„Ehrenvolle und schwere Aufgabe“. Patriarch Irinej zu seiner Wahl

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

22. Januar 2010

„Ehrenvolle und schwere Aufgabe“. Patriarch Irinej zu seiner Wahl

(BELGRAD) Als die Glocken der Belgrader Kathedrale heute um 14.20 geläutet haben, war dies das Zeichen, dass das neue Oberhaupt der Serbischen Orthodoxen Kirche gewählt worden ist.

Der neue Patriarch Irinej Gavrilovic (79), der bisherige Bischof von Nis, war vom Wahlkonzil der SOK im vierten Gang gewählt worden. Es waren neben Bischof Irinej von Nis noch zwei weitere Kandidaten für das Patriarchenamt von den Bischöfen gewählt worden: Metropolit Amfilohije von Montenegro und Bischof Irinej von Backa. Die endgültige Entscheidung wurde durch das „apostolische Los“ gefällt, wie es Bischof Irinej von Backa, der Leiter des Informationsdienstes der SOK formulierte. Den Umschlag mit den Namen von Bischof Irinej von Nis zog der Archimandrit Gavrilo aus Kloster Lepavina in Kroatien. Den Namen des neuen Patriarchen las Bischof Lavrentije von Sabac, der amtsälteste Bischof der SOK.

Der neu gewählte Patriarch sagte, seine Wahl sei Gottes Wille gewesen und der Wille des Hl. Konzils. Zu seiner neuen, „ehrenvollen und schweren Aufgabe“ sei er mit Hilfe seiner Brüder im bischöflichen Amt gewählt worden, mit denen er auch seine „Bürde und alle Probleme“ tragen werde, sagte Patriarch Irinej unmittelbar nach seiner Wahl.

Auf einer Pressekonferenz sagte Bischof Irinej von Backa, Patriarch Pavle habe nun einen „würdigen Nachfolger bekommen“.

Um 15 Uhr wurde auf der Patriarchenresidenz zu Belgrad die Fahne erhoben, die seit 15. November, als Patriarch Pavle I. gestorben war, auf Halbmast hing.

Bischof Irinej von Nis zum Serbischen Patriarchen gewählt

(BELGRAD) Die Serbische Orthodoxe Kirche (SOK) hat seit heute ein neues Oberhaupt, das 45. seit dem Hl. Sava (12.-13. Jh.): Zum Serbischen Patriarchen wurde vom Wahlkonzil der 79-jährige Bischof Irinej (Gavrilovic) von Nis gewählt. Der neue Patriarch soll schon morgen um 9 Uhr in der Belgrader Kathedrale inthronisiert werden. Sein vollständiger Titel lautet: Erzbischof von Pec, Metropolit von Belgrad-Karlowitz und Serbischer Patriarch.

Der neue Patriarch der SOK: Bischof Irinej (Gavrilovic). Quelle: spcportal.org

Patriarch Irinej wurde 1930 im Dorf Vidova bei Cacak in Westserbien geboren. Sein bürgerlicher Name lautete Miroslav Gavrilovic. Nach dem Abitur am Gymnasium in Cacak besuchte er das Priesterseminar in Prizren (Kosovo-Metohija), wonach er an der Theologischen Fakultät in Belgrad studierte. Im Jahre 1959 empfing er im Kloster Rakovica bei Belgrad die Mönchsweihe. Im selben Jahr wurde Mönch Irinej Lehrer am Priesterseminar in Prizren und Priester. Danach studierte er als Postgraduierter in Athen und wurde 1969 Direktor der Mönchsschule im Kloster Ostrog in Montenegro. Von dort wurde er zum Rektor des Priesterseminars in Prizren berufen. Im Jahre 1974 wurde Vater Irinej Vikarbischof von Moravica, um im darauf folgenden Jahr zum Diözesanbischof von Nis gewählt zu werden.

