ПОЛИЦИЈА УХАПСИЛА МЛАДИЋА, АЛИ ОД КАРТОНА

Српски народни покрет 1389

Улица Стевана Марковића 8

Београд – Земун

www.snp1389.rs

064 12 13 931

ПОЛИЦИЈА УХАПСИЛА МЛАДИЋА,

АЛИ ОД КАРТОНА

Јаке снаге МУП-а Србије упале су синоћ око поноћи у ресторан „АС – Код Јове“ у Херцеговачкој улици у Београду и прекинуле рођенданску прославу ђенерала Ратка Младића коју је организовао Српски народни покрет 1389. У акцији је учествовало око стотинак припадника МУП-а а Херцеговачка и улице око ње биле су блокиране и сваки аутомобил и аутобус претресани. У тренутку упада полиције у ресторану је било двадесетак припадника СНП 1389 а већина гостију је предходно напустила локал.

Полиција се током акције понашала јако бахато и вређала припаднике 1389 а двојица наших активиста ухапшени су јер су се вербално успротивили да полицајци претресају девојке -активисткиње покрета, јер у близини није било ни једне жене-полицајца. Полиција је запленила и већи број налепница и другог пропагандног матерјала. И поред детаљног претреса ресторана полиција није успела да пронађе ђенерала Младића осим његовог плаката у природној величини који су за ту прилику одштампали пријатељи Покрета.

Наиме, прослави Младићевог рођендана која је почела у 20 сати, осим активиста СНП 1389, присуствовали су и чланови породице Младић, генералови пријатељи и јатаци као и припадници Форума Српски националисти. Рођенданске свећице угасио је Младићев синовац Горан Младић а окупљенима се обратила и ђенералова пријатељица, књижевница Љиљана Булатовић – Медић.

Нејасно је да ли је акција изведена јер је полиција видела да се у ресторану окупило доста јатака генерала Младића или је неко од пролазника пријавио полицији да је Младић у ресторану јер је његов плакат у природној величини већи де вечери стајао испред улаза и „дочекивао госте“.

Полиција у Нишу је јуче око 13 сати запленила и транспарент „Срећан рођендан ђенерале“  који је био истакнут на ауто путу код овог града. СНП 1389 је налепницама Булевар Ратка Младића, транспарентима „Срећан рођендан ђенерал“ и журкама у више градова у Србији и Републици Српској обележила рођендан хероја Ратка Младића.  Захтевамо да ухапшени активисти 1389 одмах буду пуштени.                                            Српски наародни покрет 1389


Advertisements

Ideja književnog Braničeva da se prestane sa prećutkivanjem bezdana

….Ideja književnog Braničeva da se prestane sa prećutkivanjem bezdana pravog i pravednog, čak i po cenu da se to ne svidi, samozvanim deliocima hijerarhijskih budžeta, mesta i privilegija, zaslužuje pažnju za otvaranje neophodnog dijaloga na temu: ko su to oni koji nisu za one koji «pototnički» tvrde da jesu i tako se ponašaju? Pred Bogom jednako kao i pred Đavolom. Bez srama i griže savesti nad nezavisnom i strpljivom istinom. Ali, zar za tim dalekim odgovorima nisu tragali umovi i pameti vascelog sveta, od epohe starogčkih diskursa do Hristosa, Templara, Masona,Tesle, Iluminata i izumitelja lap-topova, fejsbuka, skajpa i mobilnih telefona? Zar istorija nije evidentirala pakleni neočiščeni umor rasprave o: danu i noći, suncu i mesecu, Adamu i Evi, krstu i zvezdi…? Zar su Šekspiru mogli da promaknu Platon, Ovidije, ili El Greko, a njima smernim, u potiparnim odajama osećanja, duh morala iz čijih su nojevih arki na ulice propasti, među prvima, izbačeni autsajderski uljezi i prišipetlje? Ko zna odgovore na ta pitanja? Ko se to sa lažnih visina mostova podsmeva utrobama provalija? Ima li kraja istoriji bezčašća? Ko to u njoj ruži utopije skupljača perja i Cigane koji lete u nebo? Otkuda vaseljenski Zakon o sudbini ljudske duše u rukama kockara? Ima li u Srbiji takvih?

Naravno, da ima. Svet je besomučno, na scenama svojih obolelih meridijana, pragova i tragova i u Srbiji, zagađen: infekcijama, virusima, upalama i bakterijama smeća koje proizvodi nasleđe samozvanih prepotentnih elita i sramno uplašenih podanika autsajderskih i kvazi staništa-đubrišta. Državnih, političkih i vojnih, jednako, kao i onih drugih hibridnih književnih i umetničkih infrastruk(tura). Svet: masturbacija, infarkta, karcinoma, nato i moždanih udara počeo je da se raspada po šavovima – iznutra. U vrtićima i školama. Na akademijama i univerzitetima. U botaničkim i kafanskim baštama. U dekanatima i rektoratima. U lutkarskim i narodnim pozorištima. U ispovedaonicama. Na klinikama. U bolnicama. U bankama. U gradskim i narodnim bibliotekama. U parkovima. U bolesnom nasilju engleskog jezika. U tom rasulu ne pomažu: vakcine, citostatici, multivitaminska i spermička sledovanja. Sunce je, takođe, zahvatio neizlečivi depresivni zamor, tako da. sve grozničavije obasjava sebične utvrde mraka i klizišta dekomponovanog klimatskog uređenja. Ko to tamo everginovski u mukama peva i plače?

Redakciji, IZBORI u Aranjelovcu 2010

Поштована редакцијо,
обраћам Вам се као уредник сајта Гласа Дијаспоре са молбом да ми омогућите коју реч поводом предстојећих избора у Арандјеловцу.

Градјани Арандјеловца су позвани да одлуче о својој будућности 25. 04.2010.
Пред нјима стоји велика одговорност да својим учешћем учествују у поставлјанју скретница живота како политичких тако и по питанју просперитета свога и своје деце.
До сада су градјани Алексинца имали прилике да чују и осете многе странке, многе мешатаре и којекакве самозване вође као и многе лидере странака. Чули су многа обећанја а да се ништа на боље није променуло, напротив. Живот је из дана у дан постао све компликованији и безизлазнији. Са пуним правом су многи грађани резигнирали што је у погледу ситуације и разумљиво.
Али и поред тога свега, не излажењем на изборе неће решити свој проблем односно променити на бољ своју ситуацију. То би било равно препуштању своје судбине баш онима који су и одговорни за ситуацију у којој се налазе. Сваком треба да је јасно да се препуштанјем политике да је воде гори од сбе, остварује само пут који води у још гору ситуацију. Зато би замолио сваког градјанина Арандјеловца да се умеша у политику улазећи у странке без обзира шта мисли о њима јер је то једина шанса да се собственим радом унутар странке промене и квалитет дотичне странке а стим и лидери који би били подвргнути бољој контроли. Масивним улажењем у странке узимала би се своја судбина у своје руке, мењао квалитет на врху странаке а стим би на површину и на све скретнице жила куцавица дошли квалитетнији стручњаци који би били и у стању без страначких идеологија да пронађу путеве за бољу и просперитетнију будућност своју и своје деце. Са моје тачке гледишта могу рећи да је свака странка која нема у свом програму и пројект сарадње са дијаспором да је и не квалификована да одређује о будућности свога народа. Странке које без и трунке резервисаности искључују дијаспору, србе расејанја из политичког живота Србије не раде у интересу свог народа већ у интересу ко то зна којих и чијих налогодовача стварајући стим раздор измедју матице и дијаспоре. То није дијаспора нити морално заслужила јер без милијарди које стижу за Србију од дијаспоре живео би српски народ у Србији још скромније и у још стравичнијој беди. Једина странка Аранђеловца која је нашла пут до Гласа Дијаспоре и која је била коперативна како би се изградила мрежа сарадње путем координатора је странка Нове Србије. У року релативно кратког времена успели смо да узпоставимо сараднју на основу координатора по привреднотрговачким питанјима. Пошто су путеви сарадње, често и пречесто, зачепљени при самом врху министарстава државе договорено је да се путем мреже координатора организујем сарадња привредних комора на нивоим комуна и то широм света и Србије. Дали ћемо бити успешни још је неизвесно али вреди покушати. Из тога разлога позивам градјане Арандјеловца да улазе у странке свога избора, их менјају изнутра и тако допринесу својим радом унутар странке својој бољој будућности. Још једном наглашавам, узмите своју судбину у своје руке активним улаженјем у странке свог избора а сасвим је природно ако би пришли странки НС да би заједно па и самном допринели да се нешто на боље промени. Онај ко намеће теме које воде у доконе дискусије окривљавајући једне друге доприноси само томе да се народ бави више међусобним конфликтима а манје онима који су истински узрок ове опште беде у којој се нашао недужан народ Србије. Онај кога подржава НАТО и Европа ради и у нјиховим интресима и лош је саветник за болје сутра. Са болјим стандардом живота не стварају се овисности већ супротно, беда води у тоталну зависност и зато Србији неће бити никад болје док им судбину кроје нјихове присталице. То не значи да не треба ући у ЕУ већ супротно томе али само под условима које диктира Србија. Гарантованје високог стандарда и неодцепљивост К/М као и интегритет српске територије био би основни услов за приступ Србије ЕУ.
Ниједан становник било које ЕУ државе не поседује толико богатство у просеку по глави становника које поседује становник Србије. Из тог разлога је и логично да би становник србије морао да живи и највишим стандардом у ЕУ. Да то тако није можемо захвалити онима који говоре да Европи нема Алтернативе што опет говори да Српска влада није господар у својој кући званој Србија.
Заједно смо јачи. Удруженим снагама можемо ту ситуацију и ту актуелну владу променити, само удруженим снагама са преданим радом од доле па на више односно на нивоу комуна. Нико сам не може све али сви скупа можемо далеко више.

Душан Нонковић-уредник Гласа Дијаспоре-https://dijaspora.wordpress.com/

Bosnia, economics, Ganić, questions

http://grayfalcon.blogspot.com/2010/03/follow-money.html

Friday, March 12, 2010

Follow the Money

In the latest installment of the saga of Ejup Ganic, we read he was bailed out by „Diane Jenkins,“ born Sanela Catic, „former Bosnian refugee who became the wife of Britain’s highest paid banker.“ Forgive me if I doubt the account in the Daily Mail that gives her middle name as „Dijana“; Bosnians, whether Muslim or Christian, simply don’t have middle names.

Seriously, you can’t make this stuff up. A mystery bottle blonde bombshell bails out the war crimes suspect, only to be revealed as a poor little refuge girl who struck gold by becoming the bride of London’s richest bankster? Hollywood, eat your heart out.

While we’re on the subject of money, here’s something I’ve been meaning to mention for almost a month now, but never got round to. You see, frantic clamoring by investors in the Bank of Collective Serbian Guilt (hat tip to Chris Deliso for this memorable phrase) to have the „international community“ get involved in Bosnia again is always justified by the alleged necessity to impose reforms and create a „functional state“. They won’t deny that Bosnia has sucked in enormous amounts of foreign aid (though they won’t mention it either, unless pressed), but their explanation is that all of it was wasted because those evil Serbs (who else?) are blocking the central government from functioning properly and making the best use of it.

The only problem with this is that in Bosnia itself, centralization is championed by people who have by far the most abysmal record of governing their own affairs. So when they demand they get to govern everyone else’s, why the surprise when everyone else is not exactly inclined to agree?

Let’s leave aside for the moment the question of values and principles, and the paradox of federated and subsidiary governments such as the UK, Germany and the United States of America (or should that be United State?), whose representatives want for Bosnia a degree of centralization unacceptable in their own countries. And let’s not dwell at this point on the fact that the de facto international protectorate in place since 1996 has provided a powerful disincentive for Bosnian communities to actually work out the differences over which they waged a war and continued to bicker about after the armistice. The fundamental issue at stake is whether the communities can live together in peace, or if one would try to lord it over the others. When you have three communities deeply mistrustful of each other, the very last thing you want to do is give them a powerful central government to fight over. Yet that is precisely what the Empire is trying to do.

Of the three communities that live in Bosnia, only the Muslims desire a centralized government. In part, this is because they believe Bosnia ought to be a nation-state, with them as the „nation“, while Serbs and Croats are simply interlopers with „spare homelands“. They also believe their suffering during the war entitles them to things. But beneath the rhetoric and emotions, this agenda is also driven by a very real financial motive.

You see, the Muslim-Croat Federation is broke.

During the war, the Islamic world sent countless amounts of money to the regime of Alija Izetbegovic, to support the holy war against the alleged „genocide“ of Muslims at the hands of Serbs and Croats. Very little of that money ever reached the Muslim civilians; some was spent to equip the military, but most was simply appropriated by Izetbegovic’s cronies. After the war, a river of financial aid came from the West. It was calculated at one point that Bosnia had received more foreign aid per capita than all of Western Europe under the Marshall Plan. But while the Marshall Plan funds went into resurrecting the economy, the Bosnian aid was like pouring water into the desert. It simply vanished.

Oh, some of it went to rebuilding the war-torn housing and roads. Much went to a plethora of non-governmental organizations organizing seminars about tolerance and peace and whatever. A lot went to fund elections every year, then every two years, or support a gargantuan bureaucracy within the Muslim-Croat Federation (eleven sets of governments. ELEVEN!). Some surely ended up paying for a host of new mosques and their imams. The rest lined the pockets of government officials and „businessmen“ who became tycoons thanks to government connections and support. But hardly anything went into producing anything of value. Bosnia had a lot of industry prior to the war. Now it has almost none.

As governments throughout the world are becoming aware, it is easy to come up with new welfare and entitlement programs when the money is flowing in. But what do you do when it dries up? Cutting the entitlements can often result in angry mobs in the streets.

The Federation government was reminded of that in October 2009, when a host of war veterans shut down the capital for a day, protesting the announced 10% cut to their benefits. Besieged, the government caved in to their demands, even though the cut was required by the IMF as one of the conditions for a new loan that would go towards servicing the budget obligations. Yes, you heard right – Bosnia is borrowing money to cover welfare bills.

This isn’t to say that the Serb Republic is in a stellar shape. But it has a more sensible tax structure and isn’t being dragged down by welfare payments. For years, Muslim politicians (Croats have very little say in the Federation) bribed their voters and lined their pockets with someone else’s money. Now that the money spigot is drying up, they can’t cut back on the bribes, or the masses will get nervous. So they want to punt the problem up to the central government. No doubt they plan to have it distribute tax revenue „fairly“. And not surprisingly, the Serbs and Croats are having none of it. Their refusal is neither selfish nor spiteful, but rather a rejection of this scheme for plunder – robbing Peter and Paul to pay Mustafa, if you will.

May as well ask „Diane Jenkins“ and her bankster husband to bail them out.

Posted by Gray Falcon at 10:34