Председник организације „НАШИ„ Иван Ивановић говориће на трибини у организацији СНП1389

Председник организације „НАШИ„ Иван Ивановић говориће на трибини у организацији  СНП1389
Назив трибине  „Погром 17.марта.
2004“  и одржаће се у среду 17. марта у 19 сати у београдском
клубу „Самарканд“ који се налази у Улици Јове Илића 150. На трибини ће
говорити председник Удружења „Наши“ Иван Ивановић, асистент на
Филозофском факултету у Косовској Митровици Борис Братина и члан УО СНП
1389 Срђан Крунић.

Клуб Самаркад се налази у близини Факултета
Политичких наука и ФОН-а. До њега се може стићи аутобусима 47 и 48
(станица у Булевару Ослобођења) и трамвајима 9 и 10 (станица у ул.
Војводе Степе).
ИНФО СЛУЖБА
НАШИ

Advertisements

СРБИ КОЈИ ОДМАЖУ

Мр. Милан Челик, Канада

СРБИ КОЈИ ОДМАЖУ

Већ дуже време игноришем неке у нашој средини који сво зло, које нас је спопало приписују нашим културним и националним недостатцима. Њима смета што ми кривимо непријатеља за наше уништење па траже простоумне анализе наших “мана“, инсинуирајући да непријатељ има врлине које ми немамо. То сам већ предуго трпео и време је да се ти простоумци сударе са трезним разумом. С каквим поводом ти људи хуле свој народ није толико ни битно колико је штета коју они своме роду наносе. То је оно као кад лопов узвикне “Држте лопова!“ и сви се разлете у потрагу док он не клизне са сцене. Неки који обављају ту бесплатну услугу непријатељском табору имају наивне појмове или верску мотивацију у једном ликвидационом процесу против нашег народа кад није време за опојне теорије. И док ти наивњаци исправљају српске моралне цаке, они свесно или несвесно претварају Србе у стереотипичног “Унтерменша“, сасвим по хитлеровском шаблону. Они би хтели да буду Срби над српством, Срби који су еволвирали ван орбите српског рода и сад пребивају у нирвани непријатељских вредносних мера. Неки од њих би хтели да се покајемо што смо се бранили јер то не задовољава њихове верске заблуде да Срби требају да окрену други образ и изгубе дупло више него што им је отето а та теорија другог образа важи само за Србе. Многи чак и мисле да је наш проблем што нисмо довољно племенити да волимо убице нашег народа. У том процесу не учествују само појединци него и добар део државног апарата. Да ли је српски проблем поквареност српског народа или његове квизлиншке владајуће клике? Ти процеси психолошког ратовања против соптвеног народа и у корист иностраног непријатеља који нас је засипао бомбама и осиромашеним уранијумом су од непроцењиве вредности. Да непријатељ заиста плаћа те услуге, ми би били Швајцарска Балкана али највероватније та плаћања сада завршавају у алпској Швајцарској, где ће одабрана клика једног дана отићи да црпи депоноване доларе и евре.

Овде доле је садржај моје поруке једној нашој Српкињи која се зауставила на српској “мани“ и не уме да крене са те тачке.
——————————————————————————-

Онај ко сам у себи тражи непријатеља, се свесно или несвесно саглашава са непријатељем. Зар нас НАТО није прогласио за све нељудско не би ли себи дао право да нас ликвидира? Сад кад Срби додају том хуљењу је равно издаји. Такви поступци саботирају отпор према непријатељу и дају му сигнале да код Срба влада метеж. Људи који протурају тезе о српској моралној лабилности највероватније нису никад јели хлеба са другим народима. Да су Срби били неморални у прошлости, они данас не би ни знали да Вук Бранковић није дошао у бој на Косово, али још важније је, да нас Турци нису напали на Косову, питање Вук Бранковићевог морала не би никад ни било тема. Ми смо и данас у сличној ситуацији. Косово нам је отето и ми се препиремо око тога какви смо ми а не какав је непријатељ, као да он није  отимач. Испада да је цео свет моралан а ми Срби неморални, сви божији народи а ми ђубре! Па како је дошло до тога да ти тако добри и морални народи без повода долазе у нашу земљу да нас пљачкају, убијају и деле? Да ли је у српском народу дошло до збрке појмова? Данас није популарно да се прича о зверствима и подлости непријатеља него само о ономе што омогућава садистичко бичевање српског националног бића док коначно не издахне или не искрвари. Јесу ли Срби криви што су Турци Босну продали Аустроугарској? Јесу ли Срби криви што су живели у својим вековним домовима на територији отуђених република? Да ли су Срби криви што су папе католичиле а Турци турчили по Балкану и ми се нашли у злом окружењу? Јесу ли Срби криви што су Немци изабрали Хитлера који је дошао да нас убија? Јесу ли Хрвати и Срби криви што је Хитлер Далмацију дао Мусолинију а Хрватима Босну а Србима све отео? Јесу ли Срби измислили комунизам или је то био немачки Јевреј који је касније пребегао у Лондон. Шта ви људи трабуњате? Јесу ли Срби криви што живе и бране своје од предака на чување поверено тло? Зар колонијализам није харао по целом свету па није мимоишао ни нас? Зар су сви ти народи криви што су били жртве колонијализма и треба себе да куде што им је дошао силеџија у земљу да пљачка? Зашто Хрвати себе не криве за своје недаће него безусловно оптужују друге? Да ли је то српска карактеристика да дижемо руку на себе или је можда то та наша мана о којој треба да расправљамо? Руку на срце, Срби имају мане али који народ их нема? Не постоји народ без мана али сви народи имају своје специфичне и аутохтоне мане. Да није можда непријтељ открио да је наша специфична мана то што му помажемо у својој сатанизацији и смишљениј српској ликвидацији?

Логично је да се у тешким временима истражује и анализира због чега је дошло до катастрофе али је нелогично приписивати сву кривицу себи и доводити у питање постојање свог древног и мирољубивог народа који је мучки и са предумишљајем нападнут са америчког континента. Јасно је да се нисмо успешно одбранили од агресије али смо били у сукобу са покваренијим и подлијим од себе, са противником који је имао искуство светског пробисвета и разбојника. И док неки Срби терете свој народ за недостатак врлина, они треба да знају да смо ми недорасли империјализму – и у покварености и подлости и похлепности и бруталности и безбожности и богатству и технологији. Тај непријатељ се бори туђим средствима а ми то немамо. Турска је имала Јаничаре, Француска Легију Странаца, Енглеска Гурка плаћенике а Америка све њих и још своје Црнце, Мексиканце, европске вазале и ал Каиду, арапску нафту и сировине опљачкане широм света. И немојте Срби кривити своје изборе. Нисте никог изгласали ви, ви сте само означавали гласачке листиће а за друго су се све побринули мајстори са другог континента. Кад је Јељцин у Русији имао само 2% подршке, дошао је тим из Америке и Јељцин је победио на изборима. Кога су Руси тада требали да криве, себе или оне који су им “помогли у демократизацији?“

Вратимо се сада поново питању сопствених кривица. Да ли би ми уопште данас разговарали о свом моралном интегритету да нисмо у ратном и опсадном стању? Да ли се Југославија распала по жељи оних који су у њој живели или по жељи оних који су хтели да нас појединачно колонизују? Ко је у том процесу добио оно што је очекивао? Да ли је умесно сада да ми оптужујемо себе за оно што су нам други учинили и кад нам калеме измишљене кривице у Хагу? Јесу ли наше покојне бебе биле криве што их је НАТО убијао? Зар нам нису претили да ће нас још бомбардовати ако им не предамо Милошевића и зар нису многи мислили да ће нам бити враћено Косово кад њега више не буде међу нама? Отишао је Милошевић, отишла је и Црна Гора и признали су независност Косова, саградили змијско гнездо Бондстил и сад долазе по Војводину и Републику Српску и сваки дан кукају да им нисмо испоручили доста Срба за Хаг. Докле ћемо бити детињасти и кад ћемо признати да имамо сви један исти проблем, што смо Срби и што смо живи? Нису они убијали наше бебе што су биле у борби на Косову или Сребреници него што су српске. Срби су криви што њихова земља треба неком другоме за нове освајачке походе на Исток, натовски “Дранг нах Остен“. Можда су неки пре десетак година још и могли да буду тако наивни да верују да су нас бомбардовали из хуманих и демократских разлога, или због Милошевића, али данас такве небулозе преживљавају још само у мозговима плаћеника. Хоћемо ли да и даље останемо Срби или да постанемо оно што нисмо и да идемо да гинемо на њиховим новим ратиштима широм света? Да смо то хтели, то смо могли да изаберемо још 1389 године па нисмо него су наши преци рекли: “Треба бити кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати“. Нек им је вечна слава!

Торонто, 15 март 2010, Канада

Attacks on vladika Artemije and Jim Jatras are not subsiding

Attacks on vladika Artemije and Jim Jatras are not subsiding . Pleas see the attached letter.
Boba Borojevic ckcuboba@yahoo.ca http://serbianna.com/columns/borojevic/

http://www.4shared.com/dir/13650784/a9763e6b/sharing.html

—– Forwarded Message —-
From: „Jatras, James G.“
Sent: Mon, March 15, 2010 1:36:01 PM
Subject: Jatras: Request for correction of false information in Romfea and Information Office of Serbian Orthodox Church website

To Whom It May Concern:

The attached letter, also appearing in email text with sourcelinks, below, is address to His Holiness Partiarch Irinej, the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church, the Holy Synod of the Orthodox Church of Greece, the Information Office of the Serbian Orthodox Church, and the website Romfea.gr.  It is simulaneously released to the media and other interested parties.

