ALBANCI NE POŠTUJU NI PRAVO RIJEČI NITI SLOBODU ŠTAMPE

ALBANCI NE POŠTUJU

NI PRAVO RIJEČI NITI SLOBODU ŠTAMPE

Štampa Albanije i njene dijaspore kipti od neistina i nikome se ne dozvoljava ni da demaskira falsifikate, niti da demnatuje klevete i laži

Štampa, kao i sva druga medija Albanije i njene dijaspore po svijetu, do juče je kontrolisana i dirigovana od Envera Hodže, a danas se kontroliše od njegovih sljedbenika, od kojih neki nam se prave kao moderirani, a drugi su se konvertirali u zvanične antikomuniste. Iako se preko dana, na oči svijeta, ove dvije grupacije svađaju, deru jedna protiv druge, psuju, pa tu i tamo i mlate se, kolju, zubima kidaju i oči vade, preko noći, tamo gdje ih niko ne vidi, ljube se u usta i ližu se kao psi.

Uzeću za primjer tretman koji se činio i čini dan danas od albanske štampe akademiku, prof. dr Kaplanu Buroviću, poznat među njima sa pseudonimom Kapllan Resuli, za koga oni pretendiraju da je i Albanac, čistokrvni Ilir, pa i Pelazg, ali mu ipak, ni kao Albancu, ni kao Iliru, pa ni kao Pelazgu, ne priznaju ni elementarna ljudska prava: ni pravo da demantuje falsifikate, laži i klevete, koja ta njihova štampa, Albanije i njene dijaspore, objavljuje protiv njega.

U februaru 2003, makedonski skopski dnevni list VEST, objavio je Akademiku Buroviću dugi intervju, koji je preveden na sve jezike svijeta i dat preko svih medija, posebno preko interneta. Videći da ne mogu preći ćutke preko tog intervjua, i Albanci su ga preveli i objavili u Tirani, u dnevnom listu TEMA God. V, Br. 835, 2-3. mart 2003, str. 2. Ali kako? Izvolite vidjeti samo jedan kratki pasus: „A Makedonac je i Jovan Kukuzeli, koga Albanci isto tako prisvajaju i albaniziraju pod tobožjim imenom Jan Kukuzeli, iako se zna da tada, kad se on rodio u Draču, XI vijek, tu nije bilo ni jedan jedini Albanac“. Ovo Albanac Agron Tufa prevodi ovako: „Dok Makedonac Jovan Kukuzeli, koga Albanci isto tako, prisvajaju i albaniziraju pod božanstvenim imenom Jan Kukuzeli, iako se zna da tada, kad se on rodio, u Drač, XI, štaviše, ni dan danas nema nijednog Albanca ni za zakletvu“. Gdje je našao ovaj prevodilac riječi NI DAN DANAS? Poslije ovakvih dodataka i falsifikata oni optužuju Akademika Burovića da piše besmislice, pa ga proglašavaju i za renegata, antialbanca, sataniziraju ga i anatemišu.

Lično ja, još sutradan, napisala sam i poslala tom listu članak, kojim sam demaskirala taj i slične falsifikate, ali mi ga oni nisu objavili. Tada je i Akademik Burović intervenisao i poslao svoj članak tom listu, ali ga i njemu ne objaviše.

Prvi, koji je počeo da piše protiv Akademika Burovića laži i klevete, jeste Adem Demaçi. Kako se zna, ovaj je dao UDB-i jednu izjavu protiv Burovića, nadajući se da će ga pustiti iz zatvora, pa da će ga imenovati i za ministra Jugoslavije. Iako ga UDB-a izigrala, A.Demaçi je izašao pred sud Akademika Burovića u Tetovo kao svjedok Udbine optužnice. Kad su ga pustili iz zatvora, da bi opravdao sebe za tu niskost, klevetao je preko štampe Akademika, kao tobože da je on dao izjavu protiv sebe (!), ne i protiv Adema (!), a on, Adem, samo je izašao pred sud da to potvrdi. Treba znati da je u vrijeme Ademove izjave preko štampe (1990), Akademik Burović bio u zloglasnom zatvoru Albanije Burelji. Kad je izašao iz zatvora, Akademik se obratio štampi na albanskom jeziku u Prištini sa demantom, ali mu to, oni koji su se pravili kao njegovi prijatelji, npr. Shaip Beqiri, ne objaviše. Naprotiv, oni nastaviše da objavljuju i druge klevete A.Demaçi-a protiv Akademika Burovića (koliko za primjer vidite Ademovu novu paskvilu: „Një sqarim rreth dëshmisë sime për Kapllanin“Jedno razjašnjenje oko mog svjedočenja za Kaplana, revija FORUMI, Br. 2, Priština, 27. novembar 1993, str. 24), na koje nikada nisu dozvolili ni nama, niti samom Akademiku da odgovori.

