Интервју: принцеза Катарина Карађорђевић

Predgovor Glas Dijaspore:

DN

Niti jedan stanovnik bilo koje države u Evropi ima toliko bogatstvo u proseku po glavi stanovnika koliko ga to ima stanovnik Srbije! Izračunajte koliko samo plodne zemlje ima po glavi pa rečnog bogatstva pa prirodnog pa u svim resursima ma nema zemlje u Evropi koja bi se po tim pitanjima mogla meriti sa Srbijom a mi prosimo po svetu i očekivamo da nas neko pored zdravih ruku i očiju pomogne! To je sramota! Više jednom trebamo da se otresemo tog mentaliteta da nam je potrebna pomoć drugoga i da nismo sposobni iz sobstvene snage da se održimo u životu. Najveća pomoć bi nam bila da nas ostave svi na miru i ne mešaju u unutrašnje stvari Srbije. Sve što je mešanje veće da nam se navodno pomogne sve je narodu gore a Srbija sve više tone. Što se tiče krune isto to važi! Mislim da su nasledili dosta bogatstva kojeg treba samo da umnožavaju pa bi mogli iz sobstvene snage da održavaju svoje dvorove pa da im i nešto preostane da ulože u privredu srbije kako bi narod stao na svoje noge, bilo mu bolje i da bi važila izreka; došli smo da damo a ne da uzmemo. Milostinja ubija samopouzdanje bez kojeg nema prosperitete i visokog životnog standarda. Srbiji je potrebna takva vlada koja veruje u sposobnosti svog naroda kako bi si bio u stanju ostvariti najviši prosečni standard meren po životnom standardu državljana evropskih država. Nezavisnost Srbije sa verom u svoj narod nema alternative!  Samo takvo državno uredjenje koje bi vodilo u istinsku ne zavisnost, u istinski suverenitet sa visokim životnim standardom svojih državljana je prihvatljivo državno uredjenje koje bi narod bio spreman i podržati pa ako treba, za početak i podneti žrtve. Princezi se ne može osporiti majčinska dobrota ali sama dobrota nije dovoljna da vodi narod u prosperitet i suverenitet. Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Интервју: принцеза Катарина Карађорђевић

Дошли смо да дамо, а не да узимамо

Они који сматрају да краљевску породицу не треба финансирати морају да схвате да се не чини ништа за нас лично, већ да се заправо финансира један споменик, културно добро

Принцеза Катарина Карађорђевић (Фото З. Анастасијевић)

– Одлично сарађујемо с Владом Србије, имамо добру комуникацију с министрима, увек су ту да чују све предлоге и веома подржавају наше напоре. Јесте да је било неспоразума кад је буџет у питању, али верујем да сада покушавају да то поправе јер су разумели право стање ствари и ја сам им захвална на томе. Оно што се заборавља јесте да смо ми имали дом пре него што смо дошли у Србију и да смо од 2001. године потрошили неколико милиона евра сопственог новца на реновирање Краљевског двора. Људи не треба да буду завидни, већ захвални што смо овде и да гледају на добре стране присуства краљевске породице у Србији. Верујем да српски народ зна да смо ми овде само због њих, да све што радимо радимо због њих и да су њихове бриге и наше бриге. Ја се осећам као мајка – када они плачу и ја плачем, када се смеју и ја се смејем – каже у разговору за наш лист принцеза Катарина Карађорђевић, спремајући се за пут у Америку где ће 5. фебруара на рођенданском балу принчева Петра, Филипа и Александра прикупљати новац за подршку кампањи борбе против рака дојке, као и опремање одељења неонаталних интензивних нега у Србији. Стране инвеститоре покушаће да привуче и њен супруг принц Александар у Вашингтону, кроз разговоре са амбасадорима и сенаторима. По повратку у земљу очекује их традиционална модна ревија, а новац се прикупља за жене оболеле од рака дојке.

Почели смо разговор на српском језику, али наставили на енглеском, уз опаску да ни Тито није добро знао српски. Принцеза Катарина каже да учи наш језик, да би волела да чита новине на српском, али да не стиже због бројних обавеза и да се са супругом сваки дан договара да погледају филм уз кокице у биоскопу који је смештен у подруму двора, али да се то увек сведе само на маштање.

