Српска и балканска “евросиротиња” – Autor, Branko Radun

Predgovor:

од Dušan Nonković (dusan.nonkovic@gmx.de) у 2010-01-27 18:57:55
Branko, odlično ste zapazili, obradili i napisali ali sve mi se čini da ta „sveopšta beda“ nije do kraja dorečena. Ovo se odnosi samo na fizičko siromaštvo i bedu ali šta je sa duševnom, šta je sa moralom i šta je sa bedom dostojanstva!? G. Tadić sa svojim izvinjavanjima u ime srba za zločine i genocide koje nisu počinili pa sad ovo sa Srebrenicom ne gubeći ni reči o kidnapovanima u svrhu trgovine ljudskim organima stvara od našeg naroda „gmizavce“ bez kičmenjake da nas se već i naš  rodjena mladež u svetu, do te mere stidi da već ima primera gde zabranjuje svojim roditeljima da ih u javnosti, srpskim imenima nazivaju ili na srpskom jeziku da komuniciraju! A nije im ni za zameriti jer koje dete hoće da pripada narodu od kojeg je potekao zločin genocida, koji se izjednačava kroz taj zločin sa zločinima Hitlera u trećem rajhu. Velika je ovo crna rupa bede u koju je Srbija upala i veliki je znak pitanja dali će se ikad iz nje izvzći. Narod ne ide na ulice pa ni šerpama, poklopcima i kojekavim pištaljkama da protestuje. Ili mu je još podnošljivo ili nema koga ko bi mu platio da udara u šerpe ili je do totalne iscrpljenosti klonuo!? Kako bilo da bilo ali kad nam već rodjena deca okreću ledja jer kao deca takvih roditelja nisu niukom i nijednom društvu dobro došla onda se ne treba čuditi ako nas budu drugi narodi pogotovo prezirali. Možda će Tadić od nekog belosvetskog političara biti potapškan po ramenu ali je sigurno da će naš narood za isto to biti svugde u svetu preziran!

Актуелно: Бранко Радун: Српска и балканска “евросиротиња”
Постављено 27.01.2010
Тема: Бранко Радун

Просјаци у Србији: Стварност, а не пасторални мотив ренесансног сликарства. Њихов број се падом Милошевића није смањио. Напротив. Међутим, у Просјаци у Србији: Стварност, а не мотив Муриљовог сликарства. Њихов број се падом Милошевића није смањио. Напротив. Међутим, у „демократском дискурсу“ сиромаштво је престало а буде омиљена тема.

Почетком деведесетих, све што је у Србији себе подводило под реч „опозиција”, волело је да пише и говори како је сиромаштво, без обзира на узрок, доказ неспособности режима. Самим својим постојањем, говорили су они који су сад на власти, сиромашни и незапослени доказују да је режим недемократски, неспособан, уништитељски и све најгоре. „Режиму” ништа нису вредела изговарања на којекакве „санкције”, „ратове”, „погрешно вођену политику претходне власти”, „наслеђене проблеме СФРЈ”…

Но, изгледа се мало тога променило, баш ко што каже она певачица – „све је исто, само Њега нема”. Кога „њега” – зависи од укуса. И заиста, била је у праву. Ето, „опозиција из деведесетих” је дошла на власт и влада већ десет година, али сиромаштво и даље постоји, чак је и веће. И не само то, c „демократском опозицијом” заједно влада и некада омражени СПС.

Другови су се пре годину и нешто дана свечано удружили и објавили Србији и Европи да су „сви по мало социјалисти” (не мало већ много као чланови пребогате социјалистичке интернационале), па су обећали да ће њихова влада бити „социјално одговорна”. Да видимо мало како изгледа та одговорност, па ће нам постати јасно зашто су дошавши на власт сви решили да постану социјалисти, и како су до тада свој социјализам крили „к`о највећу тајну”.

Економски аналитичари су још с пролећа 2009. године упозорили на „врелу социјалну јесен”. „Социјално одговорна влада” је ову врелину, уз помоћ ММФ-а, одложила за нешто касније. Чини се да ћемо имати врелу зиму и још врелије пролеће.

