Posted: Thu, 04 Mar 2010 13:52:59 +0000
Набережние Челни: Руски град у коме ће се, захваљујући способности српске владе да води економску политику, производити Фијатова возила, уместо у Крагујевцу.
Баш те брига ниси дијете,
све у корист своје штете,
само своје а и моје,
срце болује.
Липе Цвату – Бијело Дугме
Представник Фијата и представници Србије: Инвестициона политика за сликање и плакање.
Нажалост, ово што следи није ни шала ни спекулација. Напротив, врло је озбиљно. Град Крагујевац, захваљујући погубним обртима домаће „транзиционе политике” сa Млађаном Динкићем на челу, мораће да се расели, јер ако се овако настави, врло ускоро неће у њему бити више никакве битне производње. Како данас у Крагујевцу, најстаријем српском индустријском центру, а тако и сутра у целој Србији.
Политика „седења на четри-пет столица”, како се усиљено зове осмишљавање рада садашње Владе, једноставно је политика „ој чаршијо на све четри стране” која тежи само личном ћару и берићету. Иако им је идеологија западна и европска, они се понашају оријентално и спахијски. При том је садашњи режим у толикој збрци да је заборавио коме је шта обећао, са киме како треба, али и са киме се шта сме. Шта ће бити следеће године њих не занима, јер им је битно само да преживе још који месец на власти.
Тако, кад је раскинута концесија за изградњу пута коју је закључила претходна влада, можемо бити сигурни да ће протећи доста дунавске воде испод моста код Бешке пре него што се изгради савремени коридор кроз Србију, о коме је још Ђинђић сањао. Београд ће платане исећи, да би по ширим и модернијим булеварима лакше и брже стигли у европску будућност. Ширим, додуше, због наручених трамваја уместо најављиваног метроа. Србија ће под влашћу „европејаца” бити заобиђена у широком луку, не само путном обилазницом преко Румуније и Бугарске, већ и у сваком другом погледу. Усвајање Статута Војводине уводи регионалне спахилуке у времену континенталних интеграција. Оваквом политиком Владе се угрожава и траса Јужног тока која би требало да пређе преко Србије.
Била је Фијатова делегација и „наши“ су нам јавили да су их „омекшали“ домаћим вином и роштиљем. Након необично детаљног извештаја о ручку делегације, ништа није најављено шта ће и како ће се производити у овом граду, захваљујући Фијатовим парама.
У Србији, на делу на коме Србија данас није, никла је огромна војна база. Уместо хиљада евра динкићевских меница, најављују се само две сигурне „инвестиције”. Поред америчке војне базе, у којој је стационирано ко зна какво оружје, ту је и план за изградњу Исламског културног центра код Београда, сад кад је „отоманска” политика Турске решила да поново успостави утицај на Балкану. На то је Београд пристао са рајинском послушношћу.
Наиме, била је Фијатова делегација и „наши” су нам јавили да су их „омекшали” домаћим вином и роштиљем. Након необично детаљног извештаја о ручку делегације, ништа није најављено шта ће и како ће се производити у овом граду, захваљујући Фијатовим парама. Нема везе што је својевремено „злонамерни” Ненад Поповић разумно образложио зашто је Фијатова инвестиција немогућа. Ни чињеница да је Фијат, услед кризе, прекинуо производњу на самој Сицилији, није поколебала српску транзициону веру у новог „Фићу”. Чак и суочавање с чињеницом да се код нас производи само један браник и пумпа за Пунта, није могла да заустави обилно лучење транзиционог ендорфина.
Време је да се коначно каже дефинитивна истина. Актуелна српска Влада је чврсто решила да напусти сарадњу са онима који имају новца и расположени су да инвестирају у српску производњу. Цветковићева Влада је навукла свом народу зеленашку омчу ММФ-а и решила да своју судбину веже за власт неолибералне парадигме, која само што се није удавила у сопственој шпекулацији. То значи да је српска привреда осуђена на дужничко ропство, спиралу беде и неразвијености, која ће тек донети огромне социјалне ломове и друштвене поделе.
Србија нема са оваквом Владом и оваквим неоколонијалним концептом распродаје домаће „сиротиње” никакву шансу за напредак и бољитак. Шта ће Крагујевац да производи – ауто индустрија стаје, а војна индустрија се мора преоријентисати на НАТО стандарде. Садашња прича о извозу оружја је заправо само распродаја старих стокова наоружања, заправо разоружавање Србије за ситне новце. Оно што преостане ће вероватно претопити у Сартиду да би Србија била прва разоружана земља. Можда ће наменска индустрија моћи да се преоријентише да прави ловачко оружје и „пејнтбол” опрему.
Од крагујевачког посла с Фијатом нема ништа.
Док су се нудили Јужним током, Руси су били расположени да Застава прави аутомобиле за њих.
И шта су радили наши политичари?
Не Влада, већ сви локални политички дилетанти, попут оног који се „продао за шаку чварака”, почели су да сањају снове пројектоане у НАТО-пакту, како ће моћи да праве државице око својих градића у унутрашњости Србије.
Што је најважније, од крагујевачког посла с Фијатом нема ништа. Док су се нудили Јужним током, Руси су били расположени да Застава прави аутомобиле за њих. И шта су радили наши политичари? Не Влада, већ сви локални политички дилетанти, попут оног који се „продао за шаку чварака”, почели су да сањају снове пројектоане у НАТО-пакту, како ће моћи да праве државице око својих градића у унутрашњости Србије.
У присуству Путина, руска фирма Солерс, закључила је онај уговор којег је требало само спровести у Крагујевцу[1]. Пола милиона возила, која су се могла бар склапати у Крагујевцу, сад ће се производити у месту Набережни Челни у Татарстану. Крагујевчани би требали јако добро да запамте име овог места. Његов развој је доказ да нас је ова Влада обмањивала. У Русији продаја аутомобила расте, а како тврде аналитичари, Фијатови аутомобили ће се убрзо извозити из Русије.
Због неодговорности и корумпираности наших политичара су пропуштене многе шансе за Србију. И нови кредити ММФ-а трајаће док се не поједу неки нови чварци. А тада Србија више неће бити потребна ни Западу ни Истоку, јер смо изгубили поверење на обе стране. Насупрот тога, политика која би сарађивала и са Истоком и Западом је једина шанса за Србију. Но, то сигурно није ова садашња политика са Цветковићевом Владом, која ради само у корист своје и наше штете.
Потемкиновска инвестиција за потемкиновску економску политику: „Производња“ Фијата Пунто на папиру, али не и у реалности.
[1] Фиат осваја тржиште Русије, РТС, 14. 10. 2010.
Filed under: AKTUELNO, Privreda, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
