SVEDOČANSTVO VREMENA – KOMENTAR, DESET PUTA SLAN I DESET PUTA ODBIJAN KROZ CENZURU PolitikeOnline Beograd

Kad je pao zid pala je i država – Jedan je pao a bezbrjno novih se podiglo

Niko ko i jole misli svojom glavom nije za Berlinski zid ali ne može biti tako da se jedan ruši a bezbroj novih da se podiže! Isto tako nemože biti da se prećutkavaju posledice rušenja tog zida a to još manje sme biti da to čini naš predsednik!
Tadić utajio posledice pada berlinskog zida prilikom proslave dvadesetogodišnjice od njegovog rušenja.
Berlinski zid se srušio, Nemačka se ujedinila i krenula munjevitom brzinom, prodavati oružje Istočne Nemačke tada po naoružanju šeste armije sveta i to u krizna i ratom zahvaćena područja i to pored toga što joj to striktno zabranjuje nemački ustav!Nije nikakva tajna da su kompozicije sa oružjem stizale preko Madjarske za Hrvatsku.Tako se ne može ni osporiti da je Nemačka sa prodajom oružja Istočne Nemačke financirala svoje ujedinjenje ! Naoružavajući ekstremise svake vrste učestvovala je u podizanju „novih zidova“ širom Balkana!
Pad Berlinskog zida je u stvari prouzrokovao lančanu reakciju koja je vodila i vodi do secesije bivših republika Jugoslavije, u novije vreme Kosova i Vojvodine! To je Predsednik Tadić bio dužan reći svome narodu. Proslava pada Berlinskog zida je bila prava prilika koju on nije koristo da upozna svoj narod sa istinom, kojem je to bio i dužan jer je od tog naroda dobio mandat da bude Predsednik države Srbije! Onaj ko prikriva istinu nije podoban za rešavanje istinskih problema! I to treba reći narodu da se ne zaboravi kako se nebi ponovilo! Niko ko i jole misli svojom glavom nije za Berlinski zid ali ne može biti tako da se jedan ruši a bezbroj novih da se podiže! Ne može i nesme biti da jedna država financira svoje ujedinjenje rušeći druge podpomaganjem ekstremista poput terorističkih organizacija i fašističkih grupacija pa čak i učešćem u krvoproliću nedužnog naroda!
Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Werbeanzeigen

18 Antworten

  1. Redakcija Politike online gubi ovom cenzurom moralno pravo sebe ubrajati u zastupnike a još manje u borce za slobodu štampe i govora!
    Deset puta odbiti ovaj komentar da objavi govori jasno koliki je tu uticaj suvlasnika Politike, Aksel Špringer inače vlasnika koncerna nemačke izdavačke kuće!
    Eto na kakve smo grane spali pa se čudimo da nam je narodu iz dana u dan sve gore. To manje ima veze sa svetskom krizom koliko to ima veze sa nezasitljivim apetitima velikih koncerna poput ovoga ali i mnogih drugih u mnogim drugim grananama i onih kojima vlada neutoljiva žedj za vlašću po svaku cenu žrtava!

  2. СРПСКА КЛЕТВА

    Ако Американци осећају
    да ће стара клетва престати,
    Српска,тешка, клетва ће
    тек настати.

    Клетву је изрекао српски народ
    у тешком часу из очајања,
    и наста у време злочина
    и Америчког бомбардовања.

    Српска клетва,
    за невине жртве и разарање,
    жели, да и Амерички народ доживи
    страхоте и бомбардовање.

    Док су нас недужне рушили
    и зверски убијали,
    Американци су злурадо
    убице подстрекивали

    Нека се страх од рушења и бомби
    у свако америчко срце утисне,
    да и они запамте и осете,
    како је нама било
    док су нас бомбардовали невине.

    мај 1999. године

    Милан Марковић – Миле, Београд

  3. Sve sto ste opisali je, nazalost, tacno. Medjutim to je i za ocekivati, pa zna se ko stoji iza politike! Mislim da moramo gledati gore i napred bez obzira na sve…

  4. USTAŠTVO I FAŠIZAM
    Teret II. svjetskog rataStrane novinare papin posjet podsjetio na NDH
    Strane novinare papin posjet podsjetio na NDH
    Iako papin posjet Zagrebu nije pobudio veći interes njemačkih i austrijskih medija, neki od njih su u svojim izvješćima istaknuli da je uloga blaženog kardinala Alojzija Stepinca u Drugom svjetskom ratu još uvijek sporna.

    Naime, dopisnik njemačkog Süddeutsche Zeitunga izvijestio je kako je papa Benedikt XVI. obišao grob blaženog kardinala Alojzija Stepinca, ali dodaje kako je njegova uloga u Drugom svjetskom ratu još uvijek sporna.

    Podsjeća i na Stepinčeve riječi Hitlerovom namjesniku u Hrvatskoj Anti Paveliću da „ako taj čovjek, kao što je najavljeno, deset godina bude vladao Hrvatskom, onda će to biti raj na zemlji“, prenosi Deutsche Welle. Dopisnik podsjeća kako se taj „raj“ za mnoge Srbe, Rome i Židove ubrzo pretvorio u pakao u kojem su mnogi umrli u logorima. Ipak, dodaje i kako je Stepinac napadao nasilje u NDH i kako su ga komunisti nakon rata osudili na 16 godina zatvora.

    Novinar austrijske agencije APA Emanuel Ringhoffer u članku pod naslovom „Masovni ubojica je imao dobru volju pape“ ističe pak kako je posjet Benedikta XVI. evocirao sjećanje na Antu Pavelića, ‚lojalnog sina‘ Crkve. Novinar napominje da je Pavelić pobjegao od vojnog suda prerušen u svećenika, s 300 kilograma zlata, da bi došao do Argentine, a potom Španjolske.

    Ringhoffer nadalje napominje da se po dokumentima, koji se mogu naći u njemačkim i talijanskim arhivima, vidi da su njemački i talijanski generali bili šokirani sadističkim metodama ubojstava Srba, Roma i Židova. No, napominje novinar, iako su u Vatikanu znali za ubojstva, papa Pio XII. je 18. svibnja 1941. primio Pavelića, i to samo četiri dana nakon što je u Glini brutalno ubijena trećina srpskog stanovništva.

