ОТВОРЕНО ПИСМО ПОСЛАНИЦИМА СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – Москва, 5 март 2010.

ОТВОРЕНО ПИСМО ПОСЛАНИЦИМА СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Јелена Гускова

доктор историјских наука

Руководилац центра за изучавање

савремене балканске кризе

Института Славјановеденија РАН

Поштовани посланици Скупштине Републике Србије!

Центар за изучавање савремене балканске кризе Института за Славистику Руске Академије Наука Вам се обраћа у вези са питањем осуде злочина у Сребреници.

Данас је проблем Сребренице постао предмет политичке спекулације, у коју увлаче Србе, иако се појављује све више података да је Сребреница испланирана и добро изведена операција западних специјалних служби. Лаж о Сребреници се шири по свету огромном брзином и борити се са њом  постаје све теже. Муслиманску верзију жртава нико и не покушава да провери, сви је прихватају као аксиом. Ипак, подаци о броју жртава нису потврђени чињеницама, слика догађаја у јулу 1995. године остаје нејасна, подаци противречни, а многе оптужбе – измишљене.

Ми смо у Институту организовали међународну конференцију посвећену Сребреници. У раду конференције су учествовали више од 30 научника из разних земаља. Први пут су правници, историчари, патологоаналитичари, демографи и истраживачи из других области анализирали  многе податке, пронашли многе противречности у званичној верзији, приказали су нову методику истраживања броја жртава. сви догађаји су стављени у историјски контекст, отворени су нови аспекти догађаја који мењају општу слику дешавања. То је дало могућност да се другачије гледа на  проблем Сребренице и да се почне са преиспитивањем официјалне верзије.

По нама, журити са признањем своје кривице и са извињењем не треба све до тада док све околности везане за догађаје у Сребреници не буду разјашњене и не постану  опште  добро јавности. Иначе ће то бити тежак терет и оптужба на плећима целог српског народа, постаће потврда верзије натоваца о кривици Срба за све што се догађало на Балкану 90-их година и оправдање за бомбардовање 1999. године.

Нама се чини, да је сада главни задатак испитати тај сложени период из рата у Босни и Херцеговини, проверити све чињенице, показати нове податке, дати науци, медицини и правној експертизи све обајављене чињенице, спровести анализу докумената, обелоданити узрочно-последичну везу са претходним догађајима везаним за уништавање српског живља и дати свету праведну слику догађаја у Сребреници. Још су живи сведоци, учесници тих догађаја, проговорили су холандски миротворци, објављују своја истраживања  научници, између осталог и на Западу. Не треба српски народ да сноси одговорност за то што није урадио. Не треба руководство бесконачно да се извињава, понижава, подривајући тако самопоштовање народа. После тога, сутра нико неће поћи да брани Отаџбину, неће штитити своју земљу и борити се за њену независност.

Центар за изучавање савремене балканске кризе Института Славјановеденија РАН је спреман да уједини снаге са српским научницима и научницима из других земаља да се проучи случај „Сребреница“ .

Јелена Гускова

доктор историјских наука

Руководилац центра за изучавање

савремене балканске кризе

Института Славјановеденија РАН

Москва,

5 март 2010.

Srpska Omladinska Zajednica u Kanadi – Otvoreno pismo Borisu Tadicu

–>Отворено писмо председнику Републике Србије, г. Борису Тадићу, поводом планиране резолуције о Сребреници:

Поштовани г. председниче,

Ми Срби и грађани Србије из Српске Омладинске Заједнице у Канади неизмерно волимо нашу Отаџбину, Србију, и годинама се трудимо да подигнемо углед Срба и Србије у Северној Америци, па и шире. Организовали смо протесте против једностраног проглашења независности сепаратиста на Космету у 10 градова Канаде, учествовали смо у хуманитарним акцијама за српски Космет, и допринели смо снимању хваљеног филма “Косово: Можете ли да замислите?“ који говори о трагичном животу Срба у косметским енклавама и упознава стране гледаоце са правим стањем на српском Космету. Годинама смо присутни у канадским медијима где заступамо интересе српског народа и откривамо праву истину о Србији и Србима, истину која је на овим просторима до сада била скоро стопостотно игнорисана. Изнад свега, залажемо се одржавање блиских односа између матице Србије и Срба широм света, а главни циљ нам је да што више младих и успешних Срба подстакнемо на повратак у Отаџбину.

Имајући све то на уму, осећамо обавезу пред Богом и народом да апелујемо на Вас да не допустите да се у Скупштини Србије донесе контраверзна резолуција о Сребреници која би нанела до сада невиђену штету држави Србији, Републици Српској, и српском народу широм света. Добро је позната чињеница да се албански сепаратисти на југу Србије, у вољеној нам покрајини, већ дуже времена држе става да су Срби “геноцидан“ народ и да им баш та чињеница даје право на сецесију, јер они не могу и не желе да живе у истој држави са “српским злочинцима“. Тај исти аргумент албански сепаратисти и њихови савезници користе и пред Међународним Судом Правде, а власти у Сарајеву користе сличан аргумент, тј. да је Република Српска геноцидна творевина, као изговор за укидање тог српског ентитета и уништавање свега српског у БиХ. Уколико Скупштина Србије заиста донесе ову резолуцију, она ће окарактерисати целокупни српски народ као геноцидан, опобити сопствене аргументе пред Међународним Судом Правде, и озбиљно угрозити постојање Републике Српске. Шта више, она ће нарушити углед српског народа широм света и при том озбиљно угрозити нас Србе у дијаспори који се годинама трудимо да српски народ представимо у правом светлу. Из тих разлога, као и због чињенице да су многа кључна питања поводом „Случаја Сребреница“ још увек остала нерешена, апелујемо на Вас и на ваше коалиционе партнере да се суздржите и одустанете од овог непромишљеног потеза, да се присетите своје одговорности пред Богом и народом, и да не допустите усвајање ове потенцијално катастрофалне резолуције.

Очекујемо да уважите наш став, као и став већине грађана Републике Србије којима сте директно одговорни, и да одустанете од контраверзне резолуције о Сребреници која прети да укаља не само нас, већ и нашу децу и децу наше деце за веке векова.

Филм о Косову: http://www.youtube.com/watch?v=vAHyxCyZEjc&feature=related .

SKUD ORO-Frankfurt, program za mart 2010. g.

Subota, 6. mart 2010., Velika sala

SKUD „ORO“ – Frankfurt i  Udruženje pisaca „Sedmica“ priredjuju proslavu 8. marta, Dana žena.

Posle svečanog dela predvidjena je zabava uz pesmu i muziku uživo – zabavljaće nas „Miki & Rade“

Početak u 19 časova – za ljubitelje pisane reči,

21 čas za sve ostale

Ulaz za dame 5,00 Eur, za gospodu 8,00 Eur

Subota, 6. mart 2010., Biblioteka

skupština ZSH – Centralni Savet Srba – Hessen

Početak u 14 časova

Nedelja, 14. mart 2010., Velika sala

Godišnja skupština društva “ORO”

Početak u 11 časova, po završetku skupštine zajednički ručak

Subota, 20. mart 2010., Biblioteka

Centralni Savet Srba – Hesen (ZSH) organizuje informativno veče na temu stipendije fondacija, stipendije za učenike i učenice sa migrantskim poreklom – 7. – 13. Razred

Referent: gospodja Silke Appel pokrajinski koordinator “Start – Hertie fondacije”,

Početak u 18 časova, ulaz slobodan

Subota, 20. mart 2010., Velika sala

Pozorišna predstava NEKA MU JE LAKA CRNA ZEMLJA

Igraju: Ljiljana Blagojević i Sonja Knežević

… dve žene našle su se zajedno posle sahrane čoveka kojeg su volele obe, mada samo jedna to priznaje. Šta ih sve u životu, osim pokojnika, spaja ? U čemu su slične a u čemu sasvim različite ? Šta to može biti smešno u jednoj tužnoj situaciji ? Na ova i još poneka pitanja dobićete odgovor u ovoj crnoj komediji koju je napisala Vida Basara. Autorka je ovu komediju napisala inspirisana tezom da “svako ima nekog koga nema”, i posvećuje je svim opravdano i neopravdano odsutnim ljudima u njenom životu.

Početak u 20 časova, ulaz 12 €

Srpsko kulturno-umetničko društvo „ORO“ e. V.
Heddernheimer Landstraße 151
(U1 – pravac Ginnheim, stanica „Heddernheimer Landstrasse“)
D-60439 Frankfurt
Tel. +49 69 13828500
www.oro-frankfurt.de
Folklor | Biblioteka | Kafić | Koncerti | Pozorište | Priredbe | Proslave | Akademije | Internetkafe | Kursevi | Žurke | Bioskop | Izložbe
Ako e-pošta od našeg društva nije poželjna, molimo Vas obavestite nas. Vaše adrese koristimo isključivo za slanje programa SKUD-a „ORO“ i ne činimo ih dostupnim kako pravnim, tako i fizičkim licima.

juga.design®

PROTEST SRBA AUSTRALIJE

ZM – Protest Srba Australije – 1

„Darujmo reč“ u Aranđelovcu

Ako želite da poklonite knjige za akciju „Darujmo reč“
u Aranđelovcu

Jovana Ranković

ПЕТАР МИЛАТОВИЋ СЕ ОБРАЋА ЧИТАОЦИМА ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ

Poštovana gospodo,

Sa zadovoljstvom Vas obaveštavam da su pokrenute srpske internet novine SRBOSLOV www.srboslov.info , koje će biti u službi vitalnih srpskih interesa, kao što su to prethodnih decenija bile novine koje sam uređivao: Glas Srba, Srpski vidici, Istina, a razlozi pojave SRBOSLOVA nalaze se u nabujalom korovu u Srpstvu s leva, s desna i po sredini, na svim nivoima, u svim sferama življenja i mišljenja.

SRBOSLOV će ovih dana zvanično početi redovno da izlazi.

Nadam se da ćete čitaoce vašeg portala upoznati sa ovom vešću.

Srdačno Vas pozdravljam,

Petar Milatović, književnik i novinar, Beč

Kosovo: UNMiK-Chef und KFOR-Kommandeur bei Bischof Atanasije

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

5. März 2010

Kosovo: UNMiK-Chef und KFOR-Kommandeur bei Bischof Atanasije

(GRACANICA) Die beiden höchsten Vertreter der internationalen Gemeinschaft im Kosovo-Metohija, der Chef der UNO-Mission UNMiK, der italienische Diplomat Lamberto Zannier, und der Kommandeur der internationalen Friedenstruppe KFOR, der deutsche General Markus Bentler, haben am vergangenen Dienstag, dem 2. März, das vorläufige Zentrum der Diözese Raszien-Prizren im Kloster Gracanica besucht. Dort wurden sie vom Administrator der Diözese, Bischof Atanasije (Jevtic) und seinem Vikar, Bischof Teodosije (Sibalic) von Lipljan empfangen.

Zannier wünschte dem neuen Administrator Glück für seine Arbeit und äußerte die Hoffnung, dass die Zusammenarbeit zwischen der UNMiK und der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK) auch weiterhin erfolgreich sein werde. In Bezug auf den Wiederaufbau der zerstörten Heiligtümer der SOK im Kosovo-Metohija sagte der Leiter der UNO-Mission, er sei bereit, ein Kooperationsmodell zu finden, das auch in Zukunft für alle betroffenen Seiten akzeptabel wäre. Die UNMiK hatte in der Kommission für den Wiederaufbau der zerstörten serbischen Heiligtümer im Kosovo-Metohija bisher die Kosovo-Institutionen vertreten. Dieses Mandat der UNMiK läuft Ende 2010 aus. Bischof Atanasije dankte Zannier für sein Verständnis und äußerte die Bereitschaft zur weiteren Zusammenarbeit.

