Рат нерава око Брда код Крања

Predgovor Glasa Dijaspore:
DN
Nije ni trebalo izlaziti na medjunarodni sud jer je resolucija 1244 bila sasvim dovoljan argumant i dokaz koji odražava pravo stanje stvari kao i garantciju da je Kosovo teritorija Srbije. Bolje garancije i dokaza od rezolucije 1244 ne može ni biti.  Izlaženje pred medjunarodni sud je pravljenje od gotovog veresiju. Sa izlaskom pred medjunarodni sud omekšava se samo rezolucija 1244 zato i nije čudo da obadve strane šilje na odluku medjunarodnog suda kako bi omekšali resoluciju 1244 i navodno spasili svoj obraz da bi mogao Tadić sesti za stol sa terorističkim i secesionističkim predstavnicima pa čak i zločinačkih koji nisu  samo odgovorni za ilegalno odceplenja Kosova već i za zločin trgovinom otetih organa nedužno kidnapovanih stanovnika K/M.
Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Рат нерава око Брда код Крања

Ниједној страни не одговара да попушта до доношења мишљења суда правде

Прошлогодишњи сусрет Бориса Тадића и Данила Тирка на Брду код Крања (Фото Бета)

Рате нерава око тога ко ће се појавити на Брду код Крања и у ком формату ће бити представљена делегација косовских Албанаца на конференцији о западном Балкану трајаће буквално до последњих секунди.

Словеначки премијер Борут Пахор вратио се у понедељак из Приштине необављеног посла, али је новинарима рекао да су организатори скупа „на добром пута да проблеме реше наредних недеља”.

Како „Политика” сазнаје од извора који не жели да буде именован, у власти у Београду сазрева свест о томе да је неопходно наћи неко решење да се са косовским Албанцима седи заједно на регионалним састанцима.

Он сматра да обе стране оклевају да попусте чекајући мишљење Међународног суда правде у Хагу.

„Таква тренутна ситуација умањује могућност да се дође до заједничког присуства делегације Србије и косовских Албанаца на Брду код Крања”, каже извор „Политике” и додаје да то не значи да се не ради на изналажењу формуле која ће омогућити да свако остане при свом националном ставу, а да нико не изгуби образ.

Председник Србије Борис Тадић истрајава на томе да Косово и Метохија на регионалним скуповима мора да буде заступљено у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН и то је предуслов да Србија уопште учествује на таквом форуму.

Косовски председник и премијер, с друге стране, траже да они као носиоци државних функција Косова буду представљени као челници републике Косово

Пахор је рекао да питање симбола и назива није једини проблем пошто ће на састанку на Брду код Крања морати да се усагласи и усвоји заједничка декларација о европској перспективи за западни Балкан.

Поставља се, наравно, питање ко ће и у ком својству потписивати тај документ.

Биљана Митриновић

[објављено: 10/03/2010]
stampanje posalji prijatelju

Advertisements

Novi upad u „Staro zdanje”

Hotel „Staro zdanje“ je podignut prema projektu ing. arh. Koste Šreplovića i građen je od 1865. do 1868. godine. Zgrada je imala dve prostrane terase i balkon, a u unutrašnjosti elegantnu salu sa zabavnom galerijom.

Godine 1971. zgrada je restaurirana pod stručnim nadzorom arh. Jovanke Jeftanović. Zgrada je zadržala punu autentičnost spoljnog izgleda, sa dopunom, mozaik-terasom. “Sala kneževa” je približena originalnom izgledu i kao takva je bila mesto velikog broja kulturnih i društvenih događanja, postajući tako zaštitni znak hotela.

Hotel je već izvesno vreme zatvoren (!!!). Ovaj biser arhitekture XIX veka čeka neke nove entuzijaste sa dovoljno ideja i kapitala kako bi mogli da mu vrate pređašnji sjaj i važnost u turističkoj ponudi Srbije.

Novi upad u „Staro zdanje”

Huligani opet demolirali hotel koji je u vlasništvu države i predstavlja veliku vrednost, ali to izgleda nikoga ne zanima

Lustere čupali motkama

Aranđelovac – Posle pet meseci vandali su ponovo upali u hotel „Staro zdanje”. Ovog puta na udaru se nisu našle sobe, sanitarne prostorije, restoran i kuhinja, koje su već dobro „očerupali”, već Kneževa dvorana, dragulj ovog hotela spomenika kulture pod zaštitom države.