  5. Srbija kolonija za izvoz hrvatskog smeća od hrane .
    Normalno da će izdajnička vlast u Srbiji sve pokloniti svojim mentorima i nardbodavaocima za koje rade i Vojvodinu , i Rašku i što god se od njih bude tražilo.Srbija je hrvatska kolonija u svakom pogledu od izvoza hrvatskog smeća od robe koje se nigdje ne može prodati , do upravljanja srbijom pomoću svojih ljudi u samom vrhu Srbije .
    Srbijom vladaju strane sluge žuti,Srpski narod treba da se srami celog sveta što mu sve ne rade i kako ga sramote žuti plaćenici Hrvatske koji vladaju Srbijom a narod šuti li šuti . Očito da treba jedan veliki srpski ustanak dok još ima tko da ustane . U protivnom Pruda je pokorno vraćen hrvatskoj uz naklon Tadića do zemlje i izvinjenje poglavnici Kosor .A Srbi će se i nadalje izručivati Hrvatskoj od strane vazala iz Srbije . Nadalje žuti nesrbi , Tadić , Čanak, babetine , Biserko , Kandićka , Pešićka , Šutanovac i ostali strani plaćenici raskomadati će Srbiju na opštine a ne samo regione .Poklonit će Vojvodstvo Srpsko , Rašku oblast ,prodati Republiku Srpsku kao što su i Krajinu . Prodali su Miloševića , istina imao je mana ali poslije njega sve više nezaposlenih i gladnih . Srbiju se gazi tko god hoće , Srbija se ne brani ona je u blatu na kolenima . Snaga je na izdisaju ako se pod hitno ne desi opštesrpski ustanak i ne potrpa ova žuta bagra na doživotne robije Srbija će nestati s karte sveta . Nova vlast ili sadašnja opozicija mora Srbiju i Srpsku pod hitno čvrsto vezati za Rusiju i tražiti njihovu zaštitu . Inače će Nemačko -Vatikansko -Amerčko -NATO-vska osovina uništiti u potpunosti Srbiju koja je u prvom i drugom svetskom ratu bila na strani pobednika , za razliku od Hrvatske koja sada nama upravlja u oba rata bila je na strani fašizma i gubitnika ali uz pomoć Vatikana…………………..
    Od velike brige Tadića , Čanka , Čede praška , Kandićke i ostalih nesrba nas Srba ima sve manje u regionu . Zbog totalne nebrige vlade Srbije o Srbima u Hrvatskoj dolazi do nestajanja našeg naroda iz ove zemlje prvog suseda u kojoj smo živeli vekovima a u Srpskoj Dalmaciji , Lici , Baniji , Kordunu i pre Hrvata .Točno mladi Srbi se redom u Hrvatskoj izjašnjavaju Hrvatima i ne samo to nego i katolicima , oni koji se još malo bore kažu da ne vjeruju u Boga samo da bi zaštitili sebe i da nebi morali stati na katoličku stranu . Pritisak je strašan od državnih institucija , vrtića , škola , policije preko prijatelja i prijateljica svi vrše pritisak i mladi čovjek jednostavno pukne ili popusti i počinje se sramiti svojih roditelja svojeg imena i prezimena . Pa brže bolje u katoličku crkvu na pokrštavanje a poslije toga od istih tih bivših Srba najveće pljuvanje po svojima kako bi se dodvorili prijateljima tužno i jadno a SRBIJA ŠUTI .Srbi u Hrvatskoj i Krajini žive bez vode , ceste i struje u 21 veku. U bivšoj Republici Srpskoj Krajini u kojoj je rođen svjetski naučnik Srbin sin pravoslavnog paroha, Nikola Tesla koji je struju podario čitavom svetu a zlikovci je zabraniše za njegov narod u Hrvatskoj u 21 veku .Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod i imali su pravo na razdruživanje i proglašenje svoje države baš kao i Hrvati , sve ostalo su laži.Hrvatska je pobjedila u ratu uz pomoć Nemačke ali najviše služeći se Gebelsovom propagandom. A to je ako više puta ponavljate laž ona u svjetu postaje istina i to im je odlično uspelo. Napravili su najgori zločin posle II svetskog rata i genocid nad Srpskim narodom , što su radili pod Pavelićem i u II svetskom ratu. Uništili su Republiku Srpsku Krajinu koja je bila proglašena voljom njezinog