Mohammed Fakhruddin – H A I K U

Mohammed Fakhruddin

Bangalore, INDIA

H A I K U

Wind plays whimsical.

Wayward life is broken kite;

Weak are cynical…

Игра ћудљивог ветра.

Хировит живот је поцепани змај;

Слаби су безобзирни…

Prepev sa engleskog:

Verica Živković

Закони и реторичка магла

Саша Миливојев

Закони и реторичка магла

________________________________________________________________________________________

Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу?!

________________________________________________________________________________________

Има доста вас који ћете ме разумети, заиста је тешко бити млад и гневан, и још песник, у овој неправедној и лажљивој  држави. Али, морам напоменути да сам потпуно сам, без тате из Аустроугарске, без ангажовања и партијског посредовања, корумпирања, и без „оријентације“ и „компаса“ пронашао уточиште под кровом ове куће. Једноставно, дошао сам да упознам главног и одговорног и рекао му да имам много тога да кажем читаоцима Правде. Насмејао се… Били сте ту, чули сте. Претресали смо „ратне злочинце“, муџахедине, Косово, Беришу, Кинкела, Бин Ладена, Ал Каиду, Хрвате, Бошњаке, Жуту кућу, растурали смо литературу из филозофије, права, теологије, социологије, психологије, нуклеарне енергетике, психијатрије… Нису чули… Нису чули како Платон виче о држави?! Нису чули стихове како једна душа болно пева?! Неки су чули па су ме у „угледном листу“ оптужили да ширим „говор мржње“, затим су ми закунули буџет на факултету, док сам био у болници, и шутнули ме из Политике, одакле ме константно прати oна њихова реторичка магла: „Држава ће учинити све да заштити грађане, без обзира на њихову националну, верску, полну или ПОЛИТИЧКУ оријентацију.“

Реплика! Нисам политички ангажован, не радим за тајне службе, не бавим се шпијунажом и преваром, пропагандом, не радим за Џихад и Ал Каиду, не издајем, не цинкарим, не лажем у политичке сврхе, не продајем маглу својим читаоцима, бавим се литературом која им пара уши, па су се окомили на мене, што могу унук да им будем, шиканирајући и прогањајући ниподаштавају ме као да сам државни непријатељ! И онда се чуде зашто млади људи емигрирају.

Доста нам је више отрцаних фраза о правима грађана, кад сви осећамо дискриминацију. Само они певају, глуме и пишу, само су они талентовани, само они имају право на живот и рад, од Титове диктатуре, па до данас… Добијају фотеље и незаслужене националне пензије и признања, пре оних који су то заиста заслужили. Само би они да се баве политиком и само би они да владају, да нас шутирају, да се бавимо физикалисањем, пољопривредом и да им плаћамо порезе. Шта бре они хоће? Ко су ти људи? Одакле су стигли? Куда иду и куда нас воде?

Шта каже Устав? Шта каже члан 21? Моша?! Реторичка магла?! Пред Уставом и законом сви су једнаки? Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације? Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовинског стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета? Шта каже члан 23? Каже да је људско достојанство неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите! Свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом. А зна се ко их одавно крши…

На основу чл. 72, ст.1, тач.2 Устава Републике Србије, Народна скупшина донела је Закон против дискриминације који наглашава да је „забрањена дискриминација због политичких убеђења, јавно израженог политичког уверења, као и припадности, односно неприпадности политичкој странци? Сви су једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства?! А то што нас професори руше на испитима, не због незнања, већ због облачења и јавног политичког размишљања? Ма, нек се носе они са Уставом и законима које не поштују!

Митрополиту Амфилохију прете због цитирања текстова Светог Писма

Објављено: 29/09/09 Аутор: Петар Петровић

Усвајањем апсурдног закона против дискирминацијe, парламент Србије је заштито права хомосексуалаца и чланова нецивилизациских, сатанских секти у Србији, али је угрозио права српског православног народа Србије, иако је поменути народ већински и једини конститутативни народ Србије.

Да је моја константација тачна у прилог говори и чињеница да је пре неколико месеци у Београду јавно ухапшен Жељко(непознато презиме), због цитирања једног дела текста из псалмана,на једном од београдских тргова.

Затим је насилно, мучки спроведен у МУП где је био према тврдњама сведока, заточен десет дана. У јавности још увек није познато, дали је заточен судском одлуком или насилно.

Данас Саша Гајин, члан Комитета против дискриминације, јавно позива владу Србије да се Његовом Преосвештенству Владики Амфилохију суди због цитирања текста Св.Писма , поводом покушаја хомосексуалаца из Србије да организују нецивилизациско и антихишћанско шетање београдским улицама.

Саша Гајин, тврди да би Његово Преосвештенство Владика Амфилохије, требао бити кажњен казном од три године затвора, због јавног цитирања текста Новог Завета, у којем стоји :

-дрво које плода не рађа, сече се и у огањ баца,

приликом давања јавног мишљења и става у вези припрема за одржавање такозване “параде поноса”, и због повлачења паралеле Његовог Преосвештенства Владике Амфилохија, измећу инсистирања хомосексуалаца Србије, против воље већине становника Србије, да организовано полунаги или сасвим наги, шетају улицама Београда, са оним што се историски десило пре неколико векова у градовима на Блиском Истоку, Содоми и Гомори избог чега су блудни и перверзни становници ових градова, потпуно уништени природном катастрофом .

Због учесталих напада од стране атеиста и сатаниста, који живе у Србији, на православне хришћане Србије, па чак и високо свештенство СПЦ, и злоупотребе закона против дискриминације, у Србији се хитно мора покренути инцијатива од стране православних верника, као и верника свих других религиских деноминација, и свих осталих становника Србије, који поштују српску хришћанску традицију и културу, којом ће се од владајуће администрације Србије, Врховног Суда Србије и Скупштине Србије, захтевати ревизија поменутог закона.

Аутор: Петар Петровић
Хришћански Сабор Србије