TRAGOM VLASTITE MISLI

TRAGOM VLASTITE MISLI
(Njene misli)

Čitam joj misli i čežnju
kako je uvek nepoznati čeka
i tako, gledam je u zoru,
sviće – ona bez pravog čoveka.

Kada nešto šušne
ona se tada prene,
očekuje da joj je na tragu
i da će ispuniti želje njene.

O, pusta željo!
Kroz zatvoren prozor ćeš proći,
njoj,toploj, u čvrst zagrljaj
u burno jutro doći.

Čekaće ga u zoru
može joj slobodno prići,
od toga ona neće bežati
to je ne može mimoići.

Jednako, u krevetu – ispod breze
čežnja je ista
ako je ispunjena
u njoj će sve da zablista.

(Beli leptir)

Ona sva lepršava
kao beli leptir da je,
otkrivam misli njene
to dugo traje.

Nema pesme bez belog leptira
niti sreće bez lepote sveta,
bez radosti, života i igre
puno srce kao u deteta.

Često je u mislima prizivam
da mi maštu razvije,
lepršava, iza vela stoji,
tu je, osećam je, na dohvat mi je.

Leptiriću neka te sreća prati
s‘ pozdravom započinjem dan,
vrati se, i uvek se vrati
da i ja ostvarim svoj san.

(Hod po žici)

O, moji snovi i moja jutrenja
nagradite me vi,
usmerite mi stremljenja
da bi ostvareni bili.

Žurim,
da nedovršeno dovršim,
dok hodam nesmem da žmurim
iza sebe, vredno, da ostavim.

Hodam po žici života
s‘ puta nesmem da skrenem,
ako pogrešim – nestaće lepota
i tada u bezdan mogao bi da krenem.

Milan Marković – Mile

ЈЕДАН НАДОНОСНИ МЕМЕНТО ЗА ПРЕОСВЕЋЕНОГ ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА

ЈЕДАН НАДОНОСНИ МЕМЕНТО ЗА ПРЕОСВЕЋЕНОГ ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА

Еуфорија/ЕУ-фараонија/ЕУРО-фурија

или

„Од (светског) зла увек има (комшијско) горе i (српско) најгоре“

Преосвећени владика Рашко-призренски и косовско-метохијски, Господин Артемије, трпељиво и часно носи Светосавски крст православљања Творца, непоколебљиво бранећи Христосову паству на српској Светој земљи од зла. Он то чини чак много дуже од последњих десет година, које су остатку Србије донели један мучни и недостојни протекторат а Косову и Метохији окупацију и анексију, припојили га војно релевантним резерватима НАТО-империје. То се десило, као што је познато, у име „демократије, људских права, правде и истине“…

Разумљиво је да је Преосвећени Артемије све време трн у оку том злу, јер његова снага је вера (то Свеобухватно се понекад темпорарно може свести и само на етику), његова легитимација је љубав (то је увек истина), његова надмоћ је нада (спасење). Шта су према томе уранијумске бомбе НАТО-а и до данашњег дана непрестајуће околно звецкање оружјем (од ЕУ и САД до зуба наоружаних) ОВК-терориста?

Да од (светског) зла увек постоји и (комшијско) горе научили смо најкасније у Јасеновцу а да постоји и (српско) нajгоре научили су нас – барем би требало тако да буде – својевремено тј. најкасније јаничари, дахије и остале кабадахије… а потом и време Александра Ранковића, Слободана Пенезића, итд. Зар је морало да дође до ове најновије еуфорије у односу на ЕУ-фараонију и до идолатријског клањања ЕУРО-фурији, да би заборавни Срби решили да још једном „понове градиво“?

Зар не би било боље да су се ти Срби, који су ето желели да народ „понови градиво“, досетили само размишљања оног сељака-војника („Књига о Милутину“), који је доживљавајући зверства над српском нејачи од стране (и хрватских, словеначких и босанско-муслиманских) војника Аустро-Угарске у 1. светском рату, помислио на српску искуствено условљену суревњивост према Османлијама и изрекао: „А да се ми случајно не огрешисмо о Турке?“

Тог српског сељака-војника, дакле, народна страдања од руке наших најближих балканских комшија поучила су да је од турског (светског) окупацијског зла много горе зло комшијске окупације. A Јасеновац и Јадовно, Госпић и Петрова гора, Глина и Пребиловци су нам тада тек предстојали…

Зар су заиста опет једном Срби морали да преузму на себе финализујући чин светског зла и да под војном заштитом НАТО и ОВК третирају Преосвећеног Артемија као једног ординарног криминалца, да га осрамоћују, понижавају и фактички терају из Божије куће, коју је читавог свог живота и сам градио? Да га, значи, своде на само још једну „колатералну штету“ на путу једног коначног отимања Косова и Метохије?

Преосвећени владика Рашко-призренски и косовско-метохијски, Господин Артемије, и даље трпељиво и часно носи Светосавски крст православљања Творца, непоколебљиво бранећи Христосову паству на српској Светој земљи од зла. Зар његови прогонитељи (иницијатори, организатори и извршитељи) никада нису промислили да ће Преосвећени Артемије то исто чинити и када га Небески Сведржитељ позове к Себи – зашто му, дакле, чине услугу и подарују венац мучеништва још за време његовог овоземаљског живота?

др Владимир Умељић                                            Ашафенбург, 15.02.2010.

Ову изјаву за јавност подржавају:

Светски сабор Срба (др Ђорђе Јовановић, Брисел)

Фонд истине о Србима (Слободан Јарчевић, Београд)

Српско удружење Немања (Радмила Нинић, др Драгица Илић, Билефелд)

MOSTOVI KOJE DANAS GRADIMO PRIPREMAJU LIDERE SUTRAŠNJICE

Tijana Arnautović, Predsednik Internacionalne Konferencije Mladih Lidera iz Dijaspore

20. marta ove godine u Torontu biće održana Internacionalna Konferencija Mladih Lidera iz Dijaspore. O kakvoj se inicijativi radi?

Konferencija će biti organizovana po modelu po kojem je bila organizovana prva konferencija mladih lidera iz dijaspore, održana 9-10. jula 2009 u Sava Centru, u Beogradu.

Ta konferencija je bila organizovana sa idejom da se u okviru jednog novog i modernog modela samo-organizovanja i sloge započne konstruktivan dijalog i saradnja između naših mladih ljudi u Srbiji i Dijaspori, i stvori atmosfera u kojoj će se promovisati prave vrednosti, svestran lični razvoj i liderstvo, i započinjati uspešni poslovni i privatni kontakti.

Tom prilikom smo okupili vise od 800 uspešnih mladih i “mladih u srcu” iz 19 zemalja i sa svih kontinenata, od kojih je pedesetak po prvi put boravilo u Srbiji. Sa ponosom Vam mogu reći da je nakon konferencije, između naših ljudi koji su se tada upoznali, sklopljen određeni broj poslovnih ugovora, kao i dva braka!

Konferencija je zaista imala veliki uspeh, i na tom osnovu već spremamo sledeću konferenciju u Beogradu, 15. i 16. jula ove godine. U međuvremenu, po idejama učesnika, rešili smo da krenemo sa organizovanjem regionalnih konferencija po svetu. Ova u Torontu je prva od njih.

Ko je pokrenuo i ko stoji iza cele ove inicijative?

Ideja za konferenciju je bila moja, a potekla je iz želje da uradim nešto za svoj narod i naše mlade. Inicijative se, za sada, realizuju uz svesrdno zalaganje malog broja ljudi, uglavnom iz Srbije i Kanade.

Istovremeno, a verujem pre svega zbog naše iskrene želje za slogom i potpune neopterećenosti politikom i mnogim prethodnim podelama, dobijamo široku podršku veoma različitih organizacija i pojedinaca, iz Srbije i sa svih strana sveta. Veoma nam je drago i zahvalni smo da su vrednost ove ideje i organizaciju prve konferencije u Beogradu podržali i naša Crkva, i Ministarstvo za Dijasporu, Skupština grada Beograda, Turistička organizacija Beograda, Univerzijada 2009, ambasade Kanade i SAD u Srbiji… i mnoge velike i male kompanije i pojedinci koji su bili sponzori i izlagači.

Srećni smo da smo za konferenciju u Torontu dobili blagoslov našeg Vladike Georgija, kao i moralnu i materijalnu podršku mnogih uspešnih ljudi iz Toronta i cele Severne Amerike.

S’ obzirom da su sloga i samo-organizovanje među osnovnim principima na kojima se zasniva realizacija naše ideje, cilj nam je da ova inicijativa bude doživljena kao nešto što pripada svima nama, svim Srbima dobre volje koji su spremni da nesto urade za svoj narod i, pre svega, mlade. Od velike važnosti je što mladi ljudi nisu optereceni nikakvim ideologijama iz prošlosti, već jednostavno vole da budu ponosni pripadnici svoje nacije i zalažu se za bolju, zajedničku, budućnost matice i dijaspore.

Recite nam nesto više o sebi i tome kako ste došli na ovu ideju?

Rođena sam u Bosni i Hercegovini, a 1994. godine sam sa sedam godina, zajedno sa porodicom, došla u Kanadu. 2004 sam osvojila titulu “Miss World Canada,” i nakon toga imala priliku da putujem po Kanadi i Evropi i držim motivacione govore na raznim poslovnim i omladinskim konferencijama, kao i da se aktivno ukljucim u rad sa bolesnom i neprivilegovanom decom.

U međuvremenu sam završila Internacionalni Biznis na Carleton Univerzitetu u Otavi. Razmišljajući kako da svoje znanje i energiju iskoristim na najbolji način, a videći razne izazove sa kojima se suočavaju naši mladi u Srbiji i širom sveta, došla sam na ideju o konferenciji kao forumu za okupljanju naših mladih lidera i zajedničkom radu na daljem ličnom usavršavanju i doprinosu našim zajednicama.

Recite nam nešto više i o detaljima konferencije u Torontu.

Konferencija će biti održana 20. Marta u Westin Harbour Castle hotelu u Torontu. Registracija će biti otvorena od osam ujutru, a dobrodošlica i program počinju u devet i traju do osamnaest časova, nakon čega će za učesnike biti priređen i koktel.

Imaćemo dva paralelna programa; jedan za Razvoj Liderstva i drugi za Razvoj Preduzetništva.

U delu o razvoju liderstva, imaćemo prezentacije i diskusije na teme poput: očuvanja nacionalnog identiteta u 21. Veku; ulozi medija u građenju novog imidža Srbije u doba globalizacije; neprekidnom ličnom razvoju i postizanju ciljeva; o razvoju liderskih kompetencija neophodnim globalnim liderima, a baziranim na pravim vrednostima.

U delu o razvoju preduzetništva, biće govora o tome kako naći investitore i strateške partnere i započeti ili razvijati posao u Kanadi i Srbiji. Očekujemo da će određeni broj preduzetnika i manjih kompanija održati komercijalne prezentacije svojih proizvoda i usluga pred potencijalnim investitorima i partnerima.

Svi posetioci će imati pristupa i jednom i drugom programu, a neki od panela biće i zajednički za sve. U toku celog dana, između panela će biti pauza tokom kojih će posetioci imati prilike da se upoznaju i druže, sa ciljem jačanja mreže veza i privatnih i poslovnih kontakata.

Kojim kriterijumima ste se vodili u izboru tema i govornika?

Izabrali smo neke od tema koje su imale najvećeg odjeka na prvoj konferenciji u Srbiji, za koje smatramo da su među najznačajnijim za lični razvoj naših mladih i uspeh naših zajednica.

Govornike smo se trudili da biramo na osnovu višestrukih kriterijuma, uključujući tu i postignuti nivo uspeha  i ekspertize u određenim oblastima, kao i izražene dobre volje da rade u interesu naših mladih i našeg naroda. Trudili smo se da imamo govornike i iz same Srbije, i iz Toronta i drugih gradova Kanade, kao i Sjedinjenih Americkih Država. Jedan od “dobrih problema” sa kojim smo se suočili je što nam se javilo mnogo više izuzetno kvalitetnih potencijalnih govornika nego što smo mogli da imamo na programu. Sa druge strane, nismo ni uspeli do dođemo do svih koje smo želeli da imamo. Verujemo, biće jos prilika na sledećim konferencijama!

U svakom slučaju, jedna od osnovnih ideja kojima se vodimo je da govornici podele sa posetiocima principe na kojima se zasniva i lični uspeh i uspeh zajednice. Mi mladi želimo i treba da čujemo iskustva i savete iskusnih i uspešnih, i da preuzmemo i ponesemo sa sobom u budućnost ono najbolje i najprogresivnije sto naš narod ima, istovremeno ostavljajuci iza sebe sve zatvorenosti, opterećenosti i podele.

Kakvi su vam planovi za dalje?

Radeći na organizaciji konferencija u Beogradu i Torontu, shvatili smo da imamo ogroman broj izuzetnih ljudi svuda u svetu koji su se “prepoznali” u ovoj svežoj ideji i novom modelu organizovanja; koji su nam rekli da je ovo prava ideja u pravo vreme, i da imaju želju da daju svoj doprinos.

Na osnovu sve većeg interesovanja i podrške koju dobijamo iz dana u dan, duboko verujemo da smo tek na početku jedne dugoročne inicijative ogromnog potencijala.

Konkretno, u sledećem periodu organizovaćemo i seminare ličnog razvoja i liderstva, kao i formalne i neformalne mentorske programe. Svi programi imaće zajedničku crtu povezivanja, osposobljavanja i motivisanja naših mladih za uspeh u karijeri i privatnom životu i, s’ tim usko povezano, doprinos svom narodu.

Imajući u vidu veliki broj ideja i mogućih projekata, dozvolite mi da ovom prilikom pozovem sve vaše čitaoce da prisustvuju konferenciji u Torontu, ili da se na neki način uključe u našu inicijativu. Za više informacija, mogu da pogledaju naš sajt: www.futuregloballeadership.com/Toronto/, i da nas kontaktiraju pre ili tokom konferencije.

I, ne zaboravite, sledeća konferencija u Beogradu biće jula ove godine – nadam se da ćemo se videti na jednoj, ili još bolje, obe konferencije!

Na proslavi Dana drzavnosti u Maricevica jaruzi u Orascu, pristalice organizacija NASI i SNP 1389 izvizdali su predstavnike DS u direktnom prenosu RTS-a

Na proslavi Dana drzavnosti u Maricevica jaruzi u Orascu, pristalice organizacija NASI i SNP 1389 izvizdali su predstavnike DS u direktnom prenosu RTS-a, povicima ZUTI LOPOVI  i NATO DAHIJE MARS IZ SRBIJE prikljucilo se vise desetina gradjana tako da je ceo dogadjaj bio pod jakim policijskim obezbedjenjem. Pojedinim claovima koji su nosili obelezja organizacija bilo je zabranjeno da udju na mesto proslave, cak policija nije dozvoljavala ni uzimanje blagoslova od svestenstva. Cak su pojedine pristalice DS-a otvoreno pretile tucom zbog zvizdanja govornicima.
INFO SLUZBA
NASI

OBRAĆANjE VOJISLAVA KOŠTUNICE DESETOJ SKUPŠTINI DSS

Bravo Kostunice. Kad smo zadnji put culi Tadica da je rekao :“Zivela Srbija“?

=============

http://www.dss.rs/newsitem.php?id=8873

OBRAĆANjE VOJISLAVA KOŠTUNICE DESETOJ SKUPŠTINI DSS

14.02.2010.
Svaki graðanin Srbije sam svojim oèima vidi i oseæa da je zemlja ugro¾ena ekonomski, socijalno, politièki i moralno

Po¹tovani prijatelji,

Desetu Skup¹tinu Demokratske stranke Srbije sazvali smo vanredno ne samo zato ¹to su prilike u zemlji te¹ke i nepodno¹ljive, veæ i zato ¹to se zbog pogubne politike sada¹nje vlasti zemlja nalazi u velikoj opasnosti. Domaæoj privredi preti potpuno uru¹avanje. Socijalna beda i beznaðe ¹ire se Srbijom, a bespomoæni ljudi ostaju na ulici bez posla i moguænosti da prehrane sebe i svoje najbli¾e. Ugro¾ena je teritorijalna celovitost zemlje i prete nam novi separatizmi. Ozbiljno se dovode u pitanje i op¹te moralne vrednosti na kojima je poèivalo i poèiva na¹e dru¹tvo. Republika Srpska je ostavljena od re¾ima u Srbiji da sama vodi bitku za opstanak, a pojedinim potezima re¾ima ta bitka se dodatno ote¾ava. A na sve ovo svekoliko pusto¹enje zemlje sada¹nji vlastodr¹ci odgovaraju da je Srbija na pravom putu, da bele¾i uspeh za uspehom, podvig za podvigom, da svetla buduænost samo ¹to nije zapoèela.

Nikada u Srbiji nije bilo vi¹e obmana i la¾i i to od Vlade koja se samozvano nazvala socijalno odgovornom Vladom. Dok ljudi masovno ostaju bez posla, vlast im obeæava, kako ka¾e, nove megainvesticije. Dok satire domaæu proizvodnju, uni¹tava poljoprivredu, neobuzdano zadu¾uje zemlju, sada¹nja vlast obmanjuje narod kako Srbija izlazi iz krize i kako æe koliko veæ sutra Srbiju premre¾iti novim autoputevima. Dok su zbog kursa dinara penzije prepolovljene, vlast obeæava da se penzije neæe smanjivati. Dok se tajno dogovara o ulasku u NATO, vlast javno obeæava vojnu neutralnost. Dok se zaklinje da nikada neæe priznati Kosovo, ista vlast priznaje Euleks i potpisuje sporazume kojima priznaje granicu Kosova. Dok se navodno zala¾e za celovitost zemlje i po¹tovanje Ustava, sada¹nji re¾im gazeæi Ustav pravi od Vojvodine dr¾avu u dr¾avi.

Ali ¹ta drugo i mo¾emo da oèekujemo od vlasti koja je nastala na prevari graðana prekrajanjem njihove izborne volje. Takva vlast mo¾e samo da nastavi da upropa¹æava Srbiju i ona to svakoga dana neprestano i èini. Zato je va¾no da javno i glasno ka¾emo da vlast koju su napravili domaæi tajkuni i strani ambasadori pusto¹i na¹u zemlju, da to mora ¹to pre da se zaustavi i nikada vi¹e ne sme da se ponovi. Vladu Srbije moraju da biraju iskljuèivo i samo graðani Srbije.

Svaki graðanin Srbije sam svojim oèima vidi i oseæa da je zemlja ugro¾ena ekonomski, socijalno, politièki i moralno. To samo neæe da vide odnosno ne usuðuju se da vide re¾imski mediji u kojima je svaka reè strogo kontrolisana. Zato svakoga dana mora da se izve¹tava o novoj diplomatskoj pobedi, novom znaèajnom strate¹kom partnerstvu sa nekom od velikih dr¾ava ili o na¹em nespornom liderstvu u regionu. Tako i ide red diplomatskih pobeda, red domaæih uspeha.

Ali na na¹u veliku nesreæu Srbija je zbog pogubne politike vlasti lider u ¹irenju bede, beznaða i ¹trajkova. Stra¹na slika samopovreðivanja radnika i iznemoglih ¹trajkaèa glaðu nikada se pre se u takvom obliku nije videla u Srbiji. Vlast misli da time ¹to u medijima krije ove strahovite razmere socijalne bede koja potresa Srbiju, mo¾e da i od naroda sakrije istinu da jednostavno celu zemlju gura u bezdan.

Danas se zato postavlja pitanje kome narod treba da veruje: da li vlastima koje ga la¾u kako Srbija neprestano i u svakom pogledu napreduje, ili pak treba da veruje onome ¹to u svakodnevnom ¾ivotu do¾ivljava i gleda svojim oèima, a to je sveop¹te nema¹tina i propadanje. Za¹to najvi¹i predstavnici vlasti ne odu kod gladnih radnika da im objasne da nisu gladni i da Srbija svakog dana napreduje i da je na pravom putu?

Po¹to se Demokratska stranka Srbije od svog osnivanja podjednako uporno i dosledno zalagala i za odbranu nacionalnih interesa i za odbranu demokratskih naèela, na¹a je velika obaveza da i danas uka¾emo da vlast bezobzirno kr¹i neprikosnovena demokratska naèela i povrh toga im se jo¹ i izruguje.

U Srbiji se ponovo uspostavlja partijska dr¾ava, ¹to je najsigurniji put da se potpuno uru¹i dr¾ava i obesmisli ideja pravne dr¾ave. Vlastima nije bilo dovoljno ¹to su sve uticajne medije stavili pod svoju bespogovornu kontrolu, veæ su da bi dodatno disciplinovali javnost nametnuli svoj antidemokratski i antievropski zakon protiv slobode medija. Zarad za¹tite interesa vladajuæeg konglomerata partija demokratija se baca pod noge, omalova¾ava Narodna skup¹tina i prava poslanika, a naj¹ira javnost se tretira kao da je maloletna i nedorasla. Pod vidom op¹eg reizbora sudija dovodi se u pitanje naèelo nezavisnosti sudstva, a pri tome se uop¹te ne obazire ni na ozbiljna kritièka upozorenja koja dolaze iz nadle¾nih evropskih institucija. Preostaje jo¹ da se svaka op¹tina i svaka, pa i najmanja mesna zajednica, privede svetloj buduænosti tako ¹to æe dobiti novu evropsku vlast. Pa koliko ko¹ta da ko¹ta. Ni¹ta od ovoga nije novo, sve je to veæ davno viðeno i na silu sprovoðeno u Srbiji.

Srbija je danas retka ako ne i jedina dr¾ava u svetu koja se sa meðunarodnim faktorima dogovora kako da prevari sopstveni narod. Verovatno smo jedina dr¾ava koja tajno sklapa meðunarodne sporazume i onda ih ilegalno primenjuje. Jer kako drugaèije, ako ne tajnim, nazvati meðunarodni sporazum izmeðu vlasti Srbije i Euleksa o uspostavljanju granice izmeðu Srbije i Kosova. Osim ¹to graðani znaju da je ovaj sporazum potpisan, niko osim vlasti ne zna ¹ta taj sporazum sadr¾i. Iako svi meðunarodni sporazumi da bi stupili na snagu i da bi se primenjivali moraju biti objavljeni u Slu¾benom glasniku Srbije, vlast je odluèila da ovaj sporazum ostane tajna i da ga samim tim ilegalno primenjuje.

A ¹ta tek reæi o pro¹logodi¹njoj deklaraciji i zakljuèku poslednjeg samita ¹efova dr¾ava NATO pakta koji se odnosi na Srbiju? Od na¹ih graðana se najbr¾ljivije krije da su ¹efovi dr¾ava èlanica NATO pakta zvanièno podr¾ali opredeljenje sada¹nje vlasti u Srbiji da na¹a zemlja postane èlanica NATO. Umesto da ¹efovi dr¾ava ovog jedino preostalog vojnog saveza podr¾e zvanièno progla¹enu vojnu neutralnost Srbije, oni su od sada¹nje vlasti dobili uveravanja da je Srbija zapravo opredeljena da uðe u NATO pakt, a da vojna neutralnost ovoj vlasti slu¾i samo za trenutnu domaæu upotrebu. Vi¹e je nego jasno da ih je sada¹nja vlast uverila da æe zakulisnim i tajnim radnjama uvuæi Srbiju u NATO.

Na nama je obaveza da uèinimo sve ¹to mo¾emo kako bi se narod na slobodnom referendumu izjasnio da li je Srbiji mesto u NATO paktu. Reè je o sudbonosnoj odluci za buduænost naroda i dr¾ava i samim tim ova odluka pripada iskljuèivo graðanima Srbije.

Po¹to smo se u prethodne dve godine naslu¹ali tolikih silnih la¾nih obeæanja i videli toliko bezobzirnih obmana i po¹to je ovakva politika vlasti potpuno unizila dostojanstvo srpske dr¾ave i naroda, opusto¹ila srpsku privredu i razgradila dr¾avu, danas se svaki èovek u Srbiji pita kako da se zaustavi dalje propadanje zemlje. Kako da se i¹èupa Srbija iz te¹ke ekonomske, socijalne, politièke i moralne krize, kako da se dr¾avi i narodu vrati i nada i dostojanstvo.

Mi danas na na¹oj Desetoj Skup¹tini poruèujemo graðanima Srbije da je Demokratska stranka Srbije proverena u najte¾im isku¹enjima i da je uvek gledajuæi narod u oèi govorila istinu i nepokolebljivo branila nacionalne ciljeve i interese graðana. Proverena i pouzdana Demokratska stranka Srbije svojom dr¾avotvornom i demokratskom politikom mo¾e da preporodi i obnovi Srbiju. Mi smo jedina stranka koja je uvek i najodluènije vodila raèuna i o dr¾avnim i nacionalnim interesima, kao i o demokratiji i vladavini prava. Samo je Demokratska stranka Srbije utemeljila politiku koja objedinjava dr¾avotvorna i demokratska naèela. Zato je i na¹a obaveza i na¹ cilj da se zajedno sa graðanima najpre izborimo za ¹to hitnije raspisivanje izbora, a onda da se na naèelima dr¾avotvorne i demokratske politike formira srpska vlada koja æe zapoèeti veoma te¾ak put izvlaèenja zemlje iz sveop¹te i duboke krize.
Rekao sam da po¹to je proverena i pouzdana, Demokratska stranka Srbije svojom dr¾avotvornom i demokratskom politikom mo¾e i ima snage da obnovi i preporodi Srbiju. Pravo je mesto i pravo je vreme da graðanima saop¹timo koji to program i koju politiku na sledeæim izborima mi nudimo Srbiji kao alternativu pogubnoj politici sada¹nje vlasti. I zato dana¹nja vanredna Skup¹tina DSS razmatra i usvaja dva programska dokumenta Na¹ put – Naèela nacionalne politike za buduænost Srbije i Deklaraciju o ekonomskoj buduænosti Srbije. Ova dva dokumenta predstavljaju osnovu na¹eg izbornog programa. Mi danas biramo i ljude za novi sastav stranaèkih organa kako bi na najbolji naèin mogli da sprovedemo ovu politiku na dobrobit Srbije i svih njenih graðana.
Uveren sam da Naèela nacionalne politike za buduænost Srbije predstavljaju najbolji i sveobuhvatni programski dokument za utvrðivanje i voðenje dr¾avne i nacionalne politike. U njemu je sadr¾ano dvanaest naèela. Poèetno i prvo naèelo s pravom istièe Ustav Srbije kao branu dezintegraciji dr¾ave. Od neprocenjivog je znaèaja ¹to je Ustav donet jednoglasno u Skup¹tini Srbije i ¹to je potvrðen na slobodnom referendumu voljom naroda. Ustav je jednom zauvek zapeèatio da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Videli smo i da su separatisti morali podu¾e da se dovijaju kako da prekr¹e Ustav da bi u Statut Vojvodine uneli elemente dr¾avnosti na¹e severne pokrajine. Ali i oni su svesni da se svako kr¹enje Ustava legalnim sredstvima mo¾e otkloniti.
Drugo naèelo nacionalne politike utvrðuje da je oèuvanje srpske dr¾avnosti osnov i merilo dr¾avotvorne politike. Time smo jasno odredili odnos izmeðu Srbije i EU. Po¹to je Srbija jo¹ ranije istakla svoje opredeljenje za ulazak u EU i godinama uèestvuje u procesu evropskih integracija, posle protivpravnog progla¹enja jednostrane nezavisnosti Kosova osnovno pitanje predstavlja stav Brisela o pristupanju celovite Srbije u EU. Na Srbiji je odgovornost da se zala¾e za otvaranje dijaloga sa Briselom o pitanju po¹tovanja principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Posebno va¾no naèelo, koje se odnosi na razvoj ekonomski jake i socijalno pravedne Srbije, zbog svog je znaèaja razraðeno u Deklaraciji o ekonomskoj buduænosti Srbije i o tome æu kasnije posebno govoriti.
Svima je poznato da je naèelo vojne neutralnosti Srbije utemeljila Demokratska stranka Srbije i da je potom i Skup¹tina Srbije krajem 2007. usvojila deklaraciju koja utvrðuje da je Srbija vojno neutralna dr¾ava. Ovo naèelo nacionalne politike je od presudne va¾nosti za sudbinu i buduænost zemlje. Ono omoguæuje da Srbija u skladu sa svojom istorijom i dr¾avnim interesima bude u krugu onih evropskih dr¾ava koje sprovode politiku aktivne vojne neutralnosti, ne konfrontirajuæi se sa jedinim preostalim vojnim savezom u svetu. Da ne govorim da naèelo vojne neutralnosti spreèava da na¹i graðani ginu po rati¹tima ¹irom sveta zarad tuðih interesa.
U naèelima nacionalne politike istièe se i podr¹ka Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je kao najstarija institucija srpskog naroda kroz dugu istoriju èuvala i saèuvala njegov identitet i opstanak.
Mora se re¹iti su¹tinsko pitanje demografske obnove po¹to je ugro¾en opstanak i naroda i Srbije. Jasno je da se ovo naèelo odnosi na obezbeðivanje samog ¾ivota i postojanja srpskog naroda. Da bi sa ekonomske i socijalne strane pomogli demografskoj obnovi neophodno je dugoroènim merama u poreskom sistemu pronaæi naèin za povoljno re¹avanje zaposlenja i stambenog pitanja porodica koje imaju vi¹e dece.
Postoje sasvim jasni razlozi za¹to smo kao posebno naèelo nacionalne politike izdvojili podr¹ku Republici Srpskoj. Oèuvanje i prosperitet Republike Srpske je strate¹ki nacionalni interes Srbije i srpskog naroda. Svaka odgovorna vlast u Beogradu treba stalnim i sistematiènim sprovoðenjem Sporazuma o paralelnim specijalnim vezama da u najveæoj moguæoj meri ubrzava povezivanje na¹ih privreda i da stalno jaèa jedinstveni kulturni prostor. Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma ima legitimno pravo da se zala¾e za oèuvanje ustavnog polo¾aja Republike Srpske koji je garantovan Ustavom BiH kao integralnim delom Dejtonskog sporazuma. Danas kada se Republika Srpska bori da utvrdi svoje pravo da na referendumima re¹ava svoja najva¾nija pitanja, a tu svakako spada i pitanje ulaska u NATO, sada¹nja vlast u Srbiji svojom antinacionalnom politikom i diskriminacijom nevinih ¾rtava u vezi sa tekuæom raspravom o skup¹tinskoj deklaraciji direktno podriva Republiku Srpsku.
Èetiri naèela nacionalne politike koja se odnose na nacionalnu i kulturnu samobitnost, prosvetu, obrazovanje i nauku, zatim patriotizam i nacionalnu solidarnost èvrsto su meðusobno povezana. Duga istorija srpske dr¾ave, srpske kulture, prosvete i nacionalnog identiteta predstavljaju iskustvo koje treba da nam omoguæi da Srbija èuva svoju samobitnost tako ¹to æe ostati istok zapadu i zapad istoku. Od ovog hiljadugodi¹njeg iskustva nema duboljeg, boljeg i trajnijeg izvora istinskog patriotizma.
Dvanaesto naèelo nacionalne politike predstavlja nacionalno jedinstvo. Èvrsto smo uvereni da je ostvarivanje najva¾nijih naèela nacionalne politike moguæe jedino ukoliko se uspostavi osnovna saglasnost oko su¹tinskih nacionalnih i dr¾avnih interesa. Jer sva isku¹enja kroz koja danas prolazi Srbija mogu se prevaziæi ukoliko postoji èvrst temelj nacionalnog jedinstva koji neæe zavisiti od promenljivih opredeljenja aktuelne politike.
Izlo¾ena naèela nacionalne politike predstavljaju okosnicu izbornog programa Demokratske stranke Srbije i mi æemo od graðana tra¾iti podr¹ku za ovu dr¾avotvornu politiku. Èvrsto smo uvereni ukoliko bi buduæa Vlada Srbije vodila politiku zasnovanu na ovim naèelima nacionalne politike, da bi uspeli da povratimo i stabilnost i snagu Srbije i da bi uspeli da povratimo neophodno dostojanstvo naroda i dr¾ave.
Drugi dokument koji predstavlja osnovu izbornog programa DSS jeste Deklaracija o ekonomskoj buduænosti Srbije. Mi smo polazeæi od ekonomskog programa DSS izradili ovu Deklaraciju, koja na sa¾et naèin utvrðuje realnu i odr¾ivu ekonomsku politiku za izlazak zemlje iz duboke i te¹ke ekonomske krize. Svojom Deklaracijom o ekonomskoj buduænosti Srbije Demokratska stranka Srbije ne obeæava la¾no kule i gradove. Naprotiv, reè je o ekonomskoj politici koja polazi od istine da nas èeka mukotrpan, dug i postupan put ekonomskog oporavka, koji mo¾emo ostvariti pre svega ako se uzdamo u sopstvene snage i ako zajedno sa svim graðanima poka¾emo èvrstu volju i ulo¾imo veliki trud u obnovu i preporod nacionalne privrede.
Srbiji su preko potrebne investicije i zato je neophodno podsticanje i usmeravanje novih investicija u kljuène privredne grane: poljoprivredu, graðevinarstvo, infrastrukturu i energetiku. Jasno je da ove grane lanèano pokreæu delatnost u svim ostalim privrednim granama i u najveæoj meri doprinose zaposlenosti i podsticanju potro¹nje graðana.
Posebna pa¾nja mora se obratiti na one grane privrede koje su najznaèajnije doprinosile i zapo¹ljavanju ljudi i ekonomskoj efikasnosti srpske privrede. To su poljoprivreda, metalurgija, ma¹inogradnja, elektro-ma¹inogradnja, hemijska i metalska industrija, graðevinarstvo, energetika, saobraæaj i namenska industrija. Po¹to ove grane privrede uèestvuju u tri èetvrtine prihoda celokupne na¹e privrede, potrebno je da se u buduæoj realnoj ekonomskoj politici adekvatno podr¾i njihov razvoj kroz modernizaciju kapaciteta i ulaganje u razvojne programe i inovacije.
U uslovima ekonomske krize, gotovo sve zemlje su promenile svoju poresku politiku u korist ¹to veæeg rastereæenja privrede i graðana. Poreska politika za koju se mi zala¾emo ima za cilj podsticanje investicija u privredi i otvaranje novih radnih mesta.

Deklaracija utvrðuje voðenje restriktivne i realne monetarne politike, koja æe obezbediti stabilnost kursa dinara, ali ne na ¹tetu izvozne konkurentnosti na¹ih preduzeæa i smanjenja investicionih aktivnosti, jer su to dva kljuèna cilja ekonomske politike u uslovima ekonomske krize.

Politika zadu¾ivanja æe sadr¾ati jasna ogranièenja u vezi sa ukupnim zadu¾ivanjem dr¾ave i privrede, kako bi se obezbedila dugoroèna finansijska stabilnost zemlje. Pri dono¹enju odluka o novom zadu¾ivanju neophodno je rukovoditi se principom da ni jedan kredit nije skup ako je ulo¾en u domaæu proizvodnju i zapo¹ljavanje, a da ni jedan nije povoljan ako je namenjen dr¾avnoj potro¹nji.

Mora se pru¾iti konkretna finansijska i administrativna pomoæ kompanijama koje imaju izvozne programe, u vidu povoljnih kredita, sa du¾im rokovima otplate i putem sni¾avanja tro¹kova garancija za izvozne poslove, po¹to je izvoz glavni izvor dugoroène monetarne stabilnosti i privrednog rasta.

Veliki privredni sistemi javnog ili privatnog sektora su okosnica tehnolo¹kog i industrijskog razvoja svih zemalja. Ekonomska kriza je pokazala da privrede èija je snaga zasnovana na konkurentnosti velikih privrednih sistema imaju veæu stabilnost. Rad velikih sistema vezuje zaposlenost i konkurentnost najveæeg dela malih i srednjih preduzeæa, ponekad i èitavih regiona, obezbeðuje usavr¹avanje tehnièke i kadrovske osnove privrede, presudno utièe na izvozne rezultate zemlje. Zbog toga njihovu ulogu treba shvatiti mnogo ¹ire od tumaèenja zasnovanog iskljuèivo na broju zaposlenih i ekonomskoj efikasnosti.

Razvoj poljoprivredne proizvodnje i oèuvanje agrarnih resursa Srbije predstavlja jedan od na¹ih najva¾nijih ciljeva. Ekonomski potencijali poljoprivrede, imajuæi u vidu njen znaèaj za preraðivaèku industriju, trgovinu i turizam, predstavljaju najveæu razvojnu ¹ansu Srbije u bli¾oj buduænosti i naèin da se smanji uvoz brojnih prehrambenih proizvoda, ali i poveæa ekonomski kapacitet izvoza zasnovanog na poljoprivrednim proizvodima. Od najveæe je zato va¾nosti obezbediti organizovani i konkurentni otkup uz garantovane cene, kao i dvostruko veæi agrarni bud¾et od onoga koji Srbija ima danas.

Sve ove mere ekonomske politike, koje su utvrðene u Deklaraciji ekonomske buduænosti Srbije, imaju za svoj najva¾niji cilj najpre zaustavljanje propadanja i uni¹tavanja domaæe privrede i zaustavljanje pada ¾ivotnog standarda graðana koji se pretvara u sve veæu nema¹tinu, siroma¹tvo i bedu. Zato nam je neophodna realna ekonomska politika koja æe postupno uspeti da poveæa zaposlenost, pokrene privredu i dovede do poveæanja zarada. Potrebna nam je i vera i nada da Srbija ima unutra¹nju snagu potrebnu da obnovimo zemlju i da ostvarimo cilj da na¹i graðani ¾ive normalno od svog po¹tenog rada.

Vreme je za izbore, vreme je da se zaustavi agonija i uni¹tavanje Srbije. Vreme je da Srbija dobije novu Vladu koja æe èuti glas naroda, koja æe èuti da narod pre svega hoæe posao, da hoæe da ¾ivi od po¹tenog rada. Srbiju je zahvatila velika nesigurnost, a narod hoæe red u dr¾avi i hoæe sigurnost za svoju porodicu. Sada¹nja vlast je sve vi¹e pro¹lost. Od nje æe ostati samo gomila praznih reèi i pregr¹t praznih obeæanja i bezobzirnih obmana.

Dolazi vreme nove srpske vlade koja mora da radi, a ne da praznoslovi. Vreme je za novu vladu koja æe pokrenuti privredu, obezbediti ljudima posao. Vreme je za novu vladu koja æe ponovo graditi pravnu dr¾avu i dr¾avu zasnovanu na socijalnoj pravdi i solidarnosti. Vreme je za novu srpsku vladu koja æe zaustaviti separatizam i dalje rastakanje dr¾ave. Vreme je za vladu koja æe saèuvati jedinstvenu i celovitu zemlju i graditi sna¾nu dr¾avu Srbiju.

Ko mo¾e da ostvari ovaj veliki cilj? Za velike ciljeve potrebni su ljudi, ozbiljni ljudi èvrstih uverenja, jasnih politièkih naèela i, ¹to je posebno va¾no, ljudi koje krasi lièno po¹tenje. Samo takvi ljudi mogu ponovo pokrenuti i podiæi Srbiju. A ko je u Srbiji ako ne Demokratska stranka Srbije pokazala da je uvek spremna sve da ¾rtvuje zarad dr¾avnih i nacionalnih interesa, zarad Srbije? Zato mo¾emo graðane da pogledamo pravo u oèi i zato mo¾emo i imamo pravo da tra¾imo od naroda da podr¾i na¹u dr¾avnu i nacionalnu politiku u najboljem interesu Srbije i njenih graðana .

Nas je ovde na Skup¹tini DSS pre i iznad svega okupila zajednièka politièka ideja i zajednièki cilj o napretku Srbije, napretku srpskog naroda i napretku svih graðana Srbije. Dana¹nja Skup¹tina treba da osna¾i na¹u Stranku, da unese novu energiju i novu snagu da zajednièki i jedinstveno jo¹ jaèe radimo za Srbiju.

