Prikupljanje knjiga u Nišu

u vašem kvartu
u vašem gradu
u vašoj zgradi
u vašoj školi
sakupite knjige
usrećite jedno selo
budite i vi član akcije
Darujmo reč

Naraša Ćirić, član ekipe akcije Darujmoreč,
organizovala je prikupljanje knjiga u Osnovnoj školi „Čegar“ u Nišu.

U prikupljanju knjiga učestvovali su svi učenici škole.

Nataša Ćirić sa učenicima i prikupljenim knjigama

http://darujmorec.blog.rs/

Nikola Janić na TV Kopernikusu – Autor, Dušan Vukotić

Sasvim sluèajno, prebacujuæi programe, ugledah na TV Kopernikusu emisiju u kojoj se pojavio, svima nama dobro znani borac za istinu (jedan od retkih Srba, koje ni¹ta ne mo¾e omesti u ¾elji da ne¹to dobro i korisno uèine za svoj narod i maticu) – Nikola Janiæ. Znam da je Nikola, ne tako davno, imao ozbiljne zdravstvene probleme, ali njemu ne pada na pamet da sebe tu barem malo po¹tedi. Èvrstina sa kojom on uporno i godinama zastupa odreðene stavove u vezi odnosa matice i rasejanja (¹to je dobro poznato starijim èlanovima srpskih grupa), te¹ko da ijednu iskrenu ljudsku du¹u mo¾e da ostavi ravnodu¹nom. Gledajuæi gospodina Janiæa, moram da priznam da sam se postideo toga, ¹to sam se, maltene, predao i pomirio sa sudbinom u kojoj nam „spasa nema“ (slièno, rekao bih, veæini na¹eg malaksalog naroda). Nikola Janiæ je primer onoga kakav bi morao da bude svaki Srbin, koji uop¹te dr¾i do sebe i svog dostojanstva. Sumnjam da je iko, ko je veèeras gledao pomenutu emisiju na „Kopernikusu“, mogao da ostane nedirnut, ne samo ¾arom i jasnim jezikom gospodina Janiæa, veæ i onim njegovim predlozima, koji bi, ukoliko bi se uva¾ili u srpskoj vlasti u matici, mogli u znaèajnoj meri da doprinesu, da slika o Srbima u svetu bude ozbiljno pobolj¹ana u odnosu na onu „ðavolsku“, koja je na Zapadu (velikim delom zahvaljujuæi i na¹em nemaru) i dalje „zvanièna“.

A jedna od najva¾nijih stvari, ka¾e gospodin Janiæ, zbog kojih o Srbima postoji lo¹a predstava u Evropskim zemljama i, uop¹te, svetu, jeste èinjenica, da Srbi (za razliku od muslimana, ©iptara ili Hrvata) veoma malo èine na tome da se njihov glas èuje u zemljama u kojima ¾ive. Stvar je tu jasna, dodaje Janiæ:u svakoj evropskoj zemlji nalaze se znaèajne grupacije svih balkanskih naroda, a politièarima u tim zemljama potreban je svaki glas. Dakle, ukoliko mi (Srbi) æutimo, dok ostali udaraju na „u talambase“, tada je jasno da æe se politièari u takvoj zapadnoj zemlji prikloniti onome ¹to im je „sigurno“, a sigurni su glasovi muslimana, Hrvata, ©iptara itd., po¹to Srba, svakako, „nigde nema“.

Druga stvar, koju gospodin Janiæ zamera srpskim vlastima, jeste „frizirani“ naèin informisanja dijaspore. Naime, ako sam dobro razumeo (¹to ranije nisam znao), RTS pravi posebne, verovatno, ulep¹ane programe za srpsku dijasporu, na osnovu kojih na¹i ljudi u stranim zemljama dobijaju iskrivljenu sliku, kako o stvarnom dru¹venom i politièkom ¾ivotu u Srbiji, tako i o politièkim odnosima matice sa svetom. Posledice takvog (dez)informisanja veæ su katastrofalne, a, ukoliko se s tim nastavi, velika je verovatnoæa da bi i drugi srpski krajevi mogli da do¾ive sudbinu Kosova i Metohije, jer æe opet prevladati uticaji drugih balkanskih naroda na zapadne politièare (to jeste, Srbi æe i nadalje ostati „lo¹i momci“, prema kojima treba biti nemilosrdan).

