Бесконачни рат Биографија Рикарда Иаконе – Бесконачнo косовско насиље – „FILM, ENDLOSER KRIEG“

Филм „Бесконачни рат“, изазвао велику пажњу српске јавности. Осим велике гледаности, бројних коментара на сајту РТС-а запажене су и реакције на социјалној мрежи Фејсбук. „Хвала Рикарду Иакони“ (аутор филма)назив је групе за подршку италијанском новинару.

http://www.youtube.com/watch?v=QolJ7c70S8Q

http://www.youtube.com/watch?v=Wose1XKWGvE

http://www.youtube.com/watch?v=Tr3DMQl-Gm4

http://www.youtube.com/watch?v=C14nXS2BsLQ

http://www.youtube.com/watch?v=v8tHrDYPxF4

http://www.youtube.com/watch?v=B25D-mdjWkE

http://www.youtube.com/watch?v=c4nwR1OBb1A

http://www.youtube.com/watch?v=8OMMi0fCnMA

Бесконачнo косовско насиље

Филм „Бесконачни рат“, изазвао велику пажњу српске јавности. Осим велике гледаности, бројних коментара на сајту РТС-а запажене су и реакције на социјалној мрежи Фејсбук. „Хвала Рикарду Иакони“ (аутор филма)назив је групе за подршку италијанском новинару.

Дводелни серијал Бесконачни рат који говори о суровој косовској стварности и путевима дроге и оружја, добио је своје поштоваоце и на социјалној мрежи Фејсбук.

Бесконачни рат

Биографија Рикарда Иаконе

Nema saživota žrtava i ubica bez pokajanja – Srboljub Živanović, akademik

Nema saživota žrtava i ubica bez pokajanja

Slavica Lazić

Na upravo završenoj Međunarodnoj konferenciji o zločinima NDH u Banja Luci 26. i 27. aprila, Komisija konferencije koja se bavi ispitivanjem sistema logora u NDH tokom Drugog svetskog rata i genocida počinjenog nad Srbima, Jevrejima i Romima, u kojoj inače nema predstavnika iz bivše Jugoslavije što joj obezbeđuje nezavisnost, donela je zaključak da je poštujući naučne studije i istraživanja utvrđen precizan broj jasenovačkih žrtava, čime se stavlja tačka na pokušaje minimiziranja broja žrtava koja su se kretala u skladu sa političkim potrebama.

Predsednik Komisije, stručnjak svetskog glasa, Srboljub Živanović, britanski državljanin, kaže da su brojke surove – u logorima na obe obale Save surovo je pogubljeno je preko 730.000 Srba, od  čega  20.000 dece, kao i 23.000 Jevreja i 80.000 Roma, dakle preko 800.000 ljudi. Počinjena zverstva su zločini protiv čovečnosti i genocid u kome su stradale čitave nacionalne i etničke grupe u Hrvatskoj, samo zato što su, po mišljenju Hrvata, pripadali pogrešnoj veri, etničkoj grupaciji ili narodu. Komunistička vlast bivše posleratne Jugoslavije i zvaničnici Srbije danas ne žele da čuju istinu niti dopuštaju da se ona saopšti javnosti.Građanski rat doneo je nove grobove i masovne grobnice nevinih ljudi ubijenih tokom proteklih deset godina i Srbi su prestali da misle na Jasenovac i stara zverstva. Da je istina o Jasenovcu bila saopštena na vreme, bilo bi manje žrtava u poslednjem ratu u Jugoslaviji.
Naš sagovornik je objavio preko 150 radova i autor je više knjiga i udžbenika objavljenih u Srbiji, Velikoj Britaniji i SAD. Profesor Živanović se od početka svog naučno – istraživačkog rada pored anatomije bavio i antropologijom, paleopatologijom i sudskom antropologijom. Aktivni je učesnik eshumacija na stratištima sistema koncentracionih logora Jasenovac 1964. godine, penzionisani profesor na Londonskom univerzitetu i saradnik kraljevskog Istituta za antropologiju, krunski svedok sudskog procesa protiv Dinka Šakića, komandanta ustaškog logora Jasenovac.
Da li je Srbija dostojno obeležila Dan Jasenovca ?
– Dan kada su  pre 64 godine zatočenici Jasenovca izvršili proboj koji je jedva preživelo stotinak logoraša, 22. april, zvanično je proglašen Danom Jasenovca. RTS počinje svoj program sramnom rečenicom koja me je pogodila, da mi ne znamo tačan broj žrtava i da su se zverstva desila u fašističkoj Hrvatskoj. Kome je potrebno da se u Srbiji i dalje izriču laži o genocidu koji su hrvatski koljači predvođeni  katoličkim  klerom  počinili nad pravoslavnim srpskim, jevrejskim i romskim narodom? Samo u Jasenovačkom logoru hrvatskih logora smrti u toku četiri godine ubijeno je preko 730.000 pravoslavnih Srba, preko 23.000 Jevreja  i oko 80.000 Roma. Nemački vojni i državni izvori, hrvatski ustaški izvori, italijanski i drugi izvori potvrđuju navedene brojke. Vlasti NDH su se hvalile da su uspele da ubiju 1.400.000 Srba, za koje su nemački obaveštajni izvori tvrdili da je preterivanje i hvalisanje pred Hitlerom. U Hrvatskoj nikada nije bilo fašista. Fašista je bilo u Srbiji, koja je bila okupirana od strane Nemaca, a u Hrvatskoj su bili domobrani, križari, koljači franjevci i oko 30.000 ustaša koji su ubijali. Naravno, i građani, Hrvati, koji su ubijanjem hteli da se domognu imovine svojih komšija, nesretnih Srba. U srpskim školama se ne uči o katoličkom hrvatskom pokolju, malobrojne preživele žrtve nisu želele da se govore o stratištima u kojima su zatirana sela koja više ne postoje i da tim strahotama opterećuju svoje potomke, komunističke vlasti su sprečavale da istina dođe do ljudi u ime bratstva i jedinstva i mirnog saživota žrtava i ubica. Ni danas se nije ništa promenilo u vezi sa Jasenovcem. A istina leži sakrivena na metar i dvadeset centimetara ispod površine zemlje u području dužem od dvadeset i širem od pet kilometara na kome se prostire jasenovačko groblje.

ŠTA NAM JE ČINITI

Kod kule Nebojše se nalazi ogromna masovna grobnica jasenovačkih žrtava koje je Sava izbacivala na obalu. Ona je neobeležena, zarasla u korov, tu se nalazi đubrište. Treba realizovati predlog da se na Starom Sajmištu postavi Muzej holokausta.
U našim inastitutima za proučavanje moderne istorije sede istoričari u udobnim foteljama i tvrde da su žrtve samo oni čija imena i prezimena znamo. Kao mali posmatrao sam godinu dana ostrva leševa koji su plovili Dunavom sve do Kladova – ko zna njihova imena? Ti naši istoričari idu na ruku onima koji minimiziraju broj žrtava. Mi moramo da pripremimo program akcije za proglašenje Jasenovca za genocidni logor smrti.  Od UN, Svetskog saveta Jevreja i drugih međunarodnih organizacija tražićemo da podrže plan da se celo područje  Memorijalnog centra Jasenovca i Gradine  (na bosanskoj strani) stavi pod zaštitu UNESKO-a kao svetsko nasleđe.

Kada će istina o balkanskoj fabrici smrti izaći na videlo, šta Srbija mora da učini kako bi odgovorne za genocid izvela pred lice pravde i rešila problem kompenzacije ?
– Ostatak bivše Jugoslavije ne želi da ostavi utisak da podržava istragu jer teže da očuvaju dobre odnose sa sadašnjom vlasti u Hrvatskoj, uprkos činjenici da ova zemlja nastavlja sa svojom genocidnom politikom, koja je nastavak genocida počinjenog tokom Drugog svetskog rata. Današnja genocidna politika Hrvatske dovela je do egzodusa miliona novih žrtava koje su morale da pobegnu iz Hrvatske a koje se ne smeju vratiti u domove svojih predaka u Hrvatskoj. Moramo da insistiramo na višenacionalnom, naučnom i interdisciplinarnom ispitivanju kompletnog jasenovačkog područja, kako bismo mogli da ilustrujemo istinu i ukažemo na zločine.Trebalo bi da tražimo pomoć izraelskih i američkih institucija za ova ispitivanja, jer postoje nove metode i nova oprema koje se koriste u konkretnom preciznom lociranju masovnih grobnica i sadržaja grobalja upotrebom geofizičkih i radarskih metoda. Takvo ispitivanje dalo bi nam dokaze jer su Hrvati uništili većinu dokumenata i predmeta koji su bili čuvani u muzeju u Jasenovcu. Zna li naša javnost da je ostatak muzejske kolekcije predat vlastima RS, što je prećutano međunarodnoj komisiji stručnjaka koja je zasedala u Banja Luci? Mi nismo znali da se materijal tu čuva, a premijer vlade RS je odmah po završetku konferencije predao sva dokumenta i predmete iz jasenovačkog muzeja zvaničnicima SAD. Rekli su nam da je pregledan u SAD i opet vraćen u Hrvatsku. Šta je ostalo, šta je uništeno, niko ne zna. Da bi mogla da deluje, Srbija mora imati naučno utemeljene dokaze. Nesrećne žrtve zahtevaju da neko negde saopšti  istinu. Naša je dužnost da pronađemo dokaze koji će govoriti umesto njih, da ih opojemo i podignemo hramove u kojima ćemo se moliti za njih.
Moramo insistirati na novčanoj naknadi za preživele žrtve hrvatskog genocida ili nadoknadi njihovim porodicama. Znamo da su Hrvati opljačkali imovinu nevinih žrtava i da je ogromna količina zlatnog novca, nakita i sl. poslata u Vatikan pred kraj Drugog svetskog rata. Postoje dokumenti o tome ko je sakupljao i poslao zlato, ko ga je primio u Vatikanu i kako je upotrebljeno. Vatikan i Hrvatska moraju da vrate ovo zlato.
Naš predsednik Tadić u izjavi „Severnoj Dalmaciji“ kaže da on ne zna broj žrtava u Jasenovcu i da sve treba zaboraviti zarad mira u regionu. U čije ime gospodin Tadić to sme da izgovori? U ime preklanih, spaljenih, živih sahranjenih mučenika, dece čije sam razbijene lobanje držao u rukama ? Jedina nacija koja je mučila svoje žrtve, pa ih ubijala je bila Hrvatska. Srbija ništa ne čini i zbog toga je treba osuditi.
Hrvatska klerikalna, politička i intelektualna elita, amnestirana za zločin genocida, nastavlja da zvanično negira zločin. Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazala su da oko 40% Hrvata odobrava kleroustaške zločine Pavelićeve Hrvatske svojih predaka, kojih, navodno nije bilo. Koji su to preduslovi na religioznom i kulturnom planu, koji su oblikovali sveukupni identitet hrvatskog naroda, koji vrhunac svoje političke ideologije vidi u pokušaju fizičke i duhovne likvidacije pravoslavnog naroda ?
– Komandant logora smrti u Jasenovcu je bio katolički sveštenik koji je sprovodio politiku svoje crkve koju je formulisao Fra D. Juričev još na početku Drugog svetskog rata u svom javnom govoru „Nitko izuzev Hrvata ne može da živi u Hrvatskoj. Oni koji odbiju da pređu u katoličanstvo moraju biti proterani u Jasenovac. Danas nije nikakav greh ubijati čak i malu decu koja stoje na putu Ustaškog pokreta“. Toliko je veliki broj Srba pobijen samo zato što su bili Srbi istočno pravoslavne vere. Komunistička vlada Maršala Tita se potrudila da zabrani svaki pokušaj pominjanja hrvatskih zločina, jer se Tito plašio moguće srpske osvete. Katolička crkva je učila Hrvate da mrze pravoslavne Srbe i da se bore za uništenje Jugoslavije i istrebljenje Srba. U svim katoličkim manastirima još od kraja 19. veka postojale su grupe katoličkih sveštenika koji su pripremali Hrvate za vršenje terorističkih napada. Po izbijanju Drugog svetskog rata katolički hrvatski narod je bio dobro pripremljen da izvrši genocid nad Srbima i svim drugim narodima koji nisu bili katolici. Franjevački red Katoličke crkve predstavljao je glavnu  grupu sveštenika koja je navodila Hrvate da počine genocid. Oni su bili najostrašćenije ubice, koljači i komandanti koncentracionih logora. U „Hrvatskim  Narodnim novinama“ od 4. juna 1941. god. piše da je Franjevački samostan u Širokom Brijegu određen za glavni pripremni centar za obuku hrvatskih terorista i koljača pod vođstvom franjevačkog sveštenika dr Radoja Glavaša. Fra Miroslav Filipović – Majstorović iz katoličkog samostana Petričevac kod Banja Luke blagosiljao je ustaše „Koljite, neka krv padne na moju dušu, a ja ću vam dati oprost grijeha u ime Crkve za sve što danas počinite“. Na suđenju ratnim zločincima sam je izjavio da je lično ubijao najmanje 100 žrtava svakog dana. Katolička crkva je amnestirana za zločine.  Gospodin Mesić je izjavio da bi lično voleo da se proterani Srbi vrate u Hrvatsku, ali da je to nemoguće jer bi se hrvatski narod pobunio. U Hrvatskoj nikada nije vršena denacifikacija, žrtve nisu priznate, ni obeštećene.