Die Stadt Nis in Südostserbien, das Zentrum der bisherigen Diözese von Patriarch Irinej, zeichnet sich dadurch aus, dass in ihr Kaiser Konstantin der Große, jener römische Herrscher, der das Christentum als Religion im römischen Reich zuließ, geboren wurde.

Das Wahlkonzil der SOK hat seit heute morgen in Belgrad getagt. Daran beteiligten sich alle Bischöfe der SOK inklusive der autonomen Erzdiözese Ohrid (Makedonien). Gewählt werden konnte jeder Diözesanbischof der SOK, der mindestens fünf Jahre im Amt gewesen war. Neben Bischof Irinej waren Metropolit Amfilohije von Montenegro und Bischof Irinej von Backa in der engeren Auswahl für das Amt des Serbischen Patriarchen.

Das vorige Oberhaupt der SOK, Patriarch Pavle I. (bürgerlicher Name Gojko Stojcevic) war am 15. November 2009 in Belgrad gestorben.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

http://www.serbische-diozese.org

Anegdote o patrijarhu Pavlu

Anegdote o patrijarhu Pavlu

Kad su ga lekari VMA pitali kako se oseća, u dahu je izustio:
– To me pitajte kada ostarim, još sam ja mlad.

Kad se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijaršiji, prvo se našalio na
svoj račun:
– Eto, ja sam samo malo pao, pa sad moram da guram ovo čudo.

Jedan beogradski boem istrčao je iz kafane „?” kad je video patrijarha da
ulazi u Sabornu crkvu. Preplićući jezikom rekao mu je: „Nas dvojica smo
najbolji ljudi na svetu”, a patrijarh mu je na to odgovorio:
– Jesmo, al’ kad popijemo ništa ne valjamo.

Upozoravajući na štetnost duvana, često je umeo da kaže:
– Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.

U vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedan karikaturista ga je nacrtao kao
ratnika opasanog bombama i sa „škorpionom” o pojasu. Na to je rekao:
– Vi ste mislili da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo
kako me drugi vide.

Pošto je bio poznat da ide kroz Patrijaršiju i gasi sijalice kako se “uzalud
ne bi trošila struja”, jednom je uhvatio mladog činovnika da posle radnog
vremena na kompjuteru gleda zabavne sajtove. Kad je čuo patrijarhov glas iza
leđa, sledio se, a Pavle mu je rekao:
– A ti na to trošiš struju?

Idući u crkvu na Banovom brdu usred leta bio je uporan da se koristi
autobus. Kad je njegov pratilac potegao argument da je vrućina, da su
autobusi “prepuni razgolićenog ženskog sveta koji ide na plažu na Adu
Ciganliju” i da nije zgodno, patrijarh nije popustio:
– Znate, svako vidi ono što želi.

Izlazeći iz Patrijaršije, upitao je svog pratioca:
– Čija su to tolika luksuzna kola parkirana?
– Naših vladika. Došli su njima na Sabor – odgovorio je pratilac.
– O, Bog ih video! Šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?! –
duhovito je prokomentarisao gospodin Pavle.

-Kad je na jednom prijemu bivši ambasador SAD Voren Zimerman pitao
patrijarha Pavla šta može da učini za SPC, patrijarh mu je odgovorio:
– Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći

Srpski fenomen

Saša Milivojev

Srpski fenomen

Jovan Dučić je govorio da su Hrvati najhrabriji narod na svetu, „ne zato što se ničega ne boje, nego zato što se ničega ne stide”… Iako se pred Haškim tribunalom sada sudi trojici hrvatskih generala za udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bio prisilno i trajno uklanjanje Srba sa područja Krajine, kao i akciju „Oluja” kada je nestalo 2 000, ubijeno 670 i proterano 200 000 Srba, Hrvatska 14. godišnjicu akcije slavi kao državni praznik „Dan pobede i domovinske zahvalnosti” i „Dan hrvatskih branitelja”. Oni to simbolično obeležavaju 5. avgusta, kada su hrvatske vojne snage ušle u grad Knin.