Posebno bih ovde istakao Janiæeve reèi, gde ka¾e, da bi Srbi u rasejanju (ali i matici) morali jednom za svagda da razdvoje unutra¹nje razmirice i glo¾enja od nastupa prema „drugim stranama“, koji bi morao da bude jedinstven i krajnje precizno koordinisan. Zapravo, Janiæ nam veli, da æemo kao Srbi uspeti da ne¹to ozbiljnije i korisnije uradimo u svetu za Srbiju i Srpsku, jedino u sluèaju ako konaèno shvatimo razliku izmeðu pojedinaènog i op¹teg interesa. Egoistièna ¾elja za tim da se u prvi plan stavi vlastita liènost, imala je tragiène posledice u pro¹losti i, ako se sa sliènim potenciranjem svoga JA nastavi, èekaæe nas jo¹ gora vremena u buduænosti.

U emisiji su ekskluzivno prikazani inserti iz par debata koje je Nikola (na desetine) godinama vodio na ¹vedskoj televiziji. Priznajem da sam, kao Srbin, ponosan na ono ¹to je Nikola govorio jo¹ od poèetka devedesetih, kao i na njegov d¾entlmenski naèin polemisanja, kome njegovi oponenti (hrvatski ili muslimanski uèesnici u razgovoru) nisu ni iz daleka dorasli. Da je bilo sreæe, da smo imali vi¹e ljudi u dijaspori, tipa Nikole Janiæa, uveren sam da na¹a zemlja ne bi danas bila na ovako niskim granama.

Нападнут Велимир Илић

Predgovor GD :

DN

Vesti koje dopiru do dijaspore o našim strankama i njenim lidrima više su nego katastrofalne! Nema stranke niti lidera za kojeg bi mi u dijaspori mogli reći da uživa naše apsolutno poverenje. Nama je teško na ovu daljinu proceniti šta je tu istina a šta je rezultat propagande! Zato su nam jedine mere, rezultati njihovog rada. Za g. Ilića se pisalo kontraditorno o svemu i svačemu ali kad se sastanemo mi u dijaspori sa različitih područja Srbije onda dominira mišljenje da je g,V.Ilić jedini od lidera Srbije u čije se vreme mnogo toga uradilo po pitanju infrastrukture, Gradjenju puteva, Bilo to u Kraljevu, Arandjelovci ili bilo gde drugde. Zato sam mišljenja da je ovoj atentat na g.Ilića organizovan od stranih tutora kako bi diskreditirali i ono malo onih koji pozitivno rade za Srbiju. Glas Dijaspore osudjuje ovaj berbarski čin sa apelom na narod Srbije da iskaže svoju solidarnost g.Iliću pri sledećim izborima. Dušan Nonković-urednik

Нападнут Велимир Илић

БЕОГРАД – Непознати мушкарац напао је данас лидера Нове Србије Велимира Илића током страначке акције у центру Беогарда и ударио га песницом у главу.

Човек који је стајао међу грађанима код чесме у Кнез Михајловој улици пришао је Илићу који је давао изјаву новинарима током страначке акције и ударио га песницом у главу, упутивши му при том погрдне речи.

После тога настала је гужва у којој су симптаизери и активисти странке насрнули на нападача, старог око 40 година.

Интервенисала је полиција која је обезбеђивала скуп и увукла нападача у оближњи хаустор, како би га заштитили од гневних симпатизера Нове Србије.

Након десетак минута дошло је појачање и нападач је одведен у полицијску станицу Стари Град.

Илић није видно теже повређен и остао је на ногама, на месту инцидента, али је новинарима рекао да се не осећа добро јер је добио ударац у исто место где је пре годину дана имао операцију на мозгу.

Навео је да ће отићи на преглед код лекара.

Изразио је сумњу да није случајно што је ударен на место операције и оценио да је неко на тај начин покушао да га убије.

На питање новинара коме би то одговарало, казао је да су то они којима не одговора прикупљање потписа за расписивање ванредних избора, односно режим.

Он је новинарима рекао да напад показује какав је степен безбедности у Србији. Илић је због тога затразио оставку министра унутрашњих послова Ивице Дачића.

Лидер Нове Србије је рекао да Дачић, уместо што време проводи у Америци, треба да дође у Србију, да се избори са нагомиланим криминалом и корупцијом.

Најавио је да ће тражити седницу скупштинског одбора за безбедност, на којој ће поставити питање да ли су посланици у Србији безбедни.

Ако не добијем детаљан извештај о нападу, тражићу оставку премијера, рекао је Илић.

Рекао је и да ће Нова Србија инсистирати да се каже ко је човек који га је напао, због чега је то урадио и ко стоји иза њега.

Бета
[објављено: 05/02/2010]
stampanje posalji prijatelju

Ako je neko počinio glupost to ne znači da je moraju i drugi činiti. Što se tiče Velje, bez obzira na sve što mu se prepisuje, učinio je više vidljive koristi za državljanaeSrbije od bilo kojeg drugog lidera. Kad su svi lideri loši onda je izgleda ceneći po tome što se govori u dijaspori o Velji naj bolji medju najboljima od tih loših lidera pogotovo ako se uzmu i takvi koji ništa nisu izgradili već naprotiv sve rasprodali i uništili. Pa veći je bol od svih veljinih šutiranja to  što nam vlada ćuti o kidnapovanima i trgovini organa. Neosporivo je da je Velja gradio puteve, infrastrukturu koja pod ovom „elitom“ propada. Izbori su pred pragom, biće tu još udaranja i kaljanja al narod treba samo da vidi i honoriše ono što je opipljivo uradjeno. Nema sumnje svako bi voleo bolje političare ali mora se izaći na kraj sa onim kave imamo i podržavati one koji su neku korist za narod ostvarili-ako se želi iaći iz blata. Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore
dijaspori@ Iz teksta sam govorio o dijaspori sa kojom ja imam kontakt gospodine anonimni. „Ovaj iz švedske“ ima pravo kao i svako da govori o dijaspori u svaku ruku više nego vi i onih kojima je najveći doprinos anonimna ćutologija. I to kao urednik Glasa Dijaspore objedinujem dijasporu i pružam svakom mogućnost da se artikuliše pa prema tome je i moralno stanje na mojoj strani da kažem da zastupam dijasporu isto tako i g. Janić iz švetske kojeg Vi ovako jadno prozivate.

Архив Хашког трибунала да остане у УН

Predgovor GD:

DN

Taj recimo sud koji deli pravdu na osnovu duplih aršina, koji zna samo srbe da osudi a za sve druge istinske zločince i ne haje, sud u čijem su kazamatima umirali ljudi zbog njihovog nehata, što se u sudskim zakonima zove; ubistvo iz nehata. Taj tobožnji sud koji se ne interesuje za zločince najgnusnijeg zločina poput trgovine organima kidnapovanih ne zaslužuje da se naziva sudom. Više odgovata ime kriminalno udruženje instalirano sa ciljem da prikrije zločin NATO a prije svega Amerike koja je ušla u aliansu sa Izetbegovićem robijašem zbog širenja mržnje medju narodima što je u praksi i potvrdio, Tudjmanom ekstremnom nacionalistom koji je sedeo u zatvoru iz istog razloga da bi se potom ujedinila sa kriminalnom organizacijom UČK i to sve samo iz jednog sobstvenog motiva, razbijanja Jugoslavije i Srbije da bi širila svoju imperiju pod zastavom globalizacije. To nije sud već zastupnjštvo Američkih interesa! Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore!

Архив Хашког трибунала да остане у УН

Снежана Маловић

БАЊА ЛУКА – Министарка правде Србије Снежана Маловић сматра да ради признања квалитетног рада Хашког трибунала, као дела система Уједињених нација, архив Трибунала треба да остане у поседу УН, а да ли ће то бити у Њујорку или Хагу мање је важно.

Министарка Маловић је у интервјуу Гласу Српске рекла да верује да ће о овом питању бити врло лако постићи договор.

„Важно је да правосудни системи у региону имају приступ овим документима, који ће им омогућити да имају бољи увид у предмете које раде”, казала је Маловићка, која ће 23. и 24. фебруара у Хагу учествовати у раду међународне конференције о наслеђу Хашког трибунала.

„Верујем да ће ова веома важна конференција утицати на бољи и свеобухватнији увид у претходни и постојећи рад Трибунала у Хагу. Такав увид требало би да допринесе непристрасној и адекватној анализи улоге и значаја ове институције за цео регион”, рекла је она.

Српска министарка истиче да је ова конференција важна за жртве као и за све заједнице и народе у бившој Југославији, посебно у контексту помирења, изградње мира и трајне стабилности у региону.

„Очекујем да ће бити покренута нужна питања у вези са суђењима за ратне злочине пред националним судовима. Подсетићу да је Србија у овој сфери направила најзначајније искораке у региону и рад нашег Тужилаштва за ратне злочине и Већа за ратне злочине високо је вреднован и поштован у целокупној међународној јавности”, рекла је Маловићка.

Коментаришући потписивање важних докумената за рад и правосуђе Србије и БиХ, који ће бити потписани 26. фебруара у Београду, она је рекла да ће тиме бити омогућено ефикасније извршавање кривичних пресуда између две земље, што је до сада било лимитирано висином казне и сагласношћу осуђеног лица.

„Потписивањем овог уговора укинута је сагласност тако да ће лица која су пребегла из једне у другу државу бити присиљена да у држави у којој нађу уточиште издрже изречену казну затвора. Другим уговором биће унапређена укупна међународна правна помоћ у кривичним и грађанским стварима”, казала је министарка Маловић.

Што се тиче истарага о ратним злочинима у предметима „Тузланска колона” и „Добровољачка улица”, Маловићка је рекла да је „процена наших правосудних институција” да се не дозволи уступање гоњења правосудним органима БиХ у случају „Тузланска колона”, као и у случају „Добровољачка улица”, за који је Тужилаштво БиХ обуставило истрагу.

Танјуг
[објављено: 05/02/2010]
stampanje posalji prijatelju

ЕКСКЛУЗИВНО: САША МИЛИВОЈЕВ САМО ЗА ГЛАС ДИЈАСПОРЕ ДВОЈКА ЗА ДЕМОКРАТИЈУ

ЕКСКЛУЗИВНО: САША МИЛИВОЈЕВ

САМО ЗА ГЛАС ДИЈАСПОРЕ

ДВОЈКА ЗА ДЕМОКРАТИЈУ

_________________________________________________________________________________________

Никада Србијом није владала странка попут њихове, која је преварила своје демократски оријентисане грађане, а жвака о борби против владајућег криминала делује као хлеб од два динара

_________________________________________________________________________________________

Бићу крајње искрен и поштен, као и увек, према читалачкој публици. Опет су ме заболеле отрцане фразе које нам ништа не доносе, осим неправде, бедачине и немаштине, типа: „Данас, 20 година од обнављања демократуре, можемо рећи да Србија никада, са становишта демократских принципа и вредности, није била на вишем нивоу развоја”, рекао је галантни вазал на скупу поводом двадесет година од обнављања њиховог „мукотрпног“ рада, када је објавио све, али не и рат криминалцима у властитим редовима, јер би се исти начисто проредили.

Еј, они објављују рат против криминала?! Изгледа да су се занели у својим визијама, а изгледа и у провизијама! Ма пући ће таква владавина као Газела  и шамари новинарима Курира, јер никада Србијом није владала странка попут њихове, која је преварила своје демократски оријентисане грађане. Друго: не знам заиста о каквом раду, нивоу, и о каквим вредностима је реч када се, између осталог, потенцирају „демократски принципи“, са фазонима: „Демократура и наша странка је већа од свог чланства. Њу чине они који подржавају њену идеју, али и критикују њен рад“. Па ово је да се упишаш од смеха! Такве изјаве могу бити само последице примања оне вакцине против грипа, за коју је требало да се потпише кад се прима.

Могу само да сањају демократију које никада није било и које никада неће бити. Жвака о борби против владајућег криминала делује као хлеб од два динара и Србија са границама Карловац-Карлобаг-Ријека. У свој тој лагарији и муљавини може их прешишати једино Динкић са „акцијама“.

У нашој земљи никада није било лакше отићи у затвор, наравно незаконит, али никако да тамо оду они којима је тамо заиста место. А о независном и непристрасном судству и „деполитизованој“ и „некорумпираној“ јавој управи, тржишној економији, ниској стопи незапослености, разговараћемо другом приликом…

Демократија као владавина права је много свеобухватнија дефиниција од буквалне – да је то владавина народа. У 21. веку индивидуалне слободе су срж демократије, и уколико воља народа може да их ограничи, ту демократије нема. То је требало учити у школама, али наставни кадар у Србији интелектуално није у стању да оде корак даље од поједностављене логике тумачења демократије, на основу буквалног превода те речи. И владари су у школи научили једино то што су написали, и што понавља 90 одсто људи у Србији – дефиницију демократије, коју злоупотребљавају да подјебавају и изграђују моћ својих идеологија.

Када сам као дете несвесно подржавао такве „вредности“, није им одговарало што не знам да лажем попут Бујкета, Кате Небојшића, Јање Драганића, и свих оних гажиста који се називају „писцима“ и „аналитичарима“ и који ће бити упаковани и маргинализовани заједно са комуњарама: Вукадин Ђорђевић, Брка Мишић, Албахар Давидовић, Јеба Пас, Марчело Трескало, Мија Ивановић, љубитељ Весне Југовић  и слични. Када сам критиковао „демократке вредности“, демократски су ме шутирали, нихилисали, багателисали, ментално злостављали и прогањали. Преживео сам, са ово мало година, све оно што су преживљавали српски песници. Никада никоме нисам тражио хонорар, ни Народној књизи, ни Политици, ни Правди, верујући да ме је Бог послао да стварам за свој народ, безусловно, неповратно, непрофитно… Зна се добро ко ме није схватио и зато: ДВОЈКА ЗА ДЕМОКРАТИЈУ!

Poštovani Srbi širom rasejanja!

Poštovani Srbi širom rasejanja!

Београд, 04.02.2010.

Obraćam Vam se pojedinačno, svаkome ko pročita ovo pismo, s APEL-om da pomognete velikom broju svojih zemljaka koji previše vremena žive najbednije u Evropi! Ta pomoć nije u materijalnom davanju, na koje ste Vi već navikli tokom proteklog perioda, tako da smatram da ćete imati želju, smoći malo snage, naći vremena i organizovati se u “belom svetu” i odande delovati na promenu svesti i konkretnih ekonomskih mera u svojoj matici!

Priznaćete, u to sam siguran, da je veoma žalosno kad čitav jedan narod živi na ivici bede, ima odlične mogućnosti za mnogo bolji život ali ih ne koristi zbog pogrešnih poteza i sebičnosti onih koji su na vlasti.

  1. Prvi pogrešan potez napravio je kralj Aleksandar kada, posle I Svetskog rata nije želeo da bude kralj samo Srbima, nego svim Južnim Slovenima, zbog čega mi i danas trpimo posledice.
  2. Drugu grešku napravili su “komunisti” koji su predratnu kraljevinu iseckali na šest republika i plus dve pokrajine u Srbiji (zašto Tito nije dao autonomiju Dalmaciji, Dubrovniku, Istri, Slavoniji, Liki…?), i po tim AVNOJ-evskim  granicama se i raspala SFRJ.
  3. Treća greška je samo logičan sled dogadjaja, neke “demokratske” snage, uz pomoć “prijatelja” iz Belog sveta, dolaze na vlast i nastavljaju da rade u korist štete srpskog naroda tako što ne preduzimaju ono što je potrebno da naši ljudi iskoriste svoje prirodne potencijale i žive životom dostojnog čoveka!