naroda koji je bio konstitutivni narod znači imao je pravo da se osamostali baš kao i hrvatski narod. Kod nas u srpskoj politici se o tome uredno šuti i prešućuje misleći se dodvoriti Hrvatskoj i svetu ne mi tako samo padamo još niže i od stvarne žrtve ( protjerivanje 280 000 Srba i oko 150 ooo Jugoslovena od njih oko 80 % Srbi i genocid nad onima koji su ostali zabilježio kamerama UNPROFOR ) mi šutnjom postajemo agresori.Da ne govorimo da je Baranja samo dio Vojvodine koju je Josip Tito Broz oteo od Srbije za svoje Hrvate kao i Međumurje što je oteo Mađarima a Istru i Dalmaciju Italijanima .Deo Srpskog Banata poklonio Rumunjima. Sve nade polažem u Savu Štrpca i njegovo zalaganje za Krajinu. Srpski narod nikada se ne smije pomiriti s činjenicom da Krajina ne postoji. Postojala je na oko 35 % teritorije današnje Hrvatske sve su to bili srpski etnički prostori i mi se za njih moramo boriti makar čekali 900 godina kao Hrvati svoju državu ali kad tad izboriti se moramo i na naš teritorij vratiti naše stanovništvo . Danas Hrvati vode narod od oko 4 miliona stanovnika i rađaju 46.000 beba s tendencijom prema 50.000 .Hrvata se sada rađa samo 7.000 godišnje manje nego što ih umire a Srba oko 35.000 pa dobro razmislite o posljedicama .Dok naš narod s manjinama koji je skoro duplo veći daje tek oko 68.000 od toga 56.400 beba Srba s daljnjom tendencijom pada . Tako da ako ovako nastavimo izjednačit ćemo se s brojem rođenih Hrvata . A to će biti kraj mita o najvećem narodu bivše Jugoslavije . Mesto Srba koji se ne žele rađati preuzet će vitalniji narodi Hrvati ili Albanci .Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve Srpske krajeve Srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja Srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju Srbija može spriječiti secesiju Srpskog Vojvodstva.Ukratko Srbija mora ekonomski ojačati a najveći dio novca izdvajati za poboljšanje nataliteta , osnovati Srpski fond koji će voditi Srpska pravoslavna crkva , tražiti da u njega uplaćuje i naša dijaspora širom sveta .Pokrenuti veliku obnovu u Srbiji se godišnje treba rađati 100 000 beba u Srpskoj minimalno 20 000 . U Hrvatskoj treba tražiti povratak na plan Z-4 od međunarodne zajednice jer inače se Srbi nikad neće moći vratiti u svoje kuće i stanove .Preko crkve treba pomagati Srbe u Krajini naročito Podunavlje , Vukovar , Ilok, Beli Manastir i Osek .A u Dalmaciji na prostoru između Zadra i Šibenika pa prema granici s Bosnom . Kao i Albanci grupirati se i odrediti centar recimo Srbi iz Dalmacije ,Senja ,Zadra , Splita itd . pomalo grupirati u Šibenik . Povratak u zapadnu Slavoniju je totalno podbacio Srbi bi trebali ojačati Vukovar i Vukovarsko Sremsku Županiju naseljavanjem grada i okolnih sela Srbima iz Varaždinskog , Lubreškog , Međimurskog i Koprivničkog kraja . A Osek i okolicu ojačati Srbima iz Zagreba i okolice te Bjelovra .U BH federaciji uložiti sve napore i ojačati Drvar , Grahovo , Glamoč i veliki trud uložiti da bude Srpska većina u Bosanskom Petrovcu i Kupresu .Isto tako ojačati Brčko sa više mladih višečlanih porodica i ne dozvoliti presecanje Srpske na dva dela . Hercegovina izumire a gradimo veliki Bogomolje to je lepo ali treba nam narod , znači još jedan bitan kraj koji treba ojačati . U Srbiji treba ojačati Suboticu , Sentu , Kanjižu itd . i Rašku oblast u užoj Srbiji .Izbjeglice treba naseljavati tamo gdje nam nedostaje stanovništva a ne u mjestima u kojima su Srbi i tako preko 85 % .Znači ako si rodoljub, Srbin, Srpkinja prihvatite se ljubavi i natalitetom pobjedimo neprijatelje Srbije i Srpskog naroda