–Људи мисле да када живите у палати имате предиван живот. Битна је круна у срцу, а не на глави и да радиш много, јер ако немаш круну у срцу, нећеш моћи ни да бринеш за свој народ. Одгајана сам са сазнањем да нисам на овом свету само због себе, већ због других, а долазим из породице у којој је давање исто што и кисеоник. Тачно је да понекад желим да угодим и себи, а нарочито свом мужу и деци, али то није увек могуће јер имамо пуно посла, људи чекају помоћ, да им побољшамо живот и, кад то знаш, не можеш да станеш. Стално говоримо још само један телефонски позив, још само ово и тако падне мрак… Често ми ноћу муж каже: „Иди да спаваш, сад сви спавају, не можеш никоме сада помоћи”. Знам да је и мој муж сада најсрећнији откако га ја познајем јер се његова судбина испунила, јер ради за свој народ и помаже му. Мој муж је постао симбол јединства, стабилности и континуитета и верујем да има много да понуди.

Да ли верујете да ће Србија једног дана бити монархија?

Верујем у народ и не верујем да ће нас изневерити. Верујем да би српски народ волео да има краља који краљује и премијера који влада. Верујем да би Србија била боља као монархија и да би се њен имиџ готово преко ноћи променио. Да вас подсетим, краљ Петар никада није абдицирао. Шта би Србија изгубила ако би имала краља? Само би добила. Када је мој муж славио 50. рођендан, пријему су присуствовале све крунисане главе на свету, укључујући и куму, краљицу Елизабету. Његови контакти су бројни и он их увек користи за српски народ. Он је дар Србији јер имате неког ко је поштован, с добрим контактима, неког ко поштује и воли ову земљу, а кад имате љубав, имате и успех. Српски народ зна да смо дошли да дамо, а не да узмемо. Уставна монархија доноси успех земљама. Имајте у виду да је половина изворних чланица Европске уније монархија.

Многи сматрају да држава не би требало да финансира краљевску породицу, с обзиром на то да Србија ипак није монархија?

Ми смо позвани да дођемо овде, нисмо дошли на силу, а кад неког позовете да дође, онда треба и да водите рачуна о њему. Они који сматрају да краљевску породицу не треба финансирати морају да схвате да се не чини ништа за нас лично, већ да се заправо финансира један споменик, културно добро. Овим палатама је потребно одржавање. Оне су као бисер за своју земљу и народ, ово је традиција, ове долази на хиљаде туриста… Они који то мисле не знају праву истину. Нико се није потрудио да им објасни која је сврха нашег живота овде. Овде није питање монархије, већ да ли ви прихватате поклон или не. А поклон је мој муж, о којем треба водити рачуна тако што ћете да поштујете имање које је изградила његова породица. У сваком случају, верујем да су у питању мале паре за огромну добит. На добробит су ове земље десетине милиона евра у медицинској опреми, стипендијама, радним местима, односима са инвеститорима и промоцији у свету коју већ 20 година омогућавамо мој супруг и ја.

Ко су ваши донатори?

Већина људи који ми помажу нису из Србије. Ја се не бих осећала пријатно да прикупљам новац овде где народ иначе тешко живи, а заслужио је да коначно има нормалан живот и да буде део Европе. Донатори фондације су из целог света, углавном странци, мада има и наших људи из дијаспоре. Када говорим они чују мој искрен глас. Када им причам ја имам сузе у очима, описујем им оно што сам видела и они искрено буду погођени. Обично ми на крају кажу:„Реците шта можемо да урадимо за вас, звучи као да је ваша земља дивна”… Ми их стално позивамо да дођу и увере се у моје речи, а када једном дођу, постају амбасадори добре воље. И то је оно што мења наш имиџ у свету. Има много људи који су спремни да помогну, али не знају како и наш задатак је да им то објаснимо.

Да ли Ви одређујете куда ће отићи новац?

Ја не одређујем куда иде новац, постоји краљевски медицински борд, састављен од лекара из разних области. Сви заједно анализирамо где је помоћ најпотребнија. Рецимо, тренутно су то труднице с дијабетесом и оболели од рака. Људи знају да смо ми врло искрени и да ће се остварити оно што обећамо. Моје фондације у САД, Канади, Енглеској, Грчкој регистроване су већ 17 година и за то време се виде резултати. Дакле људи тачно знају за шта дају паре и куда иде новац – да ли су то инкубатори, кола хитне помоћи, најбољи студенти или сирочићи… Верујем да деца од малих ногу треба да се науче да дају, а таква су и наша деца, што се види и по овом добротворном балу који ће бити одржан на Менхетну – каже на крају принцеза Катарина, уз молбу да објавимо веб адресе (www.princesball.org, http://www.pkfond.rs) како би се прикупило што више пара за народ у Србији.

Сандра Гуцијан
[објављено: 30/01/2010]
stampanje posalji prijatelju

Eine Antwort

  1. Svaka cast ovoj zeni.Svaka cast

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: