Znak u nebu i svetlost u noci

Narod u Srbiji tupo spava. Srbi u dijaspori prinudnim snom zaspali. I jedne i druge u tupost i prinudnost, omamom odveli srpski politièari.

Upokojenje srpskog patrijarha, u dugoj narodnoj koloni iznelo istinu da srpski èovek nije divljak. Nemi i mirni polako su kolonu pomerali i tiho se nad usnulom rukom spu¹tali.

Samo je ¾ivahna bila parada ponosa politièko-verskih moænika. Kako da ne budu ¾ivahni. Koliko dugo su èekali trenutak da usnulom patrijarhu odaju poèast.

Da je moæ ekumenistièke ideologije u njihovim rukama, pokazali su datumi koji su obele¾ili izdaju i odanost Bogu.

Izdaja je kleèala pred poglavarom, a dan posle izdaje, du¹a odana Bogu, usnulog ¾ivota kleèala pred putem ka Bogu.

Pet dana je Srbija bila ponosna na svog patrijarha Pavla? A da li je on bio ponosan na ljudsku smesu koja se zove Srbin?

Pred Srbijom je sad novo vreme. Obmana koja Srbijom jo¹ nije potekla. Nikad u Srbiji bliski i srodni nisu bili politika i vera. I na jednoj i na drugoj strani zavera, prevara, sujeta i spremna izdaja. I jedni i drugi verni Evropi i neverni otad¾bini.

Iz te magle sivih ljudskih osobina, u politièko-sinodskom kabinetu biraæe se novi srpski patrijarh.

Vas koji ste oti¹li i nas koji nemaomo kud da odemo, niko pitati za izbor neæe.

Koliko ste suza prolili vi koji ste odlazili? Koliko suza su za vama prolili oni koji su bez vas ostali? Koliko suza smo prolili mi koji smo ostali da èuvamo i za vas i za nas…za decu koja tek stièu pravo za radjanje?

Koliko æe se srpske dece roditi u tudjini, najsladje prve reèi progovarati tudjim jezikom, malenim stopicama krasiti tudje gradove? Kolko æe se srpske dece roditi u Srbiji, iz umornih i izlizanih utroba zbunjenih majki? Zbunjene, neobuzdane mladice koje su se nekad radjale u raskolu Srbije, i uèene da su srpkinje nisu, radjaæe bez korena pro¹losti, bez lista sada¹njosti i stabla buduænosti.

Svu tu srpsku sliku, tamne uljane boje, vide Srbi u Srbiji, vide Srbi u dijaspori.

I ¹ta èine ta srpska srca po vidu oka? Èine da æute. Èine da vi¹e ne vide put u koji æe nadu ulo¾iti.

©ta èini politièko-verska srbadija? Èini ono ¹to je tudjincu obeæala. Èini ono za ¹ta je srebrenjake primila.

Narode srpski za¹to æuti¹?

Dijasporo srpska za¹to ti æuti¹?

Æutite, jer ste i jedni i drugi verovali u one u koje ni tamna strana meseca nikada nije poverovala.

Sad verujete u prevaru, u onu u koji niste hteli, ili niste umeli da poverujete.

Senka meseca postoji od kad je svet postao, ali postoji i svetlost  sunca. Okrenite se ka tom suncu. Ono i dalje svojom toplotom dodiruje umornu, prodanu i obolelu Srbiju. Ne povlaèi svoje zrake, ne gasi svoju toplinu. Veruje i nada se da æe Srbija progledati, pokrenuti se i na noge podiæi.

Za¹to onda Srbi iz matice, i matica srpkse dijaspore, ne nose nadu ka podizanju Srbije? Za¹to æutimo? Za¹to smo se razjedinili, rasuti kao pokidana niska bisera niz prsa ¾ivota?

Dijasporo, Srbija bez tebe ne mo¾e. A ti dijasporo srpska, da mo¾e¹ bez Srbije ne bi Duèiæ napisao za sebe, za tebe, za Srbiju…

„Tvoje sunce nose sad na zastavama, ti ¾ivi¹ u besnom ponosu sinova; Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama, i zore da zraèe na putima snova.

Jo¹ si uz nas sveta majko, koju muèe; sve su tvoje munje, u maèeva sevu, sve u na¹oj krvi tvoje reke huæe, svi vetri u na¹em osvetnièkom gnevu.

Mi smo tvoje biæe i tvoja sudbina, udarac tvog srca u svemiru. Veèna, tvoj je udes pisan na èelu tvog sina, na maè njegov reè ti stra¹na, neizreèena.

Mlekom svoje dojke nas si otrovala, u bolu i slavi da budemo prvi; Jer su dva blizanca ¹to si na svet dala-muèenik i heroj, kap suze i krvi.

Ti si znak u nebu i svetlost u noæi, kolevka i groblje, u odeæi sunca;

Ti si gorki zavet stradanja i moæi, jedini put koji vodi do vrhunca…“

Dijasporo srpska, umiri razdor svoj, spleti devojaèku kiku sloge i okreni se ka svojoj Srbiji. Nije te Srbija izdala. Izdala te srpska politika. Nije te tvoj ostavljen narod izdao. Izdala te srpska politika.

Dijasporo srpska, pronadji se u dijaspori. izmirite se i slo¾ite, ako ne zbog nas izlizanih ¹to Srbijom hodamo, onda zbog sru¹enih ognji¹ta, zbog zaraslih grobova, zbog praznih kolevki koje na rodjeni ¾ivot èekaju…uèinite to zbog suze koju ste ostavili kada ste u tudjinu po¹li…uèinite to i zbog svetosavskih suza koje æe tek da teku ako dozvolimo da nam parada ponosa politièko-verskih moænika upravlja Srbijom i srpskim pravoslavnim zvonima.

M

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: