Klinton tražio 5.000 mrtvih za NATO intervenciju

Klinton tražio 5.000 mrtvih za NATO intervenciju

PavicAko niste pročitali…


Stotinak intelektualaca iz SAD, Evropske unije, Izraela i Rusije uputilo je prošle nedelje apel parlamentu i predsedniku Srbije da ne usvajaju rezoluciju o Srebrenici kojom bi optužili sopstveni narod i „zacementirali propagandnu priču čije ključne komponente nemaju uporišta u činjenicama“.

Potpisnici apela, među kojima su ugledni evropski i američki profesori, novinari, bivše diplomate, samo su deo velikog kruga ljudi koji sumnjaju u „zvanične“ verzije događaja koje kreiraju moćne države i institucije, tvrdi politikolog Aleksandar Pavić, koji godinama prati i analizira izveštavanje stranih izvora o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.


„Važnost Srebrenice je prevazišla nacionalne i regionalne granice, ona se pretvorila u suštinsko civilizacijsko pitanje: da li propaganda može da prinudi jedan narod da prizna zločin koji nije počinio“, kaže Aleksandar Pavić.“Kritički intelektualci na Zapadu kažu da je parola „Moramo sprečiti novu Srebrenicu“ postala standarni uvod u „humanitarne“ vojne intervencije širom sveta, od Kosova, preko Iraka do Konga.“


A propagandni metodi razvijeni u „slučaju Srebrenica“, tvrdi on, upotrebljeni su i za opravdavanje totalitarnih, takozvanih „antiterorističkih“ zakona koji postaju povod za oduzimanje slobode i neograničeno držanje u pritvoru bez presude, čak i bez znanja pritvorenog zbog čega je iza rešetaka.


Pavić je dugo živeo u SAD gde je i diplomirao na prestižnom Berkliju, a 90 – ih se vratio u domovinu koja je pucala po šavovima. Zahvaljujući dobrim kontaktima s obe strane okeana, bavio se konsultanskim poslovima, jedno vreme je bio savetnik u kabinetu biljane Plavšić, a sarađuje sa uglednim centrima za istraživanje geopolitike u SAD. On naglašava da je manipulacija informacijama o Srebrenici započela istog trenutka kao i rat u Bosni.


„Jugoslovenski ambasador u UN, Đokić, grubo je sprečen 1993. da predstavi Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti izveštaj o etničkom čišćenju Srba u Srebrenici i okolnim selima, s imenima više od 1000 ubijenih civila. Te žrtve za svet ne postoje, iako je njihov konačan broj veći od 3000. Ali, kad je Vojska RS u kontraofanzivu većina zapadnih medija počela je da izveštava o humanitarnoj katastrofi civila muslimana u Srebrenici, koja je ubrzo proglašena za demilitarizovanu zonu pod zaštitom UN.“


„Ne postoji ni jedan dokaz da je 8 000 ljudi ubijeno u Srebrenici“, ističe Pavić „ međutim izveštaj Međunarodnog crvenog krsta od 13. septembra 1995. nedvosmisleno ukazuje gde je završilo 5000 „nestalih“. Oko 5000 muslimanskih vojnika iz Srebrenice napustilo je enklavu pre njenog pada. Muslimanska vlada je priznala da su ti vojnici prekomandovani u druge jedinice njihovih oružanih snaga. Vlada Alije Izetbegovića, naravno, nikada nije obelodanila imena tih vojnika, tako da oni nisu skinuti sa spiska nestalih!“ Uočeno je da je na izbore u Federaciji BiH izašlo i oko 3000 „pokojnika“ iz Srebrenice, ali kad je vlada RS zatražila biračke spiskove radi upoređivanja sa spiskom nestalih, misija OEBS odbila je da pruži uvid u te podatke. Pavić je tada bio savetnik u kabinetu Biljane Plavšić, pa se lično uverio koliko je teško doći do istine u Bosni: „Biračke spiskove nismo dobili, sa obrazloženjem da OEBS „nema novčanih sredstava da ih izvuče iz arhiva, koji su razbacani širom Federacije BiH“.


Istovremeno, američka NVO iz Bostona „lekari za ljudska prava“ počinje da iskopava masovne grobnice i objavljuje rezultate bez prisustva RS i ikakvog međunarodnog nezavisnog nadzora i verifikacije. RS nije mogla da reaguje na pravi način, jer je i dalje bila pod ogromnim pritiskom, naročito zbog prisustva ogromne sile od 50 000 dobro naoružanih stranih vojnika. Međunarodne snage obezbeđivale su iskopavanje grobnica koje su vezivane za Srebrenicu i do kraja iskopavanja su strogo zabranjivale pristup predstavnicima iz RS.