I dok taj svoj veliki zločin zvanično slave kao praznik, a Srbi zvanično oplakuju strašne posledice tog zločina, niko da uputi bar hrvatskim, da ne kažem i evropskim vlastima, zvaničan protest zbog tamošnjeg slavlja njihovog javno priznatog zločina nad srpskim civilima. Strašno je u kakvom svetu nepravde živimo! Dan koji slave je kraj nacističkog projekta započetog još veoma davno. Priča oko Krajine i odlaska Srba sa prostora Hrvatske je posledica istorijskih okolnosti koje su godile Hrvatima da reše srpsko pitanje. Srbi su u Hrvatskoj uvek bili smetnja, od dolaska za vreme Austrougarske, kada su za odbranu istočne granice od Turaka dobijali povlastice. Hrvati su ubrzo Srbe počeli da doživljavaju kao glavnu smetnju za ostvarivanje njihove državnosti.

Ovo se decenijama pretvorilo u strah zbog srpske mnogoljudnosti, a onda i u ksenofobiju. Hrvatska je prema Srbima učinila stravične zločine i u vreme Prvog i Drugog svetskog rata, a sve to je kulminiralo devedesetih, kada su protivpravno ukinuli konstitutivnost srpskom narodu koji je preko noći postao nacionalna manjina, jednostrano želeći da se odvoje od SFR Jugoslavije. Sve što se posle događalo, pa i „Oluja”, posledica je takve politike HDZ-a. U Deklaraciji hrvatskog Sabora od 2006. se tvrdi da je „Oluja” sprovedena „uz poštovanje svih odredbi međunarodnog ratnog, humanitarnog i civilnog prava”, a jasno piše da je i poželjno izbegličke kolone napadati avionima! Zar ne?

Koliko se Srba vratilo u Hrvatsku? Koliko njih želi da se vrati na mesto odakle su proterani, na svoja polja koja sad pripadaju nekome drugom? Koliko njih želi da se vrati u zemlju gde 100 000 ljudi sluša Tompsona, u zemlju gde predsednik vlade nosi venac na spomenik Miletu Budaku, tvorcu ustaške ideologije? Posle kažu: „U Hrvatskoj se gaje evropske vrednosti”. Da li je poziv na istrebljenje srpskog naroda evropska vrednost?

Mržnja na našim područjima se pojavila veoma davno, jer su konflikti bili mnogobrojni i u najviše slučajeva vezani za religiozni identitet koji je nametnut tu na granici plemenski narodnog postojanja, dodira, interesa opstanka. On diriguje mišlju, poduhvatu i jednostranosti. Možda bi tu trebalo tražiti odgovor i pokušati sa obrazovanjem, onim humanim obrazovanjem koje isključuje ropstvo prema dogmama i verovanja u izmišljeno. Kako god, za stotinak godina, profesori širom sveta će muku mučiti da svojim studentima objasne srpski fenomen da je oko milion Srba proterano u periodu od 10 godina iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova. U njihove domove doselili su se Hrvati, Bošnjaci, Šiptari… Svi slave dane pobede, nad tako „genocidnim” narodom koji je voleo da psuje i da sluša glasno narodnjake. To je bio dovoljan razlog da se ustane protiv njih. Neki su ih optuživali da su pokušali da se brane. Zbog toga su proglašeni za „najgenocidniji narod”. Nekolicina jeste napravila zločine u toj takozvanoj odbrani i oni su kasnije procesuirani. To je dalje opravdavalo činjenicu da ih je ipak trebalo oterati, jer da nije započeto etničko čišćenje nad tih milion Srba, ta nekolicina koja je kasnije završila u Hagu bi verovatno mogla u mirnodopskim uslovima da upropasti neku firmu ili utaji porez!

Zamišljam kraj dijaloga:

– Čekajte profesore, nešto ne razumem, a kako su oni najgenocidniji narod ako su pretrpeli najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata?

Hm! Nemamo vremena za diskusiju, sve vam piše u knjizi, idemo dalje na drugu temu.

student književnosti i pesnik

Saša Milivojev
[objavljeno: 06/08/2009]
stampanje posalji prijatelju

Обама објавио досад највећи удар на велике банке

Predgovor Glasa Dijaspore

Ipak mislim da su najveći problem ratni troškovi USA; 6.000.000.000.000 US-Dollar!!! Buš junior je bagatelizovao troškove napada na Irak i Avganistan svodeći ih sa oprezno predvidjenih 200 milijardi na svega 50 d0 60 milijardi! Ovde je Obama trebao staviti „polugu“ pogotovo što se zna da je senior Buš dvostruki predsedni USA predhodno bio šef CIA a i oligarh trgovine naftom pa je kao takav izgradio svoju“dinastija Buš“.Tu bi se moglo raditi o zloupotrebi službenog položaja na poziciji šefa CIA za lično bogaćenje manipulisanjem ratovima cenu nafte od čega bi on kao insajdr imao najviše koristi! Sve mi se čini da će Obama ovako započetom strategijom upasti u klopku. Prvo se mora poći od glave otrovnice a ne od tela! Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Обуздавање Волстрита

Обама објавио досад највећи удар на велике банке

Кресање крила финансијским моћницима: Барак Обама (Фото АФП)

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22.  јануара – Барак Обама је синоћ објавио досад највећу реформу финансијског сектора од Велике кризе из тридесетих година прошлог века, чији је циљ обуздавање праксе моћних банака да се коцкају са туђим парама да би, ако се ризик не исплати, спас тражиле од државе јер су „сувише велике да би пропале”.

Те мере тек треба да буду разрађене и уобличене у законски текст о којем ће се изјашњавати Конгрес, а мотив за њихово доношење је регулисање пословања Волстрита чија су претеривања увелико допринела да избије велика економска криза која је попримила глобалне димензије.

Није занемарљиво ни њихово политичко дејство, у околностима када, после низа пораза демократа, па према томе и Обаме, у неколико ванредних изборних дуела са републиканцима, председник настоји да ојача свој ауторитет и консолидује редове своје подељене Демократске партије. Ови предлози имају и популистичку ноту, с обзиром на огорчење јавности према великим банкама које су прошле године оствариле велике профите и поделиле огромне бонусе својим менаџерима и запосленима (у Голдман Саксу они су у просеку пола милиона долара по глави), у околностима и даље велике незапослености и када велики број Американаца још страхује за своја радна места.

Предложене мере у ствари враћају на снагу стари систем, уведен у завршници Велике депресије и који је био регулаторни механизам све до 1999. Њихова суштина је да се класично, комерцијално банкарство стриктно одваја од финансијских спекулација на Волстриту.

То практично значи да ће велике банке морати да се одрекну директне контроле над својим такозваним „хеџ” фондовима (који инвестирају у веома уносне, али истовремено и веома ризичне послове). Моћи ће да бирају да ли ће се бавити класичним банкарством које подразумева гаранције и подршку државе јер је витално за економију, или ће у берзанском коцкању јурити велике профите. У исто време, поставља се граница докле велике банке могу да се шире, да се не би стварале велике неравнотеже у систему (данас четири највеће банке држе половину укупног банкарског капитала земље). „Не можемо више да дозволимо да банке застрањују са своје главне мисије служења клијентима”, рекао је синоћ Обама, поред кога је, у улози саветника, био главни аутор нових мера, легендарни бивши гувернер централне банке Пол Вокер. „Моја решеност да реформишем систем ојачана је кад сам видео рекордне профите оних фирми које тврде да не могу више да кредитирају мала предузећа, не могу да снизе високе камате за кредитне картице и не могу да пореским обвезницима врате паре које су им дате да би опстале. Ако су тамо спремни за борбу, спреман сам и ја. Никад више амерички порески обвезник неће бити талац неке банке која је исувише велика да би пропала”, запретио је председник.

Реакције банкара, који са новим мерама нису били консултовани нити унапред обавештени, очекивано су негативне, као и коментари неких републиканских конгресмена који и иначе на нож дочекују све потезе Обамине владе. Верује се, међутим, да ће ову реформу подржати један део републиканског табора, како би предупредио утисак да су партија која само опонира, а ништа конструктивно не предузима.

М. Мишић

————————————————–

Судски ударац демократији

Вашингтон, 22. јануара – Волстрит и све друге интересне групе добили су моћно оружје да усмеравају политичке процесе у Вашингтону у складу са својим интересима, после најновије пресуде Врховног суда којом су обеснажене рестрикције за политичке донације корпорација и других организација.

По одлуци суда, донетој прегласавањем са 5:4, корпорације могу да потроше колико год хоће да би обезбедиле избор кандидата по вољи или пораз оног који им не одговара. У пракси, то би такође могло да значи и да већ изабрани конгресмен, ако се супротстави неком лобију, односно интересу који тај лоби заступа, може да рачуна да ће бити потрошено много да на следећем изласку пред бираче буде губитник.

Председник Обама је оштро критиковао ову пресуду која је резултат премоћи конзервативног крила у Врховном суду, оцењујући је „зеленим светлом за нови стампедо новца специјалних интереса”, и најавивши да ће са конгресним лидерима обе партије „снажно узвратити”. Пресуда је као „судски ударац демократији” наишла и на оштре осуде у готово свим медијима.

М. М.

[објављено: 23/01/2010]
stampanje posalji prijatelju

Пусић: Тужбе треба повући

Pregovor Glasa Dijaspore:

а ми тиме остављамо камен смутње генерацијама које долазе”, рекла је Пусић у интервјуу агенцији бета.
E, pa gospodjo Pusić, guranjem u zaborav je guranje u nestanak a to opet omogućuje da se opet ponovi zločin nad srbima. Ne sme se nikad zaboraviti zločin kako se nebi ponovo našao neko ko bi huškao na zločin kao što se to može čuti iz Tudjmanovog govora na Brionima davajući instrukcije za „Oluju“. U istinu, trebala bi Hrvatska a i srbija prvo da reše svoje domaće zadatke, kako po pitanju svojih istorijskih odgovornosti tako i po pitanju privredne situacije i prosperiteta svojih gradjana! A, kad se to reši onda nam neće biti ni potrebana Evropa u koju sad gurate svoj narod sa nadom i šarenom lažom da će mu EU rešiti probleme samo ako se predaju ključeve svojeg stana odnosno imanja toj Evropi! To nije ništa drugo do bankrotstva svoje politike i priznavanje svoje nesposobnosti! Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Пусић: Тужбе треба повући

Повлачење тужби би допринело побољшању односа у региону: Весна Пусић

ЗАГРЕБ – Председница хрватског Националног одбора за праћење преговора са ЕУ Весна Пусић заложила се за повлачење међусобних тужби Хрватске и Србије пред Међународним судом правде у Хагу и изразила очекивање да ће новоизабрани председник Хрватске учинити нешто на том плану.

„Моје је мишљење да би те тужбе требало повући. Ништа неће променити оно што се догодило. Људи који су одговорни и криви – или су мртви или ће до тог времена бити врло стари или мртви, а ми тиме остављамо камен смутње генерацијама које долазе”, рекла је Пусић у интервјуу агенцији Бета.

Пусић је оценила да би повлачење тужби допринело побољшању односа у региону и да би то питање требало решити пре него што Србија почне процес приступања ЕУ јер је „готово неизбежно” да би се то одразило на њен процес европске интеграције.

Евентуално одустајање од тужби, сматра Пусић, ни Србију ни Хрватску међутим не ослобађа обавезе да „очисте своја друштва и колективне савести”.

„То треба да се рашицисти, о томе треба да се разговара, али истовремено мислим да треба отварати, а не затварати шансе генерацијама иза нас”, казала је Пусић.

