Novi muzicki servis www.mp3muzika.org

Ako imate problema da otvorite ovaj mail kliknite ovde!
mp3muzika.org
1 mesto za sve Vase muzicke zelje!
Veliki pozdrav dusan.nonkovic@gmx.de

Novi muzicki servis www.mp3muzika.org

Potpuno BESPLATNO slusajte i skidajte Vasu omiljenu muziku!

Nas servis je pokrenut sa zeljom da se muzika priblizi svima… I da na jednom mestu mozete pronaci sve sto Vas interesuje i sto volite da slusate!

Od igle do lokomotive :) – imamo sve muzicke pravce

Bilo da slusate narodnjake, rok, rep, pop, metal, klasicnu muziku…

Sve muzicke pravce smo pokrili sto nam je bila najveca zelja svima da budemo na usluzi :)

Vasa omiljena muzika je spremna!

Sve sto je potrebno je da nas posetite i nakon par klikova i pretrage Vasa omiljena muzika ce biti na Vasem racunaru…

Takodje mozete i slusati muziku direktno sa naseg sajta bez potrebe da je preuzimate :)

Da bi prestali da primate mail poruke od nas kliknite ovde.
www.mp3muzika.org – 1 mesto za sve vase muzicke zelje

KNJIGA BUROVIĆI I JUGOSLOVENSKA STVARNOST

KNJIGA BUROVIĆI I JUGOSLOVENSKA STVARNOST

Jedno od kapitalnih dela akademika, prof. dr Kaplana Burovića jeste i knjiga BUROVIĆI – PORODIČNA ISTORIJA, koja je, u izdanju Izdavačke kuće “Balkan”, uspela da izađe iz štampe i pored svih prepreka i sabotiranja sa svih strana.

Predgovor joj je napisao naš čuveni publicista Savo Zmajević, poznat po mnogim njegovim dopisima i studijama, pa i po njegovoj knjizi HIPOKRIZIJA SUŽIVOTA, objavljena prošle godine.

Knjiga Akademika Burovića je velikog formata, A4. Ima 458 stranica, slogom br. 10, delimično br. 9, a fusnote br. 8. Snabdevena je dokumentima, mapama, slikama, genealoškim stablom, koje je razgranato i po bratstvima, zalazeći duboko u prošlost, čak do Nemanjića. Lično Stevan Nemanja, jednom od predaka ove porodice, dodeljuje titullu grofa, koja se nasleđuje s kolena na koleno, a priznaje im se i od Senata Mletačke Republike, kao i od vladara, kraljeva i imperatora drugih zemalja, pa i preko mora i okeana, tamo – u Americi.

Kako vidimo iz dokumenata, Burovići pripadaju slovenskom plemenu Stojšića. Oni su jedna od najstarijih srpsko-crnogorskih porodica Perasta i čitave Boke, koja je dala Perastu čitavu dinastiju vojvoda, sudija i gradskih kapetana, vrlih sinova i kćeri, koji su se afirmirali i kao intelektualci, pesnici, književnici, naučnici, doktori, profesori, akademici, visoki sveštenici, državnici, ambasadori, generali, admirali, sportisti svetskog glasa i umetnici, dobrotvori, preko svega vrli junaci i heroji, koji su lili svoju krv i položili živote ne samo za slobodu njihovog Perasta, njihove Boke, njihove Crne Gore, već i za slobodu Hercegovine, Bosne, Hrvatske, Makedonije, za slobodu Srbije (Kosmeta), pa i za oslobođenje Beograda od turskog ropstva. Štaviše oni su doprineli i u Rusiji. Tako su oni dali ne samo Perastu, već i Herceg Novom (koji se i oslobađa od turskog ropstva sabljom grofa Ivana Burovića), čitavu dinastiju guvernera i čuvenih ljudi. Guvernere, kapetane, paše, sandžakbegove, pa i vezire oni daju i Hercegovini, Bosni, Braču i Budvi. Oni su se kao takvi afirmirali i van granica slovenstva, u Mletke i širom Italije, u Grčkoj, Albaniji, u Turskoj, pa i u Americi. Tako se ovim Burovićima danas diči ne samo njihova domovina Crna Gora, već i mnoge druge zemlje, ne samo Srbo-Crnogorci već i mnogi drugi narodi, s kraja na kraj Balkana i Evrope, s kontinenta u kontinent i s kraja na kraj sveta.

Kad su stigli u Perast, Burovići su se, kao i svi Sloveni, klanjali Perunu. Tu oni poprimaju hrišćanstvo. A kad se hrišćanstvo odeli na katoličanstvo i pravoslavlje, oni, kao i dobar deo Peraštana, pripali su katoličanstvu, kome kroz vekove daju i nekoliko biskupa i nadbiskupa, od kojih je biskup Petar Burović ušao i u istoriji Boke i čitave Crne Gore, dok je biskup Josip Burović, u jednoj ruci držao krst a u drugoj sablju, pa je lio svoju krv i za oslobođenje Beograda.

Burovići Perasta dali su crnogorskoj kulturi značajnog grofa Nikolu Burovića, koji je čitav vek pre Vuka Karadžića sakupljao folklor, narodne pesme, pa je i sâm pisao i u crnogorskoj književnosti pretstavlja barok. Ovi su Burovići dali Crnoj Gori i prvu Crnogorku pesnikinju, grofica Jozefina Burović, koja – u isto vreme kad i Njegoš – objavljuje u Dubrovnik svoju prvu zbirku pesama.

Ulasku Turaka u Boku plaćaju svoj danak i Burovići: Miloš, sin grofa Jovana Burovića preveri se u muslimana, pa od njega potiču svi današnji Burovići muslimani, koji – posle oslobođenja Herceg Novog – prelaze u Plav i Gusinje, a otuda u Sandžak, u Čitluk, kraj Senice. Iz čitlučkog gnezda će se razleteti na sve strane, u Sarajevo, u Skoplje i u Tursku. Stigli su i u Beograd.

Neki od ovih muslimaniziranih Burovića, još u Herceg Novi su promenili prezime u Rizvanagić, Sulejmanagić i Resulbegović. Posle povlačenja u Hercegovinu, u Trebinje, neki su Resulbegovići promenili prezime u Hadžihasanović (po svom ocu hadži Hasan-begu Resulbegoviću), Rifatbegovići, Adembegovici, Osmanpašići, Dizdarevići, Kapetanovići (po kapetanu Sabit-begu Resulbegoviću, koji je bio paša sa dve tuge, sandžakbeg Hercegovine, koju je nastojao da otcepi od Turske Imperije i da je proglasi za zasebnu državu, a uz pomoć i saradnju sa Napoleonom!), Defterdarevići i drugi.

Veleslavni Hasan-beg Resulbegović Trebinjski, Njegošev savremenik, uspeva da Hercegovinu otcepi od Bosne i proglasi za zaseban pašaluk, pa je jedno vreme faktički bio i njen vezir, dok se ne imenova od sultana na tu dužnost Ali-beg Rizvanbegović, Njegošev pobratim.

Iz Herceg Novog jedan deo Resulbegovića su se preselili u Ulcinj, gde i danas žive. Oni su odmah uzeli u svoje ruke svu vlast u Ulcinju, pa su iz svog krila izveli čitavu dinastiju kajmekama i paša, pa i jednog sandžakbega, koji je vladao u Skadar pre Bušatlića, sa kojima su se ovi Resulbegovići srodili, a srodiće se i sa samim sultanom Turske, koji Hasan-begu Resulbegoviću Ulcinjskom daje za nevestu svoju kćerku.

Posle oslobođenja Ulcinja od turskog ropstva Resulbegovići nastavljaju da vladaju tu kao gradonačelnici, pa su izveli iz svog krila i veleslavnog crnogorskog vojvodu Arslan-bega Resulbegovića i pukovnika JNA Dževdeta Resulbegovića, koji je bio i specijalni ambasador SFR Jugoslavije.

Posle okupacije Boke od strane Austro-Ugarske Burovići su istrebljeni, jer su se svi potivstavili okupaciji. Spasili su se samo oni koji su uspeli da prebegnu u Italiju, Grčkoj i u slobodni deo Crne Gore.

Prebegli u Italiju sačuvali su dan danas katoličanstvo i grofovsku titulu. Prebegli u Grčku i Crnu Goru prešli su u pravoslavlje.

Pravoslavni Burovići iz Crne Gore prešli su u Čajniče, a iz čajničke kolevke na sve strane sveta. Stigli su i u Beograd, na Kosmet (gde su se borili protiv nazi-fašističkih italijanskih, nemačkih i albanskih okupatora!), pa i u Rusiju, gde su se izvili u ponos ove zemlje.

Znači, Burovići su ne samo pravoslavne, već i katoličke, pa i muslimanske vere. Tako nam Akademik Burović dokazuje ne samo dokumentima, činjenicana i skrupuloznim naučnim argumentima, već i na terenu, konkretnim živim Burovićima, njihovim adresama, da ih svako može sresti i da se tako uveri da Srbi nisu samo pravoslavni, već i katolici, pa i muslimani. A kao Burovići su i mnoge druge srpske porodice. Ovo je jedan od glavnih ciljeva Akademika i ovog njegovog dela.

Kroz neprekidnu borbu srpskog naroda neprekidno su se borili i Burovići. U listi Burovića ubijeni i streljani za narod i domovinu, koju je sastavio Anton Burović i objavio u knjizi Akademika Burovića TAMO – NA KOSOVO!, Ulcinj 2008, registrirani su 24 Burovića. Tu piše da je bimbaša (major) turske vojske Mustafa Resulbegović, zbog učešća u Hercegovačkom ustanku 1875. godine na strani naroda (pravoslavnih Srba Hercegovine), streljan od Turaka sa roditeljima, otac Omer-paša i majka, sa sestrama i bratom Salihom, ženom i maloletnom decom: sin Omer (1870-1875) i kćerka Ajkuna (1873-75), prvo dete od pet godina, a drugo, kćerka, od dve godine.

Narodno-oslobodilačkoj borbi jugoslovenskih naroda Burovići su dali 10 palih boraca u partizanske redove i po nemačkim koncentracionim logorima, pa i u Jasenovcu, gde su streljani Mihailo Burović i njegova majka Jelena. Vasilije i njegov brat Krsto Burović strelajni su od albanskih fašističkih okupatora Kosova kao pripadnici NOV. Posle rata ime Vasilija dato je jednoj srpskoj školi u Ðurakovcu, blizu Peći. I Ćazim Resulbegović je streljan od albanskih fašističkih okupatora Ulcinja. Njegovo je ime dato jednoj ulici grada i vojnoj karauli u selo Sveti Ðorđe, na granici prema Albaniji.

Burovići su se kao retko ko borili i protiv socijal-fašizma Josipa Broza Tita. Među njima se posebno istako sâm autor knjige, Akademik Burović, koji je sav svoj život proveo po zatvorima, dok je Šukrija Burović platio to svojom glavom, ubijen je u zatvor bez suda.

Burovići su se istakli i u sramnom Otadžbinskom ratu, gde su se hrišćanski Burovići borili samo na jednoj strani, a muslimanski na obe, i na muslimanskoj, ali i na hrišćanskoj. Velimir Burović, poginuo kao prvoborac tog rata, odlikovan je medaljom “Gavrilo Princip”, dok je Aleksandar Burović, i on pao u tom ratu, dva puta odlikovan ZLATNOM MEDALJOM. Natalija Burović je pala u borbi za odbranu Sarajeva 1992, dok je Zaim, jedinac u roditelje, pao u borbi za Trebinje 1993. i odlikovan od jugoslovenskih vlasti medaljom za hrabrost.

Burovići hrišćani su se preko vere držali srpstva, dok su se Burovići muslimani, svesni svog srpskog porekla, u očitoj suprotnosti sa verom, često opredelili za srpstvo, boreći se ovako protiv svoje muslimanske braće. Pomenuti puk. Dževdet Resulbegović, sa svojim sinom Ljubomirom, suprotstavio se i Tuđmanu u Hrvatskoj.

Kako vidite, mnogi Burovići muslimanske vere dali su svojoj deci čisto srpska imena. Jedan je Resulbegović i svoje prezime, nasleđeno od oca, službeno promenio u Burović, dajući ovako svoj lični primer našim muslimanima što treba da učine da se više ne ponovi bosanska tragedija. Burovići su kroz vekove zastupali najprogresivnija strujanja svoga vremena i bili primer za ostale Srbe, kako muslimanske vere, tako i za one hrišćanskih vera.

Mnogi su se Burovići muslimanske vere ženili i sa Srpkinjama pravoslavne vere. Prevazilazeći versku podvojenost, svojim ličnim primerom oni su militirali za novo ustrojstvo srpskog naroda. Kao takvi oni su se oduprli i turcizaciji i albanizaciji.

U Ulcinju albanski emigranti vrše šantaž i najprljaviji pritisak nad svim našim muslimanima da se izjave za Albance. Akademika Burovića su i na živo odrali za to 10 puta, u doslovnom smislu reči, rušeći mu porodiću i masakrirajući mu decu. I dan danas oni nastavljaju da ga šikaniraju svakako zato što im se odupire.

Upravo u ovo vreme, kad Albanci, pored destruktivne i lažne propagande, vrše i pritisak, i šantaž, i zločine nad našim muslimanima da se izjave za Albance, Akademik Burović im je pritekao u pomoć svojom knjigom, kojom im dokumentima dokazuje ko su i što su. Ovo je učinilo ove Albance da pobesne, pa su na našeg Akademika izvršili i više atentata, a objavili su i čitavu knjigu, kojom svim silama i falsifikatima nastoje da Resulbegoviće prikažu kao Albance. Oni su organizovali protiv Akademika Burovića i neke njegove rođake, pa su ih i platili da se pobune protiv njega, da ga oteraju iz kuće gde ga majka rodila, jer – kad god ga vide u Ulcinju – njima je tesno.