Pavić ne smatra da je „slučaj Srebrenica“ stvoren zbog ljubavi prema muslimanima ili mržnje prema Srbima, već zbog pragmatičnih vojno – političkih ciljeva Zapada: „NATO je tražio povod za intervenciju i dolazak na Balkan i bila mu je potrebna dovoljno velika cifra mrtvih da uznemiri i mobiliše javno mnjenje“, kaže Pavić. „Prvo su stvoreni „slučajevi“ u ulici Vase  Miskina i na pijaci Markale, za koje se danas zna da su nameštaljka, a vrhunac je bila priča o „genocidu u Srebrenici“, koji je prethodnica „masakra u Račku“, posle koga je bombardovana Srbija.“


Pavić podseća da je dokaz za to pismo iz 2000. koje je Vili Vimer, tadašnji predsednik Parlamentarne skupštine OEBS, uputio tadašnjem nemačkom kancelaru Šrederu sa konferencije o Balkanu i proširenju NATO, koju je u Bratislavi organizovalo ministarstvo spoljnih poslova SAD:


„Vimer je citirao američke zvaničnike koji su rekli da je svrha NATO bombardovanja 1999. bila da se ispravi graška generala Ajzenhauera iz 1945 – e, kada nije stacionirao vojsku u ovom delu Balkana. Sada žele da Srbija prizna krivicu i da Srbi podrže ovu verziju kako bi američka administracija sakrila svoj zločin.“


Izbor iz nedeljnika „Nedeljni telegraf“, 10. februar 2010., broj 720




Ako do sada niste, pročitajte i ovo…


„Pripadnici vehabijske i drugih radikalnih islamističkih organizacija na našem prostoru nisu od juče, a u najmanju ruku nisu ovde slučajno. Njihova povezanost na prostoru Kosova i Metohije, Raško – polimske oblasti i BiH datira još od ranih 90 – ih godina prošlog veka. Diplomirani islamski teolog iz Kosovske Mitrovice, Ekrem Avdija, u junu 1992. je 15 dana boravio u Avganistanu, u kampu za obuku mudžahedina „host“, kojim je komandovao poznati terorista Abu Ugba, iz Saudijske Arabije. Po završetku obuke, Avdija odlazi kod Abu Malia, komandanta mudžahedinske jedinice „El mudžahedin“ u zenici, sa kojim drži stalne kontakte i u toku rata na Kosovu i Metohiji. U proleće 1998. , Avdija uz pomoća Abu Ugba i poznatog malezijskog teroriste Bin Lemana, u selu Donje Prekaze, u opštini Srbica, formira kamp za obuku mudžahedina „Abu Bekir Sidik“.


U kampu su se prikupljali i obučavali islamski teroristi iz arapskih zemalja Bliskog istoka za borbu protiv snaga bezbednosti SRJ. Oni su formirali dve jedinice mudžahedina sa po 25 pripadnika: Dreničku četu, koja je operacije izvodila na prostoru Drenice, i smoničku četi koja je delovala u graničnom pojasu prema Republici Albaniji. Ove jedinice islamskih terorista su 1998. i 1999. počinile stravične zločine prema snagama bezbednosti i nealbanskom stanovništvu na KiM.“ – kaže nekadašnji direktor VBA general Momir Stojanović. („Nedeljni telegraf“ broj 720)


Nedavno najavljeno postavljanje američkog antiraketnog štita u Rumuniji napraviće od Balkana najprimamljiviju metu za protivnike NATO, prognoziraju srpski vojni stručnjaci.


„Cilj broj jedan za one koji budu nameravali da izvrše raketni napad biće upravo raketni štit, a potom sve ostalo“ – kaže general Ninoslav Krstić iz Foruma za bezbednost i demokratiju. „Zato, pre svega, Evropska unija želi da protivraketni sistem bude što dalje od nje. Zemlja u kojoj je postavljen antiraketni štit je najugroženija, jer će protivničke rakete prvo pokušati da neutrališu radare, oči i uši sistema, a zatim i lansere, a to se ne može izvesti ni savršeno precizno, niti jednim projektilom. Neizbežno je da će biti ugroženi i svi ostali vojni ciljevi, pre svega radarska postrojenja, ali i civilni objekti. Mislim da vlasti u Rumuniji još nisu svesne koliko to ugrožava njihovu teritoriju, ali i susede. Posebno škakljiva situacija biće ako Iran zaista napravi nuklearnu raketu, jer to postavlja pitanje nad čijom teritorijom i u čijem vazdušnom prostoru bi ona smela da bude oborena i ko bi pretrpeo najveću štetu od eksplozije i radijacije. Po svoj prilici, ponovo bi to bio Balkan“, kaže Krstić.


