Milan Marković – Mile, Beograd

Prilažem i svoju pesmu posvećenu Svetom Savi.
SVETI SAVA

Jedne noći dosta kasno
u tišini noćnog mira,
pred vratima stoji Rasko
Svetogoraskog manastira.

Traži Rasko nove pute
odreko se dvorskog sjaja,
posveti se on učenju
da se novi život stvara.

Što nauči mladi Rasko
svom narodu on prenosi,
i prosvećen narod bio
stim se Rasko ponosio.

Što ostavi iza sebe
u narodu to ostaje,
stim se narod ponosio
Sveti Sava večno traje.

Kad‘ Srbima teško beše
tad‘ priskoči Sveti Sava,
okuplja ih mobiliše
od nesreće On spašava.

Vekovi su prohujali
i mnogi će jošte prići,
Srbi Savu večno slave
zaboravit neće moći.

14.01.2010.    Milan Marković – Mile, Beograd