As is clear from the context, I am writing to correct false and defamatory allegations about me published in Romfea based on information provided by the Information Office of the Serbian Orthodox Church (Vladika Irinej of Backa), as a small part of a larger campaign to discredit Vladika Artemije of Raz and Prizren.  I ask that these false allegations be removed and corrections issued without delay and the orchestrated effort to destroy Vladika Artemije be ceased at once.

James George Jatras
Washington DC

==================\James George Jatras

To His Holiness, Patriarch Irinej,
President of the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church, and the
Holy Synod of the Serbian Orthodox Church, Belgrade
Information Office, Serbian Orthodox Church (Vladika Irinej of Backa), Belgrade
The Holy Synod of the Orthodox Church of Greece, Athens
Romfea (romfea.gr)

I respectfully request that the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church ensure the retraction of the false claim made in the Greek website Romfea and posted on the “official” website of the Eparchy of Ras and Prizren under the administration of Vladika Atanasije that I am an “Old Calendarist.” (“Ο Τζάτρας, πού είναι παλαιοημερολογίτης, . . . ”)   In the Romfea article it is stated that the information contained was received from the Information Office of the Serbian Orthodox Church, which is headed by Vladika Irinej of Backa (Να αναφερθεί, ότι του Γραφείου Ενημερώσεως της Ιεράς Συνόδου της Σερβικής Ορθόδοξης Εκκλησίας, προΐσταται ο Μητροπολίτης Μπάτσκας κ. Ειρηναίος Μπούλοβιτς), whose picture appears on the Romfea page with the offending article.  Because such attacks on me are used as a tool to further the systematic campaign of defamation being waged by the Information Office against Vladika Artemije of Ras and Prizren, I feel compelled to ask that this falsehood be retracted without delay.

I am, and have been for three decades, a layman at the parish of Saint Katherine’s in northern Virginia, under the authority of the Greek Orthodox Archdiocese of America, in turn under the authority of the Ecumenical Patriarchate.   For many years I taught catechetical school for youth and adults.   Saint Katherine’s, as with the rest of the Greek Archdiocese, is under the New Calendar.  Like many other people in the New Calendar jurisdictions, I believe the Old Calendar is patristic and preferable to the New, and that we should return to it.  I share the concerns of many about the false ecumenism and modernism often associated with the New Calendar.  But I am not and have never been under the authority of any Old Calendar jurisdiction, Greek or otherwise.

It seems to me strange to defend myself against the accusation of “Old Calendarism” in a Serbian context, since the Serbian Church, to its credit, is on the Old Calendar.  But it is clear that this accusation is meant to suggest that I am some kind of “schismatic” or “fanatic,” as some consider the image of the “Greek Old Calendarist.”   This can be considered only part of a conscious effort to defame not only me but Vladika Artemije, as I have noted above.

If the falsehood about me is any indication, the rest of the article is likewise unfactual.  My family has been in the United States for a century, now into our fourth generation.  I do not read Greek, but I am reliably informed that the Romfea article, in which I am only briefly featured, is full of the inaccuracies and slanders about Vladika Artemije, of a type with which we are now very familiar.   These include the suggestion in the article that Vladika Artemije was suspended from administration of his Eparchy only after a meeting with members of the Sabor in Belgrade on February 13 (not February 11, as reported in Romfea) and his subsequent alleged failure to cooperate; in fact, as stated by Vladika Irinej elsewhere, the meeting was solely to inform Vladika Artemije of a decision that already had been made in his absence.  Likewise disturbing is the suggestion that a “final solution to the problem” (“Η τελική λύση του προβλήματος . . . ”) of Vladika Artemije will be addressed by the Sabor at the end of April.   Chillingly, the Greek expression, no less than the English and the Serbian (Коначно решење ), conveys the meaning of Endlösung, which is exactly the fate being prepared by the Muslim Albanians and their western sponsors for the Orthodox Serbs of Kosovo and Metohija, and for which Vladka Artemije’s removal is a necessary precondition.   For these reasons alone, aside from the inaccurate assertion about me, the Romfea article should be removed at once and appropriate retractions issued.

With all appropriate respect, I firmly ask that on behalf of the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church the Information Office immediately (a) issue a statement disavowing the claim that I am an “Old Calendarist,” and (b) remove the Romfea article from the Eparchy website with the posting of a correction.  Romfea is likewise requested to remove the article from the website and issue a correction.

James George Jatras

                                                                              • James George Jatras
                                                                              Washington, DC

                                                                          March 15, 2010

                                                                          Via Fax & Email

To:

His Holiness, Patriarch Irinej,
President of the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church, and the
Holy Synod of the Serbian Orthodox Church, Belgrade
Information Office, Serbian Orthodox Church (Vladika Irinej of Backa),
Belgrade
The Holy Synod of the Orthodox Church of Greece, Athens
Romfea (romfea.gr)

I respectfully request that the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church ensure the retraction of the false claim made in the Greek website Romfea and posted on the “official” website of the Eparchy of Ras and Prizren under the administration of Vladika Atanasije that I am an “Old Calendarist.” (“Ο Τζάτρας, πού είναι παλαιοημερολογίτης, . . . ”)   In the Romfea article it is stated that the information contained was received from the Information Office of the Serbian Orthodox Church, which is headed by Vladika Irinej of Backa (Να αναφερθεί, ότι του Γραφείου Ενημερώσεως της Ιεράς Συνόδου της Σερβικής Ορθόδοξης Εκκλησίας, προΐσταται ο Μητροπολίτης Μπάτσκας κ. Ειρηναίος Μπούλοβιτς), whose picture appears on the Romfea page with the offending article.  Because such attacks on me are used as a tool to further the systematic campaign of defamation being waged by the Information Office against Vladika Artemije of Ras and Prizren, I feel compelled to ask that this falsehood be retracted without delay.

I am, and have been for three decades, a layman at the parish of Saint Katherine’s in northern Virginia, under the authority of the Greek Orthodox Archdiocese of America, in turn under the authority of the Ecumenical Patriarchate.   For many years I taught catechetical school for youth and adults.   Saint Katherine’s, as with the rest of the Greek Archdiocese, is under the New Calendar.  Like many other people in the New Calendar jurisdictions, I believe the Old Calendar is patristic and preferable to the New, and that we should return to it.  I share the concerns of many about the false ecumenism and modernism often associated with the New Calendar.  But I am not and have never been under the authority of any Old Calendar jurisdiction, Greek or otherwise.

It seems to me strange to defend myself against the accusation of “Old Calendarism” in a Serbian context, since the Serbian Church, to its credit, is on the Old Calendar.  But it is clear that this accusation is meant to suggest that I am some kind of “schismatic” or “fanatic,” as some consider the image of the “Greek Old Calendarist.”   This can be considered only part of a conscious effort to defame not only me but Vladika Artemije, as I have noted above.

If the falsehood about me is any indication, the rest of the article is likewise unfactual.  My family has been in the United States for a century, now into our fourth generation.  I do not read Greek, but I am reliably informed that the Romfea article, in which I am only briefly featured, is full of the inaccuracies and slanders about Vladika Artemije, of a type with which we are now very familiar.   These include the suggestion in the article that Vladika Artemije was suspended from administration of his Eparchy only after a meeting with members of the Sabor in Belgrade on February 13 (not February 11, as reported in Romfea) and his subsequent alleged failure to cooperate; in fact, as stated by Vladika Irinej elsewhere, the meeting was solely to inform Vladika Artemije of a decision that already had been made in his absence.  Likewise disturbing is the suggestion that a “final solution to the problem” (“Η τελική λύση του προβλήματος . . . ”) of Vladika Artemije will be addressed by the Sabor at the end of April.   Chillingly, the Greek expression, no less than the English and the Serbian (Коначно решење ), conveys the meaning of Endlösung, which is exactly the fate being prepared by the Muslim Albanians and their western sponsors for the Orthodox Serbs of Kosovo and Metohija, and for which Vladka Artemije’s removal is a necessary precondition.   For these reasons alone, aside from the inaccurate assertion about me, the Romfea article should be removed at once and appropriate retractions issued.

With all appropriate respect, I firmly ask that on behalf of the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church the Information Office immediately (a) issue a statement disavowing the claim that I am an “Old Calendarist,” and (b) remove the Romfea article from the Eparchy website with the posting of a correction.  Romfea is likewise requested to remove the article from the website and issue a correction.

James George Jatras

Johanesburg – Juzna Afrika Saopstenje sa odrzanog skupa za izbor delegata za Skupstinu dijaspore Johanesburg 14. mart 2010. godine

Telefoni crkveni (kucni i fax): 011-234-32-70,                           Ponedeljak Telefoni mobilni:  083-325-78-72                                               15. mart 2010.Adresa: 14 Tana Rd. Sunninghill Park, Johannesburg           u Johanesburgu

– South Africa ; P O Box: 1078, Rivonia 2128

Racun: Serbian Orthodox Church Nedbank Wadeville 193 608 4287;Code:193-642

Email: pantelejmon@svetitoma.org web: www.svetitoma.org

Crkveno-skolska opstina Sveti Sava

Johanesburg – Juzna Afrika

Saopstenje sa odrzanog skupa za izbor

delegata za Skupstinu dijaspore

Johanesburg 14. mart 2010. godine

Prema novom Zakonu o dijaspori koji je usvojila Narodna Skupstina Republike Srbije, ustanovljeno je da se formira Skupstina dijaspore koja ce brojati 45 delegata iz celog sveta. Srbima u Africi je pripalo jedno delegatsko mesto i nasa Crkveno-skolska opstina Sveti Sava u Johanesburgu je preuzela inicijativu (kao jedina aktivna srpska organizacija na tlu Afrike) da organizuje izbor delegata iz Juzne Afrike.

Izborni skup je odrzan u nedelju 14. marta u porti nase crkve sv. apostola Tome u Johanesburgu sa pocetkom u 12:00 casova. Skup je zapoceo i otvorio, u ime Organizacionog Odbora, staresina hrama arhimandrit Pantelejmon koji je upoznao sve prisutne sa procedurom i pravilima organizovanja izbora delegata. Nakon uvodnog izlaganja, pristupilo se izboru predsedavajuceg, clanova izborne komisije, zapisnicara i overivaca zapisnika.

Prema proceduri mesto predsedavajuceg je pripalo najstarijem prisutnom clanu srpske zajednice g. Kosti Babicu (rodjenom 1936. godine, ciji je otac bio oficir Kraljeve vojske i prvi predsednik Crkveno-skolske opstine u Johanesburgu), koji je nastavio sa vodjenjem izbornog skupa. Izabrani clanovi izborne komisije su bili gospoda: Igor Marinkovic (predsednik Crkvenog Odbora), Nikola Ljubinkovic i Davor Savija. Za zapisnicara je izabrana gdja.Violeta Marinovic (nastavnik u Srpskoj skoli Sveti Sava), a za overivaca zapisnika je izabran g. Zivojin Jovanovic.

Predlozeni kandidati za delegata su bili: g. Milivoje Milovanovic i g. Sava Mandic – ugledni i uspesni clanovi srpske zajednice u Johanesburgu i staresina hrama sv. apostola Tome arhimandrit Pantelejmon. Vecinom glasova, za prvog delegata iz Afrike izabran je staresina hrama sv. apostola Tome u Johanesburgu arhimandrit Pantelejmon. Otac Pantelejmon je izabran na osnovu iskustva i prethodnih rezultata u radu sa Ministarstvima iz Vlade republike Srbije u poslednjih 6-7 godina i ocekuje se da nas dostojanstveno predstavlja u ovom prvom periodu pocetka rada Skupstine dijaspore koja je u povoju.

Spontano je izabrano i Savetodavno telo ciji ce zadatak biti da pomogne ocu Pantelejmonu da sto efikasnije ucestvuje u radu Skupstine dijaspore. Za clanove Savetodavnog tela su izabrani: g. Kosta Babic, g. Milivoje Milovanovic, g. Sava Mandic i g. Sinisa Tucakovic. Osnivanje Savetodavnog tela je odlican potez jer cemo tako svi zajedno raditi na tome da o. Pantelejmon sakupi sto vise informacija/predloga/ideja/projekata i da nas na taj nacin sto bolje predstavlja. Ideja je da se posle prvog zasedanja Skupstine dijaspore (kada budemo imali vise informacija o radu Skupstine), Savetodavno telo prosiri sa jos nekoliko clanova iz drugih gradova u Juznoj Africi, a u perspektivi i sa nekoliko clanova iz Zambije, Bocvane i eventualno Zimbabvea i Namibije. Ti ljudi bi imali obavezu da skupljaju informacije o problemima/predlozima i da ih onda obradjuju i kao zavrsni proizvod salju o. Pantelejmonu i ostalim clanovima Savetodavnog tela. Odluceno je da poslednje nedelje oktobra bude organizovan skup na kome ce se prosiriti Savetodavno telo i tom prilikom ce o. Pantelejmon podneti izvestaj sa prvog zasedanja Skupstine dijaspore.

Takodje, predlog g. Nikole Ljubinkovica je naisao na odobravanje i dobio podrsku, a to je da clanovi Savetodavnog tela i svi ostali ljudi dobre volje, kontaktiramo i ukljucimo sto vise visoko obrazovanih i strucnih ljudi iz nase zajednice u Africi (i one koji su i do sada bili aktivni u nasoj zajednici, crkvi, skoli i one koji to nisu iz licnih ili objektivnih razloga), a koji ce svi zajedno pomagati da sto konstruktivnije zastupamo nase interese i sakupljamo dobre ideje i predloge i uoblicavamo nase probleme i potrebe, a sve u cilju afirmacije i koristi nase srpske zajednice u Africi i nase drzave Srbije. Pozivamo sve zainteresovane da procitaju Zakon o dijaspori i o cemu se u stvari radi kada se pominje Skupstina dijaspore i Srba u regionu. Link je na: http://www.mzd.gov.rs/download/dokumenti/Zakon_o_dijaspori.pdf
Konstatovano je da nas rad i saradnja treba da budu potpuno otvoreni u duhu medjusobne ljubavi i postovanja na opstu korist i bolju buducnost svih nas i zbog toga o. Pantelejmon preko ovog saopstenja poziva sve clanove nase zajednice da mu se jave e-mailom i da posalju svoje predloge, ideje, probleme, sugestije, potrebe, inicijative, pre odrzavanja prvog zasedanja Skupstine Dijaspore koje ce se odrzati na Vidovdan (28. juna) ove godine. Osnovne smernice o temama koje ce biti analizirane na Skupstini dijaspore se nalaze u clanovima 24, 25 i 26 Zakona, koji mozete da pregledate na linku u prilogu. Vasa pisma ce o. Pantelejmon prosledjivati clanovima Savetodavnog tela i onda ce se zajednicki raditi na formulaciji i uoblicavanju vasih predloga. Ocekuje se da ce prva sednica biti konstutivna, a da ce sa sa pravim poslom poceti posle ove prve sednice i u periodu izmedju sednica iz 2010. i 2011., te da ce na sednici sledece godine stvari poceti da se dogadjaju i Skupstina poceti da radi punim kapacitetom.   Molimo vas da ne propustite da ova lepo zamisljena ideja i prilika prodju pored vas nezapazeno i da ne budete pasivni, vec da aktivnim ucescem, slanjem svojih predloga i ukljucivanjem u ovaj projekat doprinesete realnom napretku i dobrim idejama sprovedenim u delo i da pomognete ocu Pantelejmonu i clanovima Savetodavnog tela da svi zajedno ucinimo dobre stvari za nasu zajednicu u Africi, za nas narod i za nasu otazdbinu.Arhimandrit Pantelejmon (Jovanovic) – biografija

Od 1978. godine kada je sazidan srpski hram svetog apostola Tome u Johanesburgu, pa do danas, u njemu je sluzilo desetak srpskih pravoslavnih svestenika. Danas u crkvi sluzi mozda I najmladji od svih do sada sluzitelja ovog svetog oltara. Odlukom Njegove Svetosti, blazenoupokojenog Patrijarha Srpskog g. Pavla, otac Pantelejmon je postavljen za staresinu hrama sv. apostola Tome pocetkom decembra 2002. godine.

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 15. März 2010

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

15. März 2010

«Bischofskonferenzen demonstrieren die Einheit der Orthodoxie» Interview mit Bischof Konstantin, Generalsekretär der Orthodoxen Bischofskonferenz der Schweiz

Bischof Konstantin von Mitteleuropa

(HILDESHEIM-HIMMELSTHÜR) In den vergangenen Wochen wurden in Deutschland und der Schweiz Bischofskonferenzen der Orthodoxen Kirche gegründet: Zusammenschlüsse aller kanonischen orthodoxen Bischöfe in diesen Ländern. Diese Gründungen waren zuvor auf der vierten Vorkonziliaren Panorthodoxen Konferenz, die 2009 in Chambésy in der Schweiz stattgefunden hatte, von hohen Vertretern aller Orthodoxen Ortskirchen beschlossen worden. Die Gründung der Orthodoxen Bischofskonferenz Deutschlands fand am 27. Februar in Nürnberg statt, während ihr Pendant in der Schweiz am 4. März in Chambésy gegründet wurde. Aus diesem Anlass sprachen wir mit Bischof Konstantin (Djokic), dem serbischen orthodoxen Bischof von Mitteleuropa und nunmehr auch Generalsekretär der Orthodoxen Bischofskonferenz der Schweiz. Im Gespräch mit unserem Redakteur Tihomir Popovic spricht der Oberhirte der orthodoxen Serben in Deutschland, Österreich und der Schweiz sowohl über die theologischen Hintergründe als auch über die konkrete Rolle und den modus operandi der neuen Bischofskonferenzen.

Herr Bischof, können Sie uns etwas zum Hintergrund und den Zielen der Gründungen der Orthodoxen Bischofskonferenzen in Deutschland und der Schweiz sagen?

Bischof Konstantin: Alle autokephalen (= völlig selbstständigen, Anm.d.Red.) Ortskirchen haben die Pflicht, den Glauben an Christus zu bekennen und ihre pastorale Sorge auch auf diejenigen Gläubigen auszudehnen, die außerhalb der Grenzen der eigenen Kirche und der anderen autokephalen orthodoxen Ortskirchen leben. Aus diesem Grund existieren die Pfarreien und Diözesen in der Diaspora, in denen Bischöfe und Priester ihren missionarischen und pastoralen Pflichten nachgehen. Die regionalen Bischofskonferenzen werden von Nutzen sein, wenn es darum geht, die Zusammenarbeit der orthodoxen Ortskirchen sowie die pastoralen, missionarischen, sozialen und Bildungstätigkeiten in der Diaspora zu fördern.

Wie wird diese Zusammenarbeit mit anderen orthodoxen Ortskirchen in Deutschland und der Schweiz aussehen? Was wird sich ändern und was nicht?

Bischof Konstantin: Die Anliegen, die von allgemeinem Interesse sind – etwa der orthodoxe Religionsunterricht an Schulen, die Kontakte zu anderen Kirchen und Konfessionen, die Beziehungen mit gesellschaftlichen und staatlichen Strukturen sowie die Kontakte zu den Medien –, können auf die Bischofskonferenz übertragen werden, wobei jeder Bischof im Bereich der Pastoral, der Beziehungen mit Staatsorganen, der Zivilgesellschaft, den religiösen Organisationen und den Medien seiner eigenen Ortskirche gegenüber verantwortlich ist, wenn es um die Fragen geht, die das Leben seiner Gläubigen und das Vertreten der Standpunkte seiner eigenen Ortskirche angehen.

Was sind die Perspektiven für das Leben der Orthodoxen in Deutschland und der Schweiz nach der Gründung der Bischofskonferenzen?

Bischof Konstantin: Das Ziel der Bischofskonferenzen ist das Demonstrieren der Einheit der Orthodoxen Kirche in der Diaspora, die Förderung der Einheitlichkeit zwischen Kirchen in allen Bereichen der Pastoral, insbesondere bei Fragen der Seelsorge für die Kranken und die Haftinsassen, sowie die Förderung des liturgischen Lebens als Ganzes. In die Zuständigkeit der Bischofskonferenzen fällt auch die Feststellung des kanonischen Status der Kirchengemeinden, die kein klares Verhältnis zu den orthodoxen Ortskirchen haben, wie etwa die Kirchengemeinde der Hl. Dreifaltigkeit in Zürich, etc.

Die Hierarchie innerhalb der Bischofskonferenzen bestimmt, nach den Beschlüssen der vierten Vorkonziliaren Panorthodoxen Konferenz, die Ordnung der Dyptichen, obwohl manche der Ortskirchen, die an der Spitze dieser historischen Hierarchie der Orthodoxie stehen, in den betroffenen Ländern zahlenmäßig nicht so stark präsent sind. Denken Sie, dass das ein Problem darstellen könnte?

Bischof Konstantin: Jede Entscheidung der Bischofskonferenzen wird per Konsens getroffen. Die Bischofskonferenzen verfügen weder über administrative noch über kanonische Befugnisse und beschränken die Rechte der Diözesanbischöfe in der Diaspora nicht.

Wann wird die Zusammenarbeit der Orthodoxen auf der Ebene des Episkopats in Österreich im Einklang mit den Beschlüssen von Chambésy organisiert?

Bischof Konstantin: Wir erwarten, dass das bald passieren wird. Im Laufe des letzten und vorletzten Jahres gab es einige Treffen, bei denen Fragen besprochen wurden, die uns gemeinsam sind: die Frage des Religionsunterrichts an Schulen, die Seelsorge für die Kranken und in den JVA etc.

Wie ist die Serbische Orthodoxe Kirche (SOK) in den neuen Strukturen der Bischofskonferenzen auf dem Territorium der Diözese Mitteleuropa vertreten?

Bischof Konstantin: In der Orthodoxen Bischofskonferenz Deutschlands hat die SOK das Amt des Schatzmeisters bekommen: Dieses Amt wird Priester Dipl.-Theol. Radomir Kolundzic, Pfarrer in Berlin, innehaben. In der Schweiz wird die SOK den Generalsekretär stellen: Dieses Amt wird der zuständige Diözesanbischof mit Unterstützung von Erzpriester Dipl.-Theol. Ljubomir Kotarcic, Pfarrer in St. Gallen, bekleiden.

Das Interview mit S.E. Bischof Konstantin führte der Verantwortliche Redakteur des Informationsdienstes, Tihomir Popovic, Vizepräsident des Rates und Vorstandes der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa.