Poslije A.Demaçi-a istakao se Ismail Kadare sa njegovim falsifikatima, lašima, klevetama i optužbama protiv Akademika Burovića. I on je to počeo još dok je Akademik bio u zatvor, odakle sigurno nije mogao da mu odgovori, jer mu albanske vlasti nisu dozvoljavale ni da piše jedno obično pismo svojoj djeci, kamoli da odgovori na klevete I. Kadarea, koji je upravo od tih vlasti instruiran zato, kao i sam pomenuti Adem. Kadare je do sada objavio preko 100 članaka i člančića, izjava i referencija protiv Akademika Burovića, ne samo na albanskom, već i na svim značajnijim svjetskim jezicima, često žvačući i prežvakajući ono što je jednom rekao. Pisao je preko svih medija, pa i preko njegovih knjiga. Nema te ličnosti protiv koga je Kadare pisao, rzao i lajao, urlikao, kao protiv Akademika Burovića i njegovog stvaranja. Kao Don Kihot protiv vetrenjača on se slijepo obrušio na njega i tamo gdje Akademik nije bio i niko mu ga nije ni spomenuo, što su sa žaljenjem i posebnom averzijom konstatirali i sami Albanci, Kadareove dojučerašnje kolege. I Kadare je sve ovo činio, ne samo što je tako naređen od vlasti, već i da bi prikrio svoje zločine protiv Akademika i njegove porodice, njegove djece, koje je masakrirao sred Tirane.

Uzimamo za primjer intervju Kadarea „Ubjeđen sam da će Albanci ići u pravcu demokracije preko puteva demokracije“, objavljen u Prištini na albanskom jeziku u januaru 1991, odmah čim je Akademik izašao iz zatvora. U njemu se tobože govori za probleme Albanije, a veći se dio posvećuje Akademiku Buroviću, sa lažima i klevetama protiv njega. Ovo je bio Kadareov pozdrav ovom Akademiku povodom njegovog izlaska iz zatvora. Od prištinskog lista preštampao je taj intervju list ADRIATIKU (Drač-Albanija, 4. februar 1991), zatim list TIRANA (Tirana, 7. februar 1991), pa list STUDENTI (Tirana, 11. februar 1991), pa list ZËRI I RINIS (Tirana, 20. februar 1991) i, na kraju, ZËRI I POPULLIT (Tirana, 22. februar 1991). Prenet je i preko Radio-Tirane, pa i preko TVSH (službena Televizija Albanije). Kako vidite interjuu Kadarea je dat najveći mogući publicitet, od zvanične i „nezvanične“ štampe, medija. Preko tog intervjua dat je najveći publicitet i njegovim falsifikatima, lažima i klevetama, intrigama protiv Akademika Burovića. Ali, dok su svi pomenuti preneli falsifikate, laži i klevete Kadarea protiv Akademika, sâm ZËRI I POPULLIT, glavni i službeni list Albanije, službeno glasilo vlasti, izbacio je iz tog teksta sve što je Kadare izlajao protiv Akademika. Ni samo ime Akademika se u ZERI I POPULLIT ne spominje. Tako su mislili da stvore utisak da oni, vlasti, nemaju prst u te falsifikate, klevete i laži Kadarea protiv Akademika. Tobože se oni i ne slažu sa tim Kadareovim optužbama protiv akademika Burovića. Smicalice albanskog SIGURIMI-a su takve, da ih mogu razumjeti samo oni koji ga dobro poznaju.

Više nas, svim pomenutim listovima, obratili smo se našim napisima u odbrani Akademika Burovića. I sam Akademik, lično, obratio se tim listovima demantom. Ni nama i niti njemu nisu nam objavili ništa. Kadare je imao i ima pravo da laje protiv Akademika Burovića, pa i protiv drugih, dok Akademiku i drugima se ne dozvoljava ni da mu odgovore. Pa i privatna izdanja Akademika Burovića i drugih, kojima se demaskira Kadare, zabranjuju se u Albaniji, plene na carini ili u pošti, pa i u štamparije, cepaju se, pale se, ili ih ukopavaju u zemlju. Koliko za primjer, sem poznatih djela Akademika Burovića protiv Kadarea, spominjemo i djelo Albanca Petraq Kolevica AUTOBIOGRAFIA E ISMAIL KADARESË NE VARGJE (AUTOBIOGRAFIJA ISMAILA KADARE U STIHOVIMA) koja je 2002. godine zabranjena i zapljenjena još u štampariji. Drugom Albancu, Robertu Valkani, dan danas se ne dozvoljava da objavi, ni privatno, njegovu zamašnu studiju o plagijatima Ismaila Kadare.

Albanac Edlir Nune poslao je listu KORÇA članak OBJAVLJENA DJELA AKADEMIKA RESULI. Objavili su mu ga u Br. 73, Korça, maj 2002, ali – cenzurisanog: izbacili su iz njega sva djela Akademika Burovića (Resuli) u kojima piše protiv Kadarea.

Janula Rapi, majka pjesnika i umjetinika, violiniste i filmskog glumca Renato Rapi, koga je Kadare hapsio i poremetio umom, pa mu ni dan danas nema lijeka, ni tamo u SAD, gdje je stigao za liječenje, obratila se „demokratskom“, „anienverovskom“ listu Sali Berishe RD sa molbom da joj objave odgovor na klevete i laži Ismaila Kadare protiv nje i njenog sina. Ne samo što joj ga nisu objavili, već su joj i rekli da im je to zabranjeno od Pjetra Arbnori-a, tada predsjednik Parlamenta Albanije, inače eks-„politički“ zatvorenik i sada jedan od vođa Demoktarske „antienverovske“ partije Albanije.

Pošto nije postigao željene rezultate sa Demaçiem i Kadareom, eks-predsjednik Albanije Ramiz Alija lično je izašao na megdan Akademiku Buroviću sa novim falsifikatima, lažima i klevetama. Akademik se odmah obratio „antienverovskom“ listu RD sa demantom, ali mu oni to ne objavljuju. Preko revije REPUBLIKA, koja izlazi u Ljubljani, Akademik mu je najzad odgovorio i Ramiz Alija se više nije čuo živ.

Pošto je i predsjednik Alija pretrpio neuspjeh, bacio je protiv našeg Akademika čitav čopor svojih piskarala da ga sataniziraju i anatemišu, takmičeći se jedan sa drugim ko će monstruoznije falsifikovati, izmišljati, lagati, klevetati, preko svih medija, posebno preko štampe i interneta, Albanije i albanske dijaspore po svijetu. Evo imena nekih od njih: Rexhep Bunjaku, Agim Gjakova, Binak Kelmendi, Avni Spahiu, Bahri Brisku, Salih Kabashi, Ali Olloni, Fatos Lubonja, Skender Shkupi, Hakif Bajrami, Perparim Kapllani, Nafi Çegrani, Çobo Skenderi, Husni Hoxha, Husni Plangarica, Daut Dauti, Mino Balsha, Xoxa Kostaq, Naum Prifti, Qenan Hasani, Reshat Nexhipi i dr. Neki su od ovih profesori, doktori, pa i akademici! Drugi su kapetani, majori i pukovnici jugoslovenske UDB-e i albanskog SIGURIMI-a.

Bahri Brisku, koji je pred sud u Tetovo bio i svjedok Udbine optužnice protiv Akademika Burovića, instruiran od UDB-e i SIGURIMI-a objavljuje u albanskom listu JEHONA (Tirana, Br. 10, maj 1993.) antologiju najbezobraznijih falsifikata, laži i kleveta protiv Akademika, a u obliku intervjua. Odgovorila mu je odmah Dušanka Burović, ali njen odgovor ne objavljuju. Tada mu je lično Akademik odgovorio, ali ni njemu ne objavljuju. Akademik se tada obraća sudu u Ulcinju. Sud godinama ne uzima na razmatranje tu privatnu tužbu, jer UDB-a i SIGURIMI sarađuju protiv njega. Poslije četiri godina, kada su realizirali svoje ciljeve da sataniziraju Akademika, sud uzima na razmatranje tužbu i B.Brisku „junački“ prinaje pred sudom da je  l a g a o. Ograničio se samo od nekih laži, za koje kaže da su njegovom intervjuu dodali oni iz redakcije lista JEHONA.

Poslali smo svim organimja štampe fotokopiju presude, u prvom redu listu JEHONA. Apsolutno niko nije objavio ni najkraći izvjestaj. Ni crnogorska štampa! Da, da, ni crnogorska štampa!!! Zato je Bahri Briksu i demostrirao pred sudom to “junaštvo”!

Busajući se u prsa za slobodu riječi i štampe, za poštovanje ustava, zakona, pravila i principa savremene demokratije, albanska štampa, Albanije i njene dijaspore na sve strane svijeta, ne poštuje nikakve zakone, pravila i principe, ni najelementarniju slobodu riječi i štampe. Ona zna samo da falsifikuje, laje i kleveće svakoga, na koga će upreti svoj prljavi prst Enverovci, izjavljeni ili konvertirani u „antienverovce“. U Albaniji, pa i u njenoj dijaspori, nastavljaju da se proganjaju i persekutiraju oni koje je proganjao i persekutirao i Enver Hodža. Sa druge strane, nastavlja se i sa favoriziranjem, podržavanjem i glorifikacijom onih koje je favorizirao, podržavao i glorificirao i sâm Enver Hodža. Zato u albanskoj kulturi i nauci nema ništa novog. Nastavlja se po starom u svim oblicima života. Oni koji su do jučer bili na vlasti kao Enverovci, opet su na vlasti, ali sada kao „antienverovci“. Samo što, kao Enverovci, oni su imali isključivo podršku Istoka, ne i Zapada. Kao „antienverovci“ oni sada imaju podršku i Istoka i Zapada.

