poznat po svojoj izijavi da ga ne zanimaju preporuke američkih vlasti, već samo iskustva sopstvene klinike),
na Filipinima – dr Manuelo Navaro.
U SAD su to: dr Harold Maner iz Cikaga, dr Rej Evers, dr Dan Dotson i dr Džon A. Ričardson, iz Njujorka, dr Kanematsu Siguira (koji je 60 godina istraživao rak) i drugi.

SAVETI

Za obolele od raka koji žele da uzimaju prirodni B17 iz koštica kajsije evo i nekoliko saveta:

Ne sme se preterati u jedenju semenki. Badem iz koštice treba prvo dobro sažvakati, a ne gutati.

FDA preporučuje da se ne jede više od 6 koštica kajsije u toku jednog sata, jer može doći do toksične reakcije.

Preporučuje se da dnevna doza može biti do 70 koštica na dan. Mnogi ljudi uzimaju oko 15 koštica dnevno. Genralano uzima se jedna koštica na svakih 2,5 kg težine dnevno. Doktor Krebs preporučuje 30-do 35 dnevno.

Rak voli šećer. Šećer u semenu kajsije je okružen cijanidom. Kancer jede šećer, oslobadja se cijanid i truje ga. Zato, kada se jedu ove koštice treba potpuno eliminisati unošenje šećera iz drugog izvora.

Uz korišćenje tablete od 500 mg Laetrila, uzima se još 5-7 koštica jer one u sebi sadrže i druge vitamine, minerale i enzime koje dopunjuju terapiju kako bi se B17 dobro asimilovao u organizmu. Uz terapiju B17 uzima se i Chzmotrypsin koji treba da razloži proteinski omotač oko kancerogene ćelije kako bi B17 lakše delovao.

Seme lana treba prvo samleti u mlinu za kafu, jer se celo zrno u crevima teško rastvara, tako da se B17 ne osobadja. Laneno ulje ne sadrži B17.

JABUKA I DRUGO LEKOVITO VOĆE, POVRĆE I BILJE – RECEPTI KUĆNE APOTEKE – Dostavila, Dušanka Stanić urednik GD

JABUKA

Pojedite dvije-tri jabuke dnevno i necete morati kod kardiologa-studije pokazuju da redovno konzumiranje ove vocke smanjuje rizik od slaga i srcanog udara.
Jabuke smanjuju nivo holesterola i triglicerida.Iako ovo voce sadrzi vise vlakna nego soka-i jedan i drugi sastojak pozitivno uticu na zdravlje.
Veliki je izvor katehina,supstance koja sprjecava nastanak raka,a neka istrazivanja pokazuju da smanjuje i rizik od raka pluca.

Protiv akni
Ogulite svjezu jabuku,izvadite joj kospice i narezite je na komadice.Komadice jabuke zatim skuhajte u 250 ml vode dok ne omeksaju.Ohladjenu mjesavinu nanesite vatom na lice.Jabucna kiselina ce smiriti nadrazenu kozu.

Protiv proliva
Naribajte dvije sirove jabuke te kasu izmjesajte s crnim cajem i prstovetom soli.Ta jabucna smjesa prociscava crijeva od bakterija koje su uzrokovale proljev te dezinficira sluznicu crijeva.

Kasalj,laringitis,astma
Jabukovo sirce uzimajte s medom i vitaminom C.Protiv kaslja i upale grla grgljajte vodu sa sircetom i malo propolisa.

Zacepljen nos
Inhalirajte zagrijanu vodu s jabukovim sircetom (10 kasika sirceta u 1 l vode).Nosnice ce biti prohodne 12 sati.

Glavobolja
Inhalirajte zagrijanu vodu i sirce, omjer pola-pola

Visok pritisak
Redovno uzimajte 2 kasike sirceta na casu vode

Prosirene vene
Jabukovim sircetom istrljajte kozu ujutro i navece.Poboljsanje se vidi nakon mjesec dana

Zglobovi,ukocenost
Uvece popiti casu vode sa 2 kasike jabukovog sirceta i kasicicom meda.

Stres,visoka temperatura
Spuzvom umocenom u vodu sa jabukovim sircetom dobro istrljajte tijelo

Za zubno meso
Oko 250 ml prirodno mutnoga jabucnoga soka ,-koji djeluje protuupalno-i 127 ml svjeze ruzine vodice ulijte u tamnu staklenu bocu i protresite.Nakon jela time ispirajte usta i zatim ispljunite.

JABUKA NA VRATA,TABLETE KROZ PROZOR!

NAJČEŠĆI ZAČINI

CELER:
U kuhinji:
– zajedno sa ostalim povrćem za supu, a dodaje se i nekim umacima i raznom povrću. Za moj ukus, boranija je nezamisliva bez celera, daje joj posebnu aromu. A u drugim jelima koristim umjereno zajedno sa peršunom.
Ljekovito djelovanje:
– nevjerovatno koristan za zdravlje, ima blagotvorno djejstvo na varenje;
– omogućava izbacivanje nečistoća iz tijela, daje snagu ljudima koji su nervno labilni – kod pojačanog nemira, uzbuđenja, brzog umaranja;
– sok i zeleni dijelovi imaju blagotvorni učinak u liječenju gastritisa jer sluz koja je sadržana u njemu oblaže želudac;
– koristan je u hrani protiv plućne astme, bolova u slabinama, kod podrigivanja;
– poboljšava apetit, pojačava djejstvo sredstva protiv zatvora;
– čisti bubrege i mokračni mjehur, omogućuje razlaganje kamenčića u bešici;
– kod išijasa, kostobolje, bolova u kičmi i većini prehlada.
Potječe iz Sredozemlja, a u Evropi se počinje uzgajati tek u 18. stoljeću.

PERŠUN
– bogat je mineralnim materijama, vitaminima, visok postotak vitamina c, željezom;
– odličan je začin u ishrani;
– djeluje diuretično; nekad se koristio za pobačaj i protiv bolnih mjesečnica; odstranjuje zadržavanje tečnosti u trbušnoj oblasti, nogama i grudima prije mjesečnice; listovi se stavljaju na bolna mjesta kao sredstvo protiv bola i upala.
– stimuliše rast kose.
Bolesti
– uzimati na usta kod:
* probavnih tegoba
* kongestije zbog kašlja i prehlade, astme
* neredovitih mjesečnica, predmenstrualnog sindroma
* vrućice
– uzimati na usta pod nadzorom liječnika kod:
* visokog krvnog pritiska
* kongestivnog zatajenja srca
Pripravci:
* bez recepta: Dostupni u obliku tinkture ili suhog lišća, sjemenki, stabljika i korijena.
* kućna priprema: ČAJ:1-2 kašičice suhih listova ili korijena staviti u šoljicu kipuće vode, poklopiti te ostaviti da odstoji 5-10 min. Popiti do 3 šoljice na dan. Ili staviti usitnjene svježe listove i stabljike u vruću vodu.
+ prehrana i dijeta: jesti sirove, zelene listove koji djeluju i kao osvježivač daha.
Nuspojave: ne očekuju se.
Posebne informacije
* Trudnice i dojilje ne smiju uzimati sok od peršuna ili peršunovo ulje zbog toga što može potaknuti kontrakcije maternice. Nekoliko listića posluženih kao ukras jela vjerovatno neće naškoditi ako se pojedu.
* Ako se peršun često primjenjuje kao ljekovita biljka, mora se povećati unos hrane bogate kalijem, kao banane ili svježe povrće, budući da diuretici odstranjuju kalij iz organizma.

FEFERON, ljuta papričica; ALEVA PAPRIKA
– sadrži vitamine c, P, B1, B2…
– U malim količinama koristi se za stvaranje apetita, poboljšanje varenja.
– Veliki stimulator za krvotok
– u malim količinama korisna je za starije osobe, a istočna mudrost kaže:“Crvena paprika, puter i med produžavaju život.“
– Po narodnom vjerovanju, paprika u bilo kojem obliku daje snagu, ima dezinfekciona i antiseptička svojstva;
– aleva paprika u začinjavanju jela je nezamjenjiva. Nažalost, nisu svi svjesni njene blagotvornosti pa je mijenjaju različitim koncentratima, da bi dobili boju jela.

ORIGANO
– ime potječe od grčke riječi i znači „planinska radost“. Najviše se upotrebljava u italijanskoj kuhinji. Tokom II svjetskog rata, američki vojnici su upoznali i italijansku kuhinju i postali veliki ljubitelji pizze. Zavoljeli su i origano kao njen karakteristični začin. To je jelo u kojem jedino koristim ovaj začin, mada ponekad dodam i drugim jelima, ali u mini količini.
Slaže se s paradajzom, dinstanom govedinom, u omletima.
Mješavina začina od origana, ruzmarina, bosiljka i majčine dušice može, zbog spečifičnog okusa da posluži kao zamjena za so.
Ljekovtost:
– čaj: za liječenje organa za varenje (posebno proliva), za jačanje; spolja se koristi protiv raznih zapaljenja kože i sluzokože.
Čaj se preporučuje kod povišenog nervnog uzbuđenja, stresa, nesanice;
– Isprobala sam ga u nedostatku adekvatnih lijekova za stomačne bolove, i u sekundi je pomogao i odstranio bol.

LOVOROV LIST
– treba čuvati u zatvorenoj posudi i na suhom mjestu, najbolje presovan jer duže zadrži aromu.
Ljekovito djelovanje:
– za bodrost i dobro raspoloženje, čaj za liječenje dijabetesa, za izbacivanje soli iz zglobova;
Najviše se koristi kao začin.
Prskanje sobe čajem od lovorovog lista tjera muhe i druge insekte.
Napomena: pretjerana upotreba može da izazove povraćanje.

BOSILJAK
– omiljeno naše cvijeće, porijeklom iz Indije gdje se smatra svetom biljkom.
– bere se nadzemni dio biljke u cvijetu i suši u hladu na promahi.
– sadrži: eterično ulje, tanin, saponine i gorke materije.
Primjena u kuhinji:
-svježi, sitno isjeckani listovi dodaju se supama i jelima od ribe i mesa; kod pripreme svježih krastavaca, u mediteranskoj kuhinji, izvrsno se slaže s paradajzom.
Ljekovito djelovanje:
– umirenja nervnog sistema; protiv nadimanja; za bolji apetit; za povećanje mlijeka u dojilja; protiv upale bubrega; za urednije mjesečnice; protiv povraćanja; čira na želucu; glavobolje; reumatizma; za gripu; čajem se ispiraju oči kod konjuktivitisa; oblozima se liječe teško zacjeljive rane; svjež sok iscjeđene biljke čuva od trudnoće; podstiče jasnoću uma; svjež sok od listova spoljnom upotrebom protiv gljivičnih infekcija nogu.
Napomena:
– eterično ulje bosioka se ne preporučuje za vrijeme trudnoće.

GORUŠICA/senf/slačica
Sastav: lišće bogato vitaminima, solima kalcijuma i željeza; sjeme sadrži masna ulja, bjelančevine, glukoide.
Ljekovito djelovanje
– gorušica s medom protiv astme i kašlja, a grubo isitnjeno sjemegorušice sa vodom preporučuje se prilikom groznice. S bijelim lukom i začinom iđirotom protiv gripe. Poboljšava boju lica.
U hrani omogućava njeno varenje i povećava toplotu želuca, rastvara tumor slezene.
Napomena:
– ne treba je koristiti kod čira na žrlucu i dvanaestopalačnom crijevu, oštrih gastritisa i enterokolitisa, krvarenja. Može da izazove alergiju, a upotreba u većim količinama smanjuje funkciju rađanja.

MAŽURAN
– Upotrebljava se kao začin, kao čudesno sredstvo koje pomaže protiv svih bolesti, ali je posebno efikasan kod prehlade.
– Čaj može regulisati stomačne tegobe i otkloniti jutarnju mučninu.
– Protiv nesanice se preporučuje stavljanje svježih listova u jastuke.
– Svježi listovi ili ulje mažurana smiruju zubobolju.
– smiruje nerve i može da izazove mjesečnicu.

NANA
Ljekovito djejstvo:
– pojačava sekreciju žlijezda koje učestvuju u varenju, pojačava apetit, podstiče lučenje žuči, protiv glista, otklanja bol, za iskašljavanje, podstiče mjesečnicu,
– ako se uzima mnogo, dovodi do poremećaja sna,
– ne smije se kuhati, već samo preliti ključalom vodom,
– uzimanje čaja od nane ili naninog ulj ubrzava izlječenje polnih bolesti; također za kupanje djece koja boluju od zauški i rahitisa,
– pitoma nana je potpuno neškodljiva, korisna je protiv mučnine tokom putovanja, otklanja zadah iz usta,
– kao začin dobro se slaže s grahom.

LJEKOVITOST BILJA, CVIJEĆA…

MATIČNJAK, limun trava
– biljka kraljica;
– bere se prije cvjetanja; ubranu vezati u stručke i sušiti na propuhu; listovi se ne smiju lomiti jer gube najvrjedniji sastojak-eterično ulje. Sa osušene biljke pažljivo se svuku listovi i spreme u dobro zatvorene tegle.
Ljekovitost:
– sredstvo za smirenje i opuštanje; protiv mučnine i povraćanja kod trudnica;
– posebno se preporučuje kod nervnih kriza, fizičkog ili intelektualnog zamora, migrene, neuralgija i vrtoglavice;
dobro sredstvo protiv grčeva, lošeg apetita, virusa herpesa i biljka je koja veseli srce.
Francuski travar je rekao:“za mene je ova biljka kraljica svih stimulirajućih trava, nespretnom ljubavniku, nemirnoj glavi porodice, ženama opterećenim problemima, očajnicima, onima što ih prati osjećaj poraza u životu savjetujem ovu magičnu biljku koja obnavlja organizam, vraća snagu i radost življenja,
Recept: Jabukovo sirće s matičnjakom
– 100 gr provehlog lišća matičnjaka preliti sa jednim litrom jabukovog sirćeta, zatvoriti i ostaviti na sobnoj temperaturi 15 dana, često protresti i nakon toga procijediti. Koristiti za svakodnevnu upotrebu ili za salatu.

ALOJA
Za upotrebu služi konzervisana u odnosu 80gr soka sa 20gr alkohola., kao baktericid.
Primjenjuje se spolja za liječenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa, u obliku obloga za ispiranje rana, a iznutra protiv zatvora, kolitisa i anicidnog gastrita.
vodeni ekstrakt iz stimuliranog lišća spravljen po filatovljevom metodu sadrži biogene stimulatore koji povećavaju odbrambenu snagu organizma. primjenjuje se za liječenje očnih bolesti, HRONIČNOG ARTRITISA, čira na želucu i dvanaestopalačnom crijevu, u kozmetologiji i dr.
Sok lišća pomiješan sa ricinusovim i eukaliptusovim uljem daje emulziju koja liječi mokri i suhi epidermitis, te opekotine 3 stepena izazvane zračenjem.
Kod unutarnje upotrebe, aloja polahko ali sigurno čisti crijeva već u dozi od 0,2 do 0,6 gr.
U većoj dozi je škodljiva.
Djeci je ne treba davati, kao ni trudnicama.
Ne uzimati je kod plućnih bolesti jer može prouzrokovati krvarenja.

NEVEN
– sadrži jabučnu i salicilnu kiselinu, vitamin c, šećera, enzima, raznih soli…
Ljekovito djelovanje:
– kod upalnih oboljenja jetre i žučnih puteva, gastritisa, čira na želucu i crijevima, za smirenje, za jačanje rada srca, za izmokravanje i znojenje; u ginekologiji široka primjena; podstiče kapilarnu cirkulaciju, djeluje protivupalno, pročišćuje, snižava pritisak posebno u toku klimaksa, kod paradentoze, rahitisa, liječenje kožnih oboljenja- posebno impetiga, opekotina, čireva, lišaja, uboda ose, za znojenje…

POTOČARKA, ugas, krstovnik
Raste u svježim tekućim vodama, izvorima i potocima. Bere se za vrijeme cvjetanja i upotrebljava u svježem stanju.
Sadrži puno vitamina C,A,K i E, mineralnih materija- željeza i joda.
Ljekovito djelovanje:
– sok: uništava toksine u organizmu i čisti krv i kožu.
– kod nervnih oboljenja i groznice, pomaže oboljelima od šećerne bolesti, malokrvnosti, katara pluća i skorbuta, bolestima bešike i žuči.
U kuhinji: kao zdrava zelena salata

BREZA
– lišće, lisni pupoljci sadrže smolu, eterično ulje, vitamin c;
– beru se krajem zime, kao i u rano proljeće; mlado lišće sve vrijeme dok traje cvjetanje; suši se u hladu;
– brezin sok se vadi krajem februara, od stabla koja imaju najmanji prečnik 20 cm. Oko 20 do 30 cm iznad zemlje stablo se izbuši nožićem dubine 2 do 3 cm, u nastalu rupicu ugura se lijevak i odmah zahvata sok koji ističe u staklenu (ne limenu) posudu. Nakon vađenja željene količine, otvor se začepi voćarskim voskom. Ovo je uglavnom zabranjeno raditi jer predstavlja veliku štetu za voćku, ali ako je drvo vitalno, ne izaziva promjene vađenje soka svake druge godine.
U brezovom soku nalazi se rijetka vrsta šećera (ksilit) koji sprječava nastanak karijesa.
Ljekovito djelovanje
– čaj od brezinih pupoljaka: sredstvo za mokrenje; samo se prelije toplom vodom; pije se najviše 1 dl; čaj nema nepovoljne posljedice, ali ga ne treba stalno koristiti;
– Ukoliko se određeno vrijeme dnevno piju 2-3 šoljice neslađenog čaja od brezovog lišća, mogu se bubrežni kamenci sami rastvoriti, a pijesak iz bubrega bezbolno izlučiti.(Hugo Schulz)
– Čaj od pupoljaka, dodat u vruću vodu u kadi, preporučuje se kod ekcema, kožnih oboljenja, za liječenje slabo zacjelivih rana, reumatizma i bolova u zglobovima;
– sok snižava temperaturu;
– etersko ulje: kod dermatitisa, uvehlosti kože, psorijaze, mišićnih bolova i reumatizma;
– čajem preporučljivo ispirati kosu za jačanje korijena i ubrzavanja rasta;
– sok breze ozdravljuje kožu glave, efikasno zaustavlja stvaranje prhuti i opadanje kose;
– čaj od listova ili pupoljaka preporučuje se kod tuberkuloze pluća i drugih bronhijalno-plućnih bolesti; kao sredstvo za iskašljavanje, protiv kašlja. Prirodni lijek protiv žutice

ZOVA
– lijek su cvjetići koji se beru čim se cvijet počne otvarati po lijepom i sunčanom vremenu;
– cvijet sadrži heterozide koji izazivaju znojenje; sambunigrozid, flavonski heterozid, rutozid, tanina 0,025%, etersko ulje, smole, šećer, holina, organskih kiselina…
Ljekovito djelovanje
– za migrene, kostobolje, išijas, neuralgije, dezinfekciju, za ispiranje grla i usta, protiv nazeba.

RECEPTI ZA LJEPOTU

Banane osiguravaju mnogo mineralnih tvari pa ih smatraju istinksim ubojicama stresa. Pjenasto istucite 1 malu bananu, 2 žlice kravljeg sira, 1 žlicu pavlake i 1 žumanjak. Nanesite na kožu i nakon pola sata isperite.

Grožđe je odlično kao dodatak maskama. Voćne kiseline stišću pore na koži. 5 kašičica soka od grožđa pomiješajte sa kašičicom tekućeg meda i 2 kašičice kreme. Nanestite na lice i nakon 15 minuta isperite.

Jabukovo sirće vraća kosi sjaj. Za ispiranje na svakih pola litre vode dodajte kašiku jabukovog sirćeta.

Jagode sadrže vitamine i voćne kiseline. Zdrobite ih s malo maslaca i izmiješajte u dovoljno tekuću pastu. Idealna maska za lice za suhu kožu.

Jaja su male lecitinske bombe. Kao dodatak šamponu za oštećenu kosu jaja zaglađuju i hrane. Pažljivo izmješajte 2 žumanca, 1 bjelance, 1 kašičicu meda, sok od 1 limuna i 5 ml ulja pšeničnih klica.

Kadulja u vodi za kupanje obuzdava pretjerano lučenje žlijezda znojnica, djeluje antiseptičkI i sužava pore. 3 kašičice osušene kadulje te 3 kašike crnog čaja prelijte 1 litrom uzavrele vode. Procijedite nakon 30 minuta.

Kamilica je idealna za parne kupke za čišćenje lica. Ublažava manje ozljede, ubode insekata i prištiće.

Komorač daje umornim očima novu bistrinu. Svježi komorač usitnite u električnoj mješalici sa 1 naribanim sirovim krompirom, oči prekrijte blazinicama od gaze, pakung nanestite povrh njih. Ostavite da djeluje 10 minuta.

Krastavci imaju PH vrijednost idealno prilagođen koži. Dodatna njega za suhu, oštećenu kožu. Pola oguljenog krastavca zdrobite u pire, stavite u sito i skupite tekućinu. Dodajte sok jednog i po limuna, 60 ml soka od mrkve i 30 ml bademovog ulja. Time osvježite lice.

Kravlji sir umiruje stresom izmučenu kožu i brine za ravnotežu vlažnosti kože. Pomiješajte 1 kašiku punomasnog kravljeg sira, 1 žumanjak, pola kašičice meda, po 1 kašičicu pahuljica od pšeničnih klica i pavlake te kap limuna. Nanesite i ostavite da djeluje 20 minuta.

MASKA ZA PRIRODNI LIFTING
Dobro umutite bjelance, nanesite na lice i pustite da djeluje petnaestak minuta, a zatim ga sperite mlakom vodom, i namažite lice hidrantnom kremom. Efekti ovog tretmana dobro se vide samo dva sata nakon umivanja, ali ako postupak ponavljate nekoliko puta nedeljno, vremenom će rezultati postati trajni.

MASKA ZA SUHU KOŽU
Dobro umutite jedno cijelo jaje, i masku nanesite na lice. Kada se osuši, ostavite da djeluje još 10 minuta. Zatim lice operite hladnom vodom i namažite bademovim ili maslinovim uljem.

PERŠUN UKLANJA MITISERE
Sitno nasjeckan peršun utrljajte na mjesta gde vam se nalaze mitiseri. Nakon toga naparite lice nad posudom vrele vode da bi peršunov sok mogao što bolje da prodre u kožu. Tada ćete mitiser moći lahko da odstranite komadićem vate.

MASKA S AVOKADOM ZA SUHU KOŽU
Pomješajte dvije kašičice meda sa malo pasiranog avokada, kašičicom jabukovog sirćeta, snijegom od jednog bjelanca, tri kašičice maslinovog ulja i tri kašičice neke kreme koja ima neutralan ph faktor. Držite masku na licu do dvadesetak minuta, a zatim je isperite mlakom vodom. Na ovaj način koža dobija potrebnu vlažnost, postaje mehka, a esencijalne kiseline avokada pomoći će u obnavljanju tkiva kože.

MASKA ZA MASNU I KOMBINOVANU KOŽU
Kašičicu svježeg kvasca pomješajte s dvije kašike listova metvice, omekšanih u vodi, i dvije kašičice neke kreme sa neutralnim ph faktorom. Nanesite na lice i pustite da odstoji petnaestak minuta, a zatim lice umijte mlakom vodom. Nakon toga nanesite kremu koju redovno koristite.

MASKA OD MEDA
Nekoliko kašika meda otopite na pari, i izmješajte sa kašikom limunovog soka. Mješajte par minuta, da se prohladi. Nanesite na lice i držite 10-15 minuta. Lice isperite hladnom vodom.

MASKA OD JAGODA
Zgnječite nekoliko jagoda i nanesite na lice. Poslije 10 minuta masku uklonite, lice umijte prvo toplom, a onda hladnom vodom i namažite bademovim ili maslinovim uljem.
Ova maska se preporučuje samo onim osobama koje nisu alergične na jagode.

PILING ZA MASNU KOŽU
Pomješajte dvije kašičice naribane limunove kore, dvije kašičice kukuruznog brašna, šest kašičica mljevenih badema i dvije do tri kašičice vode. Masku nanesite na lice i nježno masirajte kružnim pokretima nekoliko minuta. Isperite mlakom vodom, obrišite lice mehkim peškirom i i utrljajte hidrantnu kremu.

LIMUN PROTIV BUBULJICA
Lojne bubuljice na licu brzo će nestati ako nekoliko puta u toku dana na bubuljicu prislonite štapić za uši umočen u limunov sok. Postupak ponavljajte nekoliko puta u toku dana, sve dok se bubuljica ne povuče.

Kombinacja: med i cimet

Ljekovitost meda, pretpostavljam, poznata je svima. Ovaj čudotvorni pčelinji proizvod blagotvorno djeluje na zdravlje i u kombinaciji sa raznim biljem.
Mješavina, koju neki nazivaju pravom „bombom zdravlja“, je med sa cimetom.
Cimet je poznat po svojim antiseptičkim i antibakericidnim svojstvima.
Medicinska istraživanja pokazala su da kombinacija meda i cimeta ublažava tegobe u slučaju bolesti srca, infekcije urinarnih kanala, loše probave i prehlade, a sprječava i liječi akne i bubuljice i zubobolju.
Čiste probavni trakt od parazita i bakterija koji usporavaju varenje i uzrokuju nagomilavanje toksina u organizmu
Redovna upotreba meda i cimeta povećava životnu energiju i seksualni nagon, i daje osjećaj spokojstva i zadovoljstva.

Recepti:
Srčana oboljenja: od cimeta i meda napraviti smjesu koja se maže na hljeb. Najbolje je uzimati je za doručak, a smanjuje nivo holesterola, sprječava pojavu srčanog udara i ujednačava srčani ritam.
Infekcija urinarne bešike: u čašu mlijeka umiješati 2 kašike cimeta u prahu i kašičicu meda i popiti. Ova mješavina uništava bakerije u mokračnoj bešici.
zubobolja: pomiješati kašičicu cimeta u prahu i 5 kašika meda pa stavljati na zub 3 puta dnevno dok bol ne umine.
opadanje kose: mješavinu od 3 kašike toplog maslinovog ulja , kašike meda i kašičice cimeta nanijeti na kosu i držati oko 15 min, a zatim isprati. Upotrebom ovog preparata postiže se željeno djejstvo u veoma kratkom roku.
prehlada: 3 dana treba uzimati kašiku mlakog meda sa 1/4 kašike cimeta. Na ovaj način liječi se i hronični kašalj, kao i upala sinusa.
loša probava: prije obroka treba pojesti 2 kašike meda posute cimetom u prahu. Ova mješavina pomaže varenju čak i najteže hrane.
akne i bubuljice: pomiješati 3 kašike meda i kašičicu cimeta i prije odlaska na spavanje nanijeti smjesu na bubuljice. Slijedećeg jutra isprati toplom vodom. Svakodnevna primjena tokom dvije sedmice garantovano uklanja bubuljice.
napitak za mršavljenje: pola kašičice cimeta preliti šoljom ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 30 minuta. Kad se ohladi, dodati kašiku meda. Pola šolje popiti neposredno pred spavanje, a drugu polovinu poklopiti i ostaviti u frižider. Ujutro, na prazan stomak, popiti preostalu količinu napitka, ali nipošto ne podgrijavati- uzeti ga hladnog ili ostaviti da se ugrije na sobnoj temperaturi.

ZDRAVLJE IZ POJEDINAČNIH NAMIRNICA

ROTKVA:
– sok: preventivno djeluje protiv stvaranja kamenca i pijeska u žuči; upala žučnog mjehura; obavezan u dijeti osoba s problemima jetre.
– Za prevenciju- savjet liječnika- prije svakog glavnog obroka popiti sok od rotkve.

SOJA:
– potiče dobro raspoloženje zbog svog sastava. Ko jede dovoljno lecitina- sadržaja leće- dobro je raspoložen i reagira opušteno;
– poboljšava probavu, kožu čini ljepšom; ubrzava razgradnju masti.

CRVENI LUK:
– smanjuje celulit, podstiče imunološki sistem; psihološki, ublažava nezadovoljstvo i osjećaj samoće.

JEZGRASTO VOĆE:
– obiluju antioksidantnim vitaminom E koji štiti od angine pektoris.
– protiv oboljenja srca
– Orasi smanjuju mogućnost srčanog napada; dobro čuvaju od holesterola; sredstvo protiv raka. Imaju ulja omega-3
– imaju antikancerogena svojstva
– jezgrasto voće, u koje spada i kikiriki, dobar je regulator inzulina i šećera u krvi, jer sprječava nagle skokove.

SUHE ŠLJIVE:
– 4 suhe šljive za doručak suzbija rak i srčane bolesti- ukazuju znanstvenici; imaju najviše antioksidansa;na 100gr. 5770. Nakon njih slijede prokulice s 2830 oksidansa na 100gr. pa borovnice 2400.
– protiv zatvora.

HLJEB OD INTEGRALNOG BRAŠNA
– bogat selenom; željezom, magnetijem…
– štiti od raka jer dobro utječe na imunološki sistem, a djeluje i antioksidantno i štiti tijelo od slobodnih radikala, molekula koje oštećuju ćelije.

MRKVA:
– sadrži betakaroten (u organizmu se pretvara u Vitamin A), vitamin B1;B2;esencijalna ulja i pektin.
– Štiti ćelije od sunca i alergija na sunce- vanjsko mazanje sokom mlade mrkve; poboljšava imunitet, podstiče proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i pomaže vidu.
– koriste se kuhane, sirove, kao maske za lice.

BROKULE, SALATA
– dobar izvor luteina, pigmenta koji žumanjku daje žutu boju, za koji naučnici smatraju da sprječava oboljenje od srčanih bolesti. Luteinom su bogati i krastavci, grašak, šparoge, avokado, grah, kelj papučar, zelje, celer, špinat.
– Lutein za zaštitu protiv katarakte (mrene) i bolesti rožnice.

BANANE:
– pomažu u prevenciji moždanog udara;
– bogate kalijem,

ARTIČOKA:
– korisna kod oboljenja bubrega, ciroze jetre, snažan antioksidans.
– Listovi artičoke sadrže dosta cinerina; gorke ljekovite tvari koja djelotvorno snižava nivo „lošeg“ holesterola u krvi. Poboljšava protok i povećava količinu žuči te djeluje zaštitno na jetru i stimulira regeneraciju njenih ćelija.

VITAMINI; MINERALI; METALI

VITAMIN C:
– važan za imunološki sistem;
– ima ga u agrumima, bobičastom voću, kiviju, zelenom lisnatom povrću, paprici, kiselom kupusu…

VITAMIN E:
– dobar za crvena krvna zrnca, usporava starenje ćelija;
– ima ga u biljnim uljima, naročito maslinovom i suncokretovom; žitnim klicama, integralnom zrnju i orašastim namirnicama, soji.

VITAMIN A:
– dobar za očne tegobe, akne i čireve, kosu i kožu, ali višak u organizmu izaziva opadanje kose, zamagljen vid, glavobolju,povraćanje
– nalazi se u jetri, bubrezima, mliječnim proizvodima, masnoj ribi, ribljem ulju, povrću, margarinu.

VITAMIN B1
– pomaže rast, dobar za srce i nervni sistem; koristi se pri liječenju herpes-zostera; lahko se uništava kuhanjem;
– ima ga u suhom kvascu, zobi, pšenici, povrću, mekinjama, mlijeku.

VITAMIN B2:
– pomaže rast i plodnost; održava zdravlje kože, kose i noktiju; nedostatak izaziva pojavu ranica u ustima i na koži;
– u mlijeku, džigerici, kvascu, siru, jajima.

VITAMIN B3:
– bitan za sintezu insulina i seksualnih hormona; bez njega normalno ne funkcioniše nervni sistem i mozak; pojačava cirkulaciju krvi, snižava holesterol;
– u džigerici, ribi, jajima, hurmi, suhim šljivama, pivskom kvascu.

VITAMIN B6:
– učestvuje u proizvodnji antitijela i ćelija crvenih krvnih zrnaca; ublažava noćne grčeve u nogama i mišićima; uništava se pečenjem mesa i drugim načinima prerade hrane;
– nalazi se u pivskom kvascu, pšeničnim klicama, mekinjama, kupusu, mlijeku, jajima, govedini, dinjama.

VITAMIN B12
– pomaže stvaranju crvenih krvnih zrnaca; pomaže rast, drži nervni sistem uravnotežen, poboljšava pamćenje;
– u govedini, džigerici, jajima, mlijeku, siru.

VITAMIN B13:
– liječenje bolesti jetre, a navodno i multipleskleroze;
– u sirutki.

VITAMIN B15:
– kažu da pomaže jetri štiteći je od ciroze; podstiče imunološki sistem organizma; možda i nije vitamin u pravom smislu;
– pivski kvasac i žitarice.

VITAMIN D:
– nedostatak izaziva rahitis, osteosporozu, krvarenje iz desni;
– u ribljem ulju, mlijeku, mliječnim proizvodima i djelovanjem sunčeve svjetlosti.

VITAMIN F:
– sprječava taloženje holesterola u arterijama;
– biljna ulja, bademi, orasi.

VITAMIN P:
– povećava jačinu kapilara; osjetljiv na toplotu i kuhanje;
– u limunu, narandži, grejpu, kupini, trešnji, kajsiji.

VITAMIN K:
– sprječava unutarnja krvarenja, smanjuje obilne menstrualne odljeve, reguliše zgrušavanja krvi; da bi pokazao pravo djelovanje, od velike je važnosti da je jetra zdrava;
– riblje ulje, sojino ulje, jogurt, lucerka i glavičasta salata.

MINERALI

MAGNEZIJUM:
– bitan za dobru funkciju nervnog i mišićnog sistema; doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema i sprječava nastajanje kamenca u bubrezima i žući; nedostatak izaziva glavobolju i nesanicu;
– u smokvama, limunu, grejpu, jabukama, tamnozelenom povrću.