40 neue Gemeinden in 18 Jahren: Kurze Biographie von Bischof Konstantin

Bischof Konstantin (bürgerlicher Name Krsta Djokic) wurde am 26. September in Gornje Crnjelovo in Semberien (Nordostbosnien) geboren. Nach der Grundschule in seinem Geburtsort ging er auf das Priesterseminar des Hl. Arsenije von Srem (Syrmien) in Sremski Karlovci (Karlowitz, Nordserbien). Mönch wurde er am 28. März 1970. An der Orthodoxen theologischen Fakultät Belgrad diplomierte er im Jahre 1974. Der spätere Bischof Konstantin arbeitete in der Diözese Zvornik-Tuzla (Ostbosnien) zwischen 1970 und 1979 und verbrachte ein Jahr in Amerika, wo er Englisch lernte und sich weiterbildete. Von 1978 bis 1982 war der spätere Diözesanbischof der SOK in Mitteleuropa Lehrer am Priesterseminar der Hl. Drei Hierarchen im Kloster Krka (Diözese Dalmatien, Kroatien). Von 1982 bis zu seiner Wahl zum Bischof im Jahr 1991 war er Professor und Haupttutor am Priesterseminar des Hl. Arsenije von Srem in Sremski Karlovci.

In den achtzehn Jahren seines Bischofsdienstes wurden in der Diözese Mitteleuropa etwa 40 neue Gemeinden eingerichtet. Mehrere größere Zentren der SOK bekamen neue Pfarreien, so dass heute in den meisten Großstädten auf dem Territorium der Diözese zwei oder sogar mehrere serbische orthodoxe Priester tätig sind. Bischof Konstantin förderte unermüdlich den Bau von neuen Kirchengebäuden, und hinterließ so eine sichtbare Spur der serbischen Orthodoxie in Deutschland, Österreich und der Schweiz.

Ebenfalls macht sich der Bischof für den Religionsunterricht an den Schulen stark und fördert die Studien der Kandidaten seiner Diözese an den orthodoxen theologischen Fakultäten in München, Belgrad und Foca (Bosnien).

Während des Bürgerkrieges in Jugoslawien wurde in der Diözese Mitteleuropa eine Diakonie-Kommission gegründet, die den notleidenden Menschen im ehemaligen Jugoslawien zumindest ein wenig helfen konnte. Auch wurde eine Kommission Kirche und Gesellschaft gegründet, die für die Kontakte zu den nichtorthodoxen Kirchen, den staatlichen Institutionen und der Zivilgesellschaft zuständig ist. Die Kommission organisiert, zusammen mit der Deutschen Bischofskonferenz (DBK), der Evangelischen Kirche in Deutschland (EKD) und der Konrad-Adenauer-Stiftung (KAS) auch die so genannten „Serbien-Tagungen“, die abwechselnd in Serbien und in Deutschland stattfinden und die maßgeblich zur Verständigung zwischen den Kirchen aber auch zwischen den Gesellschaften Deutschlands und Serbiens beitragen.

Gleichfalls wurde unter Bischof Konstantin der Informationsdienst SOK AKTUELL gegründet, der seit 2004 die in deutscher Sprache kaum verfügbaren Informationen in Bezug auf die serbische Orthodoxie allen interessierten Medien und Lesern zur Verfügung stellt.

Seit März 2010 ist Bischof Konstantin auch Generalsekretär der Orthodoxen Bischofskonferenz der Schweiz.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

www.diozese.eu (Homepage der Diözese)

Diese zielt darauf ab, die „besten Köpfe“ in aller Welt für deutsche Expansionsbestrebungen nutzbar zu machen

Newsletter vom 15.03.2010 – Kampf um die Köpfe

BERLIN (Eigener Bericht) – Mit Millionensummen aus dem Etat des
Auswärtigen Amts beeinflusst Berlin die Ausbildung zukünftiger Eliten
in Afghanistan und im Irak. Ihnen sollen an deutschen Universitäten
westliche Prinzipien sogenannter „guter Regierungsführung“ („Good
Governance“) vermittelt werden, um sie auf diese Weise eng an
Deutschland zu binden. Angestrebt wird darüber hinaus eine
entsprechende Umgestaltung der gesamten Wissenschafts- und
Hochschullandschaft – soweit existent – der betroffenen Länder. Das
weit reichende Einflussprogramm ist integraler Bestandteil der vom
Auswärtigen Amt lancierten „Initiative Außenwissenschaftspolitik“.
Diese zielt darauf ab, die „besten Köpfe“ in aller Welt für deutsche
Expansionsbestrebungen nutzbar zu machen.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57762

obavještavamo Vas da se otvorio FORUM Ogledalo/Spiegel

<http://www.ogledalo-spiegel.com/> http://www.ogledalo-spiegel.com/

Poštovani,

obavještavamo Vas da se otvorio  FORUM   Ogledalo/Spiegel

Posjetite nas i pronađite  temu po Vašem ukusu!

S poštovanjem, Ogledalo/Spiegel Team.
Vukan Joldzic