Svetlana KAPETANOVIĆ

Advertisements

SCHARF-LINKS TopNews – 57 – 09.03.2010

SCHARF-LINKS TopNews – 57 – 09.03.2010
==================================================
1. NRW-SPD sozial unwählbar
2. ‚scharf-links‘ lädt zum Workshop im Rahmen der 7. Linken
Medienakademie ein
3. Real-Satire: Feuchtgebiete
4. Linkspartei nutzt erstmals Mitgliederentscheid
5. Solidarität mit der FAU Berlin!
6. Russland baut AKW an Ostsee
7. Der Bundeshaushalt und seine Entwicklung
8. Rosa-rote Illusionen
9. Was wäre wenn?
10.Handwerkermurks von NRW – Linksfirma
11.Landesparteitag
12.Griechenland im Feuer

====================================================

1. NRW-SPD sozial unwählbar
==================================================
Von Dieter Carstensen

für alle Wählerinnen und Wähler, die direkt, oder indirekt vom Hartz
IV Verbrechergesetz betroffen sind, für alle Menschen, die noch ein
soziales Gewissen haben, ist die NRW-SPD, für die Landtagswahl am 9.
Mai 2010, durch die Äusserungen ihrer Landesvorsitzenden Kraft, zum
nahezu kostenlosen Einsatz von Hartz IV Bedürftigen für
„gemeinnützige“ Aufgaben endgültig unwählbar geworden.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=fgxjwvywtwvtfqi

2. ‚scharf-links‘ lädt zum Workshop im Rahmen der 7. Linken
Medienakademie ein
==================================================
Berlin, LiMA 7. Akademie für Journalismus, Bürgermedien,
Öffentlichkeitsarbeit & Medienkompetenz 10. bis 14. März

Am Donnerstag, 11. März 2010, 12 – 14 Uhr,  wird die Redaktion
‚scharf-links‘ im Rahmen der ‚LiMA digital‘ einen Workshop
durchführen.

HTW Berlin Campus Wilhelminenhofstraße 75A, 12459 Berlin
Raum: C 253 HS

Wir werden das Konzept von ‚scharf-links‘ als linkspluralistische
Zeitung von unten erläutern und diskutieren. Dabei werden wir
folgenden Fragen nachgehen:
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=zrmglniukwhvtmw

3.  Real-Satire: Feuchtgebiete
==================================================
Wie ein Land versumpft und Politiker mehr als nur nasse Füße bekommen

von Lothar Schnitzler

Seit dem  Superwahljahr 2009 steht fest: Politik kann einfach nicht
schön sein. Fährt man durch das schöne Deutschmühlental, steht die
Ampel voll auf Gelb. Jede Menge bekannte Gesichter, die sich im
Bermudadreieck Ludwigspark, Victor’s Residence im Deutschmühlental und
Gasthaus Woll umtreiben. Sie diskutieren heiß die Personalpolitik der
Jamaika-Koalition, mittlerweile Jamaika-Korruption genannt.
In welcher Liga der 1. FC Saarbrücken Dank des hervorragenden
Managements von Hartmut Ostermanns Präsidenten Horst Hinschberger
nächste Saison spielt, ist jedem Fußballfan bekannt. In welche Sphären
der Multimillionär die FDP führen will, ist noch offen. Auf jeden Fall
wir die FDP umgetauft in FPO (Fiedele Partei Ostermann).
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=qvoihmqzkmiygti

4.  Linkspartei nutzt erstmals Mitgliederentscheid
==================================================
Urabstimmung zur Führungsstruktur und, wenn die Basis es will, auch
zum künftigen Programm

Von Edith Bartelmus-Scholich

Die Landesverbände Baden-Württemberg, Berlin, Brandenburg, Bremen,
Hamburg, Niedersachsen, Rheinland-Pfalz, Sachsen-Anhalt und
Schleswig-Holstein der Partei DIE LINKE haben beim Parteivorstand die
Durchführung eines Mitgliederentscheides beantragt. Damit ist die in
der Satzung vorgeschriebene Mindestanzahl von acht Landesverbänden
erreicht, so dass die Mitgliedschaft über folgende Fragen entscheiden
kann:
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=edgxiocjylrfong

5. Solidarität mit der FAU Berlin!
==================================================
Die Freie Arbeiterinnen- und Arbeiterunion (FAU) kämpft beim Kino
Neue Babylon Berlin GmbH um höhere Löhne. Gerichte in Berlin verboten
ihr, sich Gewerkschaft zu nennen und zum Boykott aufzurufen.

Die FAU versteht sich nicht als revolutionäre „Partei“organisation,
sondern als syndikalistische Gewerkschaft. Als solche versucht sie,
beim halbkommunalen Kino Babylon in Berlin Lohnabhängige zu
organisieren und gemeinsam mit ihnen für höhere Löhne, kürzere
Arbeitszeiten und bessere Arbeitsbedingungen zu kämpfen. Die FAU
organisiert eine Mehrheit der GewerkschafterInnen unter den einst ca.
30 Beschäftigten beim Babylon-Kino Mitte.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=dnhwxemoraogbiv

6. Russland baut AKW an Ostsee
==================================================
Von Bernhard Clasen

Laut Medienberichten wurde kürzlich in Kaliningrad, dem früheren
Königstein, der Grundstein für das „Baltische Atomkraftwerk“ gelegt.
Kaliningrad, das frühere deutsche Königsberg, ist Hauptstadt der
westlichsten russischen Provinz gleichen Namens. Im Gebiet lebt knapp
eine Million Menschen. Die meisten sind Russen. Nach dem Zweiten
Weltkrieg hatte der sowjetische Staats- und Parteichef Josef Stalin
1945 im Potsdamer Abkommen durchgesetzt, dass Königsberg und insgesamt
15.100 Quadratkilometer des nördlichen Ostpreußens zur Sowjetunion
kommen. Etwa 600 Kilometer von Berlin entfernt, war Königsberg bis
1945 die östlichste deutsche Großstadt. Deren bekanntester Sohn ist
der Philosoph Immanuel Kant.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=qkvpbgdqycvergs

7. Der Bundeshaushalt und seine Entwicklung
==================================================
von Rainer Roth

I Haushalt 2010 im Vergleich zu 2009

Die Ausgaben des Bundeshaushalts steigen 2010 von 295 Mrd. Euro im
Jahr 2009 auf 325 Mrd. Euro.

Man muss jedoch die Schattenhaushalte dazu rechnen. Schattenhaushalte
sind der SoFFin, aus dem die „Bankenrettung“  und der Investitions-
und Tilgungsfonds, aus dem die Konjunkturpakete finanziert wurden. Sie
existierten neben dem Bundeshaushalt, um die reale Lage zu schönen.
Sie müssten eigentlich in den Haushalt einberechnet werden. Nach
Angaben von Welt-online (18.2.) betrug der Umfang dieser beiden
Schattenhaushalte 61 Mrd. Euro. Die Gesamtverschuldung 2010 beläuft
sich also nicht auf 85,8 Mrd. Euro, sondern auf 146 Mrd. Euro.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=ivtcjixfmzuuyac

8. Rosa-rote Illusionen
==================================================
„Der Eintritt von Sozialisten in bürgerliche Regierungen, erscheint
als ein Experiment, das nur zum Schaden des  Klassenkampfes ausfallen
kann.“ (Rosa Luxemburg)

Von Edith Bartelmus-Scholich

DIE LINKE.NRW hat einen Parteitag hinter sich, der nicht besonders
aufregend war. Die Delegierten beschlossen ein Zukunftsinvestitions-
und ein Dringlichkeitsprogramm für NRW. Das im November 2009 in Hamm
verabschiedete Landtagswahlprogramm wird dadurch nicht korrigiert,
sondern konkretisiert. Dennoch dienen die Beschlüsse denen, die nach
Regierungsverantwortung streben, als Anknüpfungspunkt.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=lkjvukfnrrkhxuw

9.  Was wäre wenn?
==================================================
von Jürgen Noffz

Was wäre eigentlich, wenn eine neue Partei mit antikapitalistischer
Grundlage in der BRD entstehen würde? Ich kann mir vorstellen, daß
sich schon bei dieser Fragestellung bei etlichen Linken innerhalb und
außerhalb der Partei die Fußnägel aufklappen und Zornesröte in Gesicht
steigt. Die Antworten werden sein: „Schwächung und Spaltung der Partei
„Die Linke“, „die politischen Gegebenheiten sind dafür nicht
geeignet“, „die antikapitalistische Linke außerhalb der Partei ist zu
schwach und die Gründung einer solchen Partei ist von  vornherein zum
Scheitern verurteilt.“ Möglich, das einige Argumente unter gewissen
Aspekten zutreffen.
Aber wie sieht momentan die Situation der antikapitalistischen Linken
aus?
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=rfpxccbgmqbocig

10. Handwerkermurks von NRW – Linksfirma
==================================================
von Horst Hilse

Dem Landesverband NRW der Linkspartei eilt der Ruf voraus, einen
linken Flügel in der Linken zu repräsentieren. Sicherlich hat zu
diesem Image das Landtagswahlprogramm mit der
Verstaatlichungsforderung sowie diverse linke Antragstexte beim
Bundesparteitag beigetragen.
Nun aber, wo es gilt, aus den Buchstaben eine lebendige und
anziehende Politik zu entwerfen, wird der handwerkliche Murks immer
deutlicher.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=kyvyjqzthwtzszf

11. Landesparteitag
==================================
Von Dieter Braeg

Da trafen sich, mal wieder, die die sich immer treffen und es redeten
die, die immer reden und die die Vorschläge zu machen hatten, die
wurden – auch wie immer – per Geschäftsordnung in das reale Leben
zurückgerufen, weil Illusionen schädlich sind.

Eine Partei die per Geschäftsordnung bei Protesten aus dem Reichstag
entfernt wurde hat dann nichts gelernt, wenn sie jene die
Änderungsanträge zur Programmatik und einem Wahlprogramm einbringen
dadurch diszipliniert, dass die Gegenrede immer als Letztes erfolgt
und damit der Antrag  erfolgreich begraben wird.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=kvcbkqzvfzcklpd

12. Griechenland im Feuer
====================================
Wir können und dürfen es den Griechen nicht zumuten, unsere Suppe
auszulöffeln…

Von Dagmar Henn

Es ist das alte, abscheuliche Haupt, das wieder aus den Tiefen
emporsteigt. Auch wenn es sich eine neue Mütze aufgesetzt hat und
(vorerst) Haushaltskontrolleure schickt und nicht Kanonenboote. Im
Umgang mit Griechenland zeigt sich der deutsche Nationalismus von
seiner wohlbekannten Seite.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=cqxzljtxsdejmpa

====================================

Liebe MitstreiterInnen, liebe GenossInnen,

am 11.3.2010 stellt die Redaktion ’scharf-links‘ das Projekt auf der
1. Linken Medienakademie vor. Wir freuen uns auf Diskussionen mit
Euch.

Sollte Euch ab und an inhaltlich eine Facette linker Positionen in
’scharf-links‘ fehlen, dann füllt die Lücke einfach, indem Ihr selbst
schreibt. Die Redaktion ist gespannt auf Eure Artikel.

Spendenaufruf:
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=mrkaiqkxyzqwsxj

Mit solidarischen
Grüßen

für das Redaktionsteam SCHARF-LINKS TopNews

Edith Bartelmus-Scholich

Besuchen Sie unsere Homepage – http://www.scharf-links.de

DELJENJE REZOLUCIJE O MISARU DANAS U 12. 00 ISPRED SKUPSTINE RS!

SNP 1389 i organizacija NASI danas u 12.00 ispred skupstine Republike Srbije delice tekst rezolucije o Misaru. Od  sramne vlasti koju predvodi Boris Tadic mozemo u buducem preiodu ocekivati da ce raznim deklaracijama koje se usvajaju pod pritiscima NATO i EU osuditi i srpske ustanike, kraljeve, careve, svetitelje!
INFO SLUZBE
SNP 1389
NASI

Резолуција

Полазећи од међународних конвенција о заштити људских права чији је потписник и Република Србија доносимо резолуцију којом осуђујемо највећи и најстрашнији злочин који се догодио од 13. до 15. августа 1806. на Мишару
Имајући у виду да је чланство Србије у Европској унији једини приоритет Србије а да су захтеви страних амбасадора важнији од чињеница и мишљења већине грађана спремни смо да се суочимо са нашом прошлошћу коју су за потребу ове Деклерације фалсификовали западни медији.
Стављајући до знања свим међународним чиниоцима да Република Србија, изнад свега жели да робује Европској унији, НАТО алијанси и Међународном монетарном фонду, имамо право и обавезу да се самооптужуујемо и понижавамо пркосећи историји, истини и здравом разуму
Руковођени неопходношћу континуитета издајничке проевропске политике режима, брукајући част и достојанство свог народа:
На основу члана 99. тачка 7. Устава Републике Србије и члана 134. Пословника Народне скупштине Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 56/05 – пречишћени текст и 81/06), Народна скупштина Републике Србије, на _______седници ________ редовног заседања у 2010 години, одржаној _____________ 2010. године, донела је

Резолуцију

Народне скупштине Републике Србије о ОСУДИ НАјСТРАШНИЈЕГ И НАЈТЕЖЕГ ЗЛОЧИНА НА мИШАРУ

На основу извештаја ЦНН, ББЦ и ТВ Б92, Народна скупштина Републике Србије констатује да су српски устаници, у периоду од 13. до 15. августа 1806. године, рушећи легални Османлијски правни поредак, починили најтеже и најстрашније злочине над заробљеницима и исламским становништвом у Београдском пашалуку.
Народна скупштина Републике Србије констатује да је ратни злочинац Ђорђе Петровић – Карађорђе и његове паравојне формације, кршећи законе и друге прописе Евроспке уније, извршио убиство над 600 000 грађана исламске вероисповести предвођене мировним активистом Кулин Капетаном.
Народна скупштина Републике Србије осуђује чињеницу да је реч о дуго планираном и припреманом злочину што доказују чињенице да су Карађорђеви саизвршиоци у овом гнусном злочину: Јаков Ненадовић, поп Лука Лазаревић, Лазар Мутап, прота Матија Ненадовић, Стојан Чупић, Никола Поцерац и прота Никола Смиљанић данима у околину Мишара довлачили припаднике српских паравојних формација, оружје и припремали масакр.
Народна Скупштина Републике Србије констатује да је после најстрашнијег и најтежег злочина на Мишару, извршен злочин над војницима који су се предали а да су злочини вршени и на територијама које нису припадале Београдском пашалуку. Са највећим згражавањем осуђујемо злочиначки подухват паравојних српских јединица Цинцар Јанка Поповића и Лазара Мутапа који су, јурећи регулатрне османлијске војнике, прешли у Европску Војводину, и у селу Босут довршили злочин убијајући их и пљачкајући.
Посебно осуђујемо чињеницу да је злочин на Мишару извршен уз благослов и учешће припадник Српске православне цркве међу којима су се по крволочности наручито истакли функционери СПЦ прота Матија Ненадовић, прота Никола Смиљанић и поп Лука Лазаревић.

– Имајући у виду наведене чињенице, Народна скупштина Републике Србије утврђује следеће ставове као оквир деловања државних органа и других јавних чинилаца у сврху „посипању пепелом“ због злочина које нисмо извршили, који се нису догодили или који су последица злочина извршених над Србима а о којима се несме говорити:

а) Срби су извршили и сносе одговорност за највећи и најстрашнији злочин на Мишару и повезаним стратиштима попут села Босут.