Kako sam ubedjen da će svako da se bez problema složi s tačkama 1. i 2. smatram da je potrebno da malo detaljnije objasnim tačku 3. i ukažem od čega se u Srbii može bolje živeti i šta je potrebno da učinimo (svi Srbi zajedno, naročito Vi u dijaspori, jer ovi ovde na vlasti imaju samo planove kako da se lično obogate dok su u mogućnosti).

U ovom APEL-u ja ću, kroz odgovore na dole navedena četiri pitanja, dokazati da je SEOSKI TURIZAM najveća mogućnost Srbije za mnogo bolji život, naravno,  – uz POLJOPRIVREDU:

1. Kolika bi mogla biti korist od razvijenog SEOSKOG TURIZMA u Srbiji?

2. Zbog čega čovek postaje turista?

3. Zbog čega mi ne koristimo svoje velike prirodne potencijale?

4. Šta da uradimo da taj veliki potencijal iskoristimo?

Zbog toga Vas od sveg srca molim da pogledate te odgovore (ili, da posetite moj web sajt www.seoski.in.rs koji je optimizovan za Internet Explorer)!

  1. 1. Kolika bi mogla biti korist od razvijenog SEOSKOG TURIZMA u Srbiji?

Korist od razvijenog SEOSKOG TURIZMA mogla bi biti ogromna:

– Ako jedno domaćinstvo (četiri sobe, 8 ležaja) prima strance 200 dana godišnje po ceni od samo 10 evra za pun pansion, dobiće 16.000 Evra.

– Naš seljak ne bi morao da ide na pijacu i čitav dan čeka kupce i proda jaje, npr. za 5 dinara, on bi to jaje prodao turisti u tanjiru za 2 Evra.

U Srbiji oko 50% stanovnistva živi u selima!!!

– Znači, i selima Srbije ima cca milion domaćinstava. Ako bi se samo 10% tih domaćinstava bavilo turizmom tada bi prihod Srbije bio 1.6 milijardi evra godišnje.

– Doda li se ovome prihod od saobraćaja, vanpansionske potrošnje, ekskurzija… onda bi prihod još mnogo veći.

– Zaposlio bi se veliki broj radnika u gradjevinarstvu, industriji gradjevinskog materijala, drvno-preradjivačkoj i prehrambenoj industriji, saobraćaju, ugostiteljstvu…

– Višak radnika iz gradova vratio bi se u sela.

– Zaustavilo bi se „bežanje“ mladih iz sela u gradove (više nam nisu potrebni proleteri).

– Zaustavila bi se „Bela kuga“ i smanjio broj neoženjenih i neudatih.

– Nacija bi bila poštedjena psihičkog propadanja.

– Poboljšao bi se medjunarodni ugled Srbije.

Zar su ovo male koristi? Zar je nešto od navedenog nerealno? A MI U BOGATOJ SRBIJI I DALJE ŽIVIMO BEDNO, KAO ARAPI PRE OTKRIĆA NAFTE i PRIMORCI PRE RAZVOJA TURIZMA NA MORU. ŽALOSNO! TUŽNO!

2. Zbog čega čovek postaje turista?

Čovek ima potrebu za vazduhom, vodom, hranom, odećom i stanom – to su osnovne životne potrebe. Posle ovih potreba čovek ima i potrebu za televizijom, telefonom, automobilom, odmorom…

Odmor, kao čovekova potreba, dolazi odmah nakon osnovnih životnih potreba!

Odmor može biti posle svakog sata (npr. u školi), dnevni (posle podne), nedeljni (vikend odmor) i – godišnji odmor. Kad govorimo o godišnjem odmoru onda moramo shvatiti da je on posledica života u gradovima, gde je puno visokih zgrada i automobila, betona i asfalta, mnogo ljudi, buke, gužve, smoga, prašine, stresa… Uz to tempo života je veoma brz, radi se u velikim sistemima, gde je čovek samo jedan mali delić, često puta otudjen (rad u fabrici, velikim trgovačkim objektima, na beskrajnoj traci…). Sve ovo veoma negativno utiče na sva čovekova čula!

Čovek ima potrebu za godišnjim odmorom ne zbog toga sto je fizički umoran – u tom slučaju čovek bi legao i odmarao se i nekoliko dana. Čovek se umori od života u gradovima i rada u industriji.

Dakle, čovek želi da zadovolji tu svoju potrebu za odmorom pa zbog toga i traži najpogodnija mesta za to!

Čovek je prirodno biće i najviše mu prija odmor u čistoj prirodi! Takav odmor bio je moguć u samom početku razvoja masovnog turizma jer su tada morske obale bile puste i čiste!

Zbog navedenog je i nastao masovni, primorski turizam u Svetu – posle II Svetskog rata! Turizam je postao najrazvijenija grana privrede u svetu, koja zapošljava preko 260 miliona radnika i s prihodom od preko 600 milijardi evra godišnje!

Morske obale u primorju toplih mora su već odavno prepune turista. Tamo više nema uslova za pravi odmor, samo za dobru zabavu!

Po predvidjanju Svetske Turističke Organizacije u svetu će 2020. biti 1,6 milijrdi stranih turista godišnje, a to je 100% više nego što je bilo 2006. godine, pa se postavlja pitanje gde će se toliki broj turista odmarati!?

Seoski turizam već odavno postoji u Francuskoj, Španiji, Italiji, Austriji, Nemačkoj, Sloveniji… a Srbija ima najbolje prirodne uslove za ovaj vid turizma!

Svi ministri turizma Srbije su mi poslali pismene odgovore, na moje apele, u kojima se slažu s mojim tvrdnjama ali – ni prstom da mrdnu po tom pitanju!

Poštovani zemljaci, nadam se da su ovi argumenti dovoljni da i Vi, svako pojedinačno, shvati šta je budućnost turizma u svetu i šta je najbolja mogućnost Srbije za bolji život. Zbog toga se i nadam da ćete u velikom broju odgovoriti na ovaj moj apel i izneti svoje lično mišljenje. Drugi deo mog pisma odnosiće se na tačke 3 i 4. Nadam se da ćemo ubuduće saradjivati i tako dati nadu mnogim gladnim i jadnim ljudima, i deci, da mogu očekivati bolji život!

Svako ko pročita ovo pismo trebalo bi da prihvati ili demantuje gore navedene tvrdnje! Ako bilo ko može da ih demantuje  – neka to učini javno i argumentovano, ja bih mu lično bio zahvalan! Kako sam ubedjen da  niko ne može osporiti moje realne tvrdnje onda bi svaki pojedinac trebalo da ima potrebu da bar pokuša da pomogne stanovnicima Srbije koji žive ovako bedno!

3. Zašto mi ne koristimo te svoje velikek potencijale pa i dalje živimo bedno?!

  1. 1. Zato što najveći broj stanovnika Srbije nije ni svestan tih mogućnosti, baš kao ni primorci pre početka razvoja masovnog turizma u svetu, kao ni Arapi pre pronalaska automobila i nafteMi nemamo tu VIZIJU!!!
  2. 2. Zato što političari, iako su svega svesni, nisu zainteresovani za veliko angažovanje u tom pogledu, jer, nemaju vremena – bore se za svoje lične interese. Normalno, zar ne!?
  3. 3. Zato što nam sela nisu sredjena onako kako bi trebalo.
  4. 4. Zato što nemamo turističke programe.

4. Šta da radimo?

Najodgovorniji za bolji život u zemlji je Vlada Srbije! Njoj sam se obraćao 24 godine, dobio pismene potvrde da je SEOSKI TURIZAM zaista naša najveća šansa! Ali, na tome se sve završilo! Niko ni prstom da mrdne! Na mom sajtu www.seoski.in.rs (optimizovan za Internet Explorer) vidi se spisak svih onih koji mogu da pomognu. Ovoga puta želeo bih da ukažem kako naša DIJASPORA može da pomogne!

