ХРАМ СВ. ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

Саша Миливојев

ХРАМ СВ. ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

________________________________________________________________________________________

С тежњом да нас врати православној вери, на душу нам је оставио да довршимо започете храмове,

да градимо нове, да обнављамо порушене и попаљене светиње на Косову и Метохији

________________________________________________________________________________________

Браћо Срби, хајде да у овом губитку обуставимо све несугласице како би се посветили заједничкој молитви за душу великог патријарха нашег. Нека нам његова смрт буде опомена и дуг, за све оно што нас је учио и на шта нас је подсећао: да будемо људи…

 

Битно је напоменути да је свим мистицима циљ јако сличан – обожење, нирвана, суперсвест, венчање са Христом, утапање у свест Хермеса, постајање једно са Богом, христијанизација свести и срца, досезање Логоса или Ноуса, обављање Великог посла, трансформација олова у злато итд… И то док су још живи. У томе виде највећи смисао живота. Постижу у томе резултате. Душа патријарха Павла је у намери да досегне просветљење морала да пређе следећих тридесет лекција: одрицање и одвајање од сујетног живота; беспристрашђе; туђиновање, блажена и незаборавна послушност и брижљиво и истинско покајање; сећање на смрт; плач који доноси радост; безгневље и кротост; злопамћење; стомак; рђав господар кога ипак сви воле; чедност и целомудреност; среброљубље и нестицање; смрт ума пре смрти тела; сан; молитва и саборно богослужење; телесно бдење; детињаста страшљивост, многолика тишина; безглава гордост; неописиве хулне помисли; кротост, простота и безазленост; упропаститељ страсти; расуђивање; мајка врлина; земаљско небо и васкрсење душе пре свеопштег васкрсења и тријада врлина љуваби, наде и вере.

 

Био је окупиран саветима Апостола Павла: „Молите се непрестано.“ И молио се за све нас, и уместо нас, за Косово. Његов ум био је сличан оном који су имали Антоије Велики, Макарије Египатски, Павле Припрости, Максим Исповедник, Јован Дамаскин и Псеудо-Дионисије Аеропагита. Учио нас је да човек не може одједном да постане добар и мудар, већ једино упорним радом, искуством, подвигом и тежњом за добрим делима. Говорио је о смислу живота и о призивању мира, и веровао да се може пронаћи мир помоћу унутрашњег искуства  божанског присуства, у облику визије светлости за шта су потребни физички и умни напори, дисциплина и медитација. Духовни свет је видео као што обични људи виде земаљски. Веровао је да Бог услед своје безмерне љубави према човеку постаје човек, док се човек из љубави према Богу обожује. Одрицао се чула како би се припремио за непосредно искуство „светлости из божанског мрака“.

 

Од боли за Косовом које су му раздирале груди и свега нељудског што га је окруживало, Павлово „свето христољубиво срце престало је да куца“. „Са краја света и свега светог, палим канидило, не би ли се и мој зрак светлости спојио са милионима других у заједничкој молитви, да осветле пут његове душе у вечност. Он зна куд одлази, но да ли зна коме нас оставља…“

 

Отишао је тихо, како је и живео, посвећен Богу и са тежњом да Србе приближи Богу и врати исконској православној вери. Својим примером скромности и неисцрпне енергије да помогне људима, заувек је исписао своје име и дело у срцима и душама српског народа. Оличење је духовне лепоте и унутрашњег мира, оно што сви ми у животу тражимо.

 

„Заборавили смо да је био смртан, јер је толико био изван овог времена“, а највећи Србин међу Србима, највећи човек међу људима. Својим делом и речју, у овим тешким временима, многима је дао смисао живота. Оставио нам је у аманет да живимо и деламо по законима божјим, да не огрешимо душу, да ни једну мајку не уцвелимо, да ни једно дете не заплаче због нас, да на нас не падне ни једна клетва. Најсажетије, да будемо људи! Оставио нам је на душу да својим прилозима помогнемо довршење започетих храмова божјих, да градимо нове, да обнављамо порушене и попаљене светиње на Косову и Метохији и да помажемо наш страдални народ да опстане на својим огњиштима.

Vortrag „Relative Solmisation“ in Rahmen des Musikforums

Sehr geehrte Kollegen und Freunde,

hiermit lade ich Sie herzlich zu meinem Vortrag „Relative Solmisation“ in Rahmen des Musikforums: „Musikpädagogische Themen“ am kommenden Donnerstag, den 21.11.2009 im Kleinen Saal der Musikakademie Kassel um 14.30 Uhr ein. Aufgrund meiner jahrenlangen Erfahrung als Instrumentalpädagogin und Dozentin für Methodik und Didaktik bin ich überzeugt, dass diese Methode eine Bereicherung der musikpädagogischen Landschaft ist.

Ich würde mich freuen, Sie zu meinem Vortrag begrüßen zu dürfen.

Mit freundlichen Grüßen

Mirjana Petercol
Dozentin für Akkordeon, Methodik und Didaktik, Dispokinesis
Musikakademie der Stadt Kassel
Karlsplatz 7
34117 Kassel
www.musikakademie-kassel.de