ISTORIJA SE PONAVLjA
Srbija mora da unese u nastavne programe svih škola nastavnu jedinicu o genocidu izvršenim nad srpskim narodom  tokom  20. veka. Na taj način deca će znati istoriju svoga naroda, tragediju koja ne sme više da nam se ponavlja. Jer, istorija se tako često ponavlja.
Na jednom od sastanaka međunarodne komisije u Njujorku, kada sam rekao da posedujemo imena preko 315 katoličkih sveštenika koji su klali i ubijali, jedan od američkih stručnjaka je rekao:  „Vi u Srbiji ne radite ništa na rasvetljavanju, mi smo skupili preko 1.400 imena katoličkih sveštenika koji su okravivili ruke“. Ako znamo da je u celoj Jugoslaviji bilo preko 2000 katoličkih sveštenika u to vreme, znači da su od trojice – dvojica ubijali.

Međunarodna komisija je istakla da su sve posleratne vlade, zaključno sa sadašnjom, želele da naprave nekakvu pogodbu sa Hrvatima, da udese da se „ne talasa“ i ne pominju ustaški zločini zarad nekakvog mira, pomirenja. Šta se postiglo takvom politikom?
– Nekad je to bila politika bratstva i jedinstva, sada je tzv. regionalna saradnja, menjamo termine a sve se svodi na isto. Katolička crkva je decenijama spaljivala, zabranjivala ili otkupljivala celokupne tiraže knjige koje su pisane na ovu temu, da se unište tragovi. Nijedna nacija se ne odnosi tako površno prema svojoj nacionalnoj tragediji kao Srbi u Srbiji. Mi smo u godinama, nećemo još dugo istraživati, a Srbija ne školuje nove kadrove koji će nastaviti dalji rad, kao što to rade recimo u Izraelu. Možemo da se borimo za istinu podrškom naučno – istraživačkom radu na ovu temu, bez uticaja političara i polupismenih ljudi koji su na vlasti. Naše vlasti se klanjaju Hrvatima, pristaju na sve, pitanje je kakav su sporazum sklopili.
Mi se sada borimo za  izgradnju crkava na stratištu. Jedna će biti posvećena samo postradaloj deci mučenicima. Iz moštiju dece koja su nedavno otkopavana radi istraživanja, širi se čudesni miomiris, tako da je Mitropolit Amfilohije počeo da ugrađuje mošti u antimise pojedinih manastira. Drugi hram će biti posvećen mučenicima koji su pogubljeni samo zato što su pravoslavne vere. Planove je uradio Oton Urban, jedan od najvećih američkih arhitekata, inače iz Zemuna. Gradiće se i kapela u Šušnjaru, gde je veliko stratište. Crkva to ne može sama da podigne, potrebna je pomoć.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1011/tekst/nema-sazivota-zrtava-i-ubica-bez-pokajanja/print/lat

AKADEMIK BUROVIC PROSLAVIO IZDANJE 100-te KNJIGE

AKADEMIK BUROVIC PROSLAVIO IZDANJE 100-te KNJIGE

– Duz 2009-te godine objavio 8 novih knjiga –

Kako saznajemo iz biblioteke Crnogorske akademije nauka i umetnosti u Podgorici, u decembru godine 2009. nas Ulcinjanin, akademik, prof. dr Kaplan Burovic, kao obicno, poklonio je ovoj biblioteci njegova najnovija izdanja, medju kojima i knjigu TRIJUMF NAD SMRCU, koja na listi njegovih ostampanih knjiga nosi redni broj 100. U ovaj broj nisu ukljucene ni prestampane knjige, niti one koje su prevedene i objavljene na strane jezike.

Kako se vec zna, Akademik Burovic je pisao ne samo na svom srpskom jeziku, vec i na strane jezike: on vlada sa devet jezika, a na pet i piše. Neke su mu knjige preveli drugi. Tako da njegova izdanja mozete naci objavljena od engleskog, preko francuskog, do makedonskog i vlaskog. Posebno na albanskom jeziku, gde je poznat sa pseudonimom Kapllan RESULI, cime je doprineo istorijskoj istini vise od ma kojeg drugog autora, jer je izazvao medju Albancima burne diskusije o njihovom poreklu, sto je do Akademika Burovica bilo TABU, posto su Albanci dogmaticno i fanaticno uznastojali na hipotezama o njihovoj autohtoniji i poreklu od Ilira, pa i od Pelazga, sto je Akademik Burovic svojim konstruktivnim studijama i akademskom akribijom oborio i dokazao nam da Albanci nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamoli van njenih granica na Balkanu, niti genealoski sledbenici Ilira, ponajmanje Pelazga. Njegove albanoloske teze sada su poznate sirom sveta, jer su prodiskutirane na sve jezike i preko svih medija, posebno preko interneta, a usvojene su i od mnogih naucnih institucija, universiteta i akademija nauka. Makedonska akademija nauka i umetnosti ih je uvela i u svojoj ENCIKLOPEDIJI MAKEDONIJE.

Prva knjiga Akademika Burovica, disidentna poema BOJANA, objavljena je u Dubrovniku 1952. godine. Njome se Kaplan Burovic afirmirao kao disident Br. 1 Jugoslavije, Balkana, Evrope i sveta. Prevedena je do sada u preko 10 stranih jezika, a objavljena oko 40 puta.

Iako persekutiran, pa i decenijama hapsen, on je 2009. godine objavio i svoju 100-tu knjigu, koja nosi sinjifikativan naslov TRIJUMF NAD SMRCU.

Dela Akademika Burovica karakterise publicisticki, knjizevni i naucni karakter. Njegova knjizevna dela, kao famozni roman IZDAJA, zbirka pripovedaka ODJEK KORABA i novela ZMIJA, uvedena su od vremena u program Ministarstva prosvete i kulture Albanije za skole svih kategorija i universitete. Posle njegovog hapsenja u Albaniji 1970. godine kao disidentni knjizevnik, ona su zabranjena. Iako je Akademiku, posle proglasenja demokratije, priznata puna nevinost dekretom Albanskog parlamenta, njegovo se persekutiranje nastavlja od Albanaca u svim aspektima, u Albaniji i u albaskoj dijaspori po svetu, pa i kod nas – u Crnoj Gori, jer je ostao onaj koji je bio oduvek – NESAVLADIV – a u borbi za slobodu i demokratiju, za istorijsku i naucnu istinu.

Medju njegovim publicistickim delima isticu se PRAVO LICE ISMAILA KADARE, TAMO-NA KOSOVO! i MARTIRIZIRANO KOSOVO, dok su mu kapitalna dela naucnog karaktera: KO SU ALBANCI?, ISTORIJA ULCINJA, ENCIKLOPEDIJA ULCINJA i BUROVICI-PORODICNA ISTORIJA.

Akademik Burovic je clan Saveza knjizevnika eks-Jugoslavije, Albanije, Svajcarske i Crne Gore, pocasni clan Saveza srpskih pisaca u Svajcarskoj, pocasni clan Akademije nauka i umetnosti albanskih intelektualaca (sa sedistem u Carigrad), pocasni clan mnogih redakcija i kulturno-umetnickih drustava, etnickih zajednica. Uveden je u mnoge antologije i enciklopedije, pa i u izdanju ISTORIJA CRNOGORSKE KULTURE. Njegove cete naucne radove naci i u izdanju dr Vladimira Jovicevica i mr Budimira Aleksica CRNOGORSKO PITANJE. Naci cete ih i na stranicama listova, revija i casopisa Crne Gore, posebno na stranicama STVARANJA i SRPSKOG GLASA BOKE, kao i na stranicama podgorickog dnevnog lista DAN. Dok u beogradskom  listu TABLOID evo dve godine kako objavljuje skoro iz broja u broj.

Nize objavljujemo faksimil korica njegovih novih 8 knjiga, objavljene sve 2009. godine, koje propracamo kratkim beleskama:

1.- ALBANSKITE ISTORISKI FALSIFIKATI,- izdanje na makedonskom jeziku, Izdavacka kuca “Vistinijana”, Struga 2009, sa predgovorom Vitomira Dolinskog, koji ceni visoko znacaj albanoloskih teza Akademika Burovica, vec prihvacene i od svetskih naucnih institucija, od universiteta i akademija nauka kao siguran izvor za istoriju albanskog naroda. U ovoj knjizi su uneta i demaskiranja koja je nas Akademik ucinio Enverovcima Makedonije, albanskim ekstremnim nacionalistima, sovinistima i rasistima Daut Dauti i Islam Baftjari.

2.- ISTORIJA ULCINJ,- izdanje IK “Balkan”, Tirana, juni 2009, sa predgovorom Sava Zmajevica. Iznosi se istorija grada Ulcinja i okoline na bazi dokumenata, naucnom akribijom par excellance, bez pristrasnosti. Njegova posebna zasluga je potenciranje turciziranja Ulcinja u periodi okupacije od 1571, i ponovno slaviziranje 1678. dolaskom 2.500 Novljana, koji se nastanise tu za stalno. Sem toga on je dao i naucno tumacenje dokumenata, gde pise da su vecina stanovnika Ulcinja muslinani. Albanski su istoricari identificirali ovo muslimani sa Albanci, dok nam Akademik Burovic dokazuje da muslimani ne znaci Albanci, jer su najbrojnije muslimanske porodice ovog grada nacionalnim poreklom Srbo-Crnogorci.

Dana 1. jula 2009, kad je Akademik otisao da povuce iz Stamparije “Marin Barleti” knjigu, na njegove oci su mu je spalili Enverovci Albanije. Spaseni su iz vatre samo nekoliko primeraka. Novembra 2009. Akademik je u Zenevi ucinio drugo izdanje ove knjige, sa predgovorom Luke Tomovica.

3.- NA ISTOKU NIŠTA NOVO!,- studije i recenzije, izdanje IK “Balkan”, Tirana, maj 2009, sa predgovorom Luke Tomovica. Knjiga sadrzi recenzije i kritike za izdanja nasih autora, kao i knjige jednog Albanca iz Ulcinja, koju su nezasluzno pohvalili na stranicama lista POBJEDA. Slede studije iz istorije, filologije, eseji, diskusije, clanci, marginalije, mikrologije, pisma Akademika i drugih, poslata Akademiku, odgovori na apostrofiranja njegovog imena preko interneta, duhovite anegdote iz njegovog zivota i dr. Ovoj se knjizi dodaje i APPENDIX sa dopisima Luke Tomovica, Miodraga Lukica (poznati savremeni srpski knjizevnik) i Antonija Burovica.

I ova je knjiga izgorena od Enverovaca, sred Tirane, zajedno sa pomenutom ISTORIJOM ULCINJA, ali je iz vatre spaseno nekoliko primeraka, koji se sada cuvaju u biblioteci Crnogorske akademije nauka i umetnosti u Podgorici.

4.- STUDIME LEKSIKORE (LEKSICKE STUDIJE),- na polju albanskog jezika, izdanje IK “Balkan”, Tirana, juni 2009, sa predgovorom Suada Sulejmanagica. Kako priznaju i njegovi albanski neprijatelji, Akademik Burovic je danas najveci poznavalaca albanskog jezika, iako ga poceo uciti u Beogradu, posto je napunio 20-tu godinu zivota. Ova knjiga pretstavlja znacajan doprinos naseg Akademika za albanski leksik, koji je, preko svojih dela napisana direktno na tom jeziku, od vremena obogatio novim recima, a koje nedostaju u FJALOR (RECNIK) Akademije nauka Albanije. Ne samo ovim delom, vec i mnogim drugim delima, pa i njegovom brobom za slobodu i demokratiju Albanije, ovaj Akademik je dokazao da ne samo licno on, vec ni nas narod, nikada nije imao, nema i nece imati nista protiv albanskog naroda. Naprotiv, kao i kroz vekove, mi smo doprineli, doprinosimo i doprinosicemo pozitivno u istoriji, ekonomiji, nauci i kulturi Albanaca.

U znak zahvalnosti i ovu su mu knjigu spalili Enverovci, zajedno sa ISTORIJOM ULCINJA i NA ISTOKU NISTA NOVO! Iz vatre nije mogao da spasi nijedan primerak. U novembru 2009. Akademik joj je priredio drugo izdanje u Zenevi, sa predgovorom Sava Zmajevicat, koji nam iznosi istoriju spalivanja ove knjige.

5.- NGADHËNJIMI MBI VDEKJEN (TRIJUMF NAD SMRCU),- studije i clanci, izdanje IK “Balkan”, Tirana, maj 2009, sa predgovorom Luke Tomovica. U ovoj knjizi su sakupljene recenzije i kritike za knjige albanskih autora, zatim studije iz istorije Albanije, albanskog jezika, memoari, mikrologije, eseji, diskusije, clanci, svedocanstva protiv Envera Hodze, fragmenti iz zatvorskog dnevnika BURELI, pisma Akademika i pisma drugih, poslata Akademiku, odgovori na apostrofiranja njegovog imena preko interneta. I ovoj knjizi se dodaje APPENDIX sa dopisima Gzima Dino, Dusanke Burovic, Zhanete Ogranaja, Nazmi Berishe i Sava Zmajovica, koji prestampava i komentira tekst WIKIPEDIJE, gde se govori za Akademika Burovica, koji – posto je unet u mnoge antologie i svetske enciklopedije – evo gde su ga uveli i u WIKIPEDIJI – najozbiljnija i najznacajnija svetska enciklopedija. I pored nemilosrdne i najprljavije borbe, koja mu se cini od Titoista i Enverovaca svim mogucim sredstvima, on se afirmirao na svetski nivo ne samo kao knjizevnik i naucnik, kao renomirani balkanolog i najveci savremeni albanolog, vec i kao Mandela Albanije, pa i Balkana, kao nesavladivi i nesalomljivi borac, kao beskompromisni disidenta za slobodu i demokratiju na Balkana, u Evropi i u svetu.

Ovom knjigom je ispunjen broj 100 na listi objavljenih dela Akademika Burovica. I dok je On slavio jubilarni broj svojih izdanja, Enverovci mu izgorese i ovu knjigu zajedno sa tri pomenute 1. jula 2009, u Stampariji “M.Barleti”, sred Tirane. Iz vatre su spasena nekoliko primeraka, koji su povereni za cuvanje biblioteci Crnogorske akademije nauka i umetnosti u Podgorici.

6.- KADARE DHE RAPSODITË (KADARE I RAPSODIJE),- studija, izdanje IK “Balkan”, Zeneva 2009, sa predgovorom Mehmeta Rizvanagica. Imamo posla sa jednom studijom vanrednog znacaja za poreklo i istoriju albanskih rapsodija i tendencioznog, antinaucnog, sovinistickog i rasistickog stava prema njima albanskog knjizevnika Ismail Kadare, koji je izrazio to preko svoje paskvile Mbi eposin shqiptar (O eposu albanskom), objavljena u listu DRITA, Tirana, februar 1979. U zatvorskoj celiji monstruoznog Burelja, iako mu je bilo zabranjeno, nas Akademik mu je odgovorio ovom studijom, koja je cirkulisala po celijama zatvora od ruke do ruke osudjenika, jos pre 30 godina.

Ovo je treca knjiga Akademika Burovica, kojima je on raskrinkao Ismaila Kadare, a za sto nam je dr Avdi Baleta, eks ambasador Albanije pri UN i savremeni najveci albanski intelektualac, autor preko 30 knjiga, sa neprijateljskih pozicija prema nasem Akademiku rekao preko stampe i elektronskih medija: “Izlaze nam reci Kaplana Burovica…Ako ko uspe da dokaze da nema istine u ovim optuzujucim problemima Burovica, mene ce mnogo obradovati. Ali citanje ove knjige pomoci ce svakome da vidi…da je u mnogim suocenjima misli i stavova Burovic savladao Kadarea…Jugosloven Kaplan Burovic, fakticki, usao je u kulturi albanskog jezika da ucini ono sto je Kadare izrazio recima kao svoju najvecu zelju, ali nije realizirao i sa delima…”

7.- DENIGRIME ANTI-ARUMUNE (ANTIVLASKA DENIGRIRANJA),- clanci i studije, izdanje IK “Balkan”, Zeneva 2009, sa predgovorom Suada Sulejmanagica. Akademik Burovic se od vremena zauzeo problemom vlaskog etnosa u Albaniji i na sve strane sveta. Pa i u zatvorskim celijama monstruoznog Burelja, pridajuci ovako jedan doprinos sui generis i tako dragocen, tako znacajan, da su sami Vlasi, preko njihovog lista FARSAROTU, izjavili: “Blagodarujemo sa velikom srdacnoscu postovanom profesoru i izrazavamo mu zahvalnost nasu i Vlaha za pokazanu naklonost prema vlaskom etnosu, kao i za njegovu naucnu objektivnost u tretiranju vlaskog problema. Bog mu dao sva dobra!”. Vlasi svih strana sveta, sakupljeni u Korçi (Albanija) na svom Kongresu 2009. godine, pozvali su Akademika Burovica, izrazili mu svoju duboku zahvalnost sa tribine tog Kongresa i dali mu rec, koju su mu propratili freneticnim aplauzima. Oni su ga proglasili i za pocasnog clana njihovog etnosa u Albaniji.

Polazeci od ove cinjenice i mnogih drugih, slicnih, i izjavljeni njegovi neprijatelji priznali su Akademika Burovica kao barda naroda i nacionalnih manjina. Mnogi su mu Vlasi posvetili i svoje pesme, od kojih jedna, sa naslovom NESAVLADIVI, stampana je u APPENDIX-u knjige.

8.- PSE M’I DOGJI LIBRAT MIMOZA AHMETI? (ZASTO MI JE SPALILA KNJIGE MIMOZA AHMETI?),- reportaze na albanskom jeziku, izdanje IK “Balkan”, Zeneva 2009, sa predgovorom Luke Tomovica. Sem reportaze, koja je dala ime knjizi, ona sadrzi i reportazu Hapsenje YLBERA. U reportazi Zasto mi spali knjige Mimoza Ahmeti? (Vlasnica Stamparije “M.Barleti”) pretstavljaju nam se cinjenice i detaji u vezi prljavog i najmonstruoznijeg zlocina Enverovaca, koji ucinise u Tirani 1. jula 2009. ne samo protiv naseg Akademika Burovica, vec i protiv samog albanskog naroda, protiv slobode reci i stampe. Istovremeno Akademik nam pretstavlja i cinjenice da je ovaj zlocin imao za cilj i njegovo fizicko eliminiranje. Knjiga sadrzi i nekoliko reagiranja Albanaca, koji su osudili ovaj zlocin, kao sto su knjizevnik Nijazi Sulça (iz Ankaraje-Turska), Hysien Kobellari (knjizevnik iz Korçe-Albanija), Arben Zeneli (Albanac iz Milana), Xhemal Ahmeti (albanski pesnik iz Gostivara-Makedonija). U APPENDIX-u objavljuju se i blasfemiranja, uvrede i pretnje, koje su preko svog albanskog sajta TIFOZAT.COM upravili Akademiku Burovicu sljam albanski, zatim clanak Svetlane Kapetanovic Tri crne ljage na celu albanskog naroda, kao i poema Akademika ODRICANJE. Na poslednjoj korici pretstavljeni su faksimili korica svih cetiri spaljenih knjiga, zajedno sa deklaracijom instituta Association Française d’etydes sur les Balkans, gde se tekstuelno kaze: “Etant donné que les Albanais du CDB rendent beaucoup hommage à des personnalités, je voudrais que l’on rendent hommage à ce GRAND HOMME Kaplan Burovic, qui a sacrifié sa vie pour la recherche…Kaplan Burovic est Mandela d’Albanie”.

Luka TOMOVIC