Она каже да Србија и Хрватска треба да разговарају и о другим отовреним питањима, као што је граница, али истиче да Хрватска према Србији не треба да понаваља своје искуство са Словенијом.

„Кад наши суседи дођу у фазу пред окончање преговора са ЕУ бићу врло оштра према свакоме ко би евентуално покушао да према суседима Хрватске понови неке погрешке које је Словенија направила према Хрватској”, рекла је.

Пусић сматра да је у Хрватској „коначно дошло до спознаје да нема стабилне куће без стабилног суседства и да је интерес и Хрватске и сваке земље у регији да и њени суседи што пре почну стабилно да функционишу по неким заједничким критеријумима, а то су европски критеријуми”.

„Нама је нужно да у суседству створимо чврсте позитивне темеље сарадње”

Говорећи о спремности Хрватске да помогне земљама региона у приближавању ЕУ, Пусић је као први конкретан потез навела одлуку хрватске владе од 30. децембра да суседним земљама уступи преводе заједничке правне тековине који су Хрватску коштали око шест милиона евра.„Нама је нужно да у суседству створимо чврсте позитивне темеље сарадње и такав гест делић је ставарања атмосфере добросуседства и добронамерности, односно спознаје властитог интереса, а то је да боља ситуација у свакој земљи региона, доприноси генерално свим земљама и свачијој сигурности” рекла је.

Пусић је навела да има још „небројено могућности за сарадњу и помоћ региону у процесу европске интеграције” напоменувши да се том сарадњом стварају и контакти који касније могу помоћи за многе друге ствари „од спречавањуа да се неки неспоразуми развијају у конфликте до стратегије заједничког појављивања на трећим тржиштима”.

На питање могу ли нерешена питања у односима Загреба и Београда да успоре обе земље на путу ка ЕУ, Пусић је рекла да „Хрватску више не могу” док би „Србију могли у мери у којој би Хрватска била спремна да своја искуства са Словенијом примени на Србију”.

Бета
[објављено: 23/01/2010]
stampanje posalji prijatelju

Zbog zadržavanja u zahodu za vreme radnog vremena poslodavac je svom posloprimaocu( Advokatu) oduzeo od plate 682,40€- Sud poništio skraćivanje plate službenik ostao bez posla!

Arbeitsgericht billigt lange Toilettenbesuche

Köln (dpa) – Häufige Toilettenbesuche rechtfertigen keine Gehaltskürzung. Das hat das Arbeitsgericht Köln entschieden.

Herren-Toilette

Arbeitnehmern darf laut Arbeitsgericht nicht wegen zu vieler Toilettenbesuche das Gehalt gekürzt werden. Bild: dpa)
© dpa

In dem Fall hatte der Inhaber einer Anwaltskanzlei festgestellt, dass einer seiner Anwälte vom 8. bis zum 26. Mai 2009 insgesamt 384 Minuten auf der Toilette verbracht hatte. Er rechnete daraufhin die Toilettenzeiten auf die Dauer des Arbeitsverhältnisses hoch und kam zu dem Ergebnis, dass sein Angestellter zusätzlich zu den üblichen Pausen- und Toilettenzeiten insgesamt 90 Stunden auf der Toilette verbracht hatte. Hierfür zog er ihm 682,40 Euro vom Nettogehalt ab.

Der Mann klagte dagegen. Er habe im Mai unverschuldet so lange auf der Toilette gesessen, weil er an Verdauungsstörungen gelitten habe, argumentierte er. Das Gericht gab ihm Recht. „Gut, wenn einer nun die Hälfte der Arbeitszeit auf der Toilette verbringt, dann gibt es irgendwo eine Grenze“, erläuterte ein Gerichtssprecher. „Aber bei aktuellen Verdauungsproblemen kann man das nicht einfach so hochrechnen.“ Mittlerweile ist der Mann aus dem Arbeitsverhältnis ausgeschieden.