Narod hoæe promene i zato je na¹ prvi cilj da se najpre raspi¹u vanredni izbori. Svaki dan opstanka na vlasti sada¹nje naopake pogubne vlade je na ¹tetu graðana i Srbije. Graðani Srbije hoæe promene, hoæe izbore i hoæe novu srpsku vladu. Demokratska stranka Srbije zajedno sa graðanima tra¾i vanredne izbore i verujemo da æe na tim izborima ovaj put pobediti Srbija. Sna¾na i jaka Srbija nema i ne sme imati alternativu. Vreme je da probudimo veru i nadu u bolju buduænost Srbije i da zajedno sa narodom koji hoæe promene zapoènemo unutra¹nju obnovu zemlje. Vreme je da se ¹irom Srbije, u svakom njenom delu, ponovo èuje: ®ivela Srbija!

Berliner Regierungsberater erkennen in der künftigen Außen- und Militärpolitik der EU

Newsletter vom 15.02.2010 – Neuer Realismus

BERLIN (Eigener Bericht) – Berliner Regierungsberater erkennen in der
künftigen Außen- und Militärpolitik der EU neue Handlungsspielräume
zur Verfolgung deutscher Interessen. Entgegen aller
Vergemeinschaftungslyrik zeige ein nüchterner Blick, dass die
europäische Politik nach dem Inkrafttreten des Vertrags von Lissabon
in Zukunft „noch mehr in den Hauptstädten statt in Brüssel bestimmt
wird“, schreibt die Stiftung Wissenschaft und Politik (SWP). Sie
spricht von einem „neuen europäischen Realismus“. Die Entwicklung
stärke die großen Mitgliedstaaten, „und dazu zählt nun mal
Deutschland“. Berlin erhalte auf diese Weise „die Chance“, die EU
„huckepack zu nehmen für die eigenen nationalen Interessen“. Um ihre
Vorhaben durchzusetzen, empfiehlt die SWP der Bundesregierung eine
„Option der Gruppenbildungen“: Sie solle jeweils „Koalitionen der
Willigen“ bilden und damit Planungen der Konkurrenz aushebeln. Damit
zeichnet sich ein weiterer Ausbau der deutschen Vormacht innerhalb der
EU ab.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57738

Procitajte, necete se pokajati – autor, Milovan Brkić – prosledio, M. Lukić, Pozorište Duga

Procitajte, necete se pokajati

uvodnik

(Pr)osudite sami

Elitno ispišavanje

Milovan Brkić

Kada je početkom devedesetih bilo izvesno da će se Srbija suočiti sa ratom, a Jugoslavija raspasti, prijatelj Bora Bosanac, uman čovek, tvrdio mi je da će Srbija preživeti svaki rat, ali da će izgubiti svaku bitku sa svojom intelektualnom elitom. Niko Srbiju, govorio mi je Bora, ne mrzi više od njenih intelektualaca. Oni je preziru iz dna duše, oni je se gade, stide i spremni su da je izdaju, čak i bez naknade.
Kada je već bilo izvesno da će Srbija, tek izašla iz Balkanskih ratova, ponovo biti napadnuta, socijaldemokrata Dimitrije Tucović, sa svojim pristašama, glasao je u Skupštini protiv ratnog kredita. Tucović je napisao čuvenu knjigu Srbija i Arbanija, u kojoj je najtežim rečima opisao navodnu tiraniju Arbanasa od strane Srba.
Kada je 1903. godine Lav Trocki došao u Beograd, kao dopisnik moskovskih novina, on je u svojim tekstovima žestoko kritikovao Otomansku imperiju, i njeno prisustvo na Balkanu. Družeći se sa srpskom intelektualnom elitom, Trocki je brzo promenio mišljenje i počeo da žestoko, u svojim izveštajima, optužuje srpske vlasti za teror nad Turcima!
Tipovi poput Dimitrija Tucovića, Triše Kaclerovića i druge gospode, koji su mrzeli dinastiju, da bi joj naudili, opanjkavali su svoju državu.
Knjiga Dimitrija Tucovića poslužila je potom “kao osnov za razumevanje položaja Albanaca pod srpskom okupacijom“, pa nakon skoro sto godina, još uvek služi kao dokaz da Srbija nema pravo na Kosovo.
Srpski pisci, glumci, muzičari, akademici, koji su slavu stekli u Srbiji, već dve decenije Srbiju svetu predstavljaju kao zemlju mraka i straha, a narod kao hordu ubica i koljača.
Dok se šetaju Evropom i Amerikom, čija istorija je puna zla, ubijanja, klanja, fašizma, naši intelektualci svoju zemlju predstavljaju kao bastion mraka. Samo zato da bi im neki gospodin u Parizu, Londonu, ili Berlinu klimnuo glavom, ili ih potapšao po ramenu, naši intelektualci spremni su da se ispišaju po našoj istoriji, tradiciji, kulturi, spremni su da nas opišu kao nepopravljive ludake i zločince.
Mazohizam srpske kulturne elite je nesaglediv. Na državnim i privatnim televizijama, u novinama, po Srbiji, na sva usta, ovaj narod pljuju poluintelekti poput Nataše Kandić, Sonje Biserko, razne vođe gej i lezbo udruženja, samoproglašeni lideri nevladinih organizacija, koji javno proglašavaju oficire i policajce, učesnike u odbrani od NATO agresije kao ratne zločince, pa im čak i javno presuđuju.
Niko od intelektualaca u Srbiji, koji nije ophrvan mržnjom prema svojoj državi i narodu, ne može da se pojavi na RTS-u, kući u kojoj su vedete lezbejka i polupismena Olivera Kovačević, ili isto tako primitivna Olivera Jovićević i drugi skotovi koji su poslušnici Aleksandra Tijanića, koji se, takođe, ispišavao u hrvatskim medijima po srpskoj politici, da bi potom postao sluga svih njenih potonjih režima.
Na srpskim televizijama i radio stanicama domaća muzika je zastupljena samo sa jednom trećinom! Manje je zastupljena od muzike naših suseda, sa kojima smo do pre 18 godina živeli u zajedničkoj državi. Sve što je domaće, za srpsku intelektualnu elitu je gadno i odvratno… da li je to moguće u Francuskoj, Nemačkoj, ili, recimo, u Hrvatskoj?

Miodrag Lukic

www.pozoristeduga.com