Politikberater aus dem Berliner Establishment fordern die Bundesregierung zu einer offensiveren globalen Macht- und Militärpolitik auf

Newsletter vom 08.01.2010 – Deutschland in Fesseln

BERLIN (Eigener Bericht) – Politikberater aus dem Berliner
Establishment fordern die Bundesregierung zu einer offensiveren
globalen Macht- und Militärpolitik auf. Deutschland nehme beim
weltweiten Ausgreifen allzu stark auf moralische und innenpolitische
Belange Rücksicht und gelte aus diesem Grund als „Nation in
selbstgelegten Fesseln“, heißt es in der Zeitschrift der Deutschen
Gesellschaft für Auswärtige Politik (DGAP). Diese „Fesseln“ müssten
abgestreift werden. Abhilfe schaffen könne etwa eine Bündelung von
Kompetenzen beim Kanzleramt, wie sie in den letzten Jahren bereits
unter dem Stichwort „Nationaler Sicherheitsrat“ diskutiert worden ist.
Auch solle die Bundesregierung, um aus der „Regionalliga“ unter den
westlichen Verbündeten aufzusteigen, in regelmäßigem Abstand eine
„nationale Sicherheitsstrategie“ verabschieden. Zwar verfüge Berlin
mittlerweile über das „Weißbuch“ des Verteidigungsministeriums; das
genüge aber nicht: Schließlich könne man von den deutschen Soldaten
nicht „verlangen, für ein Weißbuch zu sterben“. Unbedingt müsse die
Bundesregierung mehr „Führungswillen“ zeigen. Die Forderung, im Inland
rasch die institutionellen Voraussetzungen für ungebremste globale
Machtentfaltung zu schaffen, wird in wachsendem Maße auch in
linksliberalen Milieus vertreten, die sich einst expansionskritisch
gaben.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/5770

Шта је остало од обећања-Хиљаду евра од акција и друге бајке

Predgovor Glasa Dijaspore:

Ma kakva svetska kriza! to je globalna nameštaljka za novopečene milijardete Kine i Rusije koja opljačka običnog čoveka zbog hazarderskih igara onih nikad ne zasićenih milijardera koji gurnuše silni novac u nekoliko Američkih banaka specijalizovanih piramidnim poslovanjem pa sad zbog takve globalizacije pati ceo svet. Kina dade Americi silne milijarde samo da ne propadne jer bi onda izgubila sve pa po motu bolje išta nego ništa baci uže spasa svome dželatu koji će je možda već „sutra“ uz Tibet pokušati rasturiti. A našoj vladi dodje ova svetska kriza, u stvari poraz jednog privrednog sistema zbog kojeg se pod zastavom globalizma prolivala krv, kao naručena. Sad se za sve može okrivljivati kriza kao da nije od ljudske ruke stvorena već od neke više sile. Da je državljanin Srbije najbogatiji državljanin u odnosu na državljane evropskih zemalja a da i pored toga živi u bedi i je odgovorna vlada i onaj ko je bira.Dušan Nonković

Шта је остало од обећања

Хиљаду евра од акција и друге бајке

Да је било онако како је обећано привреда Србије би у 2009. години забележила економски раст, уместо пада, плате и пензије би биле веће за петину, минус у буџету био би много мањи

Почела исплата акција – вредност 1.700 динара Фото Танјуг

„Узела сам 1.000 евра од бесплатних акција, муж ми се запослио у „Фијату”, јер су отворили нова радна места, не морам више никога да поткупљујем јер све функционише како треба, а корупција и криминал су искорењени. Само морам да престанем да једем ове печурке што ми кума доноси из Амстердама”. Овај коментар, пре неколико месеци остављен на једном интернет форуму, можда најбоље показује да су изневерене жеље грађана Србије и да су неиспуњена обећања политичара.

Јер да је све било онако како је крајем 2008. године најављено, 2009. годину не бисмо завршили са економским падом од 2,8 одсто, већ са растом од најмање три одсто, минус у буџету био би 1,5, а не 4,5 одсто, плате радницима којима је држава послодавац не би биле замрзнуте, нити би пензије биле на леду. Напротив, биле би веће за петину, јер се држава тако обавезала у преговорима са синдикатима приликом доношења Oпштег колективног уговора.

Поштено говорећи, светска економска криза је добрим делом кумовала томе то што се у новчаницима грађана Србије нису емитовале обећања, већ тешка драма али било је обећања која су била подједнако невероватна са и без финансијских непогода.

Оно због чега се економски део власти највише критикује, ставља се на душу Млађану Динкићу, потпредседнику владе и министру економије. Вероватно се и сам министар ујео за језик кад је грађанима обећао 1.000 евра од бесплатних акција, јер је касније признао да многе ствари није могао да предвиди. Чињеница је да је криза направила жестоке ломове на берзи па је прошле године на тржишту капитала забележен драматичан пад од 75 одсто, што је пре 12 месеци мало ко могао да предвиди. За своју погрешну процену министар је касније окривио појединце који су директном погодбом НИС продали руском власнику по неколико пута нижој цени од планиране.

Крајем 2008. године министaр Динкић је обећавао и да ће италијански „Фијат” до 31. марта 2009. године уплатити оснивачки улог од 200 милиона евра. Обећање је „Фијат” испунио девет месеци касније. Али само делимично, уплативши половину обећаних милиона. Такође, по уговору о заједничком улагању, обавеза италијанског гиганта била је да прошле године преузме 1.000 радника „Заставе”. То ће учинити у фебруару ове године.

За разлику од министра Динкића, премијер Мирко Цветковић изгледа да је био опрезнији када је о обећањима реч. Ипак, поједини грађани Србије памте како им је уочи прошле Нове године обећао да ће живети „ни горе, ни боље”. Није био у праву.

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, добар део својих обећања је испунио. Пре рока, по обичају. Ипак, реч је погазио кад је обећао да ће до краја 2009. године бити изграђено 100 километара аутопута на Коридору 10. Изграђена је тек половина. Није завршио ни Београдски железнички чвор, нити су пруге модернизоване да по њима возови могу да иду брзином од 160 километара на час.

Иако су и он и министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић грађанима гарантовали да ће почети да се остварује њихова замисао о масовној непрофитној станоградњи, још их нико од грађана није звао на усељење.

А када је о енергетици реч, подземно складиште „Банатски Двор” није изграђено и даље су његови капацитети милион уместо пет милиона кубика гаса дневно.

А. Николић

[објављено: 08/01/2010]
stampanje posalji prijatelju