СРБИ КОЈИ ОДМАЖУ

Мр. Милан Челик, Канада

СРБИ КОЈИ ОДМАЖУ

Већ дуже време игноришем неке у нашој средини који сво зло, које нас је спопало приписују нашим културним и националним недостатцима. Њима смета што ми кривимо непријатеља за наше уништење па траже простоумне анализе наших “мана“, инсинуирајући да непријатељ има врлине које ми немамо. То сам већ предуго трпео и време је да се ти простоумци сударе са трезним разумом. С каквим поводом ти људи хуле свој народ није толико ни битно колико је штета коју они своме роду наносе. То је оно као кад лопов узвикне “Држте лопова!“ и сви се разлете у потрагу док он не клизне са сцене. Неки који обављају ту бесплатну услугу непријатељском табору имају наивне појмове или верску мотивацију у једном ликвидационом процесу против нашег народа кад није време за опојне теорије. И док ти наивњаци исправљају српске моралне цаке, они свесно или несвесно претварају Србе у стереотипичног “Унтерменша“, сасвим по хитлеровском шаблону. Они би хтели да буду Срби над српством, Срби који су еволвирали ван орбите српског рода и сад пребивају у нирвани непријатељских вредносних мера. Неки од њих би хтели да се покајемо што смо се бранили јер то не задовољава њихове верске заблуде да Срби требају да окрену други образ и изгубе дупло више него што им је отето а та теорија другог образа важи само за Србе. Многи чак и мисле да је наш проблем што нисмо довољно племенити да волимо убице нашег народа. У том процесу не учествују само појединци него и добар део државног апарата. Да ли је српски проблем поквареност српског народа или његове квизлиншке владајуће клике? Ти процеси психолошког ратовања против соптвеног народа и у корист иностраног непријатеља који нас је засипао бомбама и осиромашеним уранијумом су од непроцењиве вредности. Да непријатељ заиста плаћа те услуге, ми би били Швајцарска Балкана али највероватније та плаћања сада завршавају у алпској Швајцарској, где ће одабрана клика једног дана отићи да црпи депоноване доларе и евре.

Овде доле је садржај моје поруке једној нашој Српкињи која се зауставила на српској “мани“ и не уме да крене са те тачке.
——————————————————————————-

Онај ко сам у себи тражи непријатеља, се свесно или несвесно саглашава са непријатељем. Зар нас НАТО није прогласио за све нељудско не би ли себи дао право да нас ликвидира? Сад кад Срби додају том хуљењу је равно издаји. Такви поступци саботирају отпор према непријатељу и дају му сигнале да код Срба влада метеж. Људи који протурају тезе о српској моралној лабилности највероватније нису никад јели хлеба са другим народима. Да су Срби били неморални у прошлости, они данас не би ни знали да Вук Бранковић није дошао у бој на Косово, али још важније је, да нас Турци нису напали на Косову, питање Вук Бранковићевог морала не би никад ни било тема. Ми смо и данас у сличној ситуацији. Косово нам је отето и ми се препиремо око тога какви смо ми а не какав је непријатељ, као да он није  отимач. Испада да је цео свет моралан а ми Срби неморални, сви божији народи а ми ђубре! Па како је дошло до тога да ти тако добри и морални народи без повода долазе у нашу земљу да нас пљачкају, убијају и деле? Да ли је у српском народу дошло до збрке појмова? Данас није популарно да се прича о зверствима и подлости непријатеља него само о ономе што омогућава садистичко бичевање српског националног бића док коначно не издахне или не искрвари. Јесу ли Срби криви што су Турци Босну продали Аустроугарској? Јесу ли Срби криви што су живели у својим вековним домовима на територији отуђених република? Да ли су Срби криви што су папе католичиле а Турци турчили по Балкану и ми се нашли у злом окружењу? Јесу ли Срби криви што су Немци изабрали Хитлера који је дошао да нас убија? Јесу ли Хрвати и Срби криви што је Хитлер Далмацију дао Мусолинију а Хрватима Босну а Србима све отео? Јесу ли Срби измислили комунизам или је то био немачки Јевреј који је касније пребегао у Лондон. Шта ви људи трабуњате? Јесу ли Срби криви што живе и бране своје од предака на чување поверено тло? Зар колонијализам није харао по целом свету па није мимоишао ни нас? Зар су сви ти народи криви што су били жртве колонијализма и треба себе да куде што им је дошао силеџија у земљу да пљачка? Зашто Хрвати себе не криве за своје недаће него безусловно оптужују друге? Да ли је то српска карактеристика да дижемо руку на себе или је можда то та наша мана о којој треба да расправљамо? Руку на срце, Срби имају мане али који народ их нема? Не постоји народ без мана али сви народи имају своје специфичне и аутохтоне мане. Да није можда непријтељ открио да је наша специфична мана то што му помажемо у својој сатанизацији и смишљениј српској ликвидацији?