Magnezij (Mg)
Uloga magnezija i magnezijevih iona u organizmu je višestruk. On je jedan od najzastupljenijih iona u stanicama, nalazi se i u kostima, sudjeluje u enzimskim biokemijskim reakcijama u stanicama, u normalnom radu mišića, u izgradnji kostiju, važan je za održavanje normalnog krvnog tlaka i za funkcije središnjeg živčanog sustava.
Prirodni izvori magnezija jesu soja, kikiriki, lisnato zeleno povrće, s jemenke, orah, banane, zob, avokado, krumpir u ljusci i smeđa riža. Neke mineralne vode su pogotovo bogate magnezijem. Međutim, zbog industrijski uzgojene i prerađene hrane koja sadrži vrlo malo magnezija iznimno je uputno uzimati suplemente magnezija.
Nedostatak magnezija je danas sve češći. Razlog tomu je prije svega prerafinirana i industrijski prerađena hrana siromašna magnezijem. Ali, može biti uzrokovan i nekim primarnim poremećajem kao i unosom nekih lijekova. Posljedica nedostatka magnezija su drhtanje mišića, slabost, poremećaji gutanja, mučnina, povraćanje i grčevi. Smatra se da nedostatak magnezija predstavlja jedan od faktora nastanka teških suvremenih bolesti kao što su koronarne srčane bolesti, zloćudni tumori, osteoporoza i hipertenzija!
Ukoliko unosite preveliku količinu magnezija, bilo putem hrane ili mineralne vode, bilo putem lijekova riskirate ozbiljne poremećaje koji ako se ne saniraju mogu u konačnici oštetiti organizam.
Magnezij može pomoći kod prevencije srčanih bolesti i ateroskleroze, visokog krvnog tlaka, dijabetesa, živčane napetosti, opstipacije, razdražljivosti i nemira, poremećaja spavanja, trudnoće i dojenja te za prevenciju migrene. Također, magnezij je bitan kao suplement kod sportova izdržljivosti kao što je biciklizam, jer se u takvim sportaš gubi puno magnezija, što može izazvati grčenje mišića.
Nije uputno uzimati suplemente magnezija sa tetraciklinskim antibioticima, antacidima i laksansima koji sadrže magnezij, glikozidima digitalisa, diureticima i etidronatom.

KALIJUM:
– pomaže sa natrijem normalizaciju rada srca; za snižavanje krvnog pritiska;
– u listovima nane, paradajzu, bananama, krompiru, zelenom povrću.

KOBALT:
– sprječava anemiju; sastavni dio vitamina B12;
– u bubrezima, džigerici, mlijeku, školjkama.

JOD:
– nedostatak izaziva gušavost; 2/3 joda nalazi se u štitnoj žlijezdi;
– u algama, crvenom luku, povrću.

ŽELJEZO:
– pomaže rast, sprječava anemiju;
– suhe breskve, meso, žumance jajeta, leća…

NATRIJUM:
– pomaže funkciju nerava i mišića; ako se uzima previše, snižava se postotak kalija;
– u artičoki, repi, soli.

VANADIJUM:
– sprječava stvaranje holesterola u krvnim sudovima; pomaže sprječavanju srčanih napada;
– najviše u ribama.

FOSFOR:
-nedostatak dovodi do lomljivosti kostiju i zuba; nalazi se u svakoj ćeliji i učestvuje u svim hemijskim reakcijama;
– riba, jaja, meso, integralne žitarice.

SELEN:
– usporava starenje; pruža zaštitu od raka:
– u mekinjama, tunjevini, paradajzu, pšeničnim klicama.

METALI:

CINK:
– potreban za eliminaciju otpadnih materija iz organizma;bez njega se za vrijeme vježbe ubrzano diše i gubi snaga; nastaje osjećaj težine;
– nalazi se u mesu, crnom hljebu, integralnim žitaricama, mliječnim proizvodima orašasto voće; rakovi; nemasna goveđa šnicla.

BAKAR:
– potreban za funkcionisanje imunog sistema; nedostatak izaziva kašalj, curenje nosa;
– u žitnim pahuljicama s grožđicama, maslinama, jastogu, lososu, integralnom hljebu, puteru, kakao-u.

MANGAN:
– dobar je za kosti;
– ima ga u integralnim žitaricama, orašastim plodovima, i indijskom i ruskom čaju.


zeleno volim te

Postovi: 338

Pridružen/a: 16/08/2008 17:19

SOJA – ČUDESNA BILJKA
(odabrani tekstovi sa interneta)

Za pravilan razvoj dece, za ishranu sportista i rekreativaca, za ishranu trudnica, za sve one koji imaju pojačane telesne napore, ili se oporavljaju od posledica bolesti i one koji zbog mnogobrojnih štetnih dejstava, žele izbaciti meso iz ishrane, proizvodi od soje preporučuju se zbog svog povoljnog dejstva. Najnovija istraživanja ne prave razliku između biljnih i životinjskih proteina u pogledu iskoristljivosti u organizmu. Uz to soja je jeftinija, nema holesterola i nijednu od teže svarljivih i štetnih masnih kiselina (zasićenih) koje se nalaze u svim životinjskim namirnicama.

Soja sadrži zavisno od vrste (žuta, zelena, crna soja) 37-50 % proteina (poređenja radi, meso ima 12 – 22 procenta), nezasićene masne kiseline, lecitin, izoflavon (izuzetno efikasan u prevenciji raka i osteoporoze) i veoma korisne minerale (gvožde, magnezujum, kalijum) i to u veoma velikim količinama. Važno je napomenuti da ne sadrži holesterol i laktozu. Pedeset grama soje namiriće skoro u potpunosti dnevnu potrebu za vitaminom E, B1, folne kiseline i vitamina B6, polovinu dnevne potrebe za kalijumom i trećinu potrebe za magnezijumom. Ona je takođe dobra za ishranu starijih osoba, ne samo zbog sadržaja korisnih sastojaka, nego i zbog toga što hranu čini rastresitijom i time pogodnijom za žvakanje i varenje. Od ugljenih hidrata sadrži polisaharid dekstrin koji ima veliku ulogu u ishrani dijabetičara jer ne dozvoljava da se naglo poveća sadržaj glukoze u krvi. Ona je odličan izvor lecitina i vitamina E. Ovi prirodni antioskidansi sprečavaju oksidaciju LDL holesterola.

Soja je bogata i magnezijumom, koji igra važnu ulogu u funkcionisanju kostiju, srca i arterija. Soja indirektno poboljšava zdravlje kostiju. Ishrana bogata životinjskim proteinima utiče na veće izlučivanje kalcijuma iz organizma. Ako umesto proteina životinjskog porekla koristite soju (i njene proteine) sprečićete gubitak kalcijuma iz kostiju.

Soja smanjuje simptome koji se javljaju u menopauzi: eipidemiolozi su dokazali da azijske žene manje pate od valunga i noćnog znojenja u poređenju sa ženama sa Zapada. Simptomi koji se javljaju u menopauzi uzrokovani su niskim nivoom estrogena. Estrogen igra značajnu ulogu u kontroli temperature tela. Izoflavoni soje deluju poput estrogena i na taj način kontrolišu ove simptome.

Soja smanjuje rizik od srčanih bolesti: u zemljama u kojima se soja redovno koristi u ishrani, niži je nivo oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti. Istraživači smatraju da soja pomaže u prevenciji srčanih bolesti tako što smanjuje ukupnu količinu holesterola, prevenirajući pojavu zakrečenja krvnih sudova. I ovi pozitivni efekti se pripisuju sojinim izoflavonima. Genistein takođe može da utiče na povećanje fleksibilnosti krvnih sudova.

Soja je i hipoalergenska, pa se može davati alergičnim osobama, čak i odojčadi alergičnoj na mleko. Korisna je i osobama s predispozicijama za kancerogena oboljenja – jer sadrži antikancerogene supstance. Kako pomaže apsorpciju kalcijuma, treba da je jedu deca u rastu, ali i žene u menopauzi, da bi izbegle osteoporozu. Sojini izoflavoni su odlični antioksidansi, odnosno sprečavaju pojavu mnogih bolesti, pre svega srčanih. Rezultati preliminarnih istraživanja ukazuju na još jednu potencijalno dobru ulogu soje – sprečavanje gubitka pamćenja u starijem dobu. Na Zapadu je zavladala prava pomama za proizvodima od soje i za to postoje krupni razlozi. Zrnevlje ove biljke, koja se prvobitno gajila samo u istočnoj Aziji, gotovo u celosti sačinjeno je od proteina, što znači da sadrži sve esencijalne amino-kiseline koje su potrebne našem organizmu. Namirnice od soje štite zdravlje na mnogo načina i ako ih još niste uvrstili u svoju ishranu, pogledajte zbog čega bi bilo dobro da to ipak uradite:

Soja umanjuje rizik od srčanih oboljenja

Kada se hrana životinjskog porekla zameni onom koja se pravi od soje, u krvi opada nivo „lošeg” holesterola, a raste nivo „dobrog”. Ovaj „magičan” efekat može da proizvede i količina od samo 25 grama sojinog proteina, pa je jasno zbog čega je američka Uprava za hranu i lekove 1999. godine dozvolila da na nalepnicama za jela od soje stoji naznaka da su korisna za srce.

Soja pomaže da se spreči oboljevanje od raka prostate

Više od 40 naučnih studija potvrdilo je da soja poboljšava funkcionisanje prostate. Ona je bogata izoflavonima, biljnim hormonima koji su snažni antioksidanti. Ispostavilo se, takođe, da sojin protein inhibira one enzime koji stimulišu uvećavanje ćelija prostate. Rak ove žlezde se retko javlja kod azijskih muškaraca i to se uglavnom pripisuje velikom konzumiranju soje.

Zahvaljujući soji, kosti ostaju snažne

Statistički podaci iz Azije ukazuju na to da soja može da posluži ženama da posle menopauze spreče smanjivanje gustine koštanog tkiva, odnosno umanje svoje šanse da dobiju osteoporozu. Ali i muškarci profitiraju uzimajući hranu od soje, jer ona čuva snagu kostiju i čini ih otpornim na gubitak minerala. Osim toga, ovaj „pasulj” sa Dalekog istoka može da predupredi pojavu artritisa.

Soja doprinosi očuvanju zdravlja debelog creva

Iako nema studije u kojoj se decidirano kaže da soja smanjuje rizik da se oboli od raka debelog creva, izvesno je da ona igra značajnu ulogu u očuvanju zdravlja čitavog digestivnog trakta, pa samim tim i ovog creva. A jedno istraživanje je pokazalo da hranjenje proizvodima od soje pomaže da se rak debelog creva ne širi. Takođe, kod vegetarijanaca, rak debelog creva potpuno je nepoznat. A sa druge strane, poznato je da je on tesno povezan sa unosom crvenog mesa, životinjskih masti i njihovom termičkom obradom. Upotrebom ove hrane nastaju polipi, a kasnije i rak debeliog creva.

Soja jača imuno-sistem

U soji ima prirodnih deterdženata, takozvanih saponina, koji se u crevu vezuju za holesterol i tako sprečavaju njegovu apsorpciju. Uz to, ovi mali „čistači” uništavaju mikrobe, pa predstavljaju sjajnu potporu za naš imuni sistem.

Soja je od velike pomoći dijabetičarima

Dijabetičari imaju visok nivo glukoze u krvi zato što njihove ćelije ne prepoznaju insulin, hormon koji telu poručuje da apsorbuje ovaj šećer. Međutim, ako jedu bilo šta što se proizvodi od soje, zbog njenog vlaknastog sadržaja nivo glukoze im se smanjuje. Dijabetes često sobom povlači probleme s bubrezima, ali soja ne opterećuje ove organe, pa i na taj način olakšava život onima koji pate od šećerne bolesti. Jedan kg. ove čudesne biljke sadrži proteina koliko i 8 kg. mesa, ili 7 lit. mleka ili 50 jaja i svih osam esencijalnih aminokiselina! Osim toga, pravi je rudnik minerala, vitamina i vlakana!