б) Народна Скупштина Републике Србије у року од три месеца донеће закон о Забрани негирања највећег и најстрашнијег злочина на Мишару са санкцијама које препоручуе Савет Европе: набијање на колац, сечење главе, данак у крви.

в) Обавезује се Влада Републике Србије да донесе конкретан и свеобухватан пла

The Ganic Affair

http://grayfalcon.blogspot.com/

The Ganic Affair

The arrest of Ejup Ganic in London the other day was as surprising to me as I imagine it must have been to him. Namely, I never thought the Brits would actually honor an Interpol warrant originating in Serbia. There is an established precedent for ignoring or overriding Serbian warrants in the cases of Agim Ceku, Hashim Taqi and other „freedom fighters“ of the „Independent state of Kosovia“. In every case, the Empire insured their prompt release.

Then againk, Ganic is not a current client of the Empire, but aformer one. Perhaps that is what makes all the difference.

Reports of his arrest commonly mis-identify him as „former President of Bosnia.“ He was nothing of the sort. He was, however, a loyal associate of Alija Izetbegovic, an Islamic revolutionary who schemed, lied and forced his way into becoming the leader of Bosnia’s Muslims in the early 1990s. Ganic ran for the then-Yugoslav republic’s presidency as an „other“, declaring himself an ethnic „Yugoslav“, thus exploiting a loophole in electoral rules and giving Izetbegovic an extra vote in the seven-member collective. One of the reasons the current Bosnian constitution has strict and even discriminatory rules governing presidential elections is to prevent just such a scenario from being repeated. When Izetbegovic moved to declare independence in March 1992, most other members of the presidency took exception. Only two remained loyal to Izetbegovic – Stjepan Kljuic, a Croat who was quickly marginalized, and Ganic.

On April 27, 1992, the government in Belgrade established the Federal Republic of Yugoslavia, de facto recognizing the secession of the republics of Slovenia, Croatia, Bosnia and Macedonia. The Yugoslav Army was in full retreat from the latter two, under an agreement negotiated with Izetbegovic and the Macedonian president Gligorov. It is worth noting that the YA retreated from Macedonia (aka FYROM) without incident. But in Bosnia, Izetbegovic’s militia (organized by the paramilitary wing of his party, the Patriotic League) would have none of it. They set up blockades of Army facilities and demanded their surrender.

On May 2, 1992, Izetbegovic returned to Sarajevo from another failed attempt to head off a full-scale war (he had declared back in 1991 that he would „sacrifice peace for an independent Bosnia“ and so he would) and found himself detained by the Army detachment stationed at the Sarajevo Airport. The Army decided to use him as a hostage, demanding the release of its blockaded troops at the 2nd Army HQ in the Bistrik neighborhood, and other units trapped in the city. Ganic, who declared himself acting president (with or without Izetbegovic’s consent, it was never revealed), negotiated a deal to exchange Izetbegovic for the trapped HQ personnel with the Canadian UNPROFOR commander, Gen. Lewis MacKenzie.

What happened next is well-documented. There is a detailed account in MacKenzie’s memoir „Peacekeeper“ but also a video recording made by a Sarajevo TV crew. Muslim militiamen stopped the UN vehicle with Izetbegovic, MacKenzie and the Army commander Gen. Kukanjac, and staged a little drama for the cameras, with Ganic talking to Izetbegovic over walkie-talkies while further down the street the Army convoy was being massacred. This event is at the heart of the Serbian indictment against Ganic.

This was not the last attack on the Army, either. On May 15, an Army column evacuating Tuzla was ambushed and massacred on Brcko Road. This, too, was caught on camera. One might rightly assume that this may have had something to do with the decision of most Bosnian-born Army personnel to join the Bosnian Serb Army (VRS) against Izetbegovic’s regime.

Throughout the war, Ganic served Izetbegovic loyally, but the word on the street was that he dreamed of replacing Izetbegovic eventually. He was also known to be the go-to person when Washington needed something done in Sarajevo. Perhaps because of this, Izetbegovic eventually moved to sideline him, just as he had done with all his previous lieutenants. After the war, Ganic became President of the Federation of Bosnia and Herzegovina, the Muslim-Croat half of the country, but after falling out of Izetbegovic’s graces retired from politics and opened a private university – right across the street from the former 2nd Army HQ building. For years he had stayed out of the limelight, until on a trip to London his past finally caught up.

As someone who was there, who lived in Sarajevo during the Bosnian War and experienced firsthand the „multicultural tolerance“ and „democratic diversity“ practiced by Izetbegovic and Ganic, I am disgusted by the way the Economist (for example) excuses their crimes. So, arresting a Muslim is „dragging up the past“ and impeding peace and reconciliation, while putting the entire Serbian nation on trial and smearing it with the ludicrous charge of „genocide“ is somehow conducive to both? Putting Ganic on trial would „fuel nationalist flames“ but the trial of Radovan Karadzic is all about truth and justice (not)? Such cynicism. Such hypocrisy.

I would be very surprised if Ganic is actually extradited to Serbia. The media and political leaders that have considerable political capital in the Bank of Collective Serbian Guilt are already raising hell to have him released. The government in Belgrade is too obsessed with sucking up to Brussels and Washington and passing a parliamentary resolution blaming Serbia for the Srebrenica „genocide“; they have no interest in actually pursuing Ganic, and would probably be relieved if the whole affair subsided like the one with Agim Ceku last summer.

The cruel irony of this is that such a result would only further the myth of Muslim victimhood and Serb villainy. Then again, it would not be the first time that the Serbian authorities were actively working to harm their own country and people. I wonder if it will be the last.

Die Vorschläge Berlins laufen den Vorstellungen etwa Frankreichs zuwider

Newsletter vom 09.03.2010 – Germanische Strenge

BERLIN/PARIS/ATHEN (Eigener Bericht) – Mit einem Europäischen
Währungsfonds (EWF) will die Bundesregierung die Länder der Euro-Zone
rigoros auf staatliche Sparprogramme verpflichten. Dies geht aus
Planungselementen hervor, die das Bundesfinanzministerium in den
letzten Tagen an die Öffentlichkeit lanciert hat. Demnach sollen vom
Bankrott bedrohte Staaten zwar Finanzhilfen beim EWF beantragen
dürfen; dafür verlieren sie eine Zeitlang de facto ihre
Haushaltssouveränität. Länder, deren Regierungen die Finanzregularien
der EU nicht einhalten, werden mit empfindlichen Strafen bedroht. Auch
der Ausschluss vom Euro wird möglich. Mit ihren Vorschlägen für den
EWF reagiert die Bundesregierung auf zunehmenden Druck vor allem aus
Westeuropa, sich endlich für eine weiterreichende europäische Finanz-
und Wirtschaftspolitik zu öffnen, um der Krise begegnen zu können. Die
Vorschläge Berlins laufen den Vorstellungen etwa Frankreichs zuwider
und werden in der französischen Presse als „durch und durch
germanisch“ bezeichnet. Sie sind geeignet, die in Deutschland
praktizierte Politik niedriger Löhne und harter Sparmaßnahmen im
sozialen Bereich europaweit zu forcieren.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57758

Монах Антоније о истини и разлогу притиска на Артемија


http://www.youtube.com/watch?v=Wdm1jhVorC0&feature=player_embedded
<http://www.youtube.com/watch?v=Wdm1jhVorC0&feature=player_embedded>

http://www.youtube.com/watch?v=K_A6Mk6S5Kg&feature=related
<http://www.youtube.com/watch?v=K_A6Mk6S5Kg&feature=related>

http://www.youtube.com/watch?v=_k3SaFYqrew&feature=related
<http://www.youtube.com/watch?v=_k3SaFYqrew&feature=related>

http://www.youtube.com/watch?v=4cj0MANYrqg&feature=related
<http://www.youtube.com/watch?v=4cj0MANYrqg&feature=related>

Основана Епископска конференција у Немачкој

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

8. март 2010.

Основана Епископска конференција у Немачкој

Православни епископи Немачке донели су на седници одржаној у седишту Румунске митрополије у Нирнбергу у суботу 27. фебуара 2010. године једногласно одлуку о оснивању Православне епископске конференције у Немачкој. На овај начин су спроведене препоруке IV Предсаборске Свеправославне Конференције, која је заседала у јуну 2009. године у Шамбезију код Женеве и која је донела одлуку о оснивању епископских конференција у православној дијаспори.

У Немачкој већ од 1994. године постоји свеправославна установа, савез епархија који носи назив „Комисија Православне цркве у Немачкој“ (на немачком: „Kommission der Orthodoxen Kirche in Deutschland“, скраћено: KOKiD)“. КОКИД ће са својим Одборима и радним групама (на пример за екумену, школство, веронауку, рад са медијима) наставити свој рад, али сада као извршни орган новоосноване Епископске конференције. Конференција наглашава да све православне епархије, које су заступљене у Немачкој и које обухватају грчке, руске, српске, румунске, бугарске, грузијске и украјинске вернике, представљају једну Православну цркву и као таква ће још више него до сада деловати једногласно кроз заједничку највишу установу на епископском нивоу.

Председник новоосноване Епископске конференције је Митрополит др Августинос (Лабардакис) из Васељенске Патријаршије. За Генералног секретара Епископске конференције изабран је досадашњи пословођа КОКИД-а, ипођакон Николај Тон (Руска православна црква), а за благајника Епископске конференције изабран је свештеник Радомир Колунџић (Српска православна црква).

Епископску конференцију у Немачкој сачињавају десет епархијских архијереја и шест викарних епископа. Она представља око 1,5 милиона православних хришћана различитог порекла и различитих нација. Оснивање Епископске конференције може се сматрати знаком успешне интеграције Православне цркве у Немачкој.

(Извор: Православна епископска конференција у Немачкој
Комисија Православне цркве у Немачкој, КОКИД)

Информативна служба

Српске православне епархије срењоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

SOKAKTUELL@aol.com

www.eparhija-srednjoevropska.org

www.sokaktuell.diozese.eu