Логично је да се у тешким временима истражује и анализира због чега је дошло до катастрофе али је нелогично приписивати сву кривицу себи и доводити у питање постојање свог древног и мирољубивог народа који је мучки и са предумишљајем нападнут са америчког континента. Јасно је да се нисмо успешно одбранили од агресије али смо били у сукобу са покваренијим и подлијим од себе, са противником који је имао искуство светског пробисвета и разбојника. И док неки Срби терете свој народ за недостатак врлина, они треба да знају да смо ми недорасли империјализму – и у покварености и подлости и похлепности и бруталности и безбожности и богатству и технологији. Тај непријатељ се бори туђим средствима а ми то немамо. Турска је имала Јаничаре, Француска Легију Странаца, Енглеска Гурка плаћенике а Америка све њих и још своје Црнце, Мексиканце, европске вазале и ал Каиду, арапску нафту и сировине опљачкане широм света. И немојте Срби кривити своје изборе. Нисте никог изгласали ви, ви сте само означавали гласачке листиће а за друго су се све побринули мајстори са другог континента. Кад је Јељцин у Русији имао само 2% подршке, дошао је тим из Америке и Јељцин је победио на изборима. Кога су Руси тада требали да криве, себе или оне који су им “помогли у демократизацији?“

Вратимо се сада поново питању сопствених кривица. Да ли би ми уопште данас разговарали о свом моралном интегритету да нисмо у ратном и опсадном стању? Да ли се Југославија распала по жељи оних који су у њој живели или по жељи оних који су хтели да нас појединачно колонизују? Ко је у том процесу добио оно што је очекивао? Да ли је умесно сада да ми оптужујемо себе за оно што су нам други учинили и кад нам калеме измишљене кривице у Хагу? Јесу ли наше покојне бебе биле криве што их је НАТО убијао? Зар нам нису претили да ће нас још бомбардовати ако им не предамо Милошевића и зар нису многи мислили да ће нам бити враћено Косово кад њега више не буде међу нама? Отишао је Милошевић, отишла је и Црна Гора и признали су независност Косова, саградили змијско гнездо Бондстил и сад долазе по Војводину и Републику Српску и сваки дан кукају да им нисмо испоручили доста Срба за Хаг. Докле ћемо бити детињасти и кад ћемо признати да имамо сви један исти проблем, што смо Срби и што смо живи? Нису они убијали наше бебе што су биле у борби на Косову или Сребреници него што су српске. Срби су криви што њихова земља треба неком другоме за нове освајачке походе на Исток, натовски “Дранг нах Остен“. Можда су неки пре десетак година још и могли да буду тако наивни да верују да су нас бомбардовали из хуманих и демократских разлога, или због Милошевића, али данас такве небулозе преживљавају још само у мозговима плаћеника. Хоћемо ли да и даље останемо Срби или да постанемо оно што нисмо и да идемо да гинемо на њиховим новим ратиштима широм света? Да смо то хтели, то смо могли да изаберемо још 1389 године па нисмо него су наши преци рекли: “Треба бити кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати“. Нек им је вечна слава!

Торонто, 15 март 2010, Канада

Advertisements

Eine Antwort

  1. Охрабрујуће је што овакви текстови као што је овај Милана Челика скрећу на себе пажњу шире српске јавности. Овакви разговори и дискусије међу нама (овај текст је и инициран дијалогом са једном Српкињом која се не сналази у метежу залуђивања српског народа од стране белосветских раџунџија) су „насушни хлеб“ у овом смутном времену. Задњи је час да усправимо главе пред светом и укажемо на праве кривце, уместо да се непрекидно посипамо пепелом по глави. Тешко да ћемо тиме одвратити наше непријатеље од њихове намере да нас и даље газе, док нас не измрве, али ћемо стећи самопоуздање, духовну снагу, природну потребу за очувањем свог идентитета и наоружаћемо се знањем које ће нам откривати истину. Само кад будемо сигурни у себе, кад нам буде стало до самих себе, само тада ћемо се и сачувати од напада и сатанизовања агресора који се служе свим средствима, па и залуђивањем народа, чију земљу су испланирали да распарчају и отму. Не смемо им веровати, не смемо се предавати безнађу, по систему „сила Бога не моли“. Историја обилује примерима помрачења и пада империја и то увек у тренутку када поверују да су завладале светом.
    Милан је правилно рекао да и ми имамо мане као и сви други народи, али своје врлине, своју баштину, своје цивилизацијско наследство од предака нам завештано, морамо чувати као очи у глави. Није нормална појава да онај ко ти не мисли добро, успе да те убеди да не вредиш да би те без борбе савладао. Олако, без отпора, постајемо жртве политичких малверзација прекаљених светских манипуланата. Постајемо њихове овце за шишање. Као да је наша нација дрогирана?
    Пробудимо се! Стојмо чврсто на својим ногама! Вагајмо сваку реч, свако обећање које нам „еманципована“ Европа нуди, било милом или силом. Не срљајмо у Европу обезглављени, већ преговарајмо, тргујмо, цењкајмо се са њом, па ако се не погодимо, замрзнимо преговоре до даљњег. Треба да радимо само оно што и друге земље, мале и велике, јаке и слабе, чине. Европа, ова данашња, ништа мање није српски гробар од Америке. Заједнички су нас бомбардовале. Нису променули намеру да нам границе бесконачно ревидирају, да нам отму све што могу. Задовољно трљају руке јер од Срба раде шта хоће, без разраде посебне стратегије, без бомбардовања, што више не би ни смели да понове, јер су се односи снага у свету променули. Добијају на тањиру покорност, повлађивање, испуњавање свих захтева без резерве. Јер је српска влада сервилна.
    Народ не сме да буде сервилан. Народ мора да верује у себе, народ мора да познаје политичку ситуацију у својој земљи и у свету. Народ мора да зна шта му је чинити и ко су му пријатељи, а ко непријатељи.
    Српски народе, ти си народ, а не тесто у рукама страних и домаћих манипуланата. Дигни главу! Ниси од јуче. Питај своје претке за савет, мисли на своје потомке!

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: