A generous man will himself be blessed, for he shares his food with the poor.

A generous man will himself be blessed, for he shares his food with the poor.

Proverbs 22:9

For many years now, a small group of Serbs living in Washington, D.C. have been fighting against the lies told about the Serbian people. All of us are connected by the love we share for our homeland, and our Serbian people who deserve a better chance.

We are continuing our efforts to help defend the Serbian name for what it really is, not how we are continuously portrayed in the media.  We want to restore our good name, to be respected again as it has been for hundreds of years.

RAS, The International Serbian Organization is helping Serbs in Kosovo by donating funds for the Kosovo Soup Kitchen.  “Majka Brace Jugovica”, was opened by the Serbian Orthodox Church several years ago, and has been feeding the needy in Kosovo ever since.  Anyone from the Serbian diaspora is always welcome to pay a visit to the soup kitchen in Kosovo as members of RAS have been doing over number of years.

For all of us, Kosovo will ALWAYS be a part of Serbia. We want to work together with other people and organizations who share the same ideals. At the moment, our photo exhibit titled “Silent Witness, A Serbian Life Through a Child’s Eyes”, is travelling the United States in order to share the photos taken by Serbian children living in Kosovo.  All proceeds and donations from these exhibits are going directly to the needy in Kosovo.

We are asking for your help.

Everyone in the diaspora can afford to give $10 a month, the amount that will feed a child in Kosovo for a week.  These men, women, and children are living in enclaves, unable to move freely about the countryside due to security concerns.  They struggle to make a living and provide for their own families, yet they still live there, in our Kosovo, protecting our ancestral Holy Land.

Will you let your people die from hunger? Will you let them freeze in this cold winter?

Please do not turn your head the other way, like many do…

Please send a small donation, whatever you can.

The need in Kosovo will exist for a long time, and RAS provides a channel for your funds to the needy people in Kosovo. We are a Washington, D.C. based non-profit organization, run entirely by volunteers.  We have no offices, and virtually no overhead costs.  100% of all funds that are collected for Kosovo are sent to Kosovo, with none being used for administrative or other costs.

We have no annual membership fees and depend on your donations to continue this vital work.

We ask you kindly to send this plea to anyone who will respond to this noble cause.

DO NOT LET ANY SERB BE HUNGRY, EVER AGAIN!!

Please send check to:

RAS
PO BOX 31122
Bethesda, MD 20824
and note it with “Kosovo Soup Kitchen” at the bottom of your check.

If you have any questions please send an email to: rasinternational.info@gmail.com
Learn more about our work by visiting our web site
www.ras-international.org


Thank you,


Zvezdana Stojanovic Scott,

RAS – The International Serbian Organization

Pruzite koricu hleba nasem napacenom narodu na Kosovu!

Vec godinama, mala grupa Srba u Vasingtonu bori se protiv lazi uperenih protiv srpskog naroda. Sve nas vezuje ljubav prema zemlji iz koje smo dosli i prema narodu koji zasluzuje bolje sutra.
Zelimo da se povezemo, saradjujemo, pokazemo svetu da smo jos uvek isti kao sto smo i bili, a ne kako nas prikazuju u medijima vec decenijama.
I da se najzad pokaze istina! Da se povrati nase srpsko ime onakvo kakvo je bilo nekada, kada su nas postovali.

Vec nekoliko godina clanovi RAS-a – Medjunarodne Srpske Organizacije, pomazu Srbima na Kosovu novcanim prilozima.
Sa Narodnom kuhinjom “Majka Brace Jugovica”, koja je otvorena od strane Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu, imamo redovne kontakte.
Iako clanovi RAS-a zive u dijaspori, poseta Kosovu je na prvom mestu kada se nadjemo u Srbiji.
Za RAS, Kosovo ce UVEK biti deo Srbije, i RAS zeli da saradjuje sa svim organizacijama i pojedincima koji dele nase vizije i imaju iste ciljeve.

Izlozba fotografija, projekat RAS-a, koja se zove : ”Zivot Srba kroz decije oci” je trenutno na putovanju kroz Ameriku, kao jos jedan od nacina da se prikupi novac i pomogne Narodnoj Kuhinji.

Molimo Vas da nam pomognete:

Svako od nas u dijaspori moze da odvoji makar 10 dolara mesecno i to ce biti dovoljno da se jedno dete na Kosovu prehrani citavih nedelju dana.
Deca i starci u enklavama, ljudi bez posla,  bez slobode kretanja, bez najosnovnijih potrebstina, bez odece i obuce, posle svih ovih godina ratova i ubijanja najmilijih, zive u strahu na nasem srpskom ognjistu. Na nasoj svetoj zemlji.

Da li cete dozvoliti da Vas narod umire od gladi? Da li cete dozvoliti da nemaju cime da se zagreju ove hladne zime? Nemojte okrenuti glavu na drugu stranu, kao sto to mnogi cine…
Molimo Vas da nam pomognete i posaljete
mali prilog, koliko god ste u mogucnosti.
Ova akcija ce trajati dok god bude bilo potrebe, a bice je nazalost jos dugo.
Za svaku donaciju dobicete priznanicu i budite uvereni da ce svaki dolar otici tamo gde je namenjen.

RAS je neprofitna i nevladina organizacija osnovana u Vasingtonu, SAD.
Nasa organizacija nema zaposlenih, sav nas rad je dobrovoljan, a administrativna strana je minimalna i  pokrivena je nasim licnim novcem ili donacijama dobrih ljudi. Svaki dolar je vazan, i mi postujemo svaki prilog i prosledjujemo ga onome kome je namenjen.

Ne naplacujemo clanarinu, mi samo trazimo prijatelje koji ce pomoci ovaj humanitarni projekat.

Molimo vas da posaljete ovaj apel sto vecem broju ljudi koji ce imati razumevenja za ovu akciju.

NE DOZVOLIMO DA SRPSKI NAROD IKADA VISE BUDE GLADAN !!!

Posaljite cek na:
RAS
PO BOX 31122
Bethesda, MD 20824
sa naznakom “za Narodnu Kuhinju”

Pogledajte nas rad na stranicama sajt www.ras-international.org

Za vise informacija, posaljite email na rasinternational.info@gmail.com

Hvala!

Zvezdana Stojanovic Scott,

RAS – The International Serbian Organization

What really happened in Srebrenica

What really happened in Srebrenica

Jul 13, 2009

The Hague Tribunal has stretched the definition of genocide to such extent that the term loses the terrible dignity of describing the most gruesome crimes of extermination of the entire population. In Srebrenica, during the Bosnian war between 1992 and 1995, roughly one fifth of the region’s entire Muslim population perished in fighting or by other means. To claim that an area in which some twenty percent of the allegedly targeted population lost their lives has been subjected to genocide is absurd. To its designers and perpetrators, this accusation serves the legal purpose of denying the legitimacy to the Republika Srpska, and the political and propaganda purpose of demanding its abolition.

Diana Johnstone says that everyone who “retains a capacity for critical thinking should regard the lavish public breast-beating over ‘Srebrenica’ with certain skepticism.” Her warning is apt: there is the regrettable tendency in Western media reporting and analysis to look at events in the eastern Bosnian enclave in isolation from the time continuum.

“What happened in July of 1995 is a matter of record. Srebrenica fell rather unexpectedly to Bosnian Serbian military forces,” explained Dr. Srdja Trifkovic in his interview for CKCU 93.1 FM in Ottawa.

“A considerable number of Bosnian Muslims of military age, most of them armed, retreated in the direction of Tuzla. Some got through; some were killed while fighting their way; and some were taken prisoner and executed by the Bosnian Serb army. Between seven and eight thousand Bosnian Muslims departed Srebernica in the hope of reaching the town of Tuzla. There is no conclusive research to tell us how many of them survived, how many of them were killed in the fighting while trying to reach Tuzla, and how many were executed by the Bosnian Serb forces after being taken prisoner.”

The much hallowed number of 8.000 still a matter of dispute

In Potocari, the village just outside Srebrenica, where the monument to the victims of the alleged massacre is situated, you can see the names of over 8.000 Muslim men. “That list covers not only Srebrenica, but seven or eight other municipalities in the region,” says Trifkovic.

“The Muslims themselves, when erecting the shrine to the victims of the events of Srebrenica, couldn’t come up with the magic number of Eight Thousand – short of resorting to the inclusion in that total of people from many surrounding municipalities, which had nothing to do with Srebrenica itself and most of them military victims of fighting. This in itself indicates that the myth of mass executions simply does not stand scrutiny.”

What did Muslims do to Serbs?

One cannot understand what happened in Srebrenica in July of 1995 – Trifkovic insists – without looking at the events of previous three years, between late spring of 1992 and summer of 1995. During that period Srebrenica was an armed camp used by the Muslim forces to terrorize the surrounding Serbian communities and kill hundreds of unarmed civilians. That facts are not denied even by the ICTY at The Hague.

The Memorial Centre in Bratunac, the Serbian town not far from Srebrenica, has hundreds of photographs of Serbs killed by the Muslims during that period. All of them were killed by the armed Muslims belonging to Naser Oric’s forces coming out of Srebrenica.

“A particularly gruesome crime happened on Serbian Orthodox Christmas in January 1993 in the villages along the Drina valley, such as Kravice, when children as young as 5 and 6, as well as elderly women of 80, were killed by having their throats split or having clubs smashed into their heads,” explains Trifkovic.

“At the time of the fall of Srebrenica there was considerable bitterness in the Bosnian Serb ranks against the Muslims in the town. On the one hand Srebrenica was the headquarters of the 28th Muslim division and the hotbed of terrorism that was the springboard for offensives against the surrounding Serbian communities in which hundreds of Serb civilians were gruesomely slaughtered. At the same time Srebrenica was supposedly immune from attack because it was a designated UN ‘safe heaven’.”

“The record of Srebrenica as described by the UN Tribunal at The Hague is neither legally nor logically coherent,” according to Trifkovic:

“Srebrenica was proclaimed to be a genocide in the trial of Bosnian Serb General Radislav Krstic, on the strength of the claim that even the deportation of children, women and elderly men from Srebrenica was an act of genocide. Even though there were no written or oral orders to the effect that a genocidal intent was existent and even though no such orders actually exist.”

Muslims of Srebrenica sacrificed by Izetbegovic and Clinton

In his interview for the Sarajevo newspaper Dani, Hakija Meholjic, president of the SDA (Stranka demokratske akcije) for Srebrenica, declared in June 1998 that Bosnian Muslim president Alija Izetbegovic had told a delegation from Srebrenica something very interesting four years previously: “I was told by Clinton in April 1993 – Izetbegovic said – that if the Chetniks [Bosnian Serb forces]  enter Srebrenica and carry out a slaughter of 5,000 Muslims, then there will be a Western military intervention.”

“I wrote an article exploring this same possibility in late July 1995,” says Trifkovic. “It was headlined ‘Is Izetbegovic scarifying a pawn in order to win the game?’ although Miholjic’s account was not yet known at that time.”

“When something so unexpected and apparently illogical happens as the sudden fall of Srebrenica, we should immediately ask the question who gains – cui bono. It is obvious that in case of Srebrenica it was the Muslim side. Miholjici’s account offers the explanation for what is otherwise inexplicable. For over three years Srebrenica has resisted Serbian attacks. It was saved in the nick of time from falling to the Serbs in spring of 1993 when the French General Philippe Morillon rode into Srebrenica in an armed personal carrier. And yet in the summer of 1995 it suddenly falls almost without any fighting.”

The quote by Miholjic is a serious indictment against Izetbegovic, says Trifkovic, but it is not surprising.

“Why should we be surprised that Izetbegovic was prepared to sacrifice Srebrenica if we know, as we do by know, that he staged a number of the so-called massacres in Sarajevo, including the famous ‘breadline massacre’ in the spring of 1992 and the Markale market explosion in February of 1994. These were stage-managed stunts done by Muslims themselves in order to create suitable images of blood and gore that would be presented around the world as a result of Serbian atrocities, and thus contribute to political decisions favourable to the Muslims.”

“Such cynical exploitation of human life for political purposes is the hallmark of the Muslims in general, notably in the West Bank and Gaza, and of the Bosnian Muslim strategy in the 1990s in particular,” says Trifkovic.

“Both NATO and the Bosnian Muslim leadership needed Srebrenica – not only for the bombing of the Bosnian Serbs in August of 1995, not only for the subsequent support to the combined Muslim – Croatian offensive against the Serbs, but also for the continuous claim that the Bosnian Serb Republic [Republika Srpska] is a flawed entity that does not deserve to exist.”

Manipulation of reality

Srebrenica will be used as an anti-Serb trump card for a log time to come, Trifkovic warns:

“In the record of the wars of the Yugoslav disintegration there are several similar myths which need to be debunked, including the so-called Racak massacre in January of 1999. It was cooked up by the KLA Albanian terrorists, aided and abated by the U.S. ‘diplomat’ William Walker. The events in Vukovar in the fall of 1991 are in the same league. These are supposed to atone for, and even eliminate any collective memory of the real genocide committed by the Croatian Ustase against the Serbs during World War Two between 1941 and 1945.”

“Srebernica” is an ongoing brazen manipulation of reality in order to obtain certain short-term political goals. That manipulation is still continuing, 14 years after the event. This only testifies to the lack of ability of the Western media class to think critically and to analyze Balkan events objectively, concluded Trifkovic.

Dr. Srdja Trifkovic is historian, author and former foreign affairs editor of Chronicles: A Magazine of American Culture — http://www.chroniclesmagazine.org/?cat=4 and www.trifkovic.mysite.com

Tags:

Neubewertung kolonialer Herrstchaf

Newsletter vom 01.02.2010 – Neue Kolonien

BERLIN/PORT-AU-PRINCE (Eigener Bericht) – Anlässlich der Übernahme
staatlicher Hoheitsrechte in Haiti durch westliche Mächte plädieren
deutsche Medien für eine Neubewertung kolonialer Herrstchaf. In vielen
Weltgegenden seien inzwischen „neue Formen von ‚Kolonien'“ zu finden,
schreibt eine große Tageszeitung; dabei könne der Begriff „Kolonie“
positiv gewertet werden und stehe für „nachhaltiges Engagement“. Neue
Aufmerksamkeit findet der Vorschlag eines einflussreichen
Wirtschaftswissenschaftlers, in Armutsstaaten der Dritten Welt
koloniale Stützpunkte zu errichten; auch Deutschland könne künftig
„als Kolonialmacht“ auftreten, wird der Ökonom zitiert. Grundlage der
Plädoyers ist die sich nach der Intervention in Haiti durchsetzende
Ansicht, die völkerrechtliche Souveränität von Armutsstaaten sei nicht
mehr in jedem Fall schützenswert und dürfe zumindest zeitweise von den
Großmächten außer Kraft gesetzt werden. Dies äußern konservative und
linksliberale Medien übereinstimmend. Damit schließen sie an frühere
Diskussionen an, bei denen – etwa nach dem Zyklon in Myanmar 2008 –
unter dem Schlagwort „Responsibility to Protect“ („R2P“) ein Recht auf
auch gewaltsame Intervention nach Naturkatastrophen gefordert worden
war.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57727

Poštovani Srbi širom rasejanja!

Poštovani Srbi širom rasejanja!

Obraćam Vam se pojedinačno, svkome ko pročita ovo pismo, s APEL-om da pomognete velikom broju svojih zemljaka koji previše vremena žive najbednije u Evropi! Ta pomoć nije u materijalnom davanju, na koje ste Vi već navikli tokom proteklog perioda, tako da smatram da ćete imati želju, smoći malo snage, naći vremena i organizovati se u “belom svetu” i odande delovati na promenu svesti i konkretnih ekonomskih mera u svojoj matici!

Priznaćete, u to sam siguran, da je veoma žalosno kad čitav jedan narod živi na ivici bede, ima odlične mogućnosti za mnogo bolji život ali ih ne koristi zbog pogrešnih poteza i sebičnosti onih koji su na vlasti.

  1. Prvi pogrešan potez napravio je kralj Aleksandar kada, posle I Svetskog rata nije želeo da bude kralj samo Srbima, nego svim Južnim Slovenima, zbog čega mi i danas trpimo posledice.
  2. Drugu grešku napravili su “komunisti” koji su predratnu kraljevinu iseckali na šest republika i plus dve pokrajine u Srbiji (zašto Tito nije dao autonomiju Dalmaciji, Dubrovniku, Istri, Slavoniji, Liki…?), i po tim AVNOJ-evskim  granicama se i raspala SFRJ.
  3. Treća greška je samo logičan sled dogadjaja, neke “demokratske” snage, uz pomoć “prijatelja” iz Belog sveta, dolaze na vlast i nastavljaju da rade u korist štete srpskog naroda tako što ne preduzimaju ono što je potrebno da naši ljudi iskoriste svoje prirodne potencijale i žive životom dostojnog čoveka!

Kako sam ubedjen da će svako da se bez problema složi s tačkama 1. i 2. smatram da je potrebno da malo detaljnije objasnim tačku 3. i ukažem od čega se u Srbii može bolje živeti i šta je potrebno da učinimo (svi Srbi zajedno, naročito Vi u dijaspori, jer ovi ovde na vlasti imaju samo planove kako da se lično obogate dok su u mogućnosti).

U ovom APEL-u, kroz odgovore na dole navedena četiri pitanja ja ću dokazati da je SEOSKI TURIZAM najveća mogućnost Srbije za mnogo bolji život, naravno,  – uz POLJOPRIVREDU:

1. Kolika bi mogla biti korist od razvijenog SEOSKOG TURIZMA u Srbiji?

2. Zbog čega čovek postaje turista?

3. Zbog čega mi ne koristimo svoje velike prirodne potencijale?

4. Šta da uradimo da taj veliki potencijal iskoristimo?

Zbog toga Vas od sveg srca molim da pogledate te odgovore!

  1. Kolika bi mogla biti korist od razvijenog SEOSKOG TURIZMA u Srbiji?

Korist od razvijenog SEOSKOG TURIZMA mogla bi biti ogromna:

– Ako jedno domaćinstvo (četiri sobe, 8 ležaja) prima strance 200 dana godišnje po ceni od samo 10 evra za pun pansion, dobiće 16.000 Evra.

U Srbiji oko 50% stanovnistva živi u selima!!!

– Znači, i selima Srbije ima cca milion domaćinstava. Ako bi se samo 10% tih domaćinstava bavilo turizmom tada bi prihod Srbije bio 1.6 milijardi evra godišnje.

– Doda li se ovome prihod od saobraćaja, vanpansionske potrošnje, ekskurzija… onda bi prihod još mnogo veci.

– Zaposlio bi se veliki broj radnika u gradjevinarstvu, industriji gradjevinskog materijala, drvno-preradjivačkoj i prehrambenoj industriji, saobraćaju, ugostiteljstvu…

– Višak radnika iz gradova vratio bi se u sela.

– Zaustavilo bi se „bežanje“ mladih iz sela u gradove (više nam nisu potrebni proleteri).

– Zaustavila bi se „Bela kuga“ i smanjio broj neoženjenih i neudatih.

– Nacija bi bila poštedjena psihičkog propadanja.

– Poboljšao bi se medjunarodni ugled Srbije.

– Naš seljak ne bi morao da ide na pijacu i čitav dan čeka kupce i proda jaje, npr. za 5 dinara, on bi to jaje prodao turisti u tanjiru za 2 Evra.

Zar su ovo male koristi? Zar je nešto od navedenog nerealno? A MI U BOGATOJ SRBIJI I DALJE ŽIVIMO BEDNO, KAO ARAPI PRE OTKRICA NAFTE i PRIMORCI PRE RAZVOJA TURIZMA NA MORU. ŽALOSNO! TUŽNO!

2. Zbog čega čovek postaje turista?

Čovek ima potrebu za vazduhom, vodom, hranom, odećom i stanom – to su osnovne životne potrebe. Posle ovih potreba čovek ima i potrebu za televizijom, telefonom, automobilom, odmorom…

Odmor, kao čovekova potreba, dolazi odmah nakon osnovnih životnih potreba!

Odmor može biti posle svakog sata (npr. u školi), dnevni (posle podne), nedeljni (vikend odmor) i – godišnji odmor. Kad govorimo o godišnjem odmoru onda moramo shvatiti da je on posledica života u gradovima, gde je puno visokih zgrada i automobila, betona i asfalta, mnogo ljudi, buke, gužve, smoga, prašine, stresa… Uz to tempo života je veoma brz, radi se u velikim sistemima, gde je čovek samo jedan mali delić, često puta otudjen (rad u fabrici, velikim trgovačkim objektima, na beskrajnoj traci…). Sve ovo veoma negativno utiče na sva čovekova čula!

Čovek je prirodno biće i njemu najviše prija kad je u prirodnom okruženju!

Čovek ima potrebu za godišnjim odmorom ne zbog toga sto je fizički umoran – u tom slučaju čovek bi legao i odmarao se i nekoliko dana. Čovek se umori od života u gradovima i rada u industriji.

Dakle, čovek želi da zadovolji tu svoju potrebu za odmorom pa zbog toga i traži najpogodnija mesta za to!

Čovek je prirodno biće i najviše mu prija odmor u čistoj prirodi! Takav odmor bio je moguć u samom početku razvoja masovnog turizma jer su tada morske obale bile puste i čiste!

Zbog navedenog je, posle II Svetskog rata, i nastao masovni, primorski turizam u Svetu! Turizam je postao najrazvijenija grana privrede u svetu, koja zapošljava preko 260 miliona radnika i s prihodom od preko 600 milijardi evra godišnje!

Morske obale u primorju toplih mora su već odavno prepune turista. Tamo više nema uslova za pravi odmor, samo za dobru zabavu!

Po predvidjanju Svetske Turističke Organizacije u svetu će 2020. biti 1,6 milijrdi stranih turista godišnje, a to je 100% više nego što je bilo 2006. godine, pa se postavlja pitanje gde će se toliki broj turista odmarati!?

Seoski turizam već odavno postoji u Francuskoj, Španiji, Italiji, Austriji, Nemačkoj, Sloveniji… a Srbija ima najbolje prirodne uslove za ovaj vid turizma!

Svi ministri turizma Srbije meni su poslali pismene odgovore, na moje apele, u kojima se slažu s mojim tvrdnjama ali – ni prstom da mrdnu po tom pitanju!

Poštovani zemljaci, nadam se da su ovi argumenti dovoljni da i Vi, svako pojedinačno, shvati šta je budućnost turizma u svetu i šta je najbolja mogućnost Srbije za bolji život. Zbog toga se i nadam da ćete u velikom broju odgovoriti na ovaj moj apel i izneti svoje lično mišljenje. Drugi deo mog pisma odnosiće se na tačke 3 i 4. Nadam se da ćemo ubuduće saradjivati i tako dati nadu mnogim gladnim i jadnim ljudima, i deci, da mogu očekivati bolji život!

Molim da svoje odgovore pošaljete i g. Nonkoviću, kako bi portal koji on uredjuje, bio mesto okupljanja svih Vas iz dijaspore i nas iz Srbije koji želimo da pomognemo sami sebi!

S poštovanjem,

Diplomirani turizmkolog

Branislav Bajagić

village@nadlanu.com

064/2096709

011/2697811

boziji manifest – autor, mirko stankovic hajdehajm

boziji manifest

ja sam ,naravno,procitao bozji manifest(bibliju),i ostao ateist,nadam se
da cu bogu to oprostiti?
o licnom neverovanju mislim da je to neizleciva bolest(nakon tumora), i da
je to produkt sile kaoticne i sled okolnosti.iz „bozje juhe“ praska koja
je uredjenost prirode i drustva ,je  fenomen povrsinske manifestacije prema
vasiljenoj! ateizam,daje slobodu i odgovornost da sami uredjujemo zadanu
vasiljenu izvan sudbine bozjeg nauma,najcesce nije bas ugodno stanje.dakle,u
kolizije je (moje )neverovanje s potrebnim verovanjem? dobra dividenda verovanja da smo ipak deo uredjenja sveta koji ima svoga Oca,a ne da sam necije
> kopile slucajno tesan iz svemirske prasine i ne od praha zemljanog. u
> dan nedelje u mojem gradu hajdehajmu hriscanskih bogomolja i familijarne
> coporativnosti,mislim  da je to samo denominativno. sta ima senzacinalni
> popust u cenama hendy,sve „proteze“ za usi(razliciti mobili),kompletna
garnitura higijenska za klozete sa crkvom?
ima, jer je korporativna trzicna civilizacija vrednost istine stavila na
kasu ducana.pritisne se suma i total je zadana suma! dezurni menedjer u
hajdehajmu  crkava razlicitosti predznaka vabe usiljenu masu da ih izlece od
zivotnih bolestina,umisljaju  (mantije)da tuberkulozu mogu isterati
proklinjanjam,drogu isterati batinama i nedostatak vere „javite se posle bozje
sluzbe,tamo kod skrabice“!
pomanjkanje vere je greh,a greh je standardizovan ,uglavnom nedeljom i
ovim dolazecim konzumiranim (latentnim) posetama bogomoljama. jedan nas
zanatlija ,i inzinjer,svake nedelje sa dajmlerom zauzme mesto tik ulaska u
bogomolju ,da svi vidimo simbol trzisne civilizacije.preskakanje na privatnom
parkiralistu mi lici na devedesete god.proslog veka.tada su politicari zategli
narodima visoko spagu! ko ne doskoci.nema popa koji moze da saper greh
odustajanja od preskoka.uglanom svi su pali na sljaku.
najvise svinjarije nisu napravili ateisti,agnostici,nego bas,bas oni koji
se deklariraju kao vernici.
takve ne diraju ljuske patnje.svrabljiv sam kad se setim bogastva u
bogomoljama ,impresije pogleda madone gipsane u lice,a ista se brine o kontu para
u svajcarskim bankama,vatikanskim podruznicama na devicanskim ostrvima ,a
menedzeri naglaseno u ove dane adventa prose milodare ?,starajuci se
dividendama kontrolisanih banaka i ulozenih u profite zemaljske.takvi bogati
kritiziraju ateiste,a nisu pomeli ispred svoga praga,i izvadili trni iz oka
svoga.slododa verovanja i sloboda ne verovanja bi trebao biti reciprocitet po
kojem treba da zivi uredno drustvo.lokalna caritativna podruznica je sa
saznanjem stampe proneverila donirane pare,to jest menedzer je „izmestio“ sumu
na svoj sigurni zakovani racun.kakava mea culpa,mea maxima culpa(moj
greh,moj preveliki greh),ma ajtee .covek se stara za unuke.a crkveni se usudjuju
agitirati za ovoga i onoga,blazeni se expresno proglasavaju,sve
parcelisano za njih u nebu!,“ne prilazi minirano“.naravno novinari su dezurni
krivci,kad  inkognito udju u bogomolje i trag racuna.mnogi deklerativno se
deklariraju da se vide u prvim redovima vernickim,a kad takvi posrnu,mnogi prilaze
pripomoci.nesto covek klecnuo.u fusgenger zoni(gradska promenada) sve je u
sjaju,trgovci proklinju amere,pa ce im umzac (prihod) bit manji nego
proslih „profanih“,a ne sakralnih praznika.
vidis ti…takva vera(trgovacka) postaje faktor razlikovanja i oznaka
idenditeta.u hajdenhajmu je.“video sam te s novim mercedesom,ispred
crkve“.!.cementirano.takvi se nadaju,vecnom zivotu,licemerno,i zive mimo regularnog natecaja
zivota!kojega? dobro im na ovome svetu,pa se logikom toga nadaju i onome svetu.
nije problem u ljudskoj nemogucnosti da samoga sebe dozivi kao zlo.
pogotovo ako je u prvom redu kod oltara! na bozicnoj sluzbi.

svake godine policija moli zemljake da se ne puca na bozic!.  ma jok! to
lici na napad na krajinu.moras zaleci,odkrstiti se da ne safata neka kugla u
germaniji.za obranu krajine!?

mirko  stankovic      hajdehajm

Кинески изазов Америци

Predgovor Glasa Dijaspore:

DN

Odlična paralela sa Kosovom i još bolja analiza i pouka iz našeg žalosnog slučaja! Kinezi imaju više regija poput Kosova pa ako ne pripaze desit će im se isto što se desilo i Jugoslaviji a i Sovjetskom savezu. Da, Amerika pruža jednu a u drugoj drži kamu iza ledja! Kina joj smeta jer joj konkuriše u Africi plaćajuć poštenije za naftu. Potiska Kina Ameriku sa naftnih polja Afrike. Otuda duva vetar ali Kina nije mala Jugoslavija da bi trpila silovanje.Sigurno je bolje da Kina prebaci svoje devizne rezerve u zlatne poluge ili sigurniju vrednost od dolara koji ju je koštao petso milijardi kako bi spasila Ameriku iz krize u koju je sama upala. što se tiče prodaje svoje robe pa bolje da je i ne proda Americi pa joj pare vratiti i ostati bez robe i para. Ta vrsta trgovine koja bi se veštačko održavala bila bi ravna sipanju iz šupljeg u prazno. Izgleda da je USA u agoniji, treba se pripaziti da pri tome ne učini zlo.Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Кинески изазов Америци

Припадници кинеске Народноослободилачке армије (Фото АФП)

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Први пут у новијој историји нека земља уводи санкције америчким компанијама. Наиме, Кина је најавила да ће америчким фирмама које продају оружје Тајвану увести санкције, као и да ће у односима с Вашингтоном обуставити све планиране посете војних званичника. Тиме Кина и САД улазе у нову фазу отвореније конфронтације због америчке војне и политичке подршке Тајвану и чврстог кинеског става да је Тајван неотуђиви део Кине. Да ли се овај амерички потез могао очекивати, ако је кинески већ био сасвим „нормалан” и очекиван?

Администрација председника Барака Обаме је под притиском домаћих критика да је на међународном плану „слаба и мекана”. Ако Вашингтон, за сада, још не може да нападне Иран због иранског програма атомског наоружања, онда се садашња администрација одлучила да Тајвану испоручи тек део војног арсенала који Тајпех већ годинама тражи. Америка ће Тајвану продати, ипак, дефанзивне борбене системе, управо ради одбране од могућег кинеског напада, што је суптилна порука Пекингу.

Наравно да и такав амерички потез провоцира Кину, која већ годинама користи тржиште капитала у САД да би финансирала модернизацију своје војске. Управо на том финансијско-монетарном плану Кина може већ сада одговорити Америци много јаче него било којим војним мерама. А да је рат између Кине и Тајвана могућ, о томе говори и закон усвојен у Свекинеском народном конгресу још 2005. године.