  6. Погледај те документарни филм-СРБИ – НАРОД КОЈИ НЕСТАЈЕ
    За цео један век од почетка 20. па до данас Турски народ се увећао за 400%,Албански за 700%,Румуна је више за око 45%, Бугара за 38%, Грка за око 35% , једини народ који се не увећава већ умире је Српски народ…
    ПРЕПОРУЧУЈЕМ СВИМ СРБИМА ДА ПОГЛЕДАЈУ ОВАЈ АЛАРМАНТНИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ…
    https://sites.google.com/site/djordjebojanicistorija/

  7. Дневна политика, још увек оптерећена глобалном кризом, неће се дуго тога ослободити. Западне капиталистичке земље, посебно оне које су се у времену глобализације нашле захваћене „опаком болешћу“, настоје да се већи део кризе пребаци у туђе двориште. Одавно је то туђе двориште на Балкану. Све ће учинити да се на просторима Балкана не гаси криза, и сукоби, коју су распламсали, јер им то даје алиби да се у овом простору мешају и увек буду присутни, као надређени газда. Свакога ко се стави у одбрану угрожене Србије дуго ће остати предмет њихове искључивоти и тешких оптужби свакога ко се везује за пријатеље ван њиховг блока. Значи, рат на Балкану још траје. Ти исти су, на један подмукли начин, окупирали део српског простора, завели окупациону власт, а када су успоставили вазалну управу, на том простору, коме настоје да пренесу текуће послове уз њихову помоћ, наилазе на отпор српског угроженог живља с тог простора, које тражи помоћ своје матичне државе. Ту настају проблеми за србе, како на КиМ, тако и у Србији. Они су већ дуго на удару једне удружене скупине насилника који долазе са Запада и који настоје да Србији наметну немогуће услове, како би се стално налази ту, контролисали и регулисали процесе, који се, пре свега, тичу њихових циљева, и потисну сваку другу страну која се појављује на овим просторима. Управо се, тренутно, одвијају процеси међународног сукоба великих размера, како великих сила на Западу, такође и сила које долазе са Истока и то се прелама преко Србије, коју још нису успели да „приволе“
    Већ се показало да један део света није сагласан са начином којим се руководи у разрешењу „косовског питања“. То нагони актуелну власт и представнике Срба са Косова и Метохије, да се морају борити како би се ово, по Србију и Србе, горуће питање будућности, задржало у органима УН. То мора свако схватити. Докле год се слови да је ова Јужна српска покрајина, протекторат УН, и докле год се на њој буду налазиле трупе, па и НАТО-а, Србија ће с њима сарађивати. Свака непосредна сарадња са приштинским властима, води признању „незаисне“ државе Косово од стране Србије, а она то не сме урадити. Да не прогнозирам шта би се догодило када се та окупациона власт повуче са овог простора. Све нам говори да ће се окупатор тамо дуго заджати, јер није тамо дошао, ни због Арнаута ни због Срба, да би брзо отишао. Остаје због веома важних гео-политичких и стратешких разлога. Због трога се увек узбуне када се Србија окреће Русији. Отуда и све оно што се догађа, а треба бити спреман, и да ће се дуго догађати, да се неће бирати средства, посебно мас-медијска, која су под њиховом контроло, да нас покушају одвојити од Русије. Познато је да све што се супротно вољи народа намеће, рађа и отпор који у одређеном моменту може и да „експлодира“. Нека се зна, да за све ово није крив српски народ и његови умни људи, јер они не угрожавају никога око себе, а посебно не Америку, Енглеску, Француску, Немачку итд. које су се тотално окомиле у тежњи да се сломије сваки отпор агресору, да се агресор рехабилитује и да му се престане наметати кривица прошлости.
    То посебно не одговара новим господарима у Европи и тамо преко океана, јер су, поред политичког притиска, дубоко продрли у економију државе, рачунајући је као будућу колонију, којој ће се одгађати улазак у ЕУ, али ће остати њихова колонија и у њој ће они одлучивати, јер су им велики економски интереси на првом месту. Ометаће Србију да се осамостали и да може бирати партнере у економској сарадњи. Све се чини да се једна страна(западна) и лажима прикаже у некој будућности, а друга (источна) пропагандом и другим средсвима сатанизовати, како би се потисли са ових простора. Тај рат (економски) може се сматрати да ће заменити прошли „хладни“ рат, и то може да потраје.
    Како косовска драма дуго траје, и не прставља проблем само Шиптара и Срба, постао је у дужем пероду светки, у који су се уплеле велике светске силе, па да се још задржимо на њему. Како тренутно читам књигу Јевгенија Примакова „Свет без Русије“, па пошто се и он осврће на косовски проблем, то ћу преузети део из његове кљиге.
    „Поставља се питање зашто се Вашингтон толико заузима за проглашење Косова – мале територије од 11.000 километара квадратних, са око два милијона становника – за самосталну државу, не водећи чак рачуна о могућности, по себе веома неповољним последицама. Желим да истакнем низ момената који карактеришу косовски конфликт, а које би, чини се, требало узети у обзир.
    Покрајина Косово и Метохију Срби с разлогом сматрају колевком своје цивилизације, културе, идентитета. Тамо је у 9. 10. и средином 14. века настала и ојачала српска државност. Почетком 13. века настало је српско православље. Године 1389. на тој земљи се одиграла битка српске војске са војском Османлијске империје. Та битка за Србе преставља симбол националног хероизма. Албанци се такође вековима налазе на територији косовске покрајине. Али, максимум признате државности коју је Косово поседовало, престављала је аутономна покрајина у Југославији за време Јосипа Броза Тита. Године 1987. Слободан Милошевић је укинуо проширена права која је имала аутономна покрајина.
    Косовски Албанци су паралелно основали Скупштину – „парламент“ који је 1990. године усвојио закон о независности покрајине. Међутим, то није довело до изласка покрајине из Србије. Може се рећи да је на Косову било установљено двовлашће, Ибрахим Ругова, који је био изабран за „председника“ Косова, придржавао се умерених ставова, што се огледало и током његових преговора с Београдом.