Knjige Akademika Burovuća, iz izdanja u izdanje, čine da se ovi Albanci iz godine u godinu osećaju sve tesnije u Ulcinju, u čitavoj Crnoj Gori i na sve strane eks-Jugoslavije. Svim svojim knjigama i posebno ovom o Burovićima, Akademik Burović je doprineo kao niko drugi za osvešćenje našeg naroda, muslimana i hrišćana, za njihovu mobilizaciju kao braća iste krvi protiv verskih predrasuda, za njihovo nacionalno osvešćenje, zbratimljenje i ujedinjenje, a u borbi sa domaćim i stranim neprijateljima. Zasluge Akademika Burovića su velike, jako velike i izuzetne. Iz knjige u knjigu one postaju sve veće, jer ovaj Akademik, kao retko ko, ono što piše zastupa i praktično u svom svakodnevnom životu, ne obzirući se na kuršume koji mu pište pored ušiju, ne zato što je besmrtan, već zato što je svestan da bez sudnjeg dana nema smrti.

Pod naslovom RESULBEGOVIĆI – PORODIČNA ISTORIJA ova je knjiga po prvi put objavljena 1994. godine, znači u jeku bratoubilačkog rata u Bosni i Hercegovini. Godine 2008, dopunjena granom Burovića i ažornirana novim dokumentima, Akademik je objavljuje po drugi put, a pod naslovom BUROVIĆI – PORODIČNA ISTORIJA. Sada, i oni koji su se suprotstavili prvom izdanju, uzimaju ga na telefom i kažu mu: “Nedostiživ ste!” U redakciji lista TABLOID, u Beogradu, rekoše mu: “Fenomenalno!” I pored toga knjiga se pokriva ćutnjom, kako od njegovih albanskih neprijatelja, tako i od jugoslovenskih titoističkih i fundamentalističkih neprijatelja, koji – u savezu sa albanskim – nema tog zločina i svinjarije koju ne čine protiv njega. Snažno pero akademika, prof. dr Kaplana Burovića, iz knjige u knjigu, demaskiralo je i jedne i druge onako kako im to do danas još niko nije učinio to. Zato ova knjiga, pored već istaknute važnosti, ima i puno drugih značajnih odlika, koje se preko jednog ovakvog kratkog prikaza ne mogu istaći.

Luka TOMOVIĆ

Nominacije za nagradu Albert Goldstein

Nominacije za nagradu Albert Goldstein

Austrijski kulturni forum raspisao je Nagradu Albert Goldstein za promicanje suvremene austrijske književnosti i priopćio da se nominacije mogu predati najkasnije do 15. travnja, a odluka će biti objavljena u svibnju ove godine.

Riječ je o jednokratnoj i direktnoj potpori za promicanje nakladništva, odnosno za objavljivanje jednoga suvremenog austrijskog naslova – proznog djela ili poezije, u iznosu od dvije i pol tisuće eura.

Nominacije uključuju prijedlog jednoga naslova, kratki opis projekta, bibliografiju austrijskog autora ili autorice, kao i financijski plan i imenovanje prevoditelja ili prevoditeljice, a trebaju se predati Austrijskom kulturnom forumu najkasnije do 15. travnja 2010. na adresu Gundulićeva 3, 10 000 Zagreb, ili na e-mail: literatur@kulturforum-zagreb.org te u kopiji putem pošte.

Nagrada je utemeljena u počast i sjećanje na hrvatskog izdavača, urednika, pisca i prevoditelja Alberta Goldsteina, preminuloga 2007.

Prvi put je dodijeljena 2008. i to nakladničkoj kući AGM za objavljivanje hrvatskoga prijevoda romana autorice Angelike Reitzer ‚Svijetli predjeli‘ (‚Taghelle Gegend‘), koji je bio predstavljen u Puli u okviru međunarodnoga sajma knjiga ‚Sa(n)jam knjige‘.

Odluka o dodijeli novčane potpore bit će objavljena u svibnju 2010., rok predaje rukopisa je 1. kolovoza, a naslov mora biti objavljen do kraja listopada ove godine. Novčana potpora bit će isplaćena nakon predočenja rukopisa.

Dodaje se da će Austrijski kulturni forum dodatno financirati i organizirati, zajedno s nakladnikom, austrijskom autoru ili autorici nagrađenog djela prezentaciju u Hrvatskoj.

Konkurs Gradske knjižnice
Evropski centar za kulturu i debatu “GRAD” 26. januara započinje sa književnim programom pod nazivom “Gradska knjižnica” u okviru kog objavljuje konkurs za kratku priču na temu “Gradske priče”, a izbor najboljih priča će krajem godine biti objavljen u zbirci sa istoimenim nazivom. Konkurs je regionalnog karaktera, tako da će se uzimati u obzir priče sa prostora Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Srbije.
Stručni žiri će se takođe sastojati od eminentnih pisaca i književnih kritičara iz Srbije i iz regiona, a sam konkurs će trajati do kraja juna 2010. godine.

Priče slati na knjiznica@culturalfront.net

Priča može da sadrži do 15.000 karaktera, ( tj. do sedam strana).

LAPIS HISTRIAE 2010
11. MEĐUNARODNI POGRANIČNI SUSRETI FORUM TOMIZZA (Trst-Kopar-Umag, 26.-29. 5. 2010.)

objavljuje

MEĐUNARODNI KNJIŽEVNI NATJEČAJ LAPIS HISTRIAE 2010
za kratku prozu na temu: Status quo… vadis? Perspektive (multi)kulturalnog aktivizma: što ostaje nakon što se svjetla pozornice ugase?

KRITERIJI NATJEČAJA:
1. tekst mora biti izvoran i neobjavljen

2. ne smije biti dulji od 15 kartica (21.750 znakova)

3. u obzir dolaze svi jezici (i dijalekti!) naše regije

4. autori se natječu isključivo s jednim radom

5. najbolji rad bit će nagrađen simboličnim artefaktom LAPIS HISTRIAE, te novčanom nagradom u iznosu od 1.000,00 eura

6. stručni ocjenjivački odbor broji tri člana

7. ocjenjivački odbor zadržava pravo ne dodijeliti nagradu

8. rok slanja tekstova je: 17. 04. 2010.

9. tekstu treba priložiti osobne podatke (adresu, broj telefona, e-mail, kratku biografiju s godinom rođenja)

10. radovi, otisnuti u 4 primjerka, šalju se poštom na adresu: Gradska knjižnica Umag, Trgovačka 6, 52470 Umag, Hrvatska, s naznakom za LAPIS HISTRIAE, i dodatno na e-mail: lapis@gku-bcu.hr

11. radovi koji ne budu stigli na obje adrese neće moći ući u konkurenciju

12. autori ustupaju pravo na objavljivanje njihovog teksta Gradskoj knjižnici Umag; dvanaest radova po izboru žirija bit će objavljeno u Zborniku Lapis Histriae 2010 krajem godine

13. nagrada će se svečano dodijeliti autoru pobjedničkog rada na 11. Forumu Tomizza, u Umagu, 28. 5. 2010. godine

Dodatne informacije:
Gradska knjižnica Umag (lapis@gku-bcu.hr, www.forumtomizza.com; +385/52/721-561)

KNJIŽEVNI KLUB “MIROSLAV MIKA ANTIĆ” IZ INĐIJE RASPISUJE.

KNJIŽEVNI KLUB “MIROSLAV MIKA ANTIĆ” IZ INĐIJE RASPISUJE.

21. MEĐUNARODNI PESNIČKI KONKURS “GARAVI SOKAK”, INĐIJA 2010.
USLOVI KONKURSA:
– Poslati tri pesme u tri primerka, dužine od 12 do 24 reda, teme slobodne. Pesme potpisati imenom i prezimenom, navesti tačnu adresu stanovanja, brojeve telefona i elektronsku adresu ukoliko je imate.
– Pesme mogu biti na srpskom, hrvatskom i bošnjačkom jeziku, a u koliko stvarate na drugim jezicima, uz orginal poslati prevod na jedan od navedenih jezika.
– Obavezna kraća biografija autora.
Konkurs traje od 20. februara do 30. maja 2010. godine, a pesme slati na adresu:
Zlatomir Borovnica

(za konkurs)
ulica Kneza Lazara 14/25
22320 Inđija, Srbija.

Ili elektronskom poštom na adresu:

zlatomir_borovnica@vektor.net

U koliko šaljete elektronskim putem, dovoljno je slati u jednom primerku, umnožavamo sami. (ŠIFRA NIJE POTREBNA).
Telefoni – fiksni: +381/22-551-347 — mobilni: +381/63-1055-199

Pravo učešća imaju svi autori stariji od 14 godina.
Manifestacija će se održati polovinom septembra 2010. godine kada će biti
и promoлisan zbornik koji će se štampati od prispelih i odabranih radova. На манифестацију ћемо позвати до 70 аутора заступљених у зборнику. Tačan datum i vreme održavanja manifestacije ćemo Vam blagovremeno javiti. Radovi poslati na konkurs se ne vraćaju, a za objavljene radove se ne plaća honorar.


Sa poštovanjem,
Zlatomir Borovnica
, predsednik

Za Vas, Tatjana Debeljački

20.02.2010.

Appeal to the Serbian public occasion called: Resolution on Srebrenica

http://www.dverisrpske.com/tekst/1780264

..“..We urge the government to abandon this suicidal ideas, and the Serbian public to raise and defend their dignity and right to the future of the Serbian people and state.“

Appeal to the Serbian public occasion called: Resolution on Srebrenica

Regarding the current initiatives of the President Tadic in connection with the adoption of the Resolution on Srebrenica by the Serbian Parliament, in the name of the future of our children and our country, we address the Serbian public with the following appeal:

We believe that the condemnation of all crimes, including the crimes of war, is needed and necessary. However, the extraction of a single case from the many wars in the Balkans in the 20th century and its transformation into anti-Serb mythical symbol, out of which is not allowed to learn any circumstances, nor the exact number of people who are killed, nor any information outside the officially imposed version of events, says that these facts are not hidden behind the need for condemnation of crimes, but behind the most banal politicization – even worse than manipulation of all human victims.

Acceptance of the “historical truth” of those who 1995th and 1999. bombed our nation and the adoption of a special resolution on Srebrenica represent a large and irreparable mistake. Adoption of this resolution will mean an attack on the survival of Republic Srpska , undermining its current struggle for the future and the slap of more than 30,000 Serbs died during its creation. We remind that such a unique idea condemned those who the most elagable to vote: all representatives of the Serbian people in Republic of Srpska.

And not only that: Resolution creating a long-term mortgage of the political state of Serbia and the entire Serbian people, which is also in the Hague Tribunal imposes criminal identity, and this coordinated action prevents any future struggle for national interests in the region and world at large.

There is no single reason for the Serbian Parliament to adopt this resolution and thus put shame on our entire state and the current generation of its inhabitants. We warn all the people that such a resolution to be voted will remain the eternal shame of its registered name.

Even in the history did not happen to a people afflicted by their victims and their national dignity. In particular it should not make people go over, which is the 20th century made, a repeats of the genocide who are still silent, and instead of historical memory and the prevention of genocide become the foundation of the official foreign policy of Serbia, our rulers plan to its own people deleted from history. We urge the government to abandon this suicidal ideas, and the Serbian public to raise and defend their dignity and right to the future of the Serbian people and state.

22.januar 2010th

U okviru dobrotvorne akcije „pomozimo Djrudjici“ koju organizuje Udruženje žena Sunce igramo komediju Edukovana žena.

U okviru dobrotvorne akcije „pomozimo Djrudjici“ koju organizuje Udruženje žena Sunce igramo komediju Edukovana žena.

Posle predstave zabavljaće vas orkestar RASPUĆIN

13. marta u 20 časova

Hotel Winkelried

Landstrasse 36

Wettingen

Rezerervacije na tel: 076 451 16 90

E-mail: frauenverein_sonne@yahoo.de

Komedija u dva čina Edukovana žena

Gastarbajter Đuro nakon više godina provedenih u pečalbi dovodi suprugu Anđu u Švajcarsku. Dugotrajna razdvojenost je uslovila drugačiji razvoj dvoje supružnika. Dok se Đuro, ni moralno ni mentalno, nije pomerio od onog trenutka kada je spakovao kofere i otišao na zapad, Anđa se iz seljanke preobrazila u malograđanku, jer se, kako sama kaže, edukovala. Andja po svaku cenu želi da zaradi novac, pa uz pomoć komšinice Dane ulazi u ilegalan posao prodaje pegli, koji se svodi na varanje kupaca…

Lica:
Djuro (muž) Mićo Mihajlović
Anđa (supruga) Gordana Randjelović
Dana (komšinica) Kristina Milovanović

Autor: Miodrag Lukić
Ton i rasveta: Laza Paču
Režija: Gordana Ranđelović

Ulaz za ovo vece kosta 30 franaka i cela suma namenjena je za operaciju i lecenje Djurdjici Kovacevic.

Miodrag Lukic

www.pozoristeduga.com

Angesichts der Finanzkrise in Griechenland

Newsletter vom 02.03.2010 – Das Ende der Souveränität (III)

ATHEN/BERLIN (Eigener Bericht) – Angesichts der Finanzkrise in
Griechenland ziehen Regierungsberater in Berlin neue Einschränkungen
der Souveränität von EU-Mitgliedstaaten in Betracht. Man müsse
diskutieren, „ob und wie ein frühzeitigerer Durchgriff auf die
nationale Fiskalpolitik möglich sein sollte“, fordert die Stiftung
Wissenschaft und Politik in einer aktuellen Analyse. Hintergrund sind
Schwierigkeiten, die Lage in Griechenland unter Kontrolle zu bekommen.
Am gestrigen Montag hat die Athener Regierung Brüssel neue Einschnitte
bei den Löhnen und weitere Steuererhöhungen zugesagt; es gilt
allerdings als ungewiss, ob die drastischen Maßnahmen ausreichen, um
deutsche Finanzhilfen an Griechenland zu vermeiden. Berlin zieht
inzwischen in Betracht, das Land in den Staatsbankrott stürzen zu
lassen. Die Auswirkungen seien wahrscheinlich „nur wenig gravierender“
als die Folgen der Insolvenz von General Motors im vergangenen Jahr,
schreibt die Stiftung Wissenschaft und Politik. Gegen die deutsche
Wirtschaftsdominanz werden in Griechenland bereits seit einiger Zeit
Proteste laut. Medien warnen nun vor einer „absoluten Kontrolle der
Deutschen“ über die griechischen Staatsfinanzen.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57751

Za svaku pohvalan rad srba iz Slovenije > *Српско друштво Задужбина + > > Фондација За српски Космет*

*ИСПОРУЧЕНА 7. ДОНАЦИЈА*   (25.2.2010-26.2.2010)
>
> Помаже Бог драга браћо и сестре!
>
> Обавештавамо Вас да је у четвртак, 25.2.2010
> и у петак, 26.2.2010
> испоручена, по седми пут, помоћ нашој
> браћи на Космету, тачније у селу
> Видању код Клине и у Косовској Витини.
>
> Са прикупљеним средствима у висини од
> *5.010* еура, успели смо да помогнемо
> Народну кухињу у селу Врбовац, која
> дневно дели оброке за преко 180
> корисника, оних најугроженијих из
> витинске општине, који без тога оброка
> буквално не би могли да преживе. За
> потребе народне кухиње овај пут смо
> наменили *1.260* еура за набавку потребних
> намирница.
>
> Поред Народне кухиње успели смо да са
> нашим скромним средствима обрадујемо
> сву витинску децу до 18 година старости,
> њих 22-оје, са износима од
> *100*евра по детету, као и сву децу из села
> Видање крај Клине, где смо
> обишли
> основну школу >>Радош Тошић<<, у којој
> учитељи и ученици раде у немогућим
> условима, без најосновнијих
> потрепштина. За време наше посете школа је била
> и без воде и струје. Школа иначе делује у
> једној приватној кући, јер
> наставници нису хтели да се повинују
> окупаторској власти и наметању
> шиптарског наставног програма, тако да
> су били већ неколико пута изложени
> малтретирању и претњама шиптарске
> полиције. Свим ученицима те школе (њих 14)
> смо поделили помоћ у износу од *50* еура, а
> нисмо заборавили ни њихову браћу
> и сестре који похађају средње школе у
> Косовској Митровици (њих троје), тако
> да смо и њих помогли са истим износом.
> Поред финансијске помоћи сва поменута
> деца и у Видању и у Косовској Витини су
> добила скромне пакетиће, које нам је
> даровала наша православна црква у
> Љубљани, а подељено је и нешто гардеробе и
> обуће.
>
> У селу Видању смо обишли и породицу
> Гојковић, која је протерана из Пећи, где
> им је спаљено све што су имали, и која
> живи у веома тешким условима, али
> која ни једног тренутка није клонула
> духом и поред свих болести и недаћа
> које су снашле чланове ове скромне
> породице. Поред нашег прилога поменутој
> породици у висини од 200 еура, провели смо
> неколико пријатних сати у дружењу
> са њима, те им се још једном захваљујемо
> на гостопримству.
>
> На том путу смо обишли и Манастир
> Будисавци, задужбину Свете Јелене Дечанске
> из 14.века, који се налази на 7км од Клине и
> у којем тренутно обитава 5
> старих, али вредних и непоколебљивих
> монахиња. Поред пријатног разговора и
> упознавања са историјом самог манастира
> сестринству смо оставили симболичан
> прилог у износу од 100 еура, који ће им,
> надамо се, добро доћи за буквално
> преживљавање. Манастир Будисавци је
> иначе у непријатељском окружењу, тако да
> је опасан бодљикавом жицом и стално га
> чувају припадници словеначког и
> мађарског састава кфора. Треба исто
> напоменути да је за време рата на Косову
> и Метохији из овог манастира отет монах,
> о.Стефан и да је касније нађено
> тело овог новомученика без главе.
>
> На нашем путу смо посетили и Манастир
> Светих Архангела крај царског
> Призрена, где смо такође симболично
> уградили нас и све наше приложнике и у
> ову светињу, задужбину Цара Душана из
> 14.века, која је вековима преживљавала
> разне недаће, које је ни у задњем рату
> нису заобишле, а један монах,
> о.Харитон, је и свој живот дао за нашу
> веру и за наш род. Овај Новомученик
> је пострадао после дуготрајног мучења
> од стране шиптарских терориста, исто
> тако као и о.Стефану из Будисаваца,
> нађено је Његово тело без главе.
>
> Пошто је манастир тренутно у фази
> прикупљања средстава за обнову старог
> конака и цркве, оставили смо братству
> манастира прилог у износу од 400 еура.
> Овом приликом се и Њима захваљујемо на
> гостопримству и исказаној братској
> љубави.
>
> Сваки наш одлазак на Свету српску земљу
> је и једно мало ходочашће, зато смо
> и овај пут посетили две православне
> светиње, манастир Високи Дечани на ободу
> града Дечана, као и манастир Раковица у
> Београду где смо присуствовали
> недељној литургији и где смо се помолили
> на гробу нашег Блаженопочившег
> Патријарха Павла. У једној од највећих
> наших светиња смо присуствовали
> молебном канону посвећеном Светом Краљу
> Стефану Дечанском, када се уједно и
> отвара ћивот са његовим чудотворним
> моштима и тај осећај среће је тешко
> описати речима. Искористили смо и
> прилику да обиђемо и највећи православни
> храм на Балкану, Храм Светог Саве на
> Врачару где смо упалили свеће на месту
> где су Турци спалили Његове мошти у нади
> да ће уништити његов дух у народу
> српском, али су га тиме само ојачали, што
> потрђује и импозантност ове
> светиње, као и број људи који је походи
> са свих страна света како би узнео
> молитву нашем највећем светитељу, за
> спас нашег српског рода, као и свих
> православних хришћана свуда.
>
> Преносимо свима Вама, који сте нам
> помогли да ова идеја заживи и да се
> реализује, поздраве од нашег народа на
> Космету, који живи у најгорим мукама,
> али и поред тога опстаје на својим
> вековним огњиштима, и који дају свима
> нама пример како треба да истрајемо у
> свему што радимо!
> Награда за наш труд је у небројеним
> осмесима наше деце, и у искреној
> захвалности наших људи доле, који су
> захвални не зато што смо ми њима донели
> финансијску помоћ, него зато што их
> нисмо заборавили и што су успели макар
> за тренутак да забораве на то у каквим
> условима живе и у каквом окружењу!
> Нама, браћо и сестре, не преостаје ништа
> друго него да радимо, да помажемо,
> на било који начин, наш народ, ма где се
> он налазио, и да се сви заједно,
> најискреније, молимо Богу за спас нашег
> рода и наше вере!
>
> Прошло је скоро две године од званичног
> почетка рада Фондације „За српски
> Космет“, које се налази у оквиру Српског
> друштва >>Задужбина<< тако да би
> искористили ову прилику и да Вас све
> обавестимо, да смо за то време успели
> седам пута да организовано посетимо
> нашу браћу на Космету, тачније у
> Косовској Витини и витинским селима, а
> овај пут смо уз Божију помоћ и ваше
> прилоге успели да помогнемо још једну
> енклаву, село Видање крај Клине, као и
> да помогнемо још неколико православних
> светиња, помагањем манастира
> Драганац, затим манастира Високи Дечани,
> а овај пут и манастира Будисавци,
> као и манастира Архангели. До сада смо
> успели све укупно да поделимо помоћ у
> износу од *23.290* еура. Мислимо да је то
> велики успех, али и да имамо Ми,
> Срби у Словенији, а и шире, капацитета и
> за много више. Ми се нећемо
> предавати, а немојте ни Ви! Захваљујемо и
> свим добрим и национално
> освешћеним људима из Словеније,
> Холандије, Србије, Републике Српске и
> Италије који су са својим донацијама
> уплаћеним код наших активиста или
> директно на наш трансакцијски рачун,
> допринели успеху ове хуманитарне
> акције.
>
> Све слике, као и снимак, можете да
> погледате на нашем сајту у наредним
> данима: www.sd-zaduzbina.com
>
> НЕМА ПРЕДАЈЕ!
>
>
> *Српско друштво Задужбина +
>
> Фондација За српски Космет*
>
> —
> http://www.sd-zaduzbina.com/