Републички завод за статистику тврди да је само у Београду 250.000 људи сиромашно. А по њиховим критеријумима, ради се само о онима који немају приход већи од 8.000 динара. Они који имају, рецимо 10 или 20 хиљада динара прихода, по овој методологији, нису угрожени, иако само они знају како им је. Свако десето дете у Београду, главном граду „социјално одговорне владе”, гладује. Ван Београда је ситуација много гора.

Сиромаштво у Босни: Чудновата суседна држава такође не може да састави социјалну политику. Беда не зна за националну, верску и идеолошку припадност.Сиромаштво у Босни: Чудновата суседна држава не може да састави социјалну политику. Беда не зна за националну, верску и идеолошку припадност.

Изгледа је и то опет боље него у ЕУ-и, где „Евростат” јавља како је 17% становништва живело испод границе сиромаштва. Тамо је, по њиховим критеријумима, сиромашно 20% деце и 19% старијих од 65 година. Чак и у Њемачкој су пукли пензијски фондови (ова држава има најстарије, а до недавно и најстабилније фондове пензијског осигурања на свету). Пошто је нових доприноса премало, разлику тешком муком надомешћује Немачка држава, која је најбогатија чланица ЕУ-е, тешку муку мучи да поткрпи систем пензијског осигурања.

Најгоре је, наравно, у нашем суседству – у Румунији и Бугарској. У Бугарској, тврди Светска банка, са 3.25 € дневно преживљава 300.000 људи. Светска банка је констатовала како је у условима кризе нарочито у „источноевропским земљама” ЕУ-е порасло сиромаштво. А толико су се радовали уласку у ЕУ-у. То стање није тренутно, јер упркос најавама оптимиста, криза неће проћи брзо, а можда буде и (више)деценијска. Свако може да даје прогнозе, а ви можете да бирате: или оно што вам делује разложно, или оно што вам се свиђа.

Потрошачка корпа: Што је једном сваки дан, то је другом пусти сан!Потрошачка корпа: Што је једном сваки дан, то је другом пусти сан!

Међутим, кад имате празан новчаник, њега неће напунити „оптимистичке прогнозе” или то што би ви желели да је нешто пунији. Медијским обећањима и пустом жељом не плаћају се рачуни и не купује храна. Видели смо то за Бадњи дан, кад су коначно подељене паре Динкићевих деоница. Четири такве „милости” сачињавају износ „егзистенцијалног минимума”, а једна не чини ни „нутриционистички минимум”. И после је Дикићу крива Влада, Јелашићу привредници, Дијани Јелашић, а Цветковић свима, али сви су заузели јединствени став да радницима у ЕПС-у не смеју бити повећане плате. Државни секретар министарства финансија, недавно је изјавио како „Грађани Србије више троше на дуван и алкохол, него на бригу за сопствену будућност”. Па да, народ по мишљењу наше квазиелите не ваља, а зар то није одавно рекла Мира Марковић? А ми се питамо, до које мере је стигло безнађе кад га сиротиња утапа у алкохолу, и до које мере иде цинизам власти.

Алкохолизам је социјална болест, а болест погађа више сиромашне него богате. Негативни став високог државног службеника према последици ове болести, сигурно неће решити проблем. Алкохолизам је социјална болест, а болест погађа сиромашне више него богате. Негативни став високог државног службеника према последицама болести, сигурно неће решити проблем.

На Косову и Метохији, горе је социјално стање сад него у доба Милошевића. Незапосленост је готово општа, како међу Србима, тако и међу Албанцима. Незапосленост и сиромаштво иду једно уз друго. И у Босни је око 20% становништва сиротиња, тј. дневно им недостаје бар један оброк, што је мерило сиромаштва по тамошњој методологији. Босанско Удружење за заштиту потрошача тврди да скоро половина грађана Босне живи на ивици сиромаштва, ако није с обе ноге у сиромаштву. Пола милиона грађана Босне је незапослено, пола пензионера прима тек мало више од 300 „каемова”, што је тек око 150 евра. И Савез синдиката РС потврђује ово стање. Грчка и даље добро стоји, али судећи по дугу од невероватних 300 милијарди долара убрзо могу да се као сиротиња придруже својим балканским комшијама, па чак да у погледу сиромаштва постану „лидер на Балкану”.

Сиротиња на нашим улицама, беда у нашем комшилуку јесу наша реалност, а не европске донације. Жртве пљачкашке приватизације су и сви ови који штрајкују, јер не добијају плате, и јер им се не уплаћују социјални и пензијски доприноси. Уместо гринфилд инвестиција, све је више задужених грађана који не знају шта ће са собом и дуговима који их гуше. Социјално (не)одговорна влада одавно је јединствена само у једном – да не дозволи повећање дохотка радницима јавних предузећа, те да нема ни помена о ревизији криминалне приватизације која ствара све већу беду и апатију.

А какве су наде биле рођене пре две деценије, када су нам говорили како је „постојање сиромаштва доказ неспособности власти”! А какве су тек биле рођене када су обећавали стотине хиљада нових радних места, улазак у ЕУ-у и социјално одговорну владу! Уместо свега, под режимом „социјално одговорне владе”, једино се приближавамо сиромаштву. Они „богатији” могу да се радују што држава италијанској фирми гарантује њихов кредит за „абгрејдованог фићу”. Србија је све више и више земља сиротиње која тоне у безнађе, и која тако личи на сиротињске земље трећег света.

“Земљо Индијо, има ли те игде?”

Сиромашна деца у Индији. Сиромашна деца у Индији. „Земља Индија“ је у нашој народној поезији синоним проклетог поретка, друштва која обилује свакаквим чудествима, али не поштује и не помаже сироту децу, старце и сиротињу. Домаћи евроутописти игноришу европско сиромаштво, баш као и домаћу народну поезију.

Kurz vor der diesjährigen Münchner Sicherheitskonferenz bilanzieren deutsche Regierungsberater die US-Weltpolitik nach dem Ende der Ära Bush

Newsletter vom 29.01.2010 – Deklassierungsängste (II)

BERLIN/WASHINGTON/BEIJING (Eigener Bericht) – Kurz vor der
diesjährigen Münchner Sicherheitskonferenz bilanzieren deutsche
Regierungsberater die US-Weltpolitik nach dem Ende der Ära Bush.
Präsident Obama habe zu Beginn seiner Amtszeit „große Erwartungen“
hinsichtlich einer intensiven Kooperation mit Berlin und der EU
geweckt, schreibt die Berliner Stiftung Wissenschaft und Politik.
Tatsächlich aber sei „kaum mehr als eine Akzentverschiebung“
eingetreten. Washington räume dem „Multilateralismus“ – einer Chiffre
für das deutsch-europäische Bestreben, als Weltmacht mit den USA
gleichzuziehen – nach wie vor nur eine instrumentelle Rolle ein.
Dennoch raten manche Strategen zu Umsicht in der transatlantischen
Rivalität: Verlören die Vereinigten Staaten ihre dominierende
Position, könnten für die Bundesrepublik gravierende „Probleme“
entstehen. Hintergrund ist der rapide Aufstieg Chinas, den die
Wirtschaftskrise beschleunigt zu haben scheint.
Wirtschaftswissenschaftler halten einen raschen Abstieg Europas für
möglich und sagen eine Weltmachtkonkurrenz allein zwischen China und
den USA voraus. In diesem Falle könne Deutschland, heißt es in Berlin,
wohl noch am ehesten als Juniorpartner der Vereinigten Staaten
Einfluss nehmen.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57726

Čast nam je pozvati Vas na predstavljanje haiku zbirke

Gradska knjižnica Rijeka

Hrvatsko književno društvo

Društvo haiku pjesnika-Rijeka

Društvo prijatelja Hrvatska-Japan

Čast nam je pozvati Vas na predstavljanje haiku zbirke

„Miris svitanja/Scent of dawn“

Jadrana Zalokara

Knjigu će predstaviti urednik Valerio Orlić

Glazbeni gost Mario Šimunović

Predstavljanje će se održati 16. veljače 2010. u 18 sati

Narodna čitaonica na Korzu

Dobrodošli!