„Protiv koga Srbi sa Kosmeta treba da se bore? Protiv siptara, Amerike/NATO- a ili Tadiceve vlade? B.“

27 02 2010
Питали сте:
„Protiv koga Srbi sa Kosmeta treba da se bore? Protiv siptara, Amerike/NATO- a ili Tadiceve vlade? B.“
Мој импровизовани, кратак, одговор гласи:
1.    Срби и Р. Србија морају да се боре за своја права: слободу, независност, самосталност, територијалну целину и поштовање Р. Србије одређене њеним Уставом, засновано на истини.
2.    Срби и сви њихови пријатељи, пре свега сви држављани Р. Србије као оснвни носилац  уставности законитости Р. Србије, треба без даљег одлагања да:
а.    разреше председника Тадића функције и положаја председника Р. Србије (додатак чије је потписивање у току),
б.   разреше Владу,
в.   разреше Народну скупштину
мирнодопски потписивањем захтева за опште изборе (од општинских до парламентарних и председничких избора), јер су на противуставан начин дошли на власт и њу противуставно непрекидно извршавају.
3.  На изборима треба држављани Р. Србије да изаберу људе који својим досадашњим животом, радом, својим знањем и својим способностима, својом приврженођћу Србском народу, његовим пријатељима и Р. Србији дају највеће гаранције да ће оправдати народно поверење за:
– политичко, државно, економско, финансијско, културно, војно, образовно, еколошко, и здравствено ослобађање Србског народа и Р. Србије почевши од Срба на Косову и Метохији, и од Косова и Метохије.
4.  Молба свим државама с којима Р. Србија има сада дипломатске односе, а за које њихови представници изјављују да признају окупаторку противуставну „Државу `Косова` “ да у року од три месеца обавесте председник Р. Србије да ли признају Р. Србију одређену њеним Уставом, и ако је признају да то потврде делом тако што ће имати само једну амбасаду на територији Р. Србије одређену њеним Уставом и помоћи Р. Србији да мирнодопски успостави свој суверенитет и слободу свих својих држављана на Косову и Метохији.
5.    Прекид дипломатских односа са сваком државом која после истека тог рока не признаје Р. Србију одређену њеним Уставом.
6.  Продубљавање и развој пријатељских државних, економских, финансијских, војних, културних, образовних, еколошких, здравствених и туристичких односа са сваком државом која признаје Р. Србију одређену њеним Уставом и једнака права Србском народу као и свим другим југословенским народима на територији СФРЈ, која поштује истину о Србском народу и његове националне вредности.
Љубомир Т. Грујић

ЕВРОПСКА АМБИЦИЈА ПРЕКО ДРЖАВЕ И НАРОДА

Господин Борис ТАДИЋ, Председник Р. Србије

Народна канцеларија Председника Републике

Масарикова 5/VI

11000 Beograd

Ваша екселенцијо господине председниче Републике ТАДИЋУ

ЕВРОПСКА АМБИЦИЈА ПРЕКО ДРЖАВЕ И НАРОДА

У В О Д

На основу Устава Р. Србије (1. става  Члан 56 Устава [1]) упућујемо Вам ово отворено писмо и тражимо од Вас да на њега јавно одговорите.

Непрекидно понављање у вестима да је он био о свему обавештаван већ годинама и да се о све опомене оглушивао, те да зато мора да буде уклоњен с положаја управљања нам је стварало осећај да то говоре о Вама. Када се усредсредисмо, чусмо да говоре о владики АРТЕМИЈУ.

Према вестима, државне службе већ годинама знају за малверзације архимандрита Симеона ВИЛОВСКОГ, игумана манастира Бањске,  секретара и заменика владике АРТЕМИЈА, као и досадашњег члана Епархијског управног одбора Предрага СУБОТИЧКОГ. Зашто је тек сада поднета кривична пријава Вишем тужилаштву против њих? Вести нас прецизно и јасно обавештавају да је ВИЛОВСКИ увече у петак 12. фебруара побегао из Грачанице у Македонију. Зашто наши државни органи нису спречили његов бег?

Господине председниче ТАДИЋУ, задатак одговарајућих служби наше државе, којима руководи наша Влада, је да спречи развој малверзација и да спречи кривотворце да напусте Србију. Ово су текући примери њене неуспешности у томе. Ви сте одредили мандатора за председника Владе. Ви сте (противуставно) председник и Демократске странке. Већина чланова Владе је из ње. Влада ради по Вашим упутствима и одговорна је Вама као заштитнику Устава и закона, и као врховном команданту Војске Србије.

Можете ли критеријуме примењене на владику АРТЕМИЈА да примените на себе самог?

Јер, ако је владика АРТЕМИЈЕ одговоран за незаконит рад ВИЛОВСКОГ и СУБОТИЧКОГ и ако је зато, и зато што их у томе није спречио, неспособан да управља Рашко – призренску и Косовско – метохијску епархију, онда је јасно да сте Ви још одговорнији за наведене пропусте државних органа и да сте Ви још неспособнији да будете председник Р. Србије него владика АРТЕМИЈЕ да води епархију.

Ми Вас молимо, предлажемо Вам, тражимо од Вас, да Ви сами на себе применити исте те критеријуме који се примењују на владику Артемија. Ми ово Вама саветујемо добронамерно, јер мислимо да је тако много боље и за Вас и за све држављане Р. Србије, за Р. Србију и цео Србски народ, него да се скупљани гнев у појединим деловима народа сједини и Вас потопи.

Тврди се да се владика АРТЕМИЈЕ оглушавао о сва обавештења о незаконитом раду својих сарадника, да их није надгледао, да је зато неспособан да управља епархију и да је стога уклоњен. То нас приморава да и Вас и нашу јавност подсетимо у даљем тексту како се Ви, господине председниче ТАДИЋУ, оглушавате о све молбе, апеле, обавештења, упозорења, предлоге да прекинете своје непрекидно јавно кршење Устава Р. Србије.

Ако Ви, господине председниче ТАДИЋУ, знате да постоји већи државни криминал од непрекидног јавног кршења Устава од стране Председника државе, молимо Вас да о томе обавестите јавност.

Такође Вас молимо да јавно објасните да ли Ви мислите да држављани морају да поштују Устав, закон, и Вас као председника Р. Србије, када Ви личним деловањем дајете пример њихових непоштовања?

Спомињући владику АРТЕМИЈА правда и истина нас обавезују да завршимо с кратким поређењима.

Владика АРТЕМИЈЕ се није огрешио ни о Устав ни о закон.

Ви непрекидно кршите Устав и стално се оглушујете о све молбе и упозорења да то не чините, на шта Вас даље подсећамо.

Владика АРТЕМИЈЕ по цену свог живота голорук, без државне подршке и помоћи, штити србске светиње и Србски народ од окупаторских злодела и злочина.

Ви као председник Републике, те и као врховни командант Војске Србије, нисте се ефикасно ангажовали за њихову одбрану.

Окупаторски злотвори су уништили преко 150 србских цркава и манастира, опљачкали србске домове, распродали приватна, црквена и заједничка имања, добра и природна богатства, опоганили србска гробља, прогнали преко 250 000 невиних Србкиња и Срба с Косова и Метохије, живим су људима вадили органе ради продаје за набавку оружја против Србског народа и Р. Србије, шире лажи о Србском народу и распирују неосновану мржњу против њега. Владика АРТЕМИЈЕ одбија да окупатори невешто, грешно и неправославно обнављају светосавске србске духовне светиње.