– Vandali su poskidali 14 komada unikatnih ukrasih lustera, a jedan veliki znatno oštetili i pričinili ogromnu štetu. Uz to su orgijali, o čemu svedoče brojne ispijene flaše pića – kaže za „Politiku” Milivoje Tomić, poslednji upravnik „Starog zdanja”, uz napomenu da je nedavno AD „Bukovička banja” za razbijena hotelska stakla i razvaljena ulazna vrata uložila oko 300.000 dinara, ali ni to nije sprečilo kradljivce.

Izgradnja hotela „Staro zdanje” završena je 1872, zaslugom kneza Mihaila Obrenovića, ima status kulturno-istorijskog spomenika i pod zaštitom je države. Poslednje tri godine hotel je zatvoren za goste. Ukoliko naredne zime padnu veće količine snega, preti velika opasnost da se krov potpuno uruši i pričini ogromnu štetu ovom nekada ekskluzivnom i simbolu Aranđelovca. Zaista, gora sudbina ovaj hotel-spomenik nije mogla zadesiti.

Da podsetimo naše čitaoce da su pripadnici aranđelovačke policije otkrili vandale koji su pre pet meseci demolirali i očerupali hotel „Staro zdanje”. Protiv dvojice su podnete krivične prijave za učinjena dela teške krađe, a protiv jednog za delo prikrivanja. Pripadnici policije ponovo su izvršili uviđaj i otpočeli istragu da bi otkrili i počinioce krađe u Kneževoj dvorani.

Građani Aranđelovca ogorčeni su i s pravom se pitaju ko je dužan da štiti hotel „Staro zdanje” čije su konture doskora bile na grbu grada, a sada ovaj prelepi hotel izgrađen pre 136 godina predstavlja ruglo i sramotu za Bukovičku banju.

– Direkcija za imovinu Srbije oduzela nam je 2005. pravo korišćenja hotela „Staro zdanje – kaže za naš list direktor AD „Bukovička banja” Miomir Radovanović. – Nemamo para da plaćamo obezbeđenje hotela. Kradljivci su huligani, po svemu sudeći uživaoci droga i alkohola, pa bi bilo i rizično postavljati čuvara i time ga izložiti opasnosti. Nama su vezane ruke od države. Ostalo nam je samo da gledamo i plačemo. Ozbiljno razmišljamo da Direkciji za imovinu Srbije pošaljemo poštom ključ od ulaznih vrata hotela „Staro zdanje”, pa neka oni gazduju! Nama i lokalnoj zajednici poručili su da im se više o sudbini hotela ne obraćamo – naglašava Radovanović.

Zanimljivo je da su učesnici ovogodišnje desete likovne kolonije „Orašac”, poslednjeg dana boravka u Aranđelovcu, došli u „Staro zdanje” da bi se pridružili apelu „SOS za ’Staro zdanje’” ali, baš u vreme istražnih radnji aranđelovačkih policajaca u Kneževoj dvorani.

– Lokalna zajednica, turistička organizacija i Udruženje građana pokrenuli su akciju „SOS za ’Staro zdanje’” – saopštava nam Milomir Mile Nedeljković, osnivač Likovne kolonije „Orašac” i predsednik Upravnog odbora Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”. – Bili smo zgranuti onim što smo videli u Kneževoj dvorani. Zaista je neshvatljiva inertnost i nebriga države, ne samo za sudbinu „Starog zdanja”, već i drugih objekata u parku Bukovičke banje u njenom vlasništvu. Žalosno je da je ova velelepna građevina, prvobitno namenjena za Narodnu skupštinu Srbije, koju je projektovao arhitekta Kosta Šreplović, od simbola grada postala crna ruina – ogorčeno veli Nedeljković.

