Svako je vreme imalo svoje junake, heroje a i svoje lopove, protuve i svoje promašaje

Evo i trćeg komentara!
I oni prije onih kao i onih posle tih a i ovi sadašnji sve su to isti srbi! Kakvi su, zavisi od od ugla iz kojeg se gleda ta paušalno procenjena veličina. Kad je već reč o kulturi onda bi bilo poželjno da se ovako kompleksno pitanje ne svodi na opis pojedinaca. Svako je vreme imalo svoje junake, heroje a i svoje lopove, protuve i svoje promašaje.
Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

 

Богата збирка Јоце Вујића

Прича о колекционарима и чуварима заоставштина (1)
Богата збирка Јоце Вујића

Урош Предић: „Портрет Јоце Вујића”

Велика ретроспективна изложба ремек-дела из Народног музеја у Београду, под насловом „100 година српске уметности. Сликарство у Србији 1850 – 1950”у Галерији Српске академије наука и уметности, привукла је хиљаде посетилаца који су се више од месец дана дивили маштовитости српске кичице. Била је то и ретка прилика да се упознају са великим заслугама колекционара и чувара српског ликовног блага. Јер, мало је речи казано о сакупљачима који су целог свог века трагали за најбољим делима најбољих српских ликовних уметника, о онима који су та дела сачували у ратовима и од непријатеља, и о њиховим драгоценим заоставштинама српским поколењима.

А баштину српске ликовне културе очувало је родољубље. Највећи српски колекционар, Јоца Вујић, из Сенте, већи део своје имовине посветио је сакупљању и очувању највреднијих дела романтизма и бидермајера 19. века. Бранко Поповић, сликар и декан Техничког факултета у Београду, пак, сакрио је од Немаца за време окупације и спасао од америчког бомбардовања на Ускрс 1944. године неколико најважнијих дела из колекције Јоце Вујића, поклоњених факултету. Тако су сачувани једна од најлепших слика Ђуре Јакшића, романтична „Девојка у плавом”, и портрет „Уметникова супруга Софија Дели” Константина Данила, бисер српског бидермајера. Оба дела украсила су и недавну изложбу у САНУ.

На истој изложби у Академији наука приказани су знатан број слика романтичарског периода, дела са израженим реалистичним елементима, као и најбоља уља српског бидермајера 19. века из збирке Јоце Вујића. Без њих, колекција Народног музеја која је представљена на изложби не би била комплетна.

Јоца Вујић је рођен 13. јула 1863. године у Сенти у породици адвоката, чији су угледни чланови оставили белег у српској култури 18. века. Студирао је Филозофски факултет у Бечу и био један од најбољих ђака чувеног слависте Фрање Миклошића. Пољопривредну академију у Алтенбургу (Мађарска) дипломирао је 1885. године. Деценијама је проучавао и сакупљао српске културне, историјске и уметничке вредности. Тако је настала најпробранија библиотека у Војводини и најдрагоценији музеј слика српских уметника из друге половине 19. и са почетка 20. века.

Ђура Јакшић: „Девојка у плавом”, 1856

Иако је још у 19. веку путовао, усавршавао се, обишао библиотеке и музеје Европе и преоравао архиве Будимпеште, Беча, Венеције, Рима, Фиренце, Болоње, Милана, Пизе, Дрездена, Берлина, Минхена, Прага, Париза и Лондона, Јоца Вујић је исто толико времена посвећивао обиласку и проучавању Жиче, Студенице, Каленића, Манасије, Раванице, Грачанице, Милешеве и других српских манастира. Вујићево систематско колекционарство је трајало све до смрти 1934. године.„Радио сам, без великих претензија, из чисте љубави према својој раси и нацији, сакупљао сам културне споменике наше прошлости једино из душевне потребе и намеравао сам да тиме подстрекнем и млађи нараштај на љубав и интересовање према култури српског народа. Нарочито сам, пак, обраћао пажњу на прошлост наше Војводине, доказујући тиме да ми, Срби Војвођани, можемо бити поносни на своју прошлост и на своје претке, који су поштено и савесно вршили своје дужности према себи, према породици и према роду своме и тиме положили чврст темељ данашњој нашој материјалној и духовној култури и нашем националном ослобођењу и уједињењу” (писмо Јоце Вујића Матици српској 1925. године).

Посебно треба истаћи Вујићеве заслуге за сакупљање радова Константина Данила чијом је личношћу био, благо речено, опчињен и чије је радове сматрао врхунцем могућности нашег сликарства грађанске епохе. У годинама пред Први светски рат, Данил је прилично пао у заборав. После огромних напора, трошкова и правих колекционарских подвига, Вујић је 1924. године у Народном музеју са Вељком Петровићем организовао изложбу Данилових слика а може се рећи да га је поново открио и нашој публици и историјско-уметничкој науци. Наиме, Вујић је 1924. године пронашао у Грацу и потом откупио за 110.000 ондашњих динара 14 Данилових слика, које су тако обогатиле фонд српског сликарства 19. века.

Љубав према Даниловој сликарској заоставштини навела је Вујића да трага и сакупи у својој колекцији радове већег броја Данилових значајних ученика (Урош Кнежевић, Јован Поповић и др), све до најзначајнијег – Ђуре Јакшића за чије је ликовно сазревање, које му је по оцени многих критичара донело епитет једног од највећих српских сликара, најзаслужнији.

Обрађени каталог архивске грађе Јоце Вујића има 3.016 инвентарисаних јединица. Од посебног значаја је 21. поглавље које садржи списе и белешке о српским сликарима. Сви предмети у Вујићевом домаћем музеју били су прецизно пописани и уредно заведени у каталогу. У првом, тематском одељку те драгоцене свеске под насловом „Ј. Галерија слика” инвентарисано је 375 предмета-слика, осам вајарских радова, колекција од 59 цртежа, а у трећем одељку су штампане слике и фотографије 983 предмета о знаменитим историјским личностима, догађајима, споменицима и местима. Ту су и 1.405 инвентарисаних јединица народних ношњи, војничких униформи, споменици, грбови, дипломе, плакате, бакрорези, литографије, челикорези. У четвртом, последњем одељку су оружје, гусле, накит, посуђе и народни радови.

Два драгоцена портрета из Вујићеве збирке – „Девојку у плавом” Ђуре Јакшића и „Уметникова супруга Софија Дели” мајстора бидермајера Константина Данила не бисмо имали прилике да гледамо да их, за време окупације, Бранко Поповић није сакрио од немачке похлепе.

 

Пријезда Поповић
[објављено: 12/11/2009]
stampanje posalji prijatelju

Evo i trćeg komentara!
I oni prije onih kao i onih posle tih a i ovi sadašnji sve su to isti srbi! Kakvi su, zavisi od od ugla iz kojeg se gleda ta paušalno procenjena veličina. Kad je već reč o kulturi onda bi bilo poželjno da se ovako kompleksno pitanje ne svodi na opis pojedinaca. Svako je vreme imalo svoje junake, heroje a i svoje lopove, protuve i svoje promašaje.
Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Okanimo se mi te Evrope i prihvatimo se svoje Srbije

Prije nego što prime Srbiju u Evropsku Uniju, moraće Srbija srediti svoju privredu kako nebi bila Evropi na teretu već od koristi. Zato će srpski čovek morati u toj Evropi duplo više da radi kako bi zaradio za sebe ali i za Evropu. Ali, kad se uredi Srbija onako kako bi to želela Evropa onda joj ta Evropa sigurno neće biti potrebna. Čemu kad se dokazalo da nas ta Evropa samo košta i da nam čak i teritorije otima i daje nekim teroristima. Pa kad i onako moramo sami urediti Srbiju onako kako treba da se uredi, čemu onda ova euforija za ulazak u tu Evropu. Niko nama neće srediti Srbiju umesto nas samih pa to neće učiniti ni Evropa. Umesto da se radujemo Evropi zbog puste nade da će neko umesto nas uraditi ono što sami moramo uraditi, bilo bi bolje da odaberemo političare koji će se osloniti na naše sposobnosti proterati belosvetske tutore pa kad i onako niko neće umesto nas našu dužnost preuzeti i uraditi naš posao onda bi bilo bolje rukave zasukati jer kako kaže stara izreka, kako si prostreš tako ćeš i spavati! Ovo je grozan mentalitet kad se očekuje pored zdravih ruku očiju i pameti da mu neko drugi rešava probleme. Okanimo se mi te Evrope i prihvatimo se svoje Srbije.
Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Nemačka vlada naručila za svoje potrebe vakcinu protiv takozvane „svinjske gripe“ Pandemrix® bez dodatka koji sadrži vakcina za masovno infovanje

Vakcina protiv takozvane „svinjske gripe“ Pandemrix® nije toliko problem koliko je dodatak za kojeg se zna da je oproban u Golfskom ratu nad Američkim vojnicima koji su potom oboleli od takozvanog Golfskog sindroma! Jedne teške bolesti od  koje se i posle više od deset godina nisu izlečili.

Poznato je vrlo dobro da su dodatak ovoj vakcini oprobali u Golfskom ratu na američkim vojnisima i da su oboleli od takozvanog Golfskog sindroma. Ti vojnici pate više od decenije od tih posledica.
Nerazumljivo je da redakcija Politike online ne objavljuje ovaj članak od glasa Dijaspore a da od engleskih izvora objavljuje! To je, Gospodo redakcije, čista diskriminacija pa i po ovako ozbiljnoj temi koja može koštati života!
Iz aktuelnih razloga! ….aus aktuellem Anlass!

Die beiden Impfstoffe gegen die so genannte“Schweinegrippe“ Pandemrix® und Focetria®,enthalten als Adjuvans (Wirkverstärker) Squalen. Beim Menschen ist Squalen bei den US-Soldaten des ersten Golfkriegs als Impfverstärker engesetzt worden. 23-27%, also jeder Vierte von ihnen und auch solche, die zu Hauseblieben(!), bekamen die sog. Golfkriegskrankheit, mit chronischer Müdigkeit, Fibromyalgie (Muskelrheuma),neben Gedächtnis- und Konzentrationsproblemen, persistierenden Kopfschmerzen,Erschöpfung und ausgedehnten Schmerzen charakterisiert. Die Krankheit kann auch chronische Verdauungsprobleme und Hautausschlag einschließen.

Die Erkrankung hat sich seit 1991 also seit 18 Jahren nicht gebessert. Bei 95% der Geimpften mit Golfkriegssyndrom wurden Squalen-Antikörper gefunden, beiden Geimpften aber nicht Erkrankten bei 0%. Erst nach mehr als 10 Jahren wurden die Schäden vom US-Verteidigungsministerium anerkannt.

Wenn die Bundesregierung ihren Willen durch setzt und 35 Millionen Menschen geimpft werden, ist damit zu rechnen, dass 8-9 Millionen
Bundesbürger für die nächsten Jahrzehnte unter chronischer Müdigkeit und Fibromyalgie etc. leiden werden.

Geben Sie dieses Email bitte an möglichst viele ihrer Bekannten weiter.

Juliane Sacher
Fachärztin für Allgemeinmedizin
Bergerstr. 175
60385Frankfurt
T: 069 – 921 89 90
F: 069 – 921 89990
http://www.praxis-sacher.de

САОПШТЕЊЕ – Министар Срећковић потписао протокол о сарадњи са Европским покретом

 

САОПШТЕЊЕ

Министар Срећковић потписао протокол о сарадњи

са Европским покретом

 

Министар за дијаспору Срђан Срећковић и председник Европског покрета у Србији Живорад Ковачевић данас су потписали Протокол о сарадњи, који се базира на заједничком пројекту „Србија је у Европи“.

Министарство за дијаспору у сарадњи са Европским покретом у Србији покренуло је пројекат „Србија је у Европи“, с намером да укључи српску дијаспору у процес еврпских интеграција Србије кроз организовање обука за припрему пројеката за ЕУ фондове.

 

Циљ Протокола о сарадњи је стварање јединствене мреже удружења дијаспоре у Европи како би се искористио потенцијал наших грађана у земљама Европске уније.

 

Министар Срећковић је у свом обраћању медијима истакао да је суштина пројекта «Србија је у Европи» да се чланови српских клубова, удружења и организација у европским земљама обуче за писање пројеката и аплицирање за средства из фондова Европске заједнице, европских градских и регионалних фондова. Стратешки и дугорочни циљ Министарства за дијаспору је да пројектом обухвати српску дијаспору у свим земљама Европске уније. Пројекат започињемо у Савезној Републици Немачкој, на основу извршених истраживања и препознатог интересовања за овакав вид сарадње.

 

Чест услов за учешће у програмима ЕЗ је партнерство са учесницима из разних земаља. Подизањем капацитета српских организација у европским земљама креирала би се мрежа организација које би могле да одговоре на захтеве програма и буду партнери матичне државе у реализацији разних пројеката. Предлоге пројекта треба конципирати из угла европских вредности, које самим тим постају вредности српске заједнице и утиру пут ка Европи државе Србије.

 

Контакт особа: Маша Мишић

Телефон: 064 826 00 34

И-мејл: m.misic@mzd.gov.rs

ČAROBNI SVET MEDICINE, NOV BANER U GLASU DIJASPORE

  • Ovaj baner pruža priliku čitaocima Glasa Dijaspore da sa jednim klikom na njega dospeju do veoma zanimljivih i značajnih informacija od opšteg društvenog interesa po pitanjima zdravstva odnosno medicine. Sa ovim banerom koji se nalazi i u stupcu banera Glasa Dijaspore pokriva se novo područje od posebnog značaja i omogućuje da se do tih zanimljivih ali i veoma ozbiljnih tema iz oblasti medicine dodje na jedan lak, rekao bih konforan način.
  • Na ovaj način pruža se prilika čitaocima GD da sa jednim klikom na jedan od banera, od ličnog interesa, dodju do željene informacije bez obzira dali se radi o najnovijim aktuelnim vestima dana( Vestidana), literaturi, umetnosti, politici ili opštim društvenim temama-jedan klik na odgovarajući baner je dovoljan da takoreći u istom momentu dobijete na ekranu poželjnu temu.
  • Ako se ne varam, ovako bogat repertoar na banerima je jedinstven u inernetu sveta našeg govornog područja.  Želim čitaocima Glasa Dijaspore da se živahno koriste ovom mogućnosti.
  • Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore, https://dijaspora.wordpress.com/
  • medicor

Sluzba Bozija u Hramu Svetog velikomucenika Dimitrija u Braunschweigu – Am Samstag – 14. November am Tag der Hll. Ärzte Kosmas und Damian um 10. Uhr – findet wieder eine hl. Liturgie in der orthodoxen Hl. Dimitrius Kirche zu Braunschweig

Sluzba Bozija u Hramu Svetog velikomucenika Dimitrija
u Braunschweigu,

An der Stadthalle / Gerstäckerstr. 38102 Braunschweig

posle duzeg vremena

u subotu – 14. novembra na Sv. vrace Kosmu i Damjana

u  10 casova je sledeca sv. liturgija u Braunsvajgu.

Molim Vas da o tome obavestite i druge.

Vas o. Milan


Am Samstag – 14. November am Tag der Hll. Ärzte Kosmas und Damian
um 10. Uhr  – findet wieder eine hl. Liturgie in der orthodoxen Hl. Dimitrius Kirche zu Braunschweig,
An der Stadthalle / Gerstäckerstr., statt