Ви сте спремни да преговарате с поробљивачима Србског народа, с окупаторима србске постојбине.

Владика АРТЕМИЈЕ даје првенство истини, слободи  и јединству Србског народа, Косова и Метохије те и целе Србије, над срљањем у жезла Европске Уније.

Ви по сваку цену настојите да остварите своју европску амбицију. Односите се према Р. Србији онако како се Стипе МЕСИЋ односио према СФР Југославији. Распарчавате Р. Србију и својевољно је учлањујете у друштво држава, чије власти понижавају Србски народ његовим демонизовањем користећи лажи, које су спроводиле осам година неоправдане исцрпљујуће санкције против Р. Србије и својим оружаним снагама учествовале у свеопштем људском, духовном, еколошком, индустријском, моралном и материјалном разарању Р. Србије. Даље Вас подсећамо на то.

Владика АРТЕМИЈЕ се бори за поштовање Србског народа и за истину о њему.

Ви се извињавате онима који су се страшно огрешили о Србски народ и о Р. Србију. Даље следи.

УКАЗИВАЊА ВАМА О ВАШЕМ РАДУ И ВАШЕ ОГЛУШАВАЊЕ

Ви сте били добронамерно упозорени да не прихватате државне функције ако не можете или нисте спремни да их извршавате по Уставу [2].

Вама је био поднет захтев [3] ради одбране и заштите Републике Србије и њених држављана, да редовном Међународном суду у Хагу поднесете у име Р. Србије тужбе против: М. Ахтисарија, А, Чекуа, Х. Тачија, Х. Солане, У. Џ. Клинтона, Т. Блера, и К. дел Понте за злодела и злочине против Р. Србије и Србског народа. Ви сте се о то поптуно оглушили, а Ви сада представљате Р. Србију (Члан 112, т. 1. Устава Р. Србије). Уместо да сте прихватили захтев, Ви сте издвојили један злочин у Сребреници из целог низа злочина на територији СФРЈ са налогом Народној скупштини  да се изјасни само о њему.

Генерални секретар господин Бранко РАДУЈКО је обавестио [4] да се Ви захваљујете «за упућене предлоге, захтеве и сугестије» и да ћете их, са својим сарадницима, «размотрити са потребном пажњом, а у складу са уставним надлежностима председника Републике.», да Ви извршавате «своје надлежности у складу с одредбама Устава Републике Србије и законима Републике Србије», и да Ви предузимате «све што је» у Вашој «моћи да се заштите национални интереси Републике Србије».

Ви сте прихватили да учествујете у другом кругу неуставних председничких избора (Преамбула, Чланови 12, 21 и 52 Устава), приступили сте полагању Председничке заклетве упркос томе што сте као тадашњи Председник Републике били посебно (Председничком заклетвом) обавезни да штитите уставност и законитост, и упркос томе што сте на време били писмено и јавно обавештени да су избори били расписани и спровођени неуставно [5] – [22]. Уставни суд у свом Закључку [23]  и у свом Решењу [24] није оповргао неуставност Вашег избора и инаугурисања за председника Републике.

Вама је указивано [20], [25] – [32] да истовремено држите функције и положаје Председника Републике и председника политичке (Демократске) странке, упркос Вашој положеној Председничкој заклетви, чиме непрекидно кршите Устав (Чланови 6, 19, 23, 25, 2. став Члана 52, и Чланови 111 до 115 Устава). Ви то непрестано чините од свог избора, и сада. Уставни суд у свом Закључку [23]  није оповргао неуставност Вашег истовременог статуса председника Републике и председника Демократске странке.

Ви сте били обавештени [32] још у току пријављивања изборних листи да сте противуставно носилац једне изборне листе („За европску Србију – Борис Тадић“). Упркос том благовременом обавештењу [32] Ви се нисте повукли. Ви сте, под Председничком заклетвом заштите Устава и закона, прихватили да противуставно будете носилац изборне листе. Ви сте чак били врло активни у предизборној кампањи у току општих избора за изборну листу „За европску Србију – Борис Тадић“. Били сте обавештени још у процесу избора [32] – [36] да је противуставно такво Ваше јавно ангажовање. То Вам је Уставом забрањено (Чланови 6, 19, 23, 25, 2. став Члана 52, и Чланови 111 до 115 Устава). Тиме сте ауторитетом председника Републике остварили неоспоран битан, одлучујући, утицај на остале државне органе, на средства јавног обавештавања, политичке странке, и на бираче, стварајући утисак да су избори организовани и спроведени по Уставу.

Републичка изборна комисија није оповргла неуставност изборне листе „За европску Србију – Борис Тадић“ [37]. Она је одбила Приговор [32] јер је неблаговремен пошто је рок од 24 часа (!) за подношење приговора истицао 21. марта, а Приговор је поднет 24. марта док је још увек трајао процес примања изборних листи. У својој Пресуди [38] Врховни суд Србије није оповргнуо неуставност изборне листе „За европску Србију – Борис Тадић“. Ни Уставни суд у свом Решењу [24] и у својим документима [39] – [41] није оповргнуо противуставност те изборне листе.

Републичка изборна комисија, Врховни суд Србије и Уставни суд нису оповргли да је садашња власт противуставна. Они нису ни разматрали питање уставности те изборне листе. Они су се усредсредили на изналажење процедуралног пропуста у закашњењу да се поднесе приговор Републичкој изборној комисији. Вама је то довољно да сматрате да можете да будете председник Р. Србије.

Опште изборе сте учинили противуставним. Конституисање Народне скупштине и избор Владе сте учинили противуставним. Учинили сте да су све Ваше и њихове одлуке, уредбе и закони неуставни. Дезавуисали сте себе да можете с уставним правом да будете председник Р. Србије и да је представљате. Вама све то до сада није било важно. Зато народ  и будућа власт имају пуно право да пониште све ваше одредбе, законе, све ваше ставове, сва ваша иступања и све преузете обавезе у име народа и Р. Србије.

Ви потпуно ниподштавате и најновија упозорења [42] – [46]  на Ваше противуставно деловање, извршавање функције и обављање дужности председника Републике, и молбе да то прекинете подношењем своје неопозиве оставке [22], [25]. Јасно је да Вас, нажалост, ни један меродаван државни орган не спречава да противуставно обављате функције председника Р. Србије.

Уставни суд [39] – [41] није оповргао неуставност Вашег рада и деловања.

Ви нас засипате својим изјавама да Србија никада неће признати противуставно прокламовану тзв. „државу Косова“. Те Ваше речи нису потврђене Вашим деловањем. Ваш рад их оповргава. Ви сте се оглушили не само о молбе и предлоге [47], [48]  да заштитие свим законитим и уставним средствима народ и целовитост Р. Србије, већ сте по том питању остали потпуно пасивни као врховни командант Војске Србије.

Својим радом исказујете непоштовање Резолуције 1244 Уједињених Нација [25], [29], [31], [42]. Споразумом да прихватате ЕУЛЕКС делујете супротно њој и Уставу. То чините уместо да активно примењујете уставне одредбе и права дата Р. Србији Резолуцијом 1244 у заштити Косова и Метохије, свих држављана Р. Србије на Косову и Метохије, као што Вам је било предлагано [47], [48].