General Momir Stojanović, ekspert za bezbednosna pitanja, smatra da bi bilo veoma opasno po Srbiju da se opredeljuje za NATO u trenutku kad pitanje raketnog štita izaziva zahlađenje odnosa SAD i Rusije: „Mi ne možemo da utičemo na razmeštanje raketnog štita, ali makar ne moramo da pravimo greške na tom planu. Zato je opasno da jedan ministar svakodnevno priča da je vreme da se razmatra ulazak u NATO, a drugi govori da nam je vojna neutralnost dovoljna. Konfuzna politika je loša poruka pre svega prema Rusiji. Najbolje što možemo da učinimo jeste da preko prijateljskih zemalja, u koje ubrajam Rusiju, utičemo da ne postanemo potencijalna meta zbog razmeštaja raketnog štita. Ako on bude u našoj blizini, a mi se svrstamo na jednu stranu, svi ciljevi u Srbiji mogu da postanu legitimni i vrlo lako ćemo postati kolatelarna šteta sukoba velikih.“ („Nedeljni telegraf“ broj 720.)

www.koreni.net

Miodrag Lukic

www.pozoristeduga.com

Његовој Светости господину Патријарху србском Гсподину ИРИНЕЈ, Светом архијерејском Синоду Светом архијерејском Сабору Српске Православне Цркве

Његовој Светости господину Патријарху србском Гсподину ИРИНЕЈ,

Светом архијерејском Синоду

Светом архијерејском Сабору

Српске Православне Цркве

Краља Петра 1 – 5

11000 Београд

Ваша Светости господине Патријарху србски господине Иринеју,

ваша високопреосвештенства господо владике чланови

Синода и Сабора

Српске Православне Цркве,

Грешност, или верност Богу, Светом Сави и Србском народу

Надасмо се, стојећи у суботу 13. фебруара о. г, пред десетином полицајаца испред затворених врата Патријаршије, сатима у миру, под мећавом, загрејавани хришћанским православним молитвама и песмама, да ће наши свештеници, калуђерице и калуђери, макар они, (ако не можемо и сви нас неколико стотина присутних светосаваца),  који су дошли из свете србске земље Косова и Метохије, да буду примљени да их Патријарх и Синод чују, и/или да они чују Патријарха и Синода.

Сати прођоше.

Ништа се ту не деси чему се надасмо. Међутим, десило се од тада до сада много тога у Грачаници и Дечанима што нисмо могли ни да замислимо.

Верни духовници и остали који издржаше пред вратима Патријаршије у суботу сачекаше у миру да се појави његово преосвештенство владика господин Артемије.

Народ се тада разиђе да би на вестима слушао саопштење Синнода, које је изложило његово преосвештенство господин Иринеј, епископ Бачки.

То саопштење и догађаји који се потом одигравају у Грачаници и Дечанима као последица одлуке Синода да одузме владики Артемију меродавност да управља Рашко – призренску и Косовско – метохијску епархију намећу следећа питања на која Вас молимо да их јавно разјасните:

v  Зашто сте контролу финасијског и материјалног пословања почели од владике на Косову и Метохији?

v  Зашто контролу финансијског и материјалног пословања нисте почели од епархија у којој влада мир и које нису окупиране, а чији владике се диче колико раскошно живе?

v  Зашто нисте до сада одговорили на предлог од 21. новембра 2003. године да ми, светосавско православни верници из исељеништва, скупимо 100 000 САД долара и дарујемо их Српској Православној Цркви да би их она вратила Ватикану (додатак 1)?

v  Зашто поистовећујете услове рада и живота у којима раде и живе остале владике у епархијама које нису покорене с онима на Косову и Метохији?

v  Јесте ли ви, Ваша Светости господине Патријарху господине Иринеју, ваша преосвештенства владике у Синоду и Синод заборавили на услове у којима живи и ради  владика Артемије: који ради у условима опасним по живот, у потпуно окупираној земљи и с потлаченим парохијанима од стране окупатора?

v  Зашто ниједан од активних владика није прихватио да оде на Косово и Метохију и помогне владики Артемију, већ је именовано његово умировљено преосвештенство владика господин Атанасије да смени владику Артемија?

v  Како смете да дозвољавате да окупаторска шиптарска полиција долази и забрањује светосавским православним духовницима и верницима да добију благослов владике Артемија?

v  Јесте ли ви заборавили да сте на тим положајима патријарха, чланова Синода и Сабора независне и слободне Српске Православне Цркве захваљујући њеном творцу Светом Сави?

v  Јесте ли ви заборавили да је СПЦ очувала светосавско православни Србски народ?

v  Јесте ли ви заборавили да је Србски народ сачувао СПЦ?

v  Знате ли ви да су парохијани Рашко – призренске и Косовско- метохијске епархије уз владику Артемија и да имају поверења у њега?

v  Зар ви не знате зашто су парохијани уз владику Артемија?

v  Знате ли ви какав грех чините губећи се у набрајању евентуалних владичиних пропуста, како тврдите, губећи при томе из вида владичино дело за Веру, за СПЦ и за Србски народ, те и за Србију, борећи се на Косову и Метохији?

v  Коју сте помоћ ви пружали владики Артемију и народу на КиМ  да се чувају не само србске црквене и духовне светиње, већ и Србски народ на Косову и Метохији од оних који живим људима ваде органе за продају, руше наше цркве и манстире, погане србска гробља, док ви у безбедности обављате своје мисије?

v  Јесте ли спремни да окајете своје дубоке грехове јавним покајањем, јер без њега не може да се моли Богу ни за опроштај, што је детаљно објашњено у писму његовој светости патријарху господину покојном Павлу (додатак 2).

v  Јесте ли ви појединачно и цео Синод спремни да се јавно покајете и замолите владику Артемија за опроштај?

Ми, потписници овог писма, ради нашег ослобађања од ваших грехова, обавештавамо вас да:

Ø  Ви настављате да продубљујете грехове према светосавском православном србском свештенству и народу, које је започео србски патријарх својим нехришћанским опраштањем злочинцима за злодела у Јасеновцу (додатак 3), те је зато тај опроштај само вербалан али суштински ништаван докле год папа сам, по својој хришћанској савести се јавно не покаје, а у самом Јасеновцу затражи опроштај од њихових потомака, од њихових Вера, Цркви и народа, што значи и од Српске Православне Цркве и Србског народа  (а не да моли за опроштај на неком другом месту, те не ни у Србији).

Ø  Ви настављате да продубљујете грехове позивањем папе пре него што то он учини (додатак 3).

Ø  Ви их продубљујете позајмљивањем новца од страних институција, уместо да се обраћате својој пастви (додатак 1).

Ø  Ви их продубљујете својим одвајањем од светосавског православног хришћанства све изразитијим настојањима да га потопите најпре у унијатство, потом у католичанство.

Ø  Ви их продубљујете непоштовањем борбе владике Артемија да се заштити светосавски православни народ, сачувају наше светиње, да се порушене светосавском градњом поврате на Косову и Метохији.

Ø  Ви их продубљујете својим прихватањем окупаторске интервенције.

Ø  Ми не прихватамо ваше грехове да падну ни на нас ни на наше потомство

Ø  У потпуности подржавамо и обнављамо предлог патријарху Павлу и Синоду од 21. новембра 2003. године (додатак 1) да Српска Православна Црква врати Ватикану сав новац од њега позајмљен, а уз помоћ своје светосавске православне пастве.

Ø  Ваши греси, ако се не покајете и не молите Бога за опроштај грехова које сте нанели светосавском православљу и његовој Српској Православној Цркви, његовим верницим, ако се не покајете за грехе нанете владики Артемију и  ако га не замолите за опроштај, вам одузимају право да водите Српску Православну Цркву Светог Саве.

Ми, потписници овог писма, ради вашег и нашег ослобађања од ваших грехова молимо вас:

ü  да се у потпуности и у свему у свом раду у Српској Православној Цркви вратите Светосављу,

ü  да опозовете грешну одлуку о одузимању владики Артемију меродавност , право и дужност управљања Рашко –  призренске и Косовско – метохијске епархије,

ü  да се утврди од којих иностраних институција и/или држављана су владике СПЦ позајмљивале, примале новац, под којим условима, и на шта је утрошен,

ü  да се утврди финансијско – материјално пословање свих старешина епархија СПЦ,

ü  да се утврди основа на којој се заснива раскош појединих владика и да ли је она у складу са светосавским православним хришћанством,

ü  да не дајете своју сагласност за долазак папе у Србију док Ватикан у Јасеновцу не окаје католичке грехове,

ü  да не прихватате да јеретици обнављају србске светиње, већ да то чине православни мајстори, архитекте и уметници,

ü  да васпоставите светосавски православни дух и морал у нашој Цркви, почевши од Грачанице и Дечана

ü  да својим личним светосавско православним радом,, вршењем службе, понашањем и животом, дајете пример целом нашем свештенству и народу,

ü  и да тиме будете стожер јединства Српске Православне Цркве и Србског народа.

Молимо Бога да нам помаже онако и онолико да остваримо оно за шта Га молимо

како и колико се сами трудимо да то постигнемо.

Београд, 15. фебруар 2010. год.

Додатак1

Писмо патријарху Павлу и Синоду од 21. новембра 2003. године за враћање дуга Ватикану

Додатак 2

Писмо патријарху Павлу од 7. маја 2005. године о кајању и опраштању.

Додатак 3

Писмо патријарху Павлу од 1. фебруара 2005. године о гресима католичког свештенства према Србском народу и србским свештеницима.

У НАДИ ДА СЕ САГЛАШАВАТЕ С ИЗЛОЖЕНИМ, БЛАГОДАРНИ ПОТПИСНИЦИ

(ПОТПИСИВАЊЕ

Почело је 15. фебруара 2010. год. У 13:45 и оно је отворено до седнице Сабора.

Уписују се: Име Презиме, Место становања, држава ако није Србија, и еадреса.

Потписи се шаљу с назнаком За петицију СПЦ на еадресу: lyubomir_gruyitch@yahoo.com)

ПОТПИСНИЦИ

1.       Др Љубомир Т. Грујић, Џона Кенедија 31/15, 11070, Београд, lyubomir_gruyitch@yahoo.com

2.       Озрен Јоргановић, Драже Михаиловића бб, 74317 Петрово, Република Српска jozren@teol.net

3.       Dragan RAKIC, 43 bis Bd du Tzarewich, 06000 Nice,  France,  dragan@noos.fr

4.       Ненад Мишић, Хисарска 20. 18400 Прокупље,  Србија, nenadmisic@hotmail.com

5.       Dr. Desanka Krstich. 121 Howard Park Ave. Toronto, drdkrstich@rogers.com

6.       Radmilo Krstich. 121 Howard Park Ave. Toronto, drdkrstich@rogers.com

7.       Vesna Krstich. 121 Howard Park Ave. Toronto, drdkrstich@rogers.com

8.       Aleksandar  Krstich. 121 Howard Park Ave. Toronto, drdkrstich@rogers.com

9.       Djordje Krstich. 121 Howard Park Ave. Toronto, drdkrstich@rogers.com

10.    Др Добросав Никодиновић, Омладинска 44, 36300 Нови Пазар, dnikodinovic@yahoo.de

11.    Episkop DAMASKIN Davidovic, b.zapadnoevropski, Toronto, Kanada, bishopddd@hotmail.com

12.    Djordje Petrovic, Toronto, Kanada, djordje.petrovic@rogers.com

13.    Aleksandar Polic, Jespersgatan 13, 214 45 Malmö, Sweden, alpoz2004@yahoo.se

14.    Mirko Ivancevic, 12412 Huston St. Valley Village, Kalifornija 91607 – 3518 U.S.A, mirko36@sbcglobal.net

15.    Radmila Ivancevic, 12412 Huston St. Valley Village, Kalifornija 91607 – 3518 U.S.A, mirko36@sbcglobal.net

16.

Усвојена Декларација Београд, 13. фебруар 2010. године

Усвојена Декларација

Београд, 13. фебруар 2010. године –
Данас је у Београду одржан скуп представника ветеранских организација на коме су разматрана питања изузетно тешког положаја ветерана и њихових породица.
Упркос временској непогоди скупу су присуствовали представници двадесетједног удружења и организација и ветерана из педесетдве општине са територије Републике Србије.
После четворочасовне дискусије скуп је усвојио Декларацију о побољшању друштвеног положаја ветерана у Републици Србији и закључке за њено спровођење.
Скуп је донео одлуку да се 27. фебруара 2010. године у 11.00 часова у Београду у сали Дома ратних војних инвалида Савски трг 9/1 настави са радом како би свој допринос дали и представници ветеранских организација који нису могли да се пробију до Београда и присуствују данашњем скупу.

Текст декларације гласи:

„Полазећи од чињенице да је преко 500.000 ветерана учествовало у одбрани територијалног интегритета државе, части и достојанства народа, слобода и права грађана у оружаној борби против сепаратистичких и терористичких формација и оружаних снага Североатланске алијансе у периоду од 17.08.1990.  до 10.06.1999. године;

Поносни због спремности ветерана да жртвују и живот за слободу, част и достојанство народа и отаџбине, настављајући тако вековне слободарске и борбене традиције својих предака;

Истичући да су као професионални припадници Југословенске народне армије, Војске Југославије, Војске Републике Српске, Војске Републке Српске Крајине, полицијских органа и јединица, војници на редовном одслужењу војног рока, војници и старешине из резервног састава и добровољци, одговорно извршавали све задатке у складу са уставним и законским овлашћењима и међународним правилима ратовања, истовремено осуђујући појединачне примере недостојног понашања и поступака;

Изражавајући дужно поштовање према породицама погинулих бораца и ратним војним инвалидима;

Посебно забринути због понижавајућег положаја ветерана и њихових породица, који се нарочито манифестује у покушајима оспоравања циљева оружане борбе и улоге ветерана у њој, омаловажавању жртвовања и конкретних жртава, кривотворењу чињеница о борцима и њиховом учешћу у борби, небризи за здравље ветерана које је све горе због учешћа у оружаној борби против непријатеља који је користио многа забрањена средства и поступке, социјалном стању које доводи у питање елементарну егзистенцију, нормативно неуређеном статусу, оспоравању права ветеранима и њиховим организацијама да се боре за побољшање друштвеног положаја, употреби насиља и силе против ветерана, бирократском односу власти према конкретним захтевима и молбама и другим појавама;

Ослањајући се на искуства у решавању друштвеног положаја ветерана и њихових породица у Србији у предходном периоду, праксу у демократским државама и поступке посебног уважавања ветерана од стране највиших државних руководилаца у поменутим државама;

Уважавајући све тешкоће у којима се налази Србија, а посебно у областима дипломатске и правне борбе за очување територијалног интегритета земље, превазилажења проблема у економији, друштвеним реформама и развоју и јачању и учвршћивању демократије;

Одлучни да се изборимо за промену друштвеног положаја и  статуса ветерана и њихових породица, користећи све институционалне и ванинституционалне начине борбе, ангажујући целокупну ветеранску популацију и позивајући остале друштвене групе, медије и грађане Србије, да пруже подршку;

Подсећајући да су ветерани учествовали у оружаној борби на позив државе и да због тога надлежни државни органи имају обавезу у решавању њиховог друштвеног положаја и статуса;

Легитмни представници организација и других субјеката који окупљају ветеране и њихове породице су на скупу одржаном 13.02.2010. године усвојили:

ДЕКЛАРАЦИЈУ

о побољшању друштвеног положаја  ветерана у
Републици Србији.

1. Имајући у виду да је важећи Закон о борачко-инвалидској заштити донет 1998. године и да се у њему користе називи за државу која више не постоји, те да се права ветерана не третирају у складу са савременим законским решењима и праксом у демократским државама, захтевамо усвајање Закона чији ће  се предлог израдити у сарадњу са представницима ветерана.
2. Све већем броју ветерана је озбиљно угрожено здравље као последица учешћа у рату а трошкови лечења превазилазе њихове материјалне могућности, због чега захтевамо хитно усвајање нових нормативних аката у којима ће ова област бити уређена у складу са основним људским правима, искуствима других држава и обавезом државе према браниоцима које је послала у оружану борбу.
3. Због учешћа у оружаној борби у коју их је  упутила држава, неправедне приватизације, дуготрајног лечења од последица учешћа у рату и других узрока, многи ветерани су  остали без посла и могућности обезбеђивања егзистенције за своје породице, због чега захтевамо формирање Фонда из кога ће се стимулисати запошљавање ветерана или отварање малих и средњих предузећа у којима би се они запошљавали.
4. Сматрамо неприхватљивим сваку одлуку државе која изазива дискриминацију међу ветеранима и инсистирамо на једнаким правима за све учеснике у оружаној борби. Захтевамо да се у кратком временском периоду донесу нормативна акта којима би се, у ограниченом року, регулисала новчана обавеза према ветеранима.У последњем десетогодишњем периоду исплата новчаних средстава једном броју ветерана Република Србија је успоставила недопустиво дискриминишући однос унутар учесника оружане борбе а негативне последице овакве политике одражавају се на целокупно друштво.
5. Свесни чињенице да се часни ветерански статус злоупотребљава од стране појединаца и група, а имајући у виду решења у демократским земљама, захтевамо израду и поделу званичних државних легитимација свим ветеранима, како би се ове злоупотребе спречиле а правим  ветеранима омогућила  идентификација у друштву.
6. Значајан број ветерана нема решено стамбено питање што њихов материјални и социјални положај чини недостојним људи који су се борили за опстанак  државе а међу њима је нарочито тежак положај војних бескућника који су поштујући одлуке државе изгубили сву имовину, те  захтевамо да се почне решавање овог проблема кроз сарадњу државе и локалне самоуправе и реализацију већ постојећих пројеката као подстицаја развоја економије.
7. Садашња законска решења у области пензионог осигурања војних осигураника су пензионисане припаднике војске довела у понижавајући положај а нарочито пензионисане подофицире, па захтевамо да се новим законским решењима пензије усклађују са примањима активних војних лица у складу са праксом у највећем броју демократских држава.
8. Оцењујући да је садашње законско решење којим је неговање слободарских и борбених традиција српског народа поверено Министарству за рад и социјалну политику, узроковало озбиљне пропусте у заштити споменика и обележавању значајних историјских датума, захтевамо другачије законско решење, значајније учешће ветеранских организација у неговању традиција и посебну афирмацију вредности антифашистичке борбе српског народа и улоге садашње ветеранске популације у одбрани земље.

Овом Декларацијом утврђени су циљеви борбе за побољшање друштвеног положаја ветерана у Републици Србији и захтеви према државним органима и институцијама.

Сви потписани представници ветеранских удружења и организација прихватају ову Декларацију и спремни су да се одлучно боре за њену реализацију.

Са Декларацијом упознати државне органе и институције, политичке субјекте и јавност Србије.“
Текст закључака гласи:

„Представници ветеранских организација су, на скупу одржаном 13. фебруара 2010. године у Београду, а у циљу спровођења „Декларације о побољшању друштвеног положаја ветерана у Републици Србији“, једногласно усвојили следеће

З А К Љ У Ч К Е

1. Формира се Координациони тим који ће у наредном периоду остваривати непрекидну комуникацију и координацију са релевантним државним органима и ветеранским организацијама; планирати, организовати и реализовати конкретне мере и активности ради спровођења „Декларације о побољшању друштвеног положаја ветерана у Републици Србији“; одређивати садржаје и методе деловања ветеранских организација, група и појединаца; усаглашавати време и место активности; и обављати друге обавезе и задатке.
У кординациони тим се одређују представници свих организација које су потписале Декларацију а за председавајућег одређује се Жељко Васиљевић. Кординациони тим ће на првом састанку одредити копредседавајуће и по потреби радне тимове.

2. Обавезују се учесници скупа да ће у наредном периоду са садржајем “ Декларације о побољшљњу друштвеног положаја ветерана у Републици Србији“ упознати све своје чланове и друга лица из ветеранске популације, те да ће циљеве дефинисане у Декларацији истицати на јединствен начин приликом свих облика деловања ветеранских организација, без обзира да ли се они реализују аутономно или по плану кординационог тима.

3. Обавезују се сви ученици скупа да ће, у складу са законском регулативом, инструкцијама Координационог тима и сопственим искуством, 14. марта 2010. године у 12.00 часова припремити, организовати и реализовати протестне скупове ветерана испред зграда скупштина градова и општина на којима ће се прочитати Декларација, усвојити захтеви ветерана чија је реализација  у надлежности органа локалне самоуправе, реализовати пријем код представника локалне власти и обавестити јавност о наредним активностима.

4. Обавезују се сви учесници скупа да ће правовремено извршити припреме за долазак и учешће својих чланова на протесту испред зграде Владе Републике Србије, 24. марта 2010. године у 12.00 часова, уколико Влада до тада не почне решавање захтева из „Декларације о побољшању друштвеног положаја ветерана у Републици Србији“, озбиљно и свеобухватно, на начин који је могуће проверити и уз сагласност са Координационим тимом. Уколико Влада то до тада буде учинила, све активности преусмерити на обележавање 11. годишњице агресије НАТО на Србију и шездесетпете годишњице победе над фашизмом.

5. Обавезује се Координационо тим да припреми радикалне облике активности и деловања, и изради план њихове реализације и дефинише политичке захтеве ветерана, уколико надлежни државни органи буду игнорисали захтеве из Декларације.

6. Формира се Радна група у саставу Милен Симић, Стаменко Николић, Звонко Пешић, Момо Јефтић, Велизар Рабреновић, Душан Николић,  Дејан Милошевић, Љубомир Брадић и Сава Стојшин која ће најкасније до краја фебруара 2010. године израдити Нацрт резолуције о карактеру учешћа ветерана у рату од 17.08.1990. до 19.05.1992. године; од 20.05.1992. до 24.12.1995. године и од 24.03.1999. године до 10.06.1999. године и исти, после консултација и усвајања од учесника овог скупа, доставити државним органима Републике Србије и релевантним политичким субјектима са предлогом да се усвоји у Скупштини Србије по хитном поступку.
Радна група ће у процес израде Нацрта укључити и све ветеране учеснике овог скупа који буду изразили жељу да учествују у том процесу као и она лица која предложе организације учеснице овог скупа.

7. Овлашћује се руководство Партије ветерана Србије као суорганизатор и учесник скупа, као и остале огранизације које својим организационим и кадровским капацитетима могу да дају допринос

Сретан ти рад, Зорице!

Сретан ти рад, Зорице!

Мада још нема ни у наговјештају озбиљних друштвених акција да се спасе очигледно пропадање наших села, хуманистичка и педагошка иницијатива књижевнице Зорице Сентић “Дарујмо реч“ дође као откровење.

Данас, када су наша села готово аветињски опустјела, када се укидају сеоске школе, када је сиромаштво прогутало све што је везано за културу, Зорица је покренула, надасве хуману, а онда и културну и педагошку и просветитељску и практичну акцију како би помогла библиотекама у сеоским школама да формирају, обнове или прошире књижни фонд.

Друштво “Семберски учитељи“ из Бијељине са својим опредјељењем да, такође, помогне школама, педагошким радницима, дјеци, омладини и породицама да што лакше искораче у човјечније и љепше вријеме, не може а да не поздрави тако примјерен гест просветитеља и визионара.

Очекујемо да школске бибилиотеке у нашим селима постану расадници културе, да омогуће лакше сналажење у цивилизацијским путевима и странпутицама, а у крајњој линији, живот на селу учине достојним човјека.