Die Friedenstruppe KFOR werde dem Schutz der Klöster der SOK im Kosovo gewidmet bleiben, sagte der KFOR-Kommandeur General Markus Bentler im Gespräch mit den Bischöfen. Er fügte aber hinzu, dass die internationale Friedenstruppe nicht ewig im Kosovo bleiben werde, so dass es notwendig sei, das Terrain allmählich für andere Formen des Schutzes vorzubereiten. Darauf erwiderten die Bischöfe Atanasije und Teodosije, dass die SOK immer noch kein Vertrauen in die kosovarische Polizei habe, denn sie habe in der nahen Vergangeheit schlechte Erfahrungen mit ihr gehabt. Der Rückzug der KFOR-Truppen, die die Klöster schützen, könnte negative Folgen haben, die für die ganze serbische Gemeinschaft im Kosovo-Metohija entmutigend wären, so die hohen Vertreter der Kirche. Die Situation in der ganzen Region und insbesondere im Kosovo-Metohija sei sehr instabil, erinnerte Bischof Atanasije. Am Ende des Gesprächs wurde beschlossen, dass die Entscheidungen in Bezug auf die Sicherheit der Klöster zwischen der SOK und der KFOR koordiniert werden müssen. Diesbezüglich werde es und dürfe es keine «Überraschungen» geben, so General Bentler, noch dürfe man in diesem Bereich etwas voreilig tun. Bischof Atanasije erinnerte daran, dass er als Administrator nur ein vorläufiges Mandat im Kosovo-Metohija habe, so dass eilige Veränderungen auch aus diesem Grund nicht gut wären.

Mit dem KFOR-Kommandeur wurde ebenfalls über die für Herbst 2010 geplante, feierliche Intrhonisierung von Patriarch Irinej in Pec gesprochen. Die Bischöfe der SOK betonten gegenüber Bentler, dass dieses Ereigniss vor allem einen kirchlichen Charakter haben werde und dem friedlichen Zusammenleben aller Menschen im Kosovo-Metohija dienen solle. General Bentler versprach in dieser Hinsicht der SOK volle Unterstützung der KFOR.

In dem im westlichen Kosovo-Metohija gelegenen Patriarchatskloster von Pec (13. Jh.) befindet sich das historische Zentrum der SOK. Auch lautet einer der Titel des Serbischen Patriarchen «Erzbischof von Pec». Das Kloster gehört daher auch nicht zur Diözese Raszien-Prizren, sondern steht unmittelbar unter der Jurisdiktion des Serbischen Patriarchen.

Bischof Atanasije (Jevtic), emeritierter Diözesanbischof von Zahumlje-Herzegowina, ist seit dem 13. Februar Administrator der Diözese Raszien-Prizren, der auch das Kosovo-Metohija gehört. Gegen den Diözesanbischof Artemije (Radosavljevic) läuft ein kirchliches Ermittlungsverfahren.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

www.diozese.eu (Homepage der Diözese)

www.sokaktuell.diozese.eu (Homepage des Info-Dienstes; derzeit im Aufbau)

ПРИЗРЕН-СРПСКИ ГРАД – Preneto iz sajta Kosovo-Metohija

ПРИЗРЕН – СРПСКИ ГРАД

Наш славни Призрен, Цариград српских царева, спада у ред најстаријих градова на Балканском полуострву, јер је на месту данашњег Призрена била римска Тheranda. Грци су га звали а наш га је а народ називао данашњим именом Призрен, сем тога и Презрен, Прездрин, Приздрен; Турци су га звали Торсерин и Персерин, Арнаути Призренди. Марко Миљанов га редовно зове Приздрен. У народним се песмама зове бијелим Призреном, убавим и питомим местом, српским Цариградом: „Рано рани српски цар Стјепане, у Призрену своме Цариграду“. У споменицама и путописима име Призрен пише се и врло различито:призренски, Prizrien, Prizrenum, Presarin, Prisareno, Preseren, Prisreni, Preisereno, Priseren, Pereserin, Prisreno, Prisirien, Prisrine, Prisdeno, Pristren, Prisarin, Presren, Prisrena, Presari, Preserin итд. Види се дакле и по овим именима да су се данашњи народни називи Приздрен, Прездрин и Презрен, поред општег имена Призрен, чули и раније. У средњем веку Призрен је био једно од најзнатнијих трговинских места у српским земљама. Налазио се на најкраћем путу који је срце српских земаља, Стару Србију, везивао са јадранским приморјем, куда је готово сва српска средњевековна трговина ишла.

Није био много удаљен ни од солунског и босанског друма. Важност се Призрена подигла особито, кад се у њему решавала судбина Балканског полуострва: највећи свој политички и трговински значај постигао је Призрен за владе цара Стевана Душана, који га је учинио својом престоницом и који је у њему подигао манастир св. Михаила. Трговински значај Призрена у том времену види се нарочито по томе, што су Дубровчани у њему имали своју велику колонију, силне дужнике, у грађанству свој ђенерални конзулат; што су закупљивали и призренску царину, па су чак радили, најпре код краља дечанског, а затим код цара Душана, да им се за заштиту дубровачких трговаца у Призрену уступи чак акропољ призренски, castrum, castellum Presren, Prisarinum, како су то Дубровчани писали 1332. године. На томе су Дубровчани много радили, нарочито док је Душанова престоница била на Косову у Сврчину, и ја бих претпоставио да су Дубровчани хтели да имају тај кастел у својим рукама да би се заклонили од Арбанаса у евентуалним нападима њиховим на Призрен из тада још неосвојене и неумирене Албаније, а у споменицама има врло много вести и спомена да су дубровачки каравани и трговци много страдали од арбанашких разбојника. Разбојништво и напад на мирне путнике и трговце је стално занимање Арбанаса почев од 13. века па до наших дана. Још у 16. веку, по Канеју (1573), кроз Качаник се није могло проћи од разбојника арбанашких.

Дубровачки консул, по жељи призренских Дубровчана, становао је ста-лно у Призрену, и само је, кад је то потребно било на позив дубровачких трг-оваца, ишао на краљев двор у Сврчин код Приштине и на вашаре и тргове, а годишње два пута је обилазио све дубровачке колоније у Србији. Дубровачка се колонија у Призрену повећа, кад се у првој половини 15. века растури дубровачка колонија у Брскову. Економски и трговински значај Призрена у 14. веку види се по томе, што је град Призрен тада ковао и свој новац, као и сами владаоци и јачи феудали.

Турци су заузели Призрен ујуну 1455. године. Под 9. јуном 1455. године наш летописац је забележио: „Прими цар Призренац и Призрен стари 21 јуна“. Да ли је овај Призренац онај кастел што га 1331. и 1332. године толико много тражаше Дубровчани за своје трговце? Изгледа да се дубровачка колонија у Призрену по турском освојењу Призрена смањила и растурила.

И за турске владе у 16. веку Призрен се помиње као да није био мала варош. Само Мехмед Хајредин Кукли-бег 1537. године имау Призрену 117 дућана и 6 воденица. У другој половини 16. века Призрен страда од Арбанаса и Синан-паше Ротуловића. Дечански је калуђер забележио под годином 1574: „Велики зулум бијаше тогда од Арнаута, особито од Махмут-беговића у Пећи, у Скадар од Иван-беговића, потурчени Бушатлије, у Призрен Синан-пашића Ротуловића, у Ђакову од Елсу-пашића. Две хиљаде христијане около ови вароши исекоше“. У 17. веку Призрен се помиње као велика и знатна варош. Марин Бици (1610) описује Призрен као отворену варош „без зидова“ (градских); има 8600 кућа, доста великих; готово све куће имају своја дворишта, као и сеоске ку-ће у Италији, и Призрен, по величини, не уступа ниједној вароши у Старој Србији осем Скопљу (које је од Призрена већа варош); варош је пуна чесама и живе, текуће воде, која окреће воденичке витлове и чини варош угледном и прекрасном. Софијски архиепископ Петар у својој историјској расправи о при-зренском епископату (1655) рачуна да у Призрену има 12 000 кућа, од којих су 30 католичких а остало православни Срби и Турци; у вароши се налази преко 300 воденица; Призрен се налази на врло лепом положају, а у пределу изобилном у житу, вину и риби. И Ст. Гаспари (1671. године) рачуна Призрен у ред главних вароши у Србији. Лепе нам податке о Призрену 17. века пружа Петар Богданић Бакшић, о коме г. Чеда Мијатовић мисли да је потомак Душанова Богдана. Призрен тргује највише вином и кордованом; у њему се израђују разне пушке и димискије. Око Призрена пуно је родних винограда, који дају изврсно вино. Масареки (1651 г.) помиње да призренски трговци извозе вуну чак у Германију преко Београда. Види се, дакле, да је сточарство било развијено на Шар-планини. Али је Призрен и у 17. веку страдао од планинаца Арбанаса, нарочито од Миридита, како то Бакшић истиче. Иако је католика било мало, 30-40 кућа, у 17. веку столује католички владика, који је потчињен софијском католичком архиепископу. Понекад је Призрен страдао од нових турских намета. По једном запису, 1651. године у Призрен дође Мехмет-паша и узе од народа 10 000 акчи на име новог намета дотле ненаплаћиваног „кафтан-акче“: „А он узе 10.000 ва та оскудна и нуждна времена, ох!“, вели тај јадник који је цео запис дао.

У 18. веку Призрен се помиње као „место Призрен“. У њему је при цркви св. Ћорђа православна митрополија и православни се митрополит зове призренски и рашки. Занати су му организовани у еснафе (1788. г. помиње се еснаф мутавџијски у Призрену). При крају 18. века и наш је Призрен настрадао од Арбанаса, када су пострадале и пропале многе вароши и села у српским земљама од крџалија и Арбанаса. Поп Сава из Призрена забележио је: „На 1795 года пленен бист Призрен од Махмут-паше“ (Бушатлије). Призрен је тада морао љуто пострадати од тог Бушатлије и његових Арбанаса, кад је ускоро после тога барон Феликс де Божур нашао у Призрену број становника мањи од броја кућа (домова) у 17. веку: Божур рачуна у њему 7-8 000 становника, а Пуквиљ (1805) Призрен, некад богат и велик, зове доста насељеном варошицом (Prisrendi, petite ville assez peuplee).

Где се дело оно многобројно призренско станивништво 17. века? Веро-ватно се разбегло испред арбанаских армија, а свакако је нешто и изгинуло. Иако је Призрен при крају 18. века љуто настрадао, ипак се он у 19. веку брзо подигао. Један француски извештај из почетка 19. века помиње Призрен као варош прилично насељену на важном трговачком друму који је водио из Скадра преко Призрена и Тетова у Скопље; становници су му нешто муслимани а нешто хришћани, а језик им је српски; Призреном управља бег зависан од охридског паше.

Вук Караџић помиње 1827. године Призрен као стари град с великом вароши. Ами Буе (1840) узима да је Призрен једна од најлепших и најбогатијих вароши у европској Турској. Има преко 26 000 становника. Разни занати, ве-ли Буе, и његова транзитна трговина између Турске и приморске Арбаније учинили су да се повећа богатство и број његова становништва; има покривену чаршију, 12 великих џамија, више сахатних кула, једну православну и једну католичку цркву; столица је православног владике; није тако прљав као остале вароши у Турској.

После овог лепог напретка Призрен се непрестано повећавао и богатио. Гилфердинг 1857. године рачуна у њему 4 000 домова. Тада је и Призрен био у трговинским везама са Београдом, Сарајевом и Скадром; становништву је гла-вно занимање била трговина, која је претежно била у рукама православних; жива је била призренска чаршија и захватала је неколико покривених улица. Хан (1863) рачуна у Призрену на 46 000 становника и 1 200 дућана у чаршији. Призрен је тада сматран за главну оружницу на Балканском полуострву, јер се у њему много оружјаизрађивало. Поред многих пушкара било је много и табака и терзија. Призренски се сахтијан извозио у Маџарску, други се призренски производи извозили на све стране, нарочито у Мисир и Србију. Трговина је сва била у рукама хришћана. Али је тада већ друм скадарски постао несигуран и рђав, да се Призрен почео окретати Солуну, одакле је добивао енглеску робу. Мекензијева и Ирбијева не смањују Призрену број становништва, али тврде, разуме се погрешно, да је „сасвим без икакве политичке и трговинске важности“. Важну статистику Призрена пружа поуздани Милер у својој Арбанији (1844). Он рачуна да у Призрену има 6 000 кућа, од којих су 4/5 Срба и сматра Призрен као једну од најкраснијих, најбогатијих и најраднијих вароши у Турској. Од 1912.године, после 457 година, Призрен је поново у саставу Србије

Српска војска у ослобођеном Призрену

Радомир Путник                Петар Бојовић              Степа Степановић           Живојин

//

КОНКУРС за награду „Сима Цуцић”

Пролеће Симе Цуцића – КОНКУРС

Банатски културни центар из Новог Милошева поводом трећег „Пролећа Симе Цуцића”, књижевне манифестације која ће се одржати 24. априла 2010. године, расписује:
КОНКУРС за награду „Сима Цуцић”

1. за најбоље књиге из области књижевности за децу и

2. за ученике основних школа за најбољу песму, причу, есеј

1. КОНКУРС

За награду „Сима Цуцић”

за најбоље књиге из следећих научно-књижевних области:

1.     Науке о књижевности за децу

– Историјa књижевности за децу

– Теоријa књижевности за децу

– Критикa књижевности за децу

2.     Белетристике књижевности за децу

– Поезија за децу

– Приче, приповетке, и бајке за децу

– Романи за децу

– Драмско стваралаштво за децу

Напомена:

Долазе у обзир илустовани романи, басне, стрипови и сликовнице за децу

3.     За најбољу књигу из области дечјег стваралаштва

– Стваралаштво у школама: књиге песничких и прозних радова ученика

– Индивидуално дечје стваралаштво: песничка збирка, збирка прича, роман

Напомена:

Долазе у обзир све хрестоматије, антологијски избори, било да је реч о научном стваралаштву из области књижевности за децу, било да је реч о белетристици (песнички, афористички, прозни избори, избори критика…).

Према већ утврђеним пропозицијама статутом пројекта у обзир долазе књиге објављене у 2009/10. години написане, или преведене на српски језик. У обзир долазе и двојезична издања.

Конкурс је отворен до 01. априла 2010.

Књигу у четири примерка (три књиге за чланове жирија, а једну за библиотеку савременог књижевног стваралаштва за децу која ће носити име Симе Цуцића) слати на адресу: Банатски културни центар, ЈНА 35, Ново Милошево 23273.

2. КОНКУРС

за ученике основних школа за најбољу песму, причу, есеј (један рад по ученику) на једну од следећих тема:

Душа је велика као сиње море

Тражим љубав

Испод столетног храста слушам нежну успаванку

Како је дивно љубити безгранично

(Теме су цитати Цуцићевих стихова из књиге „Псалми у данима чезнућа”.)

У консултацији са предметним наставницима, ученици треба да пошаљу своје радове најкасније до 01. 04. 2010. године на следећу адресу: Банатски културни центар, ЈНА 35, Ново Милошево 23273, са назнаком „За конкурс.

По одлуци жирија десет најбољих радова биће награђено плакетом са ликом Симе Цуцића и књигама.

Награђени ученици, заједно са предметним наставницима, биће гости Банатског културног центра у Новом Милошеву. Радови награђених ученика, са овог и претходних конкурса, биће штампани у заједничком зборнику у издању БКЦ-а.

За све информације обратити се на телефон: 023/781-552.

Für diesen Samstag kündigen ungarische Nazi-Gegner Proteste gegen eine Traditionsveranstaltung ungarischer und deutscher Neonazis an

Newsletter vom 05.03.2010 – Die Spitze eines braunen Eisberges

BUDAPEST/BERLIN (Eigener Bericht) – Für diesen Samstag kündigen
ungarische Nazi-Gegner Proteste gegen eine Traditionsveranstaltung
ungarischer und deutscher Neonazis an. Deren Kundgebung, die jedes
Jahr in Budapest stattfindet, verherrlicht die gemeinsame Kriegführung
Nazi-Deutschlands und seiner ungarischen Parteigänger. Regelmäßig
nehmen neben Aktivisten der extremen Rechten aus Ungarn auch Vertreter
der NPD sowie nicht parteigebundene deutsche Neonazis teil. Die
Veranstaltung („Tag der Ehre“) trägt damit zu einer engeren
Kooperation der extremen Rechten in Europa bei – auf der Grundlage
gemeinsamer Erinnerung an den deutschen Vernichtungskrieg, an dem
Kollaborateure aus zahlreichen Ländern Europas unter Führung Berlins
teilnahmen. Das Erstarken der äußersten Rechten in Ungarn gründet auf
völkischen Einstellungen, wie sie die deutsche EU-Hegemonialmacht seit
Jahrzehnten fördert (etwa mit der „Volksgruppen“-Politik); sie stoßen
in Ungarn seit den 1990er Jahren auf Sympathie und schlagen in
zunehmendem Maße in völkische Aggressionen gegen Minderheiten im
Landesinneren um. Ungarn, dessen Staatsapparat sich zunehmend für
völkische Ansichten öffnet, ist bevorzugter Partner der deutschen
Südosteuropa-Politik.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57755

Kurznachricht: Inseln verkaufen

Deutsche Politiker fordern Griechenland zum Verkauf staatlichen
Eigentums auf.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57754

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57755