Lecitin u soji sadrži sastojke koji su esencijalni za metabolizam jetre, funkcionisanje živaca, apsorpciju masti, koagulaciju krvi. Lecitin snižava nivo holesterola, pročišćava zidove krvnih žila i pojačava rad srčanog mišića. Drugo važno dejstvo lecitina je da u većoj meri smanjuje ili čak u potpunosti uklanja bolove u zglobovima. Redovno uzimanje lecitina omogućava osobama koje pate od bolesti zglobova aktivnosti koje zbog bolova ne bi mogle izvršavati. Lecitin uz navedena svojstva u velikoj meri koristi ljudima osetljivim na promene vremena. Uzimanje lecitina je neophodno kod sportista čiji je učinak umanjen zbog bolova u zglobovima. Lecitin daje kosi zdravu boju i smanjuje opadanje. Pomoću lecitina može se sprečiti nastanak ekcema. Lecitin pojačava moć koncentracije i pamćenja i deluje umirujuće na živčani sistem.

Upotreba proizvoda od soje u ishrani zdravih ljudi ima dijetetsko i veoma bogato preventivno delovanje. Neosnovan je strah kod neupućenih ljudi i česta greška, da soju smatraju samo kao dopunu i obogaćivanje mesne ishrane. Toksinima iz mesa se dosta gubi i potire njeno korisno dejstvo. Zato ne dozvolite da vas neznanje i strah spreče da iskoristite sve blagodati ove biljke.

DA LI SE PRIKRIVA LEK PROTIV RAKA?

G a l a k s i j a. c o m


Vitamin B17

DA LI SE PRIKRIVA LEK PROTIV RAKA?

Piše: Ivona Živković

http://www.ivonazivkovic.blogspot.com/

04-2006

Postaviti ovakvo pitanje za nekog istinskog humanistu, deluje kao neslana šala. Zašto bi neko želeo da ljudi širom sveta umiru, a da im se može pomoći? Ili možda trebamo gledati stvari praktičnije? Zar otkrivanje leka protiv raka ne bi njegovom izumitelju donelo svetsku slavu i nevidjeno bogatstvo?
Pitanja su na mestu. Ali postoji surova računica, veoma jednostavna, bar kada je u pitanju vrednost života u današnjem svetskom poretku. To podrazumeva da glavnu ulogu ima dobit, a ne humanost. Dobit zavisi od obrta kapitala, pa je i računica lako uočljiva.

Priča koja sledi je priča o vitaminu B17, koji je još pre pedeset godina sintetizovan pod imenom Laetril odnosno Amigdalin. Učinio je to biohemičar Ernst. T. Krebs.
Njegova borba da se ovaj prirodni lek protiv raka zvanično prihvati, trajala je u periodu od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka. Bila je to borba entuzijasta – lekara, biohemičara i nekih novinara da plasiraju teoriju po kojoj je „opaka bolest“ – rak, zapravo samo jedna avitaminoza, odnosno hronični poremećaj metabolizma izazvan nedostatkom jednog vitalnog sastojka u ishrani.
Na žalost, globalizacija, kao proces u kome multinacionalne kompanije sve više preuzimaju i kontrolu i nad lekovima i nad svetskim medijima, zapečatila je protok svih informacija koje mogu naneti štetu interesima svetskih farmaceutskih profitera. Pojava teorije doktora Krebsa i njegovog alternativnog leka pod imenom Laetril, od strane američke Administracije za ishranu i lekove (FDA) nazvana je „šarlatanstvom“ i „prevarom“. Gradjanima je predočeno da je lek otrovan i opasan. Tako je priča o vitaminu B17, Laetrilu, Amigdalinu (svi nazivi označavaju isto) – zapečaćena.

Ali, pojavom Interneta, koji se teže može kontrolisati, ponovo je otvorena priča o Ernstu T. Krebsu, Džonu Berdu, Ralfu Mosu i drugima, kojima je etika bila ispred interesa.

O svemu ovome pisao je u svojim knjigama »Politika u lečenju raka« i »Svet bez raka«, Edvard Grifin. Evo te priče.
KAKO NASTAJE RAK?
Danas je uglavnom poznato da rak nastaje kada neke ćelije u organizmu, koje su do tada radile sasvim normalno, počinju iznenada nezaustavljivo da se umnožavaju. Kao uzročnik navodi se virus, razni kancerogeni elementi ili neka spoljna trauma.
Zna se, takodje, da je rak bolest civilizovanog čoveka, i aktivira se brojnim stresovima i otrovnim materijama, a bez kojih je savremeni život postao nemoguć. Kozmetika, veštački konzervansi, zagadjena voda, duvanski dim, industrijska čadj…
Evidentno je i da postoje mnogi slučajevi kada dolazi do povlačenja malignog oboljenja. Skoro sva iskustva onih koji su primenili u lečenju neku alternativnu terapiju, i koja se pokazala uspešnom, otkrivaju promenu ishrane.
Po shvatanju doktora Krebsa rak je kompleksan hroničani poremećaj metabolizma u čitavom organizmu. To je bolest koja obuhvata čitav organizam, iako se prvo pojavljuje samo na nekom delu tela, odnosno nekom organu. Zbog ovakve manifestacije bolesti često je pristupano hirurškom uklanjanju vidljivog obolelog tkiva, zračenjem okolnih ćelija na mestu rasta kancerogenih ćelija, hemoterapiji…. Time je zapravo tretirana posledica bolesti, dok je uzrok opstajao.
ZAŠTO SE ĆELIJE NEKONTROLISANO UMNOŽAVAJU?
U ljudskom telu postoje hiljade ćelija koje su na neki način ostale „zarobljene“ u stadijumu embriona.
Nazovimo ih ovde jednostavno „univerzalnim ćelijama“. One služe za popravku eventualno oštećenih delova tela. Na primer, kada dodje do loma neke kosti, ove ćelije se transformišu u koštane ćelije i popunjavaju pukotine u kostima. Ako dodje do oštećenja nekog mekog tkiva, ove ćelije se pretvaraju u ćelije adekvatne tom tkivu. U slučaju gubitka krvi, „univerzalne ćelije“ se transformišu u ćelije krvi. Kada dodje do fizičke traume ili hemijskog debalansa u organizmu ove ćelije se formiraju i aktiviraju povećanje nivoa estrogena i ostalih steroidnih hormona kako bi se stimulisao njihov dalji rad na poslovima zamene uništenih ćelija. Kada se oštećeno tkivo ili kost potpuno regeneriše ili se organizam vrati u normalni hemijski balans, proces umnožavanja ovih „univerzalnih ćelija“ se zaustavlja.
Ako je, medjutim, hemijski balans u organizmu i dalje poremećen, ove ćelije nastavljaju i dalje da se razmnožavaju. Dobroćudni tumori i polipi su znak da je proces jedne takve obnove zaustavljen, ali sa malim zakašnjenjem.
Kada se kaže da je rak posledica stresnog načina života, dolazi zapravo do energetskog i hemijskog debalansa i to je „okidač“ koji aktivira „univerzalne ćelije“.
Od ovih ćelija se pod dejstvom odredjenih hemijskih promena, stvaraju i kancerogene ćelije. One, medjutim, nisu strano telo u organizmu i ne mogu se nazvati u tom slučaju bolešću. Naprotiv, upravo je njihova uloga da razore neutrališu sve strane materije u organizmu. Sa biohemijskog gledišta, medjutim, kada one počinju da se razvijaju u kancer, one postaju strano telo.
Postojanje ovih „univerzalnih ćelija“ otkrio je još 1902. godine profesor iz Edinburga Džon Berd. On je uočio ogromnu sličnost izmedju pre-embrioničkih ćelija i ćelija raka. On je ove ćelije nazvao tropoblastima. Te ćelije, upravo svojom sposobnošću da se veoma brzo umnožavaju, odmah nakon oplodnje formiraju placentu i pupčanu vrpcu, omogućavajući embrionu da se dalje hrani i razvija čvrsto prikačen za zid materice. Kada se, nakon osam nedelja kod embirona razvije pankreas i on počne da luči svoje enzime, ove ćelije iznenada prestanu da se umnožavaju. Tako je Berd otkrio da dalje umnožavanje ovih ćelije sprečava upravo jedan enzim koji nastaje u pankreasu.
Ako je imuni sistem organizma oslabljen zbog loše ishrane, ili je starenjem smanjeno lučenje enzima iz pankreasa, stresom ili traumom aktivirane ove ćelije počinju da se umnožavaju, ali ne mogu da se zaustave.
Zato je prvi zadatak u terapiji kancera snabdevanje organizma svim potrebnim hranjivim sastojcima kako bi se svi hemijski procesi stabilizovali čime bi se zaustavilo umnožavanje kancerogenih ćelija. Drugi zadatak je njihovo uništavanje.
DA LI JE RAK SAMO JEDNA AVITAMINOZA?
Ernst T. Krebs, koji je prethodno izdvojio i vitamin B15, analizirajući razne avitaminoze u ljudskom organizmu uočio je neke sličnosti. Tako nedostatkom vitamina C nastaje poremećaj poznat kao »skorbut«, nedostatak PP vitamina nastaje » pelagra«, avitaminoza B1 – berberi itd. Sve ove bolesti nastaju iznenada, bez ikakvih prethodnih znakova. Čovek je danas zdrav, a već sutradan može biti smrtno bolestan. Organizam jednostavno nema nikakvu reakciju, nikakvo upozorenje, kao kod dejstva nekog virusa ili bakterija. Za oporavak od „skorbuta“, na primer, potrebno je nekoliko dana, ili samo nekoliko sati davati veće doze vitamina C i veoma teški simptomi bolesti isčezavaju. Javljaju se ponovo samo ukoliko opet dodje do vitaminskog deficita.
Analizirajući pojavu raka, Krebs se zapitao da li je dovoljno da se čovek samo izloži kancerogenom aktivatoru, na primer duvanskom dimu, nekoj hemijskoj supstanci ili da doživi neki jači psihološki stres? Ili kako to da neki ljudi u istim situacijama reaguju kancerogeno, a neki ne? Po doktoru Krebsu rak nastaje isključivo kada u organizmu već postoji hroničan poremećaj metabolozma, odnosno kada jedan od vitalnih sastojaka duže vreme nedostaje.
Kancerogene materije su samo »okidači« koji pokreću »univerzalne ćelije« . Vitalni sastojak koji remeti metabolizam i izaziva pojavu raka Krebs je izdvojio kao vitamin B17.
Kako je došlo do toga da milionima ljudi nedostaje jedan vitalni hemijski element?
Dr Krebs je nakon dugogodišnjih istraživanja utvrdio da su ljudi vekovima jeli hleb od zrnevlja prosa i lana koje je bogato upravo vitaminom B17. Generecijama su žene mrvile koštice od kajsije, šljive, trešnje, jabuka i drugih vrsta voća iz familije Rosaceae (ruže). Mešale su ih zajedno sa mesnatim delom voćke spravljajući džem. Prosto, ništa se nije bacalo.
U Bibliji se čak može naći i zanimljiv citat gde Bog, nakon što je stvorio čoveka i ženu, kaže: „… dajem vam biljke sa semenom, rasutim po čitavoj planeti, i svako drvo koje ima plod sa semenom biće vaša hrana“.
Istraživanja su pokazala da himalajsko pleme Hanza uopšte ne pati od raka i kardiovaskularnih oboljenja. Ishrana im je bazirana upravo na uzimanju hrane sa koščicama kajsije i zrnevlju prosa. Ali, kada se pripadnici ovog plemena izlože zapadnjačkoj ishrani, nakon što napuste svoje izvorne prehrambene običaje, počinju da pate od svih ovih bolesti.
Pošto pripadnici ovog plemena inače jedu veoma malo mesa, pobornici vegetarijanske ishrane su odmah zaključili da je to razlog. Ali nije tako.
Krebs je zapravo našao da postoje još dve grupe ljudi koje uopšte ne oboljevaju od raka. Jedni su upravo mesojedi, drugi biljojedi.

četiri devedesetogodišnjaka iz plemena Hunza
pripadnici plemena Hunza skupljaju koštice kajsije

Tako u jelovniku Eskima i Indijanaca, koji takodje ne pate od ovih bolesti, preovladjuje meso koje uključuje i divljač. To je najčešće meso jelena, dopunjeno raznim divljim bobičavim sezonskim voćem. Što je najzanimljivije, kod ovih ljudi uošte ne postoji gojaznost, iako svakodnevno u organizam unose velike količine životinjske masti.
Ipak, i za Himalajce i Indijance i Eskime zajedničko je što koriste hranu tipičnu za njihovo prirodno okruženje. Kada se pažljivo analiziraju sastojci te hrane vidi se da je vitamin B17 obavezno prisutan u svakoj. Vrsta jelena koja im je u jelovniku, prevashodno se hrani travama koje sadrže nitriloside, a koji su izvor vitamina B17. Razno osušeno voće koje Eskimi i Indijanci jedu, takodje sadrži velike količine vitamina B17.
Na žalost, većina zapadnih civilizovanih kultura, odavno je prešla na hleb od pšenice, koja uopšte ne sadrži nitriloside. Trava koju koriste domaće životinje za ispašu, sadrži samo tragove nitrilosida. Imala bi ih možda više, da čovek nije počeo veštački da preorava i seje razne vrste trava, tamo gde one po prirodi nikada ne bi nikle. Tako za razliku od „civilizovane“ stoke, indijanska i eskimska jede samo ono što je niklo u prirodnom staništu.
Tako su čoveku koji jede meso i tu uskraćene mogućnosti da unese vitamin B17. Pleme Hanza i Eskimi dobijaju u ishranu 250 do 3000 miligrama vitamina B17 svakog dana. Evropljani i Amerikanci jedući „civilizovanu“ i „fast fud“ hranu, primaju jedva 2 miligrama dnevno. Koštice su odavno izbačene iz jelovnika.
Laetril, Amigdalin, B17 zvanično je prihvaćen kao vitamin 1952.godine.
Ali onda su krenuli žestoki napadi na njega.

FARMAKOMAFIJA ZABRANJUJE PRIRODNE LEKOVE

Ako se uzme u obzir da se danas obrću stotine milijardi dolara na istraživanja uzroka nastanka raka, da se u tu svrhu osnivaju brojne fondacije i u njih slivaju stotine miliona dolara, da veliki broj fabrika u svetu proizvodi, a još više apoteka prodaje razne lekove koji se mogu koristiti u skupoj terapiji ove bolesti…, ispada da od ove »opake bolesti« mnogo više ljudi živi nego što od nje umire.

Čak 200 MILIJARDI dolara godišnje u svetu troši se na istraživanja o nastanku raka, na lečenje uz pomoć citostatika i ostalih skupih medikamenata, zračenja, hirurške tretmane, itd. Američko „Društvo za borbu protiv raka“ je najbogatija neprofitna organizacija u svetu. Mnoge žrtve ove „opake bolesti“ zaveštavale su, i dalje to čine, čitavu imovinu ovoj organizaciji, verujući u njene iskrene napore da bolesti stane na put i konačno pronadje famozni lek. O naporima miliona obolelih širom sveta koji grozničavo pokušavaju da stignu u prestižne i skupe američke klinike, specijalizovane za rak i dobiju najbolji (i najskuplji) tretman, ne treba ni govoriti. I naši su mediji puni apela za novčanom pomoći unesrećene dece i mladih ljudi.

velelepne zgrade nekih centara za istraživanje raka
Šta bi se sa čitavom ovom armijom zaposlenih i unosnim farmaceutskim biznisom dogodilo ako bi se pronašlo da je rak samo posledica pogrešne ishrane i nedostatka vitamina B17 koji se lako može sinteteizovati iz koštica kajsije, limuna, breskve, jabuke, tropske kasave…? Ko može patentirati jabuke i kajsije kao svoj proizvod? Hemoterapija, zračenja, citostatici, skupa genetska istraživanja (koja se pod navodnom brigom za zdravlje ljudi više rade zbog ispitivanja bojnih otrova) postali bi nepotrebni i morali bi se pravdati na drugi način.
U nemogućnosti da patentiraju hemijski sastav Laetrila, kako je Krebs nazvao izolovani B17, jer ga ima svuda u prirodi, i to jeftino, multinacionalne farmaceutske kompanije su, uplašene za svoj profit koji su ostvarivale od terapija citostaticima i zračenjem, krenule u žestoku kampanju protiv ovog vitamina.
Zato je objavljivanje teorije o vitaminu B17 odmah naišlo na žestoka osporavanja u SAD, o čemu je u svojoj knizi »Svet bez raka« pisao Edvard Grifin, još sedamdesetih godina prošlog veka. Predvodnici u ovome bile su velike farmaceutske kompanije, preko američke vlade, korumpiranih lekara i biohemičara koji su se mimo svake etike trudili da u medijima Laetril (vitamin B17), prikažu kao veoma otrovan i opasan. Pokrenuta je žestoka medijska kampanja u kojoj je iznesena tvrdnja da Laetril u sebi sadrži otrov cijanid.

Nije, medjutim, pominjano da cijanid postoji i u vitaminu B12, pa se on ipak slobodno prodavao u apotekama.


Na čelu čitave kampanje zapravo se nalazila američka FDA (državna služba za kontrolu lekova i hrane), a koja je propisivala da je za odobrenje upotrebe nekog leka i njegovo patentiranje, isti morao proći rigorozne procedure i ispitivanja koja se vrše nekoliko godina, sa eleboratima na hiljadama stranica Čitava procedura farmaceutsku kompaniju bi koštala stotine miliona dolara. Kompanija koja ovo može da plati ima mogućnost da lek patentira i zaštiti svoje ekskuluzivno pravo na prodaju, pa se ovako skupo istraživanje samo tako i isplati. Ako se ne može ekskluzivno prodavati, nema istraživanja, nema leka. A ko može imati isključivo pravo na ono što dolazi iz prirode, koštice kajsije na primer?

Sve ovo, naravno nije stvar brige za zdravlje ljudi, kako bi svaki milosrdan čovek pomislio, već elegantni trik monopolista da patentiraju lek na koji bi imali ekskluzivno pravo prodaje. Ako se to ne može ostvariti, istraživanja se ne bi ni vršila. U tom smislu, ni jedno istinsko istraživanje delovanja Letrila nije ni vršeno. Nije se isplatilo.

Dr. Ričard Krout iz FDA još 1982. javno je izjavio da ON nikada nije i nikada neće odobriti za upotrebu lek nekog pojedinca, već samo velike farmaceutske kuće sa neograničenim finansijama.

Ulog za novi lek je praktično najmanje 100 miliona dolara. Tako, u slučaju „Laetrila“, koji je Krebs sinteteizovao iz koštica kasjije, zapravo nikada nije vršeno ni jedno ozbiljno istraživanje, a FDA je naložila da se na „Laetril“ stavi etiketa – otrovan. A Amerikanci, poznato je, veruju svojoj vladi i medijima.

Pošto su farmaceutske kompanije značajni finansijeri predizbornih kampanja američkih političara, i državna Administracija za hranu i lekove (FDA) lako je potpala pod njihov uticaj.
Kako su i mediji pod kontrolom istog multinacionalnog globalnog lobija, objavljena je i priča koju su prenele sve američke novine i televizije o tome kako se jedan nesrećni par u San Francisku otrovao kampujući u prirodi i jedući sirove koštice od kajsija. Ipak, nekoliko nezavisnih i sumnjičavih novinara, nikada nije uspelo da otkrije identitet tih ljudi i šta se stvarno dogodilo. Tako se Laetril našao u prodaji sa etiketom da je opasan po zdravlje ljudi i njegova upotreba išla je na sopstveni rizik korisnika. Ljudi širom sveta od tada veruju da je jedenje koštica od kasjija samoubistveno.

Nije pomoglo ni to što je Dr Krebs sam sebi, šezdesetih godina pred brojnim novinarima, ubrizgao veliku dozu „Laetrila“ i ostao živ. Umro je 1996. u devedesetoj godini.

***

Tobožnji napori da se lek protiv raka pronadje potiču još iz vremena Ričarda Niksona, koji je borbu protiv raka (1971.) proglasio za strateški cilj SAD. Odmah je iz državnog dudžeta odobrio ogromna sredstva za istraživanja.

Ali, ništa se na tom planu epohalno nije dogodilo. Milioni ljudi i dalje umiru od raka, a broj obolelih se alarmantno povećava. Amerikanci su u medjuvremenu otišli na Mesec, poslali letilice na Mars, do Jupitera i Saturna, klonirane su mnoge životinje, napravljena genska karta čoveka, učinjene ogromne tehnološke inovacije, ali lek protiv raka nije pronadjen. Kako je to moguće?

Dvostruki nobelovac dr Lajnus Pauling je čak javno izjavio: “ Svako treba da zna da je većina istraživanja o raku obična prevara.“

Štaviše, zna se za nekoliko veoma uspešnih terapija, koje su sve suzbijene upravo od strane kanceromafije. Jedna se zasnivala na korišćenju radiotalasa odredjene frekvencije koji su ubijali maligne ćelije (naprava Rajmonda Rajfa), dok su ostale terapije uglavnom počivale na lekovitom bilju. Svi koji su imali rezultate u borbi protiv raka završili su na sudovima, nakon što su ih bankari iz Vol Strita prethodno obišli i pokušali da dobiju ekskluzivna prava za patent. Kad im to nije pošlo za rukom ili im se posao jednostavno nije isplatio, stvari su zataškane, a laboratorije i klinike zatvorene.

Terapija vitaminom B17, odnosno „Laetrilom“, bila je najviše osporavana. Ovaj alternativni lek prikazan je kao „otrovan i opasan“, baš kao i jedenje koštica od kajsija, a teorija doktora Krebsa kao „šarlatanstvo i prevara“.

Način kako su se SAD borile protiv ovog alternativnog leka, upravo pokazuje sistem funkcionisanja društva baziranog isključivo na profitu i lobijima. Naime sva istraživanja koja su vršena na „Laetrilu“, radjena su tako da dokažu da je otrovan. Ni jedno istraživanje koje bi pokazalo njegovu efikasnost nije radjeno.

Kako bi pred javnošću bili još ubedljiviji, najpoznatija američka bolnica i institut za rak Sloan – Ketering je svojim neprikosnovenim autoritetom, odlučila da angažuje vrhunske svetske stručnjake koji su se bavili proučavanjem raka. Pošto su njihovi nalazi u vezi delovanja „Laetrila“ bili ohrabrujući, bolnica je falsifikovala njihove izveštaje, a Ralf Mos, zadužen ispred bolnice za odnose sa javnošću morao je da predstavi laž. Mos je to odbio, i dobio je otkaz. Od tada se bavi pisanjem o kanceromafiji.