—————————————————–

Jedinstvena Kneževa dvorana

Kneževa dvorana hotela „Staro zdanje” jedna je od najlepših i najakustičnijih u Srbiji. U njoj je u proteklih gotovo sto pedeset godina održano više hiljada balova, kamernih koncerata, izložbi, književnih večeri, svečanih skupova i brojnih jubilarnih manifestacija. Tu su gostovala najpoznatija imena iz sveta umetnosti iz zemlje i inostranstva, u okviru programa Smotre „Mermer i zvuci”. Dvoranu krase i portreti većeg formata znamenitih ličnosti Srbije, rad akademskog slikara Aleksandra Aleka Đonovića. Između ostalih, tu su portreti Vuka Karadžića, Miloša Obrenovića, Filipa Višnjića, Karađorđa Petrovića, prote Mateje Nenadovića i istaknutih vojvoda iz 19. veka.

Poslednja kletva Starog zdanja

Neshvatljivim nemarom države, zadužbina kneza Mihaila u Aranđelovcu samo što se nije urušila. Knez ovde proveo poslednji vikend pred ubistvo na Košutnjaku 1868. godine, najpoznatiji arhitekta tog vremena Kosta Šreplović poginuo na dan otvaranja. Da li kletva traje do danas…

SPOMENIK KULTURE…

SPOMENIK KULTURE… Propast je počela kada je o njemu počela da brine država

Hotel „Staro zdanje“ u Aranđelovcu, zadužbina Mihaila Obrenovića i remek-delo arhitekte Koste Šreplovića, broji svoje poslednje dane. Za svega tri godine, koliko je proteklo od odluke suda u Kragujevcu da se ovaj spomenik kulture od republičkog značaja oduzme od dotadašnjih korisnika i preda na staranje Republičkoj direkciji za imovinu, zgrada je toliko propala da se postavlja pitanje da li je više moguća bilo kakva rekonstrukcija.

Neshvatljivi nemar države prema najstarijem hotelu u Srbiji i jednom od najvrednijih kulturno-istorijskih spomenika još je teže razumeti kada se zna da je doskora vladalo veliko zanimanje investitora za njegovu kupovinu, najam ili neki drugačiji oblik korišćenja. Prema rečima Ljubomira Stankovića, pomoćnika predsednika SO Aranđelovac, bilo je mnogo zainteresovanih pojedinaca i kompanija koje su bile spremne da ulože sredstva za sanaciju hotela. Nažalost, Direkcija za imovinu ne samo da nije prihvatila njihove predloge, već na njih, jednostavno, nije ni odgovorila. Štaviše, bez ikakvog odjeka su ostale i mnogobrojne molbe, inicijative i apeli koje su upućivali rukovodstvo opštine, ali i brojni pojedinci i ustanove. A da je stanje više nego alarmantno potvrđuju i fotografije koje gledate.

PRETI MU URUŠAVANJE…

PRETI MU URUŠAVANJE… Vlaga radi svoj posao

Domaćin Pressmagazina je u Aranđelovcu bio Radovan Arsenijević, direktor opštinske Turističke organizacije i jedan od potpisnika apela „SOS za Staro zdanje“, akcije kojom je pokušano da se animira javnost i učini bilo šta za opstanak zgrade. Nažalost, kako stvari stoje, apel je upućen prekasno. Jer, ono što smo tamo videli, u najmanju ruku, podseća na scenografiju najstrašnijeg horora! Doduše, zgrada spolja i danas pomalo podseća na nekadašnju raskoš, ali kada vidite njen enterijer, prosto vas podiđe neka jeza.

– Ovo što se naslućuje spolja ni približno ne odslikava ono što nas tek očekuje – kaže naš domaćin dok pokušava da otključa nabrekla vrata sporednog ulaza, jedina koji se danas mogu otvoriti. – Samo je pitanje dana kada će se cela zgrada urušiti, pa je već sada boravak u njoj krajnje rizičan. Deo krova uveliko prokišnjava, voda se sliva niz zidove soba i natapa temelje, ali to je samo kraj početka – dodaje on.

HOROR…

HOROR… Rezidencija strave i užasa

A početak nas vraća u sredinu 19. veka, vreme kada su se ovakvi objekti u Srbiji mogli nabrojati na prste jedne ruke. Staro zdanje je podignuto na osnovu odluke kneza Miloša Obrenovića, prilikom njegove poslednje posete Aranđelovcu, 1859. godine. Tada je ostareli vladar rešio da gradu podari novo ime (do tada se zvao Vrbica), da priloži sredstva za izgradnju nove crkve, kao i to da se izgradi Državno zdanje, koje bi povremeno služilo i kao letnja rezidencija Narodne skupštine. Na njegovu žalost, radovi su započeli tek pet godina nakon njegove smrti i trajali su narednih sedam leta, sve do 1872. godine.

Potpuno završenog ga nije video ni njegov sin, knez Mihailo Obrenović, iako je ovde proveo poslednji vikend uoči stradanja u Košutnjaku, 29. maja 1868. godine. Slučajno ili ne, zadovoljstvo da svoje remek-delo vidi završeno nije imao ni arhitekta Kosta Šreplović, češki đak i jedan od najdarovitijih neimara kojeg smo imali tokom 19. veka. Hroničari beleže da je pri kraju radova, na dan kada je trebalo skinuti skele za fasade zgrade, poželeo da još jednom sa visine pogleda svoje zdanje. Popeo se, pao i poginuo. Imao je samo 37 godina i sahranjen je u porti Bukovičke crkve.

SALA KNEŽEVA…

SALA KNEŽEVA… Zapamtila je i srećnije dane

O svemu tome saznajemo dok šetamo sablasno pustim hodnicima zdanja i razmišljamo koliko je tragičan usud ovakvog početka doprineo i logičnom sledu njegovog svršetka. Arsenijević nas najpre uvodi u hol nekadašnje recepcije u kojoj se i sada mogu videti brošure, cenovnici i hotelski inventar. Gazimo po gomili šuta otpalog sa tavanice, izbegavamo srču polomljenih prozora i preskačemo kosture! Na desetine skeleta uginulih ptica koje su nesrećno uletele, a zatim zauvek nestale u ovom svojevrsnom lavirintu smrti.

U većini soba tužno leže i ostaci nekadašnjeg nameštaja, dušeci natopljeni vodom, otpale tapete, polomljeni delovi sanitarija…

Mnogo toga su razneli lopovi, ali i to je, kažu, manje zlo od onoga što čine vreme i voda. U Sali kneževa na prvom spratu, doskora prelepoj dvorani sa stilskim nameštajem, raskošnim lusterima, polukoncertnim klavirom i portretima najznamenitijih Srba, malo toga podseća na nekadašnji glamur. Klavir je, doduše, iznet i barem privremeno spasen, ali je pitanje da li će se ovde više ikada vratiti.

ZAPUŠTENA ISTORIJA…

ZAPUŠTENA ISTORIJA… Staro zdanje preživljava svoje najteže dane

Arsenijević nas podseća da su upravo u ovoj sali, tokom minulih godina, gostovali najeminentniji umetnici iz celog sveta, muzičari, književnici, slikari i skulptori, svi oni koji su dolazili u Aranđelovac da bi prisustvovali kulturnoj manifestaciji „Mermer i zvuci“.

Jedino rešenje je dugoročni zakup

Jedino rešenje je dugoročni zakup

U Republičkoj direkciji za imovinu kažu da su svesni teškog stanja u kome se zgrada nalazi. Zamenik direktora Slavoljub Panić ističe da Staro zdanje zaslužuje status hotela sa najmanje četiri zvezdice, ali da bi se to ostvarilo neophodno je pronaći i zainteresovane investitore. S druge strane, s obzirom na to da je reč o spomeniku kulture od republičkog značaja, jedino rešenje je dugoročni zakup, ali bi period zakupa, imajući u vidu visinu sredstava potrebnih za njegovu rekonstrukciju, morao da bude najmanje 20 godina. Takvu inicijativu je, po rečima Panića, prošle godine pokrenuo jedan slovenački konzorcijum, ali će konačnu reč dati Vlada Srbije.

Doskora su je koristile i filmske i televizijske ekipe, jer je verno dočaravala ambijent s kraja pretprošlog i početka 20. veka.

Nažalost, na tadašnja vremena danas nas podsećaju samo prašina i lelujava paučina, koja poput skrame prekriva slike na zidu, lica i oči značajnih predaka. I dobro je što je tako, reći će neko, jer ćemo time, možda, sakriti i našu sramotu. Ako sramota više igde postoji.

Gledamo i tamne zidove natopljene memlom, iste one koji pamte i drugačija vremena. U ovoj sali, podseća Arsenijević, na jednom od mnogobrojnih balova i oficirskih žureva, mlađani poručnik Živojin Mišić je sredinom druge polovine 19. veka upoznao i Lujzu Šulc, unuku nadzornika radova i glavnog zidara zgrade. Upoznao je, zavoleo i ubrzo je oženio. Pokazao je potonji vojvoda, proslavljeni ratnik sa Kolubare i Suvobora, da je sa Nemcima uvek znao. I u ljubavi i u ratu.

Ovakvih i sličnih zanimljivosti, detalja i događaja u povesnici Starog zdanja ima na pretek. Dovoljno je, recimo, izaći na jednu od mnogobrojnih terasa, možda baš na onu na kojoj se jedne prolećne noći odmarao i knez Mihailo. Sećanja kažu da je ovde lečio ljubavne jade i da je baš na njoj napisao stihove svoje čuvene pesme „Što se bore misli moje?“ Hroničari dvorskih dešavanja i vladarskih ljubavi nisu pouzdano odgovorili da li je tom prilikom mislio na bivšu suprugu Juliju Hunjadi ili na buduću verenicu Katarinu Konstantinović. Međutim, uvereni smo da bi mu danas, kada bi kojim slučajem ponovo sedeo na istoj terasi, misli bile zaokupljene nečim sasvim drugim.

LAVIRINT SMRTI…

LAVIRINT SMRTI… Uginule ptice

Zbog svoje arhitektonske vrednosti, kulturnog značaja i istorije, Staro zdanje je zajedno sa Bukovičkim parkom proglašen za spomenik kulture od republičkog značaja. Nažalost, pokazalo se da je ova odluka, kao i mnogo puta do sada, bila fatalna. Zato bi verovatno najbolje bilo da država prestane na ovakav način da „štiti“ svoju prošlost i svoje vrednosti. Ako već ne zna, ne želi ili ne može da ih sačuva, neka barem to prepusti nekom drugom…

Vlada Arsić

Tekst Vlade Arsica mozes naci na linku http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/62209/Poslednja+kletva+Starog+zdanja.html

Hotel „Staro zdanje“ u vezi rekonstrukcije u julu 2008 godine su bile ponude iz inostranstva u vezi rekonstrukcije

Hotel „Staro zdanje“, dragulj Bukovičke banje, dvorac Miloša Obrenovića, građen još 1859. godine dosta je ruiniran, krov sklon padu i praktično i ne radi. Osposobljen je restoranski deo, a zbog isključenih instalacija za grejanje sobe su bez upotrebe.

Godinama je ova građevina, neobične arhitekture čekala neimare. Po mnogo čemu liči Kapetan Mišinom zdanju u Beogradu, namenjena za održavanje skupštine Knjaževine Srbije.

Posle premeštanja prestonice iz Kragujevca za Beograd, „Staro zdanje“ postaje letnjikovac dinastije Obrenović i kulturno dobro za zabavu i razonodu. Kada je Aranđelovac 1906. godine dobio prugu uskog koloseka, koja danas ne postoji, „Staro zdanje“ postaje hotel u pravom smislu te reči. To je bilo zlatno doba Bukovičke banje kada je grad imao više gostiju nego stanovnika…

– Rekonstrukciju i revitalizaciju „Starog zdanja“ sačinili su Republički i Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture. Sačinjen je i projekat obnove, ali mi u AD „Bukovička banja“ nismo u stanju da izdvojimo sredstva i sačuvamo od propadanja ovu zgradu sa kojom bi se ponosila svaka turističko mesto, ne samo u našoj zemlji već i u inostranstvu – priča Ljiljana Bošković, direktor AD „Bukovička banja“.

Rešili smo da „Staro zdanje“ izdamo u zakup na period od 15 godina, kako bi se izvršila rekonstrukcija i uložila sredstva na nivou kategorizacije od četiri zvezdice. Budući iznajmljivač je dužan da zadrži 60 sadašnjih radnika. Za početak biće uloženo šest miliona evra.

Prijave za iznajmljivanje u zakup stižu iz zemlje i inostranstva. Još desetak dana primaće ponude, a zatim će doći do odluke ko će biti taj „budući vlasnik“ za period od deceniju i po.