Predpostavljam da su naši ljudi u dijaspori organizovani i povezani! U tom slučaju prvi korak bio bi – da se svim našim klubovima, crkvama, medijima, sajtovima, sportskim ekipama, ambasadama… dostavi jedna poruka slične sadržine i da svi oni shvate koji su naši potencijali i šta oni mogu da učine.

Drugi korak bi mogao da bude usmeren ka informisanju stanovnika Srbije o istoj mogućnosti! Zar je to neki problem? Država je Fondu dijaspore vratila 3.000.000 evra, baš su slatki, pa bi organizovana dijaspora mogla da jednim delom tog novca, kroz plaćene oglase, FINANSIRA INFORMISANJE stanovnika Srbije o mogućnostima za bolji život!

Kao što je bolje gladnoga naučiti kako da ulovi ribu nego mu je dati, tako je i stanovnicima Srbije mnogo važnije da shvate od čega se bolje može živeti, nego izgradnja nekog mosta, opravka neke kuće, slanje humanitarne pomoći…

Kad svi shvatimo šta možemo da radimo da bismo bolje živeli tada političari neće moći da pričaju prazne priče – moraće u svojim programima da zacrtaju i narodu OBEĆAJU da će učiniti sve što je neophodno da se u Srbiji razvije SEOSKI TURIZAM, naročito pred izbore.

Predstavnici dijaspore mogli bi i da se obraćaju zvaničnicima Srbije s apelom da se ovom pitanju posveti dužna pažnja!

Kasnije je sve stvar tehnike – treba izgraditi potrebne puteve, obezbediti povoljne kredite seoskim domaćinstvima, napraviti turističke programe, reklamirati Srbiju kao novu turističku destinaciju (ne zaboravite, u svetu je trend odmor u selima a Srbija ima izvanredne mogućnosti za ovaj vid turizma)!

Ovde napominjem da bi naši ljudi u dijaspori imali i ličnu korist od boljeg života u Srbiji. Jedan deo poslovnih ljudi mogao bi da investira u seoski turizam, drugi bi mogli da svoju decu šalju na odmor u sela domovine… da šire ovu ideju kod svojeih komšija, poslovnih partnera…

Jedna mala grudva snega može da pokrene čitavu lavinu. Naši ljudi u dijaspori nisu baš mala grudva!

Seoski turizam će se spontano razviti i u Srbiji, u to ne treba sumnjati. Medjutim, bilo bi žalosno da mi sami ništa ne preduzmemo po tom pitanju. Čekati strane investicije nakon ulaska u EU dok narod živi ovako bedno ne čini mi se baš najpametnijim rešenjem.

Ako ne pomognemo sebi onda i ne zaslužujemo bolji život!

Molim da svoje odgovore pošaljete i g. Nonkoviću, kako bi portal koji on uredjuje, bio mesto okupljanja svih Vas iz dijaspore i nas iz Srbije koji želimo da pomognemo sami sebi!

S poštovanjem,

Diplomirani turizmolog

Branislav Bajagić

village@nadlanu.com

www.seoski.in.rs

SKUD “ORO” organizuje gostovanje Narodnog pozorišta Niš

SKUD “ORO” organizuje

gostovanje Narodnog pozori¹ta Ni¹

BRAÈNE DILEME

Komedija po delu “Kraj vikenda” Mome Kapora

Igraju: Dragoslav Saviæ – Safa i Vesna Stankoviæ

Po¹to su posle zajednièke veèere ispratili goste, supru¾nici – veæ dobro “zagrejani” – poèinju analizu protekle veèeri, koja prelazi u medjusobna prebacivanja i uvrede da bi se na kraju pretvorila u ¾uènu svadju.

Smeh do suza je zagarantovan.

Ulaz sa zakuskom 12 EUR

uz ulaznicu kao suvenir dobijate majicu poslednje zajednièke fudbalske reprezentacije SCG

–  DOBRO  NAM  DO©LI  –

Srpsko kulturno-umetnièko dru¹tvo „ORO“ e. V.
Heddernheimer Landstraße 151
(U1 – pravac Ginnheim, stanica „Heddernheimer Landstrasse“)
D-60439 Frankfurt
Tel. +49 69 13828500
www.oro-frankfurt.de