Najveći donatori i zaštitnici Sloan-Ketering Instituta za rak su kompanije koje zapravo snabdevaju ovu bolnicu lekovima za hemoterepiju i ostalim antikancerogenim medikamentima. Ako se vidi ko su članovi Upravnog odbora Instituta bili u to vreme (1954.), mogu se lako uočiti bankari iz Vol Strita, poput Rokfelera, Morgana, predstavnici General Motorsa, Američke komisije za atomska istraživanja, moćnih hemijskih kompanija i drugi.

Danas, kompanija Bristol-Majers troši preko jedne milijarde dolara godišnje na istraživanja raka i spravljanje novih lekova. Bristol – Majers snabdeva pola sveta lekovima za hemoterapiju. Članovi upravnog odbora ove kompanije istovremeno su i na čelnim funkcijama u američkom Nacionalnom institutu za istraživanje raka (NCI). Na primer: Pol A. Marks je predsednik Izvršnog odbora u bolnici Sloan-Ketering i istovremeno direktor moćne kompanije Fajzer (Pfizer), koja proizvodi lekove koji se koriste u hemoterapiji. Džejms Robinson je član upravnog odbora Sloan – Keteringa i direktor Bristol – Mejersa. Sve to je razlog zašto su Sloan – Ketering bolnica, Nacionalni institut za rak (NCI), Društvo za borbu protiv raka (ACS), Američka medicinska asocijacija (AMA), kao i Administracija za hranu i lekove (FDA), uključeni u borbu kojom se štite interesi profitera na ovoj bolesti. Milioni ljudskih života nisu značajni, koliko je značajan profit.

O radu ove kanceromafije pisao je detaljno u svojoj knjizi “ Svet bez raka“ Edvard Grifin još 1974.

U Australiji su primenili sličnu tehniku, a poznato je da je australijski premijer Džon Hauard podržan upravo iz bankarskih krugova Vol Strita. Prodaja „Laeterila“ je zvanično zabranjena, ali ako neko baš želi da ga koristi, državna Služba za lekove (TGA) za svaki poseban slučaj može odobriti dozvolu za uvoz. Da nekom ne bi palo na pamet da sam pravi lek, prodaja koštica od kasjije je zabranjena, a kajsije se u supermarketima prodaju očišćene.

Ali slučaj izvesnog Džejsona Dejvida Vejla, iz Njujorka dostigao je „komični“ vrhunac u radu kanceromafije.

Vejl (34) se od svoje 18 godine lečio od raka. Koristio je samo prirodne lekove, i to posebno koštice od kajsije, kako mu je navodno, Bog sugerisao porukom u Bibliji. Tako je Vejl odlučio da svoje, kako on tvrdi, uspešno izlečenje podeli sa drugim sapatnicima u SAD. Osnovao je sopstvenu firmu preko koje je, i putem Interneta, prodavao koštice od kajsije, propagirajući teoriju dr. Ernsta. T . Krebsa. Zaradio je oko 500 000 dolara, kada ga je FDA tužila što „medju bolesnima širi lažnu nadu“ pričom o „lažnom leku“ (Laetrilu), prodaje „visoko toksičan“ proizvod (koštice od kajsije) i tako zaradjuje pare na tudjoj nesreći(!)

Vejl je osudjen na 63 meseca zatvora i potom još tri godine nadzora. U presudi se doslovce kaže: „Nema naučne potvrde da Laetril nudi bilo šta osim lažne nade za obolele od raka, navodeći ih da ga koriste umesto da pristrupe konvencionalnom medicinskom tretmanu što pre“. FDA komesar Dr Lester Kroford još naglašava:“ Ovim šaljemo snažnu poruku da nećemo tolerisati marketing fals medicine“. Vejlu je zabranjeno da se ikada više bavi preko svoje firme tim poslom. Firma se zvala „Hrišćanska Braća“.

Ipak, Vejl se, dok služi kaznu preko svog Internet sajta i dalje bavi promovisanjem vitamina B17, pitajući se zašto se FDA toliko zalaže za „konvencionalno lečenja“ koje podrazumeva zapravo spaljivanje ćelija zračenjem i hirurgiju koja ljude sakati, a zabranjuje svako aleternativno lečenje kojim neko pokušava sebi da pomogne. Za Vejla i njegove pristalice ovo je najbolja potvrda kako u Americi vlada kanceromafija.

Da li se ovako društvo stvara i u zemljama bivše Jugoslavije?!
U ČEMU JE TAJNA VITAMINA B17?

Još 1802. izvesni hemičar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživači postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grčkog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski – amandula.
Upotreba „Amigdalina“ datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naći podatak da je korišćen gorak badem koji sadrži izvesne supstance kojima su lečene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim količinama upravo prisutan u gorkom bademu.
Čak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišćenje „aqua amigdaloruma“ za lečenje tumora na koži.
Ali sistematizovana studija o vitaminu B17 nije radjena sve od pedesetih godina prošlog veka. Vitamin B17 je zapravo pročišćen iz „amigdalina“ i to je 1952. godine učinio Ernst T. Krebs, mladji. Nazvao ga je LAETRIL (Laetrile) što je skraćenica od laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside

i farmakološki je naziv za nitriloside (Beta-cijanoforične glikozide). Da se radi o vitaminu B17 zvanično je prihvaćeno 1952.

KAKO DELUJE LAETRIL?

Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu „zaključano“, a da bi se cijanid i benzaldehid (koji su zajedno još jači otrov) aktivirali, molekul se mora „otključati“.
U organizmu se kao nadležni enzimi za „otključavanje“ ovog molekula nalaze rodenaze, koje imaju zadatak da neutrališu cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuju ih u bezopasane produkte i beta-glikozidaze, koje ih puštaju da deluju otrovno, formirajući otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u početku tvrdili, već se on mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužena pomenuta beta-glikozidaza.

Rodenaze i beta-glikozidaze nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća koncentracija beta-glikozidaza je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, a to ima za posledicu razaranje ovih ćelija. Najzanimljivije je što, maligne ćelije od ovoga uopšte ne mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenaza, u njima uopšte ne nalazi.
Za ovaj efekat „otključavanja“ molekula nitrilosida, koji sadrži cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su odavno biohemičari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti životinja koje su pasle belu detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside odstranili. U nitilosidima se nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jedući ovu detelinu. Niko, medjutim, nije posumnjao da je možda došlo do trovanja nekom drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slučajno zahvatile. Činjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su ostale bez značajnog izvora vitamna B17.

Doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno netoksičan. Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram telesne težine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je toliko netoksično da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini za razblaživanja ima više toksina nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konačno, pred brojnim novinarima i naučnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi ogromnu dozu leka i nije se otrovao.
Ipak, strah od Laetrila je tako i u Australiji raširen.
Kada se knjiga „Svet bez raka“, Edvarda Grifina napisana 1974. g. tamo pojavila, Lateril je bio u slobodnoj prodaji. Sada više nije. Umesto toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA – Therapeutic Goods Administration), danas razmatra svaki individualni slučaj onoga ko želi da se podvrgne lečenju Laetrilom, odlučujući da li da mu se omogući uvoz leka. Onaj ko ovu dozvolu dobije, ima još teži zadatak da pronadje lekara koji će mu Laeteril ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek idu. Takodje je posebnim propisima otežana nabavka koštica od kajsije kako bi se onemogućilo sintetizovanje kristala B17 onima koji bi želeli da ovaj lek sami prave.
U Americi je Laetril i danas raznim administrativnim procedurama eliminisan kao lek. Zato hiljade Amerikanaca obolelih od raka ide u Meksiko u jednu privatnu bolnicu („Oaza nade“) koja se specijalizovala baš za tretman raka Laetrilom. Njen vlasnik, doktor Kontreras, jedan je od najvećih pobornika teorije doktora Krebsa.

GDE SE NALAZI VITAMIN B17?

Nitrilosidi se nalaze u preko 800 biljaka od kojih su mnoge jestive.


Vitamin B17 se nalazi u prosu, kukuruzu, lanu, tropskoj kasavi, semenju jabuke, bademu, slatkom kropmiru, salati, semenkama limuna trešnje, šljive, kruške, breksve, nektarine i mnogim drugim biljkama koje su odavno eliminisane iz ishrane savremenog čoveka. Skoro sve koštice iz familije ruža (Rosaceae) imaju B17. Koštice i semenke od voća imaju i druge hranjive materije: neke proteine, nezasićene masne kisline i različite minerale. Ipak, najveći izvor vitamina B17 su koštice od kajsije i tropska kasava.

KAKO IZGLEDA LEČENJE RAKA VITAMINOM B17 (LAETRILOM)

Najzad, svi koji žele da primene ovu terapiju moraju znati da: LAETRIL NIJE NIKAKAV ČUDOTVORAN LEK. Takav lek za rak ne postoji, ne zato što je rak neizlečiv, već zato što je pojava kancera, po teoriji dr. Krebsa, posledica ukupnog poremećaja metabolizma, a tumor samo jedna vidljiva manifestacija tog poremećaja koja počinje na jednom organu, a zatim se širi na čitav organizam. »Laeteril« (vitamin B17) samo je JEDAN HRANJIVI SASTOJAK, čijim se unošenjem, rak ne povlači automatski.

SAMO UZIMANJEM VITAMINA B17 NIŠTA SE NE MOŽE POSTIĆI, AKO SE ISTOVREMENO I DRUGI NEOPHODNI ELEMENTI U ORGANIZMU NE DOVEDU U METABOLIČKI BALANS.

Ovo je u lečenju raka najvažnije jer su svi biohemijski procesi u organizmu medjuzavisni. Da bi vitamini delovali (bilo koji) mora biti dovoljno lučenje enzima koji te vitamine razgradjuju i sprovode u sva tkiva. Da bi se enzimi lučili u dovoljnoj meri moraju biti stimulisani nekim drugim hranjivim sastojcima, koji se takodje moraju uneti u organizam. Ceo ovaj sistem je kompleksan, kompatibilan i prirodno definisan. Svako narušavanje ovog sistema (na primer genetskim modifikovanjem biljaka koje su prirodna ljudska hrana) proizvodi lančanu reakciju. Tako smo već naveli da su u Australiji genetski modifikovali detelinu koju su pasle ovce i eliminisali iz nje upravo nitriloside tj. Vitamin B17.

Tako, ma kolike doze „Laetrila“ se uzimale, on se neće korisno razgradjivati ako u organizmu nedostaju pankreatski enzimi koji mogu da rastvore opnu maligne ćelije ili neki minerali. Posebno je važan cink. Cink vrši transport nitrilosida kroz tkiva. Kod davanja injekcija „Laetrila“ za prodiranje kroz tkivo neophodan je i dimetil-sulfooksid (DMSO). U terepiji se daju i velike količine vitamina C, kao i emulzionisani vitamini A i E, a posebno vitamin B15. Daju se su i neki drugi minerali i antioksidanti.

U svojoj klinici »Laetrilom« doktori Krebs, Hans Niper i Filip Benzel preporučuju da idealna enzimska kombinacija za delovanje »Laetrila« sadrži: Pancreatin (1250mg); Papain (150mg); Bromelain (150mg); Trypsin (125mg); Lipase (50mg); Amylase (50mg); a-chymotrypsin (45mg); Rutin (100mg); sirov koncentrat telećeg timusa (55mg); Zinc gluconate (10mg); Super oxide dismutase (50mcg); Catalase (200 jedinica); L-Glutathione (10mg);

Ovo navodimo samo da bi se videlo koliko su delovanja i samih enzima medjuzavisna, a njihova idealna kombinacija sa drugim vitaminima važna kako bi se maligna ćelija što bolje napala. Zato je važno da se terapija »Laetrilom« (iako je on sam potpuno netoksičan i u slobodnoj je prodaji, osim u SAD i Australiji) obavlja pod nadzorom lekara koji ima sa njim iskustva u terapiji.

U tretmanu raka „Laetrilom“ u klinici „Oaza nade“ u Meksiku, gde je 35 godina sprovodi poznati dr Kontreras, koristi se i hrskavica ajkule. Zašto? Ajkule su najzdravija bića na planeti. Imune su praktično na sve bolesti koje čovek poznaje. Veruje se da je skelet ajkule najodogovorniji za ovakav imuni sistem. Po doktoru Kontrerasu ajkulina hrskavica blokira rast krvnih sudova smanjujući vitalnost kanceroznog tumora. Ajkulina hrskavica stimuliše proizvodnju antitela i podupire čitav imuni sistem. Ovaj netoksični element koristan je i kod lečenja raznih zapaljivih procesa, reumatizma i oseteoartritisa. Korišćenje ajkuline hrskavica je kontraindikovano sa trudnoćom i dojenjem što, takodje, treba napomenuti.

Mnogi uzimaju vitamin B17 u prirodnom stanju, preventivno ili kao dodatak terapiji. Najčešće se uzimaju gorki bademi iz koštice kajsije.Verujući da što više pojedu koštica brže će se izlečiti, neki dožive i trovanje cijanidom koji se u gorkom bademu nalazi. Badem koji nije gorak nema cijanida, što znači da nema vitamina B17 u sebi. „Latreil“ je ipak manje toksičan od šećera i čak 21 put manje toksičan od aspirina. Sa druge strane, svi klasični lekovi, koji se koriste u terapiji raka, izuzetno su otrovni.

Evo kako cijanid iz vitamina B17 (Laetrila) funcioniše. Rak voli šećer, a cijanid u koštici kajsije je okružen šećerom. Rak jede šećer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se ćelije raka navedu da jedu samo šećer sa cijanidom. Unošenje svakog drugog šećera u organizam za vreme lečenja treba eliminisati. To znači ne jesti ni krompir koji je bogat karbohidratima koji se pretvaraju u šećer. U protivnom ćelije raka će se slatko hraniti, ali se neće trovati. Naprotiv, još bolje će napredovati.

Kod preventivnog uzimanja tableta „Laetrila“ od 500 mg

efekat se pojačava ako se uzima i 5 do 7 koštica kajsija dnevno jer se u košticama nalaze i drugi vitamini, minerali i enzimi, koji će se aktivirati i pomoći „Laetrilu“ da se u telu asimiluje. Najbolje je zapravo jesti čitavu kajsiju, a badem iz koštice prethodno dobro sažvaketi. Ne gutati ceo.

Proteolitski enzimi vare proteinski omotač oko kancerozne ćelije i omogućavaju cijanidu da bude „svaren“. Tablete ovih enzima treba uzimati tri puta dnevno (3 do 6) na prazan želudac. Jedna ili dve tablete se mogu uzeti sa hranom kako bi se pomoglo u svarivanju i redukciji toksične nesvarene hrane.

Sve su ovo trikovi koje koriste lekari u lečenju raka uz pomoć „Laetrila“. Čitava ova metabolička terapija se vrši u dve faze, od kojih prva traje 21 dan, a druga još tri meseeca. Ali, to je samo deo terapije.

Sa druge strane, pošto kao »okidači« za umnožavanje kanceroznih ćelija služe razne kancerogene materije, a one su u vidu raznih civilizacijskih dostignuća, potrebno ih je potpuno eliminisati iz organizma. Zato za vreme lečenja treba potpuno obustaviti unos svih »kancerogenih okidača« ili ih svesti na najmanju moguću meru. To znači: izbegavati namirnice životinjskog porekla, a potpuno isključiti slanine, šunku, preeadjevine itd. Izbegavati hranu koja je zamrznuta i konzervirana i hranu sa veštačkim aditivima. Izbegavati sve što sadrži beli fluor i fluorisanu vodu (fluorid uništava enzime), so, ili beli šećer i veštačke zasladjivače (koji su izuzetno opasni). Ne jesti ribu prženu u ulju, već samo kuvanu i pečenu. Od sokova uzimati što više sveže cedjenog voća i povrća. Šest do osam čaša vode. Alkohol, duvan, kafa, sedativi, analgetici, moraju se isključiti. Najmanje tri sata dnevno treba provesti na suncu, bez naočara sa zaštitnim UV filterima. Što manje vremena provoditi na veštačkom svetlu, osim pod onim koje ima ceo spektar boja, kao fluorescentne cevi. Izbegavati gledanje televizora kao i korišćenje losiona, toksičnih lakova za kosu, antiperspirant dezodoransa, karmina, maskara, pomada itd. Jednostavno, prilagoditi se životu čoveka iz prirode.

Najzad, ono što će svakog obolelog od raka dovesti u nedoumicu je: da li prvo primeniti alternativnu terapiju sa »Laetrilom«, ili prvo probati sa klasičnim lečenjem, koje nudi takozvana ozbiljna medicina. To je svakako hamletovska dilema, jer ako se prvo krene sa hemoterapijom, operacijama, citostaticima, zračenjem, transplantacijom ćelija…, i sve se pokaže nesupešnim, ostaju prirodni lekovi, za kojima većina i poseže tek na kraju. Ali, problem je što su tada mnoge zdrave ćelije već uništene, organizam trajno osakaćen i oslabljen, i još više toksikovan. Alternativna prirodna lečenja, logično, tada više ne daju rezultate.

Sa druge strane, savetovati nekome da prvo krene sa alternativnim lečenjem (npr. Laetrilom), riskantna je preporuka, jer će u slučaju neuspeha većina lekara reći: »zakasnili ste«.

Kako odlučiti?

Antički filozof Sokrat učio je svoje učenike da se u potragu za istinom može krenuti samo onda kad se dovede u pitanje neko verovanje koga smo se do tada čvrsto držali. Savremena propagnda danas, putem medija, čini upravo suprotno, namećući odgovore pre nego što ljudi i pomisle da nešto pitaju. Tako je najveći deo čovečanstva prestao da misli i postao potrošačka masa koja se ponaša u skladu sa reklamnim preporukama i informacijama iz medija. Navikli smo da drugi misle i istražuju za nas. Ni u vreme Sokrata (koji je nateran da popije čašu otrova) ni danas, onima koji pokušavaju da misle svojom glavom, nije lako.

Na osnovu onoga što je o »Laetrilu« već napisano, svakome stvorenom od prirode (i boga), ostaje da sam razmisli i odluči kako će svoj život očuvati. A za to odlučivanje čoveku je i podaren mozak. Treba ga samo napuniti informacijama i »uključiti«. Samo takav život je i dostojan čoveka.

***

KRATKI SAVETI

1. Ne sme se preterati u jedenju semenki. Badem iz koštice treba prvo dobro sažvakati, a ne gutati.
2. FDA preporučuje da se ne jede više od 6 koštica kajsije u toku jednog sata, jer može doći do toksične reakcije. Preporučuje se da dnevna doza može biti do 70 koštica na dan. Mnogi ljudi uzimaju oko 15 koštica dnevno. Genralano uzima se jedna koštica na svakih 2,5 kg težine dnevno. Doktor Krebs preporučuje 30-do 35 dnevno.
3. Rak voli šećer. Šećer u semenu kajsije je okružen cijanidom. Kancer jede šećer, oslobadja se cijanid i truje ga. Zato, kada se jedu ove koštice treba potpuno eliminisati unšenje šećera iz drugog izvora.
4. Uz korišćenje tablete od 500 mg Laetrila, uzima se još 5-7 koštica jer one u sebi sadrže i druge vitamine, minerale i enzime koje dopunjuju terapiju kako bi se B17 dobro asimilovao u organizmu.
5. Uz terapiju B17 uzima se i Chemotrypsin koji treba da razloži proteinski omotač oko kancerogene ćelije kako bi B17 lakše delovao.

6. Seme lana treba prvo samleti u mlinu za kafu, jer se celo zrno u crevima teško rastvara, tako da se B17 ne osobadja. Laneno ulje ne sadrži B17.

***

Linkovi i kontakti:

1. Najpoznatija svetska klinika „Laetrilom“ obavlja se u Meksiku u Tijuani(na samoj granici sa SAD u Kaliforniji), u bolnici „Oaza nade“. Vode je dr. Ernesto Konteras i dr Harold Maner. Pošto je u SAD „Letril“ zabranjen Amerikanci hrle ovde. Adresa je: „Oasis of Hope Hospital“,P.O. Box 439045, San Ysidro, California 92143 USA

Predsednik: Dr. Francisco Contreras

Direktor: Daniel Kennedy

2. Tablete „Laetrila“(Amigdalina), koštice od kajsija, prateći enzimi, emulsionisani vitamini A i E, kompletni protokoli Prve i Druge faze lečenja koje primenjuje dr. Konteras (uključujuči i način ishrane u kućnoj terapiji) i svi ostali proizvodi, mogu se dobiti na adresi u Velikoj Britaniji:

The Vitamin Service, LTD; 8 Madeira Avenue, Leigh-on-Sea, Essex, SS9 3EB, United Kingdom.

Naručivanje je moguće i preko interneta na www.vitserve.com

telefon: +(44) 1702 470 923; fax: +(44) 1702 471 475

E-mail: supplies@thevitaminservice.com

Cena jeddnog pakovanja „Laetrila“ od 100 tableta po 500mg je 95USD, a od 100 mg 27USD. Ampule za injekcije su oko 100 dolara, DMSO solucija 15 USD. Koštice od kajsije 2×460 grama oko 36 funti. Na sve ovo plaća se poštarina, a prihvataju se skoro sve medjunarodne platne kartice.

3. U SAD se može kupiti „Lateril“ sa etiketom „OTROVAN“, njegova upotreba u lečenju je zabranjena.

American Media/ Reality Zone; PO Box 4646

Thousand Oaks, CA 91359 USA

Internet adresa: www.realityzone.com

Telefon za narudžbe: (805) 498-2333 I (800) 595-6596

Fax (805) 498-4868

E-mail: info@realityzone.com

Ovaj servis nudi veliki izbor knjiga, brošura, audio i video kaseta kao i kuvare za pravilnu ishranu i potrebne vitamine i ostale prirodne preparate.

3. U Australiji se može kontaktirati klinika „The Fountain of Life“ i dr. Michael Tait. Tel. 617-5574-5144 ; Fax 617-5574-5844
E-mail mail@drmichaeltait.com ili drmtait@thefountainoflife.wsAdresa: 41/232 Napper Rd, Arundel,
Gold Coast, Queensland, Australia

4. Za sve ostale informacije o vitaminu B17 pogledajte i Internet sajt: www.worldwithoutcancer.org.uk

E-mail: info@worldwithoutcancer.org.uk

Telefon u Velikoj Britaniji je:(+44) 01702 480934

Na ovom sajtu, mogu se preuzeti besplatne brošure u kojima se detaljno objašnjava način delovanja Laetrila. Svi materijali su na engleskom, a njihova distribucija je SLOBODNA I POŽELJNA.

5. I u Evropi postoje privatne klinike koje sve više primenjuju terapiju vitaminom B17, a informacije o njima se mogu dobiti na već navedenim adresama.