ВАША ЕВРОПСКА АМБИЦИЈА

Јесте ли свесни колико је безпримерно конструисање лажи против Срба да би се на њима изградило демонизовање Србског народа и Р. Србије у Европској Унији, какво нисмо доживели ни под Хитлеровом фашистичком окупацијом? Ако нисте свесни, како можете да будете председник Р. Србије? Ако сте свесни, како онда можете да  тражите пријем Р. Србије у Европску Унију пре него што њене власти изнесу истину о догађајима на тлу СФРЈ од 1990. год. до данас, о свим југословенским народима и националним мањинама, пре него што изнесу истину о Србском народу и Р. Србији, пре него што све државе чланице Европске Уније признају и поштују Р. Србију одређену њеним Уставом?

Ви ниподаштавате чињеницу да су водеће државе чланице, оснивачице, Европске Уније, не само спроводиле осам година неоправдане санкције против Р. Србије, већ су својим оружаним снагама учествовале у НАТО агресији на Р. Србију 1999. године. Оне су тиме издале резултате Другог Светског Рата, које су извојевали њихови, амерички, руски и многи други совјетски, и наши, војници и борци, војни команданти и државници. Они су тиме погазили основне европске вредности: право на поштен живот у миру, право на слободу, право на равноправност људи, народа и држава.

Државе чланице Европске Уније и она у целини у односу према Р. Србији и Србском народу делују супротно основним европским вредностима и супротно Преамбули и члановима 1, 3, 13 (1. став), 16 (1. став), 18 (1. став), 19, 23 (1. став), 25, 26 (1. став), 27 (1. став) Устава Р. Србије.

Садашње догађање с Грчком јасно показује како државе чланице Европске Уније губе своју сувереност. Учлањење Р. Србије повлачи суштинску промену статуса Р. Србије, чак и  ако би, и када буду, све државе чланице Европске Уније, и Унија у целини, признале и поштовале Устав Р. Србије те тиме и суверенитет Р. Србије над Косовом и Метохијом као нераскидивим делом њене територије.

Претходно изложено показује, на основу члана 307 Устава Р. Србије, да су једино њени држављани меродавни да одлуче референдумски да ли Р. Србија треба сада да постаје члан Европске Уније, и да ли сада треба да се подноси пријава за њено чланство у Европској Унији.

Ви сте то потпуно ниподаштавали својим самовољним подношењем пријаве Р. Србије за чланство у Европској Унији. Тако сте, упркос свим Вам раније поднетим молбама, апелима, предлозима да поштујете Устав, опет деловали противуставно с могућом катастрофалном последицом истапања државности Р. Србије, понижавања Србкиња и Срба, Србског народа, у Европској Унији.

ВАШ ОДНОС ПРЕМА ДРЖАВИ И НАРОДУ

Под Вашим председниковањем је извршена багателна распродаја заједничке (друштвене, државне) имовине и заједничких добара. Из идеолошких разлога је уништена војска Р. Србије, која је достојно оправдала улогу војног браниоца народа и државе 1999. године. Њени припадници су доведени у ситуацију да се на улици протестима боре за своја права. Р. Србија непрекидно позајмљује енормне износе новца, а истовремено се отпушта све већи број запослених. Домаћа индустрија је практично потпуно уништена, а пољопривредна производња је сведена на одржавање елементарне егзистенције.

Ви сте пре неколико година у Немачкој изјавили да Ваш народ треба да се ослободи митова, легенди и прошлости.

Ви сте се многима ван Србије извињавали.

Ви сте недавно, у Републици Српској, у оквиру прославе осамнаест година њеног постојања, изненада објавили да Скупштина Р. Србије треба да донесе „Декларацију о Сребреници“ која се многима неће допасти. Ваша изјава је требало да створи толико дубок шок у Србском народу да он неће моћи ништа друго да учини већ да призна да је урадио оно што није учинио, нити је икоме дозволио да чини у његово име то за шта га у Европској Унији оптужују лажима.

Нисте у Србији рекли, у својим изборним кампањама, да ћете то све да чините, и у чије име да то чините: у име Р. Србије као њен Председник, или у име Демократске странке као њен председник.

ВАШЕ ПРИЗНАВАЊЕ ПРОТИВУСТАВНЕ ОКУПАТОРСКЕ

„ДРЖАВЕ `КОСОВА`“

Упркос томе што Ви изјављујете да Р. Србија никада неће признати окупаторску противуставну „Дражаву `Косова`“ Ви прихватате да се у иностранству састанете с др Фатмиром СЕЈДИУОМ у његовом својству председника „УНМИК КОСОВА“. Ви тиме признајете да ,то што Ви називате „УНМИК КОСОВА“, више није део Р. Србије и признајете му државност прихватањем да разговарате с др Фатмиром СЕЈДИУОМ као председником „УНМИК КОСОВА“. Ви тиме делујете против Устава Р, Србије (Преамбула, Члан 1 –  Члан 3,Члан 8 – Члан 10, Члан 13, Члан 18, Члан 19, Члан 23 – Члан 27,Члан 58, Члан 59, Члан 82 – Члан 84, Члан 87 – Члан 90, Члан 97, Члан 98, т. 1 и т. 2 Члана 99, Председничка заклетва – Члан 114, Члан 139 повезан с последњим ставом Члана 112).

ВАША ОДЛУКА

Овим обраћањем Вам се исказује нада да ћете разумно, мудро и поштено да донесете једину исправну одлуку у складу с Уставом и начелима демократије:

Ваша неопозива оставка на функцију и положај председника Републике Србије.

У очекивању Вашег јавног одговора, с поштовањем председника Републике, потписници овог отвореног писма.

ПОТПИСНИЦИ

(Потписи с назнаком За писмо председнику Тадићу свој потпис: Име Презиме, Место, Држава ако није Р. Србија, и еадреса, се шаљу на lyubomir_gruyitch@yahoo.com .

  1. Др. Љубомир Т. ГРУЈИЋ, Џона Кенедија 31/15, 11070 Београд, lyubomir_gruyitch@yahoo.com
  2. Nenad Misic, Hisarska 20, 18400 Prokuplje, Srbija, nenadmisic@hotmail.com
  3. Зорка Медић Ристић, ул Пеђе Милосављевића 13, Београд, zorkamedic@gmail.com
  4. Dr. Desanka Krstich. 121 Howard Park Ave. Toronto, drdkrstich@rogers.com
  5. Radmilo Krstich. 121 Howard Park Ave. Toronto, drdkrstich@rogers.com
  6. Vesna Krstich. 121 Howard Park Ave. Toronto, drdkrstich@rogers.com
  7. Aleksandar  Krstich. 121 Howard Park Ave. Toronto, drdkrstich@rogers.com
  8. Djordje Krstich. 121 Howard Park Ave. Toronto, drdkrstich@rogers.com
  9. Djordje Petrovic, Toronto, Kanada, djordje.petrovic@rogers.com
  10. Aleksandar Polic, Jespersgatan 13, 214 45 Malmö – Sweden, alpoz2004@yahoo.se
    1. Љубиша Спасојевић, Булевар АВНОЈ-а 203, Нови Београд, printmax@eunet.rs
    2. Jovan Vuckovic, dipl. gradj. inz., Sanur, Bali, Indonezija, jovanvuc@yahoo.com
    3. Епископ Дамаскин Давидовић, б. западноевропски, Торонто, Канада,   bishopddd@hotmail.com
    4. Radmila Micic, Toronto, Kanada, mojisnovi011@yahoo.com
    5. Aleksandar Polic, drzavljanin Svedske. Jespersgatan 13, 214 45 Malmö – Sweden, alpoz2004@yahoo.se
    6. Mileta J. Solujic, 191 Torrey pines Dr., Toms River, NJ 08757, USA, srpska_borba@yahoo.com
    7. Kostić Mirjana,ul.Somborska 51/18,Niš, dragank3@gmail.com
    8. Kostić Dragan,ul.Somborska 51/18,Niš, dragank3@gmail.com
    9. Luka Dakic, 212-295 Dale cr. Waterloo,ON. N2J-3Y5, CANADA, LukaRanka@hotmail.com
    10. Ranka Dakic, 212-295 Dale cr. Waterloo,ON. N2J-3Y5, CANADA, LukaRanka@hotmail.com

.

.

.

КОМЕНТАРИ

  1. Љубомир Т. Грујић:

Молбу [20] господину председнику ТАДИЋУ да поднесе оставку је до сада на Интернету потписало 151 лице: http://www.thepetitionsite.com/petition/316140698 .

14. Радмила Мићић;

Косово је срце Србије!

  1. Љубомир Т. Грујић:

Јуче, у уторак, 23. фебруара 2010. године, сам примио Закључак (Број:  – 166/2008 од 22.2.2010.) Уставног суда донето на његовој седници одржаној 4. Фебруара 2010. године који гласи:

„Одбацује се предлог о забрани рада политичке странке „Демократске странке“, са седиштем у Београду“. (Видети [31])

У образложењу пише:

„ Одредбом члана 80. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07) прописано је да Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице на основу предлога Владе, Републичког јавног тужиоца или органа надлежног за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница.

Имајући у виду да је Законом о Уставном суду прописано да се поступак одлучивања о забрани рада политичке странке покреће на основу предлога Владе, Републичког јавног тужиоца или органа надлежног за упис у регистар политичких странака, Уставни суд је оценио да не постоје процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање у овом предмету, јер је предлог о забрани рада политичке странке поднет од стране неовлашћеног лица.

На основу изложеног, члана 36. Став 1. Тачка 49 закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07) и члана 82. став 2. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 24/08), Уставни суд је донео закључак као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА (округли печат)

Др Боса Ненадић, с.р.

ЗА ТАЧНОСТ ОТПРАВКА

Нечитак потпис у штамбиљу“

У овом документу Уставног суда се не наводи састав Већа суда које је донело Закључак. Из тог документа Уставног суда следи:

  1. Уставни суд није оповргнуо неуставни рад и деловање Демократске странке.
  2. Прогласио је држављанина Р. Србије неовлашћеним да поднесе предлог Уставном суду да оцени уставност рада једне политичке странке.
  3. Уставни суд се позива на Закон и Пословник.
  4. Уставни суд се не позива на следеће чланове Устава:

Члан 3, 1. став:

Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима.

Члан 21, 1. и 2. став:

Пред Уставом и законом сви су једнаки.

Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.

Члан 23, 1. став:

Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.

Члан 37, 1. став:

Свако лице има правну способност.

Члан 166, 1. став:

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.

Члан 168, 1. и 2. став:

Поступак за оцену уставности и законитости могу да покрену државни органи, органи територијалне аутономије или локалне самоуправе, као и најмање 25 народних посланика. Поступак може покренути и сам Уставни суд.

Свако правно и физичко лице има право на иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости.

Члан 194, 2. и 3. став:

Устав је највиши правни акт Републике Србије.

Сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом.

  1. Љубомир Т. Грујић преноси:

„Велики активиста“ износи на

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=8940&p=149510#p149510:

«Линколнова мудрост и Франклинов избор

Миодраг Зарковић свој коментар данас на НСПМ данас завршава цитатом приписаним Абрахаму Линколну:

„Можете цео свет да лажете неко време и можете некога да лажете све време, али не можете цео свет да лажете све време.“

Није баш сасвим јасно да ли је први амерички император заиста аутор ове мудрости, али њено порекло није толико битно колико његова примена на данашњу „ЕУропску регију равноправних грађана Морава-Донау“, претходно познату као Србија.

Ономад је НАТО (тј. самозвана „међународна заједница“) безочно лагао цели свет неко време – тачније, 78 дана, колико је бомбардовао тадашњу Југославију како би успоставио окупацију – пардон, међународно војно присуство – и Косово и Метохију претворио у „Независну државу Косова“ (НДК).
О успеху свог напада лагали су довољно да им сами Срби поверују и дозволе ту окупацију. Онда су наставили да лажу, описујући погроме над неалбанским становништвом као „одмазду“ а етничко чишћење и систематско уништавање имовине и светиња као „међуетничке инциденте.“ Правдали су и рат и окупацију наводним геноцидом и некаквом великом завером за истеривање Албанаца. Пре или касније се установило да су све то биле лажи, али дотад је штета већ била учињена.

Пошто се показало да бомбе и ракете нису онолико ефикасне у покоравању Срба колико се мислило, прешло се на друге врсте оружја: кофере пара, „пријатељске“ савете и курсеве, мирно и демократско паљење Скупштине… и лажи, дабоме. Малтене од првог дана „демократије“ народу Србије се лаже. За ових десет година распродало се све што је „демократама“ дошло под шапу, Косово и Метохија су отети и проглашени „Независном државом Косово“, гладни радници су почели да секу прсте, али не брините Срби, бољи живот само што није!

Лагали су безочно и дрско и пре две године, када су обећавали „и Косово и ЕУ.“ Неки су им поверовали, па гласали за њих. Неки им нису веровали, али су веровали другима, који су се пред изборе заклињали родољубљем а после избора свечано мирили са дојучерашњим непријатељима да би дошли на власт. У сваком случају, преварише букадар људи и једни и други. Можда не трајно, али довољно дуго да учине штету.

Цела је стратегија од 2000. наовамо била да Срби сами себи пљуну у лице. Није било довољно што су осиромашени, протерани, сатанизовани и опљачкани, не – морали су сами да признају да је све то било добро и пожељно, да су то заслужили. Владајућој жутократији то није било тешко; то су људи којима је увек била преча шака власти од образа и од части. Али сад су и они запели да цели народ натерају да буде попут њих (у тој функцији је још једна лаж: теледиригована резолуција о Сребреници). Ако се то деси, онда Србије и Срба коначно нестаје, и стварају се „равноправни грађани ЕУропске регије“ омеђене реком Донау – пошто„Дунав“ звучи србонационалистичко-клерофашистички – и сведене на долину Мораве, којој ће се првом приликом наћи ЕУропскије име.

Ако је у пролеће 2008. било илузија о будућности Србије и Косова-Метохије, данас их више нема. Лепо рекли амбасадори „међународне заједнице,“ нема ЕУропства док се не призна НДК. Значи, више се ни не труде да нас лажу. Сад већ лажемо искључиво сами себе.

Почео сам цитатом који се приписује Линколну. А завршио бих једним који се приписује Бену Франклину:

„Они који би да се одрекну слободе да би имали безбедност, не заслужују ни слободу ни безбедност“.

Избор је и данас исти као и у мају 2008, али и много пута пре тога. Од њега не можемо да побегнемо, ма колико се трудили. То је избор између слободе и ропства, између части и понижења, између истине и лажи. О томе се не одлучује убацивањем листића у некакву ћораву кутију, већ у срцу и души сваког од нас.

Упркос свему што говоре лажљиве жутократе и још лажљивија „међународна заједница“, мислим да Срби још нису одлучили. Још се ломе, али нису сломљени. Отуд и толики притисак, толики напор, толика журба да се „заврши посао“. Јер ови што лажу итекако добро знају да све што су својим лажима створили може да се рашчини, само ако Срби одбију да им се и даље лаже. И тиме поново заслуже и слободу, и безбедност.

http://sivisoko.blogspot.com/

РЕФЕРЕНЦЕ

(Од бр. 2 до краја су достављане средствима јавног обавештавања и јавности. Могу да се добију преко епоште од првог потписника, који је аутор писма.)

  1. УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ проглашен 8. новембра 2006. године.
  2. Педесет и два грађана, «Добронамерно упозорење», Народној скупштини Републике Србије и њеном председнику господину мгр. Предрагу Марковићу; господину Борису ТАДИЋУ, Председнику Републике Србије; господину др. Војиславу Коштуници, Председнику Владе, и Влади Републике Србије, 05 – 31, 07, 2005, поднето уз референцу 38 свима којима је она адресована, 15. 10. 2009.
  3. Тридесет и девет, „Захтев ради одбране Републике Србије и њених држављана“, г. Борису ТАДИЋУ, председнику Р. Србије, 26. фебруар, 2007.
  4. Генерални секретар Бранко РАДУЈКО, Одговор на допис под 3.: Одбрана Републике Србије и њених држављана, др Љубомиру Т. ГРУЈИЋУ, 5. март, 2007. године.
  5. Љ. Т. Грујић, „Одбрана Р. Србије и председнички избори“, г. Оливеру ДУЛИЋУ, председнику Народне скупштине, Г. Борису ТАДИЋУ, председнику Р. Србије и председничком кандидату, г. др Војиславу КОШТУНИЦИ, председнику Владе Р. Србије, 25. 12. 2007.
  6. Осамнаест грађана, „Резолуција Народне скупштине: Одбрана Р. Србије и председнички избори“, г. Оливеру ДУЛИЋУ, председнику Народне скупштине, Г. Борису ТАДИЋУ, председнику Р. Србије и председничком кандидату, г. др Војиславу КОШТУНИЦИ, председнику Владе Р. Србије, 27. 12. 2007 – 04. 01. 2008.
  7. Љ. Т. Грујић, „Неуставност текућих председничких избора: њихово стављање ван снаге“, Републичкој изборној комисији, достављљено председнику ТАДИЋУ, 02 Бр. 013-798/08, 31. 01. 2008.
  8. Љ. Т. Грујић, „Неуставност текућих председничких избора: њихово стављање ван снаге“, Народној скупштини, достављљено председнику ТАДИЋУ, 03 Бр. 07-23/08, 31. 01. 2008.
  9. Љ. Т. Грујић, „Неуставност текућих председничких избора: њихово стављање ван снаге“, Влади Р. Србије, достављљено председнику ТАДИЋУ, 01 Бр. 07-00-122/68, 31. 01. 2008.
  10. Љ. Т. Грујић, „Неуставност текућих председничких избора: њихово стављање ван снаге“, Уставном суду, достављљено председнику ТАДИЋУ, 31. 01. 2008.
  11. Љ. Т. Грујић, „Неуставност текућих председничких избора: њихово стављање ван снаге“, Врховном суду, достављљено председнику ТАДИЋУ, 31. 01. 2008.
  12. Љ. Т. Грујић, „Неуставност текућих председничких избора: њихово стављање ван снаге“, г. Борису ТАДИЋУ, Председнику Р. Србије и кандидату за Председника у следећем мандату, 31. 01. 2008.
  13. Љ. Т. Грујић, „Неуставност текућих председничких избора: њихово стављање ван снаге“, г. Томиславу НИКОЛИЋУ и г. Борису ТАДИЋУ, кандидатима у другом изборном кругу за Председника у следећем мандату, 31. 01. 2008.
  14. Љ. Т. Грујић, „Неуставност текућих председничких избора: њихово стављање ван снаге“, Републичкој изборној комисији, достављљено председнику ТАДИЋУ, 02 Бр. 013-931/08, 01. 02. 2008, и 02, 013-931/08 од 02. 02. 2008.
  15. Љ. Т. Грујић, „Јавни став и одлука Републичке изборне комисије, неуставност текућих председничких избора и њихово стављање ван снаге“, Врховном суду, 04. 02. 2008., заведено под Бр. Уж. 15/08.
  16. Љ. Т. Грујић, „Оцена уставности Решења Врховног суда бр. Уж. 15/08 од 05. 02. 2008. год. (Додатак 1)“, Уставном суду, достављљено председнику ТАДИЋУ, 06. 02. 2008.
  17. Љ. Т. Грујић, „Отказивање Вашег инаугурисања за председника Републике“, господину Борису ТАДИЋУ, Председнику Р. Србије и кандидату за Председника у следећем мандату, 07. 02. 2008.
  18. Љ. Т. Грујић, „Отказивање инаугурисања г. Бориса ТАДИЋА за председника Републике“, Народној скупштини, достављљено председнику ТАДИЋУ, 07. 02. 2008.
  19. Љ. Т. Грујић, „Смењивање господина ДУЛИЋА и неприхватање заклетве и инаугурисања г. Бориса ТАДИЋА за председника Републике“, Народној скупштини: свим народним посланицима и г. Оливеру ДУЛИЋУ, председнику, достављљено председнику ТАДИЋУ, 12. 02. 2008.
  20. Љ. Т. Грујић, „Молба председнику Тадићу да поднесе безусловну оставку“, Председнику ТАДИЋУ, достављено Народној скупштини и Влади Р. Србије, 25. 02. 2008.
  21. Љ. Т. Грујић, „Оцена уставности Извештаја Републичке изборне комисије о изборима за председника Републике Србије од 13. 02. 2008. год. (Додатак 1), председничке заклетве господина Бориса ТАДИЋА и његовог постављења за Председника“, Уставном суду, достављљено председнику ТАДИЋУ, 20. 03. 2008.
  22. Љ. Т. Грујић, „Уставна жалба на Решење Врховног суда бр. Уж. 15/08 од 05, 02. 2008. год.“, Уставном суду Србије, достављљено председнику ТАДИЋУ, 15.08.2008.
  23. Уставни суд, „Закључак да се одбацују предлози да се пониште сва акта у вези избора председника Републике, да се оцени уставност и законитост председничке заклетве и преузимања дужности од стране господина Бориса Тадића, и да се оцени уставност и законитост рада и деловања председника Републике Бориса Тадића“, бр. ВУ-10/08 од 11/09/2008. године.
  24. Уставни суд, „Решење да се одбацује уставна жалба против решења Врховног суда Србије Уж. 15/08 од 5. фебруара 2008. године“, бр. Уж-192/08 од 08/02/2010. године.
  25. Љ. Т. Грујић, „Ваш однос према Уставу, држави и народу и Ваша одговорност захтевају Вашу оставку“, Председнику ТАДИЋУ, Народној скупштини и Влади Р. Србије, 20.03.2008.
  26. Љ. Т. Грујић, „Жалба на противуставна деловања г. Бориса Тадића, Демократске странке и Републичке изборне комисије, и на њихово подчињавање функције председника Републике интересима једне политичке (Демократске) странке“, Врховном суду, достављљено председнику ТАДИЋУ, 30. 04, 2008.
  27. Љ. Т. Грујић, „Жалба на Решење (02 Број: 013-1662/08 од 2. маја 2008. год.) Републичке изборне комисије“, Врховном суду, Републичкој изборној комисији и господину Борису ТАДИЋУ, председнику Р. Србије, председнику Демократске странке и носиоцу изборне листе „За европску Србију – Борис ТАДИЋ“, 04. 05, 2008.
  28. Љ. Т. Грујић, „Оцена уставности и законитости рада и деловања председника Републике Бориса ТАДИЋА.“, Уставном суду, достављљено председнику ТАДИЋУ, 12. 05. 2008., заведено под IIP-207/2008.
  29. Љ. Т. Грујић, „Заштита уставности, законитости, људских права и слобода од  противуставног рада и деловања председника Републике Бориса ТАДИЋА“, Уставном суду, достављљено председнику ТАДИЋУ, 19. 08. 2008.
  30. Љ. Т. Грујић, „Питања Вама од општег значаја“, господину Борису ТАДИЋУ, председнику Р. Србије, 02.11.2009.
  31. Љ. Т. Грујић, „Забрана рада Демократској странци“, Уставном суду, достављљено председнику ТАДИЋУ, заведено под бр. VIIУ-166/08, 30. 09. 2008.
  32. Љ. Т. Грујић, „Приговор на прихватање противуставне изборне листе чији је носилац г. Борис ТАДИЋ“, Републичкој изборној комисији, достављљено председнику ТАДИЋУ, 24. 03. 2008. Заведено под бр. 02  013-1153/08.
  33. Љ. Т. Грујић, „Приговор на прихватање противуставне и противзаконите Збирне изборне листе“, Републичкој изборној комисији, достављљено председнику ТАДИЋУ, 01. 05. 2008.
  34. Љ. Т. Грујић, „Жалба на Решење (02 Број: 013-1662/08 од 2. маја 2008. год.) Републичке изборне комисије о одбијању приговора на неуставност и незаконитост Збирне изборне листе поднетог јој 1. маја 2008. год.“, Врховном суду и Републичкој изборној комисији, достављљено председнику ТАДИЋУ, 05. 05. 2008.
  35. Љ. Т. Грујић, „Оцена уставности и законитости изборних листи чији је носилац Борис ТАДИЋ, избора, и рада Републичке изборне комисије“, Уставном суду, достављљено председнику ТАДИЋУ, 12. 05. 2008., заведено под IP-206/2008.
  36. Љ. Т. Грујић, „Уставна жалба на решење Врховног суда бр. Уж. 15/08 од. 05. 02. 2008.“, Уставном суду, достављљено председнику ТАДИЋУ, 15. 08. 2008.
  37. Републичка изборна комисија, „Решење да се одбацује Приговор (од 24. 03. 2008) на прихватање противуставне изборне листе чији је носилац г. Борис ТАДИЋ“, 02 Број: 013-1153/08, 26.03.2008. године.
  38. Врховни суд, „Пресуда којом се одбија жалба на Решење Републичке изборне комисије“, бр. Уж. 52/08 од 30.04.2008. године.
  39. Председник Уставног суда др Боса Ненадић, „Ненадлежност Уставног суда да оцени уставност и законитост изборних листи чији је носилац Борис Тадич, избора и рада Републичке изборне комисије“, др Љубомиру Т. Грујићу, Бр. ИИП -206/2008 од 25.07.2008.
  40. Секретар Уставног суда Снежана Наковска Антић, „Ненадлежност Уставног суда по предлогу да Суд оцени уставност и законитост рада и деловања председника Републике Бориса Тадића на иницијативу грађана“, др Љубомиру Т. Грујићу, Бр. ИИП -207/2008 од 25.07.2008.
  41. Секретар Уставног суда Снежана Наковска Антић, „Ненадлежност Уставног суда по предлогу Суду да заштити уставност, законитост, људска права и слободе од противуставног рада и деловања председника Републике Бориса ТАДИЋА“, др Љубомиру Т. Грујићу, Бр. ИИ П -325/208 од 14.12.2008.
  42. Љ. Т. Грујић, „Неуставност ваших избора и конституисања, ништавност ваших потписа, одлука и закона: нови избори“, Народној скупштини, председнику ТАДИЋУ и Влади Р. Србије, и Скупштини А. П. Војводине, 05. 02. 2009.
  43. Љ. Т. Грујић, „Ваше јавно кршење Устава: спрдање с Р. Србијом и њеним држављанима“, председнику ТАДИЋУ, Народној скупштини и Влади Републике Србије, 13. 02. 2009.
  44. . Т. Грујић, „Замајавање народа“, господину Борису ТАДИЋУ, председнику Р. Србије: kontakt.predsednik@predsednik.yu, 22.04.2009.
  45. Љ. Т. Грујић, „Ваша јавна кршења Устава Републике Србије: укидање слободе и достојанства њеним држављанима, срозавање државности“, Председнику Б. ТАДИЋУ, Народној скупштини и Влади Р. Србије, 07. 07. 2009.
  46. С. Петрушић у име „Гласа Српкиње“, „Отворено писмо и захтев организације „Глас Српкиње“ “, председнику Републике Србије, господину Борису ТАДИЋУ; председнику Владе Републике Србије, господину Мирку Цветковићу; министру културе, господину Небојши Брадићу; министру просвете, господину Жарку Обрадовићу; министарки за омладину и спорт, госпођи Снежани Самарџић-Марковић; министру вера, господину Богољубу Шијаковићу; министру полиције, господину Ивици Дачићу; министру правде, госпођи Снежани Маловић, септембар 2009, поново послао аутор овог писма 16. 10. 2009 с додатком Љубомира Т. Грујића. „Подсећања“, који садржи референцу 2 у целости.
  47. Двадесет шест грађана „Референдум за ослобађање Косова и Метохије и свих држављана Р. Србије“, Народној скупштини: председнику Дулићу и свим народним посланицима (01 Бр. 07-23/08) ; председнику ТАДИЋУ; и Влади: председнику Владе др. Коштуници и свим члановима, 18 – 20. 02. 2008. Предлог текста је објављен у листу: „ГЛАС јавности“, стр. 12, 24. 02. 2008.
  48. Две стотине и шесдесет и четири грађана, „ПРЕПОРОД, ОБНОВА, УЗДИЗАЊЕ“, Народној скупштини; г. Борису ТАДИЋУ, Председнику Р. Србије; Влади – г. Др Мирку Цветковићу, председнику Владе Р. Србије, 10. 11. 2008.

Београд, 20. 02. 2010. год.

У име свих потписника

Др Љубомир Т. Грујић

Џона Кенедија 31/15

11070 Београд

Изложено на:

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=8940

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=191428#191428

http://dijaspora.wordpress.com/

http://serbskeinternetnovine.spaces.live.com/blog/cns!24033D8F76B3274A!4065.entry

http://serbskeinternetnovine.spaces.live.com/blog/cns!24033D8F76B3274A!4064.entry

The Debacle of Serbia’s „Lobbying“ in Washington

http://www.balkanstudies.org/blog/debacle-serbias-lobbying-washington

The Debacle of Serbia’s „Lobbying“ in Washington

By James G. Jatras
Friday, 26 Feb 2010

The lobbying contract between the Government of Serbia and Milan Petrovic’s firm appears still to be in force, but it is hard to be sure since there are no discernable activities being performed. And of course that is the real scandal, in which the “yellow” press organs in Belgrade obsessed with my work for Bishop Artemije seem to take no interest.
Since the suspension of Bishop Artemije of Ras and Prizren from administration of his Eparchy, efforts have been made by some to use my role as a lobbyist in Washington on his behalf as a weapon in the campaign against him. I already have addressed elsewhere the questions, first raised last week by Blic (parroting an Albanian-American source), about the source of the funds used for lobbying in the U.S. and whether their use for that purpose was legitimate application of the ruling Bishop’s discretion.
But the more damaging thing about these attacks is the notion that lobbying for Serbia’s right to keep Kosovo was somehow a “waste” of money, and that there were no results from it. This is more than a belittlement of the efforts that were expended by my firm and those working with us. It is, rather, a suggestion that it is immoral and futile for Serbia to struggle for her interests by lobbying to change US policy.
When we started in the spring of 2006 we were the only professional (as opposed to volunteer) activity lobbying on behalf of the Serbian cause. Our activities, through a US nonprofit organization we created, the American Council for Kosovo, were not confined to narrowly focused lobbying in the form of quiet meetings with American officials and Congressmen. More importantly, we knew we had to change the terms of debate on Kosovo, from a place where the noble West saved innocent Albanian Muslims from evil Serbs, to a place where the criminal, terrorist UÇK was committing genocide of Christian Serbs. Most of our activities in the U.S. and elsewhere (Britain, Germany, Israel, India, Italy, the EU, Russia, etc.), often in cooperation with The Lord Byron Foundation and with the support of other volunteers, were focused on public opinion. We forced people to look at „the other side“ of the Kosovo story, to the outraged howls of the Albanian lobby that we were trying to „hijack“ US policy.  While we were not able to overturn an American policy misinformed by decades of Albanian (and Croatian) anti-Serb propaganda, I believe were successful in helping to delay Washington’s final push for almost two years, giving Serbia a chance to fight back.  Our contract, only a part of which was ever paid, was for $100,000 per month, including (about 40% of the total) cost of advertising, conferences, travel, and other expenses.
In evaluating our degree of success, it might be useful to make a couple of comparisons.  A few months after we began our effort under the direction of Vladika Artemije, the Serbian government (under Prime Minister Kostunica) hired another firm, Barbour Griffith and Rodgers, to lobby officially on its behalf.  That contract was for $60,000 per month, plus costs. As far as has been publicly disclosed, they were not specifically tasked with lobbying on Kosovo, but such concentration can be inferred. Their activities were entirely closed-door meetings, and they did no public activities to make Serbia’s case. They were dropped soon after the UDI in February 2008.
In the summer of 2009, Belgrade (the current government) hired another firm, Chicago-based Advanced Practical Solutions, for $85,000 per month, plus most costs. As a professional lobbyist, I don’t generally like to throw rocks at a competitor, but APS seems an odd choice. They have no active website and apparently not even a Washington office. APS’s President, Mr. Milan Petrovic, is known mostly as a top fundraiser for former Illinois governor Rod Blagojevich. According to press reports, when „Blago“ was governor APS did a nice little business steering state contracts to its clients, mainly in the healthcare field. The operation fell apart with the Antoin „Tony“ Rezko bribery conviction, Blagojevich’s resignation, and Petrovic’s withdrawal from the Indiana bar to avoid imminent expulsion. Maybe APS was hired by the Tadic government because it’s a „Serbian firm,“ although that in itself means nothing. But an online search of US political campaign records finds several contributions to candidates (all Democrats: Blagojevich, John Kerry, Hillary Clinton, Barack Obama) by an APS employee named Shqipe Osmani, which doesn’t sound Serbian.
The APS contract appears still to be in force, but it’s hard to be sure since there are no discernable activities being performed.  And of course that’s the real scandal, in which the “yellow” press organs obsessed with my work for Bishop Artemije seem to take no interest. I wonder why.
I’m sure these figures for lobbying activities in the US must seem astronomical to readers in Serbia, where people are struggling to scrape by. The sad fact is, this is the kind of money it takes to array a battery of experienced media and lobbying professionals, usually with experience as government officials, Congressmen, Senators, and (like me) Congressional staff. These are people who have the access to make a foreign country’s – or politician’s, or political party’s – case heard in Washington’s corridors of power.
Many countries a lot poorer than Serbia have made the decision it’s an investment they need to make, if only for self-protection. It is a choice Bishop Artemije, to his credit, made when no one else on the Serbian side was willing to step forward. And now there are those who seek to punish him for it, and punish Serbia too. That’s not just a crime, it’s a blunder.
An edited version of Mr. Jatras’s piece will be published next week by the Serbian-language newspaper ‚Vesti‘ http://www.vesti-online.com

The Bishop of Kosovo and the Elusive „Serbian Lobby“

The Bishop of Kosovo and the Elusive „Serbian Lobby“

By Srdja Trifkovic
Saturday, 20 Feb 2010

Printer-friendly versionSend to friend

The dispute surrounding the suspension of Bishop Artemije of Kosovo includes allegations that funds allocated for other purposes were used to pay for lobbying services in Washington D.C. The allegation is ironic in view of the fact that there is no „Serbian lobby“ in the U.S. capital.
There have been many false starts and a few serious but short-lived attempts to get some ral work done. For the past two decades the Bosnian Serbs and Serbia have been subjected to a hostile treatment by the Western power centers. In Serbia and the Republika Srpska alike, the attempts to correct or even reverse such trends in the U.S. and the European Union have often relied on the impact of the Serbian diaspora in the United States and in the leading countries of the EU. Such expectations and the reality are in a chronic discord, however.
The Serbian diaspora has no influence on the formulation of the U.S. policy. It is the least well organized among all ethnic groups of comparable size. When an appeal went out, just over a decade ago, for the survival of Serbian studies at the University of Illinois in Chicago, barely $30,000 was collected and the chair was extinguished. On the other hand, the Lithuanian community in Chicago – far smaller than the Serbian one – threw a benefit dinner for a similar purpose at the Drake and collected a million dollars in a few hours. The Serbian community has no excuse for this state of affairs. The diaspora has neither the money nor the will to work for the defense and promotion of the Serbian-American community’s interests – and money is the precondition of all activity. (As Mark Twain pointed out 150 years ago, America has „the best Congress money can buy!“) It is naive to assume that Bob Dole, Joe Biden, the late Tom Lantos, Joe Lieberman and other Serb „friends“ have acted for so many years in the manner well known to all out of moral principles and deepest conviction. Someone had to approach them, to present the specific views to them, to motivate them to accept those views – which means money – and to promt them to act accordingly – again money! Those four steps represent the essence of lobbying. The principle is the same, regardless of whether you are advocating a centralized Bosnia-Herzegovina or Federal subsidies to dairy farmers in Wisconsin.
Every so often, encouraging news is launched in Serbia and the Republika Srpska that a new „lobbying“ effort is under way and that this time it would certainly yield results. This invariably happens to be a lie.
To this very day there is no “Serbian Lobby” in the U.S. – it simply does not exist: The shady contract which the Government of Serbia has with one Milan Petrovic, the discredited fund-raiser for the disgraced former Illinois Governor Rod Blagojevich, is a bad joke. (The “Serbian Congressional Caucus” had always been a Potemkin’s Village, and has been for months in the state of deep hibernation; in any event, the members of the Caucus merely express some interest in the Balkans, but they do not necessarily support any „Serbian“ positions on Kosovo, Dayton…)
In April 2009, at a hearing before the Helsinki Committee of the House of Representatives at which Ivo Banac, Paddy Ashdown and others opened fire from all weapons on the Republika Srpska and its prime minister Milorad Dodik, demanding the abolition of the Dayton-provided entities and the appointment of an American envoy to the Balkans, they were not countered by a single Congressman, or a representative of the Serbian Diaspora, or a lobbyist, or a visitor from the Republika Srpska, although they would not have been denied the platform had they asked for it.
The biggest problem of the Serbian diaspora in the U.S. is the absence of legitimate authority and hierarchy. The split within the Serbian Orthodox Church in 1963 undermined its role of the moral pillar. On the other hand, it is unrealistic to expect the diaspora to achieve that which neither Belgrade nor Banja Luka are doing. Official Serbian guests often come to Washington, not in order to make a serious impact on the political decision-making process relevant to the Serbian people and its interests, but to create back home a convincing illusion of the alleged results of their visit. A textbook example of this we’ve seen in early November 2009 with an utterly futile Republika Srpska mission to the capital of the United States. The visit was effectively a fiasco, yet it was presented in the Republika Srpska media as a success.
With the current setup of the Serbian diplomacy and lobbying structure in Washington, things will not get any better. The same applies to Serbia’s foreign and every other policy. Almost two decades since the beginning of Yugoslavia’s disintegration nothing has been learned. There are three key elements of failure. The first is in the lack of PR and lobbying strategy based on a professional methodology for the attainment of clearly set goals. The second is the short-sighted focus on the reactive critique of the Western policy and its media presentation, without any strategic elaboration of alternative positions and constant advancement of new concrete solutions as an alternative to the current flawed policy. The third is the lack of money, in the citz with “the best Congress monez can buy.”

ЗАКЉУЧАК Уставног судa

26 02 2010

Поштовани господине уредниче НОНКОВИЋУ,

Молим Вас да објавите читаоцима Гласа ДИЈАСПОРЕ следећи ЗАКЉУЧАК Уставног судa дат у додатку овде.

У уторак, 23. фебруара 2010. године, сам примио Закључак (Број:  – 166/2008 од 22.2.2010.) Уставног суда, који је донет на његовој седници одржаној 4. Фебруара 2010. године и који гласи:
„Одбацује се предлог о забрани рада политичке странке „Демократске странке“, са седиштем у Београду“.
У образложењу пише:
„ Одредбом члана 80. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07) прописано је да Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице на основу предлога Владе, Републичког јавног тужиоца или органа надлежног за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница.
Имајући у виду да је Законом о Уставном суду прописано да се поступак одлучивања о забрани рада политичке странке покреће на основу предлога Владе, Републичког јавног тужиоца или органа надлежног за упис у регистар политичких странака, Уставни суд је оценио да не постоје процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање у овом предмету, јер је предлог о забрани рада политичке странке поднет од стране неовлашћеног лица.“
Уставни суд је прогласио  држављанина Р. Србије неовлашћеним да поднесе предлог Уставном суду да забрани рад једне политичке странке (Демократске странке у овом случају).

С поштовањем,
Љубомир Т. Грујић

УСТАВНИ СУД

Немањина 26

11000 Београд

Доставља се ради обавештености:

Народна скупштина Р. Србије

Средства јавног информисања и јавност

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.

(Члан 10 Устава Републике Србије)

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.

(1. став  Члана 166 Устава Републике Србије)

Устав је највиши правни акт Републике Србије.

Сви закони и други општи акдти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом.

(2. и 3. став Члана 194 Устава Републике Србије)

Предмет: Оцена уставности Члана 26, став 1 Закона о путним исправама.

На основу Устава Р. Србије (Члан 56, 1. став  Члана 166, тачка 1. Члана 167, и други став Члана 168) подноси се следећи

П Р Е Д Л О Г

да Уставни суд, ради заштите уставности, законитости, оцени уставност Члана 26, став 1 Закона о путним исправама.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

  1. I. Надлежност Уставног суда

У преамбули овог дописа цитирани први став Члана 166 Устава Републике Србије јасно обавезује Уставни суд, и даје му пуно уставно право, да штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.

Тачка 1. Члана 167 Устава јасно утврђује да је Уставни суд надлежан да одлучује о сагласности закона са Уставом.

1. и 2. став Члана 168 Устава дају право како самом Уставном суду да отвори процес оцене уставности и законитости тако и сваком држављанину Р. Србије да предложи Уставном суду започињање процеса оцене уставности и законитости.

Претходно показује да је Уставни суд надлежан за оцену уставности закона, у овом случају става 1. Члана 26 Закона о путним исправама („Сл. Гласник РС“ број 90/2007).

  1. II. Непоштовање службеног писма Р. Србије
  2. став Члана 26 Закона о путним исправама („Сл. Гласник РС“ број 90/2007) одређује да се:

Обрасци путних исправа и виза штампају на српском језику, ћириличким писмом и на енглеском и француском језику, а попуњавају се на српском језику, латиничним писмом.

У службеној употреби у Р. Србији је ћириличко писмо. Значи да је његово коришћење обавезно у службеним документима. Службена употреба других писама је могућа како је закон одредио, али она не може нити да замењује нити да искључује службену употребу ћириличког писма, већ може само да буде допунско писмо у службеној употреби.

Српски језик има само једно писмо – српску ћирилицу, и само један правопис – Вуков српски правопис. Једино писмо којим може да се оствари српски правопис је Вуков српски правпис.

Одредба овог става Члана 26 да се уписивање врши искључиво на латиници значи одбацивање ћирилице у службеној употреби и онемогућавање правилног коришћења српског језика.

  1. III. Непоштовање Устава

Та одредба да се уписивање врши једино латиницом  је у супротности с 1. ставом члана 10 Устава који одређује да је ћириличко писмо у службеној употреби. Кршење овог члана Устава повлачи кршење и следећег члана Устава:

Члан 3. 1. став:

Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима.

јер обезвређује право одређено 1. ставом Члана 10 те срозава владавину права,

  1. IV. Поштовање службеног језика у другим државама

У државама (нпр.  Н. Р. Кини, у Руској федерацији, у арапским државама) се обавезно подаци уписују на њиховом домаћем службеном језику и писму, и на латиници, а не само на латиници. Као илустративан доказ прилаже се скенер копија пасоша једног држављанина Руске федерације.

  1. V. Закључак

Показано је да је 1. став Члана 26 Закона о путним исправама („Сл. Гласник РС“ број 90/2007)  противуставан. Његова допуна да се подаци у путне исправе обавезно уписују и ћириличким писмом на српском језику би га учинила у складу с Уставом

Оцена уставности и законитости 1. става Члана 26 Закона о путним исправама је потребна да би се његовом допуном  обезбедила уставност закона, што је дужност Уставног суда да учини.

Додатак: С поштовањем,

ü      Копија руског пасоша

ПОТПИСНИЦИ

  1. Др Љубомир Т. Грујић, ЈМБГ 2910939710225, Џона Кенедија 31/15, 11070 Београд, lyubomir_gruyitch@yahoo.com
  2. Милош Матовић, ЈМБГ 011094773037, ул. Томе Роксанди а бр. 8,  Ниш, matovic@mail.ru

Београд, 25. 02. 2010. год.

(Потписи са назнаком „За Уставни суд“, Именом Презименом, ЈМБГ, Адреса становања, држава ако није Р. Србија и еадреса се шаљу на: lyubomir_gruyitch@yahoo.com до подне у понедељак 8. Марта, 2010год.)

  1. Дипл. Инг. Никола Јовановић /Nikola Yovanovich, ЈМБГ 2006971724116, 20/55 Beafield Road, Para Hills West SA 5096, Australia, nikola.jovanovic@bigpond.com

Др. Љубомир Т. ГРУЈИЋ

ЈМБГ 2910939710225

Џона Кенедија 31/15

11070 Београд