Зато безрезервно подржавамо ову мисију, овај културни покрет уз наду да ће се он проширити и на просторе Семберије и цијеле Републике Српске, јер за умјетност, културу и књигу не постоје границе.

А за ово “сретан ти рад“!

Свако ко је завирио у наше село зна да је то била и остала уобичајена подршка било којој активности. “Сретан ти рад“, кад комшија прави кућу, “сретан ти рад“, кад оре њиву, “сретан ти рад“, кад пече печеницу.

Зато, Зорице! Сретан ти рад!

Бијељина

За Друштво “Семберски учитељи“

15.фебруара2009.

Саво Милићевић

Друштво “Семберски учитељи“

П:С: Драга, Зоко, и ја бих, као један од потпредсједника овог друштва, да ти кажем да ћеш с нама лакше добити многе битке. Радила сам у многим школама које , не да нису имале библиотеке, него нису имале ниједну књигу за обавезну лектиру, па сам доносила књигу из своје библиотеке и читала дјеци, која су “гутала“ сваку ријеч… Кад се сјетим тих часова, буде ми драго, јер знам да сам чинила нешто лијепо , али не могу да останем нијема и не кажем да бих више вољела да је свако дијете могло да ужива у читању књиге када то пожели. Зато хоћу да подржим ову акцију свим срцем. Прихвати нашу испружену руку , јер су учитељи ти који најбоље знају колико је тешко и дјеци и учитељима радити без књиге.

Вели

Verhängung von EU-Zwangsmaßnahmen gegen Griechenland, warnen Beobachter vor offenen Straßenprotesten gegen Deutschland

Newsletter vom 16.02.2010 – Vor dem Sturm

ATHEN/BRÜSSEL/BERLIN (Eigener Bericht) – Angesichts der harten Haltung
Berlins bei der Verhängung von EU-Zwangsmaßnahmen gegen Griechenland
warnen Beobachter vor offenen Straßenprotesten gegen Deutschland. Die
Bundesregierung verweigert Athen nicht nur konkrete Hilfszusagen im
Kampf gegen seine Verschuldung; auch die dramatischen Kürzungen bei
Löhnen und Arbeitsstellen, die die EU-Finanzminister am gestrigen
Montag bestätigt haben, wurden maßgeblich auf Druck Deutschlands
verhängt. Der aktuelle Streit um die griechischen Schulden legt einmal
mehr offen, wie Berlin mit seiner Fixierung auf Lohnkürzungen sowie
eine harte Währung die eigene Vormacht innerhalb der EU stärkt und
gleichzeitig ärmere Staaten an der europäischen Peripherie in die
ökonomische Katastrophe drängt. Mit der gestrigen Entscheidung über
den nächsten Vizepräsidenten der Europäischen Zentralbank (EZB) ist
die Wahrscheinlichkeit gestiegen, dass der derzeitige
Bundesbank-Präsident, Axel Weber, im Jahr 2011 den Posten des
EZB-Präsidenten übernimmt. Weber, ein Vertreter eines harten Kurses
gegenüber Griechenland, gilt als geldpolitischer Hardliner und würde
die bisherige Linie Berlins, die sich im aktuellen Spardiktat gegen
Griechenland äußert, schärfen.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57739

ЗАШТО БАШ ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА НЕМИЛОСРДНО РАСПИЊУ – ХРИСТОС БИ РЕКАО; ОЧЕ ОПРОСТИ ИМ ЈЕР НЕ ЗНАЈУ ШТА РАДЕ!

Ову изјаву за јавност Др. Умелјића коју је изјавио у предходном чланку, подржава и Душан Нонковић-уредник Гласа Дијаспоре.
У походу глобализма у ствари војног похода неоколонијализма са циљем отимања територија из геостратешких интереса како би се НАТО чланице домогле Каспијског резервоата уља и гаса па и по растућој потреби и руских резерви нису ништа препустили случају па ни владу у Београду ни српску цркву. Стављају све под своју команду како би осигурали своју војну базу на Косову која ће им служити као одскочна даска за дље походе, милом или силом а народ као материјал за нјихове крваве ратове.
Ту нема дилеме, ако Русија не подпомогне опозицију поштених намера биће једног дана и сама жртва НАТО освајача а нама не остаје друго до да што гласније да говоримо нашу истину како би можда успешно предусретили зле намере злих освајача, неколицине моћника који су изманипулисали цео амерички народ и уз помоћ свог новца поставили скретнице  на жилама куцавицама глобалног живота како би били још богатији и још утицајнији. Ради се о шачици људи која се отела свакој демократској контроли захвалјујући баснословним сумама новца којим располажу и којег улажу да би још више били утицајнији, силнији и богатији!

Dušan Nonković-urednik GD