Гледајући само војне потенцијале, Кина на подручју мореуза према Тајвану константно јача ракетне и поморске снаге. Већ сада може врло ефикасно да уведе поморску блокаду Тајвана, чије оружане снаге немају одговарајуће противподморничке системе, немају довољан број најмодернијих борбених авиона нити адекватну ПВО. Кинези могу ракетама средњег домета да униште све аеродроме на Тајвану и пре него што Американци буду спремни да преузму и најмањи ризик да одбране режим у Тајпеху.

Пуковници написали књигу

Кинези су доста проучавали рат „Пустињска олуја” 1991. и агресију НАТО-а на Југославију 1999. Схватили су све предности модерне војне технологије, али кинеска територија је много већа. Америка нема много ваздушних база близу Кине, амерички копнени рат против Кине због заштите Тајвана не долази у обзир, а кинеске нуклеарне ракете могу да погоде делове територије САД.

Године 1996. кинески пуковници Ћао Лијанг и Ванг Сјангсуи написали су књигу „Неограничени рат” у којој су поставили графикон од 24 различите врсте ратовања са закључком да што је комбинација ратовања сложенија, на пример, тероризам у комбинацији с медијским и финансијским ратом, резултати су бољи. „Неограничени рат је сукоб који превазилази све границе и ограничења, он може и не мора да има војну форму, а изазива сукобе на свим фронтовима и то је рат будућности”, написали су пуковници. Једноставније речено, Кинези не желе да се боре против противника по његовим правилима.

„У рату постоје правила, али њих је наметнуо Запад, ако их примените као слабија држава немате никакве шансе, али ако прибегнете нетрадиционалним методама борбе, попут оних које су применили финансијери да би срушили финансијске системе, онда шанса постоји”, каже пуковник Ванг.

„Ако наметнете ваш систем вредности једној европској земљи, сутра то исто можете да покушате и с Тајваном и Тибетом, то је директна веза између Косова, Тајвана и Тибета, тврде кинески пуковници у разговору за „Вашингтон пост” од 8. августа 1999.

Кина, наравно, не жели да заостане ни у модерним војним технологијама, осим најновијих домаћих борбених ловаца од Русије су купљена четири модерна разарача „Современи” и 12 модерних дизел-електричних подморница, ПВО системи, ловци-бомбардери Су-27СК и Су-30МКК, најновије противбродске ракете надзвучних брзина. Око 15 одсто кинеских борбених ловачких авиона у авијацији од укупно 2.500 ловачких авиона, чине апарати четврте генерације. Кинези развијају и нове подморничке балистичке ракете, али и нове копнене балистичке системе, као и оружје за свемирско ратовање.

Америчка опсесија

Кина је највећи војни и економски изазов за САД у годинама које долазе. У том изазову победник ће бити онај ко контролише морске путеве и ту је Тајван тек део једначине. Кина је највећи светски увозник сировина, а извози огромне количине робе, пре свега, у САД.

Кинеска привреда зависи од поморске трговине, а она се обавља у водама које у потпуности контролише америчка ратна морнарица. Управо због тога, Пекинг настоји да америчку Седму флоту удаљи што је могуће више из вода западног Пацифика.

Јер Кинези знају да би прва мера, на било какав притисак Пекинга на Тајпех, била појачана америчка војна присутност у тим водама, и могућност поморске блокаде у Јужном кинеском мору. Што се тиче кинеске инвазије на Тајван, Пекинг још нема одговарајуће амфибијске капацитете за такву операцију. Кинези не желе класично поморско одмеравање снага са Америком, Кина заправо копира некадашњи совјетски модел поморске моћи: подморнице, противбродске ракете које се лансирају са копна, из ваздуха и са мора.

То је озбиљан проблем за САД јер цена претње америчкој флоти мања је од цене њене заштите. Кинеске набавке руских надзвучних противбродских ракета далеко су јефтиније од набавки америчких одбрамбених система. САД не могу да због Тајвана изложе великом ризику своје носаче авиона. При томе обе стране схватају ситуацију, али се руководе према капацитетима, а не према прокламованим намерама.

Кина хода по танкој жици упућујући изазов Америци и то јој је до сада полазило за руком. Заштита извиђачких система у космосу при томе је најбитнија за обе стране. Кинески изазов на Пацифику постаје опсесија Вашингтона. И једни и други свесни су опасности, и једни и други виде могућу претњу у будућности. И једни и други су декларативно за одбрану.

Ратови и почињу управо у таквим околностима.

Мирослав Лазански

[објављено: 01/02/2010]
stampanje posalji prijatelju