Trenutno je stiglo pet prijava iz Amerike, Kanade, Grčke, Kalifornije, Nemačke – kaže Ljiljana Bošković, direktor. To su ozbiljne ponude. Da kažem i to da je „Staro zdanje“ izuzetno iz privatizacije zbog kulturno-istorijskog značaja.

OD OVIH TAKOZVANIH OZBILJNIH PRIJAVA NEMA NIŠTA OZBILJNOG! STARO ZDANJE I DALJE PROPADA – GLAS DIJASPORE JE SPREMAN DA POSREDUJE KAKO BI SE STVORILI POVOLJNIJI USLOVI ZA SPOZORE! PLEDIRAM DA SE PREDRAČUN TROŠKOVA SANACIJE IZVRŠE OD NEUTRALNEIH FIRMI NEOVISNO JEDNA OD DRUGE. OVAKVI SE OBJEKTI NE IZNAJMLJUJU NA 15 GODINA VEĆ NA NA ONOLIKO VREMENA KOJE OMOGUĆUJE DA SE TROŠKOVI RENOVIRANJA POVRATE UZ IZVESNU MARŽU. TO SU ROKOVI PO MEDJUNARODNOM ISKUSTVU 100 GODINA(A NE 15) SA PRILVILEGOVANIM PRAVOM NA PRODUŽIVANJE UGOVORA.

ZAINTERESOVANI ZA EVENTALNO UČEŠĆE U SPONZORSTVU NEKA SE JAVE GLASU DIJASPORE PREKO KONTAKT ADRESE U ZAGLAVLJU GLASA DIJASPORE

Господине председниче Републике Србије Борисе ТАДИЋУ

Господине председниче Републике Србије Борисе ТАДИЋУ,
пошто сте рођени у Сарајеву, извињавали се у име Р. Србије, и преузели одговорност за неке злочине као председник Демократске странке, јер не можете као председник Р. Србија пошто ни Р. Србија ни Србски народ нису никоме дозволили да чини злочине у њихово име, нити су то подржавали, нити су дозволили председнику Р. Србије да се извињава у њихово име за оно што нису ни учинили ни подржавали, ред је да пажљиво погледате
и тамо прочитате све. Још није касно да упознате истину и да је поштујете у својим иступњима као председник Р. Србије у иностранству и у Србији (додатак).
Захваљујем Вам се на свој Вашој пажњи овом и свим ранијим дописима и надам се да ћете својим скорим повлачењем омогућити држављанима Р. Србије да пре лета изаберу новог председника Републике.

Љубомир Т. Грујић

Zwar schreibe das Grundgesetz eine klare Trennung zwischen Polizei und Militär vor, dies gelte jedoch nicht im Ausland

Newsletter vom 10.03.2010 – Paramilitärische Auslandspolizei

BERLIN (Eigener Bericht) – Die Bundesregierung soll für die deutschen
Auslandsinterventionen eine paramilitärische Polizeitruppe
(„Gendarmerie“) gründen. Dies empfehlen Regierungsberater von der
Stiftung Wissenschaft und Politik (SWP). Demnach bestehe in den
Interventionsgebieten von Bundeswehr und deutscher Polizei eine
„Fähigkeitslücke“, die vor allem die Niederschlagung von kleineren
Unruhen und gewalttätigen Demonstrationen betreffe. Hierzu sei eine
Mischung aus polizeilichen und militärischen Fähigkeiten nötig, die
man gewöhnlich bei Gendarmerien vorfinde. Gendarmen dürfen – anders
als Polizisten – dem Militär unterstellt werden, ähneln laut SWP
„einer leichten Infanterie“ und können auch in Kriegsgebieten
operieren; die NATO nutzt Gendarmen zum Polizeitraining in
Afghanistan. Wie es bei der SWP heißt, stünden rechtliche Einwände dem
Aufbau einer Gendarmerietruppe keinesfalls im Wege: Zwar schreibe das
Grundgesetz eine klare Trennung zwischen Polizei und Militär vor, dies
gelte jedoch nicht im Ausland. Die SWP-Regierungsberater plädieren für
den Aufbau einer Spezialeinheit „von einigen hundert Gendarmen“ unter
dem Dach der Bundespolizei oder der Feldjäger der Bundeswehr.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57759