    Присталица претварања покрајине у самосталну државу било је и ван Косова. Ја сам се на заседању Генералне скупштине УН у Њујорку 1996. године у својству министра иностраних послова Русије срео с министром иностраних послова Албаније. Одговарајући на моје питање, он је категорично изјавио, да његова земља. чак – његова земља – разматра решења косовског проблема само у границама Југославије. Такав став је био унесен у читав низ докумената контакт групе, у коју су ушле Русија, САД, Немачка, Велика Британија и Франциска. Саопштење контакт групе о Косову први пут је усвојен 24.септембра 1997. године уз моје учешће. Резолуција се односила на прекид оружаних сукоба који су се одвијали на Косову, прекид испоруке оружја, али је полазила од тога, да је косовски проблем – унутрашња ствар Југославије.
    Собзиром на околности, ми смо касније више пута разматрали питање Косова, али је при том увек било присутно опште мишљење – Косово није независна државна творевина. Између мене и државне секретарке САД Мадлен Олбрат постојало је неслагање у вези са питањем формулације „Косово је део Југославије“ – што је говорила она, или „Косово је део Србије“ – како сам рекао ја. У сваком случају, и САД и Русија су Косово сматрале саставним делом друге државе. Осим тога, Стејт департмент у списак терористичких организација уврстио и Ослободилачку војску Косова – ОВК, која је оружаним путем прогонила Србе са Косова. Истина, војници ОВК су касније били преквалификовани у хероје
    Од 1998. године ситуација је почела да се мења. Нећу препричавати све догађаје који су уследили – њих карактеришу крвави међусобни сукоби. Основно средство које је коришћено на југословенском попришту није била ни дипломатија, ни политика, зашта се залагала Русија, већ активности НАТО-а. Ситуација није променила то што је формално иницијативу преузела Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову – УНМИК, која је успоставила „привремену цивилну управу“ , провела изборе за скупштину без обзира на бојкот српског становништва. Косово је преплавила међународна полиција од три хиљаде људи, специјалне снаге за Косово – КФОР – 16.500 војника из земаља чланица НАТО. То није спречило претварање Срба у грађане другог реда, који су били под сталним притиском косовских Албанаца, чија је намера била да из покрајине истерају чак релативно мали број преосталих Срба.
    А шта даље? Русија је предлагала да се подржи став Београда, да се перспектива статус Косова разматра на озбиљним преговорима двеју страна, чак ако је за то потребно много времена. Не би требало заборавити да се кипарски, па и ирски проблем решавају деценијама.
    Нико, наравно није позивао на одлагање решења о Косову на тако дуг рок. али САД и низ западноевропских земаља кренуле су путем ултимативног решења против Срба. Циљ је било хитно проглашење независности Косова. Кад нису успели да одговарајућу резолуцију спроведу кроз Савет безбедности Уједињених нација, решили су да сасвим заобиђу Уједињене нације и подстакли су Косово на једнострану одлуку о издвајања из састава Србије и проглашење независности. Косово као независну државу одмах су признале САД и две трећине земаља Европске уније, а до средине 2008. године – укупно четрдесет земаља. Ауторе такве одлуке апсолутно нису интересовале неизбежне последице, и то не само по Србију, већ и по друге земље. Основна последица јесте и то што се у целом свету подстиче сепаратизам..
    Давање независности Косову може довести до нежељених измена политичке карте на Балкану. Не могу се апстраховати дугогодишњи планови о стварању „Велике Албаније“, а сада можда и „Великог Кососва“, којом ће тежити Санџак и муслимански делови Македоније и Црне Горе.
    Такође, брину и све очигледннји планови да се укине Република Српска у Босни и Херцеговини. Томе су одавно тежили да Републику Српску обједине са муслиманско-хрватском федерацијом и да двочлани систем у БиХ, који је створен у Дејтону, претворе у једночлани. Другим речима, они би хтели да укину било какву самосталност Републике Српске и да је утопе заједничку државу. Таква настојања била су израженија, пошто је самопроглашење Косова потстакло тенденцију спајања Републике Српске са Србијом.“ – тако изјављује Примаков коме треба веровати.
    У време Бушове администрације, ондашња државна секретарка САД, Кондолиза Рајс се супростављала сваком другом решењу, „Косово не може да буде преседан“ – говорила је она, али је историја оповргла њене прогнозе. Издвајање Косова из Србије подстиче жеље многих народа за оснивањем самосталних држава, што доводи до неповољних процеса, угрожавајући стабилност мира.
    У току заседања Генералне скупштине УН, па при сусрету са Хилари Клинтон, председник Србије Борис Тадић је био изричит „да Србија неће признати Косово“, а у свом обаћању „Косово и ЕУ – два паралелна и реална циља“, „На другима је да одлуче да ли сматрају да је реализовање та два циља добро за цео регион и његову стабилност. Ми смо уверени да је то у интересу свих“, поред осталог рекао је Тадић.
    Одмах се огласио Волфрам Маса, амбасадор Немачке у Србији, који, у интервујуу за „Политику“, објашњава да његова земља исчекује да се поменути дијалог „води конструктивно и озбиљно, а не само за показивање“, као и да Немачка „веома озбиљно“ схвата Србију као партнера у том дијалогу.
    На почетку овог интервјуа , новинар Б. Чпајак наводи: „За одлуку Немачке о додели статуса кандидата Србије за чланство у Европоској унији суштинску улогу имаће то како ће се развијати дијалог између Београда и Приштине, односно биће пресудан начин на који ће се Србија бавити проблемима на Косову“ – ово су кључни ставови амбасадора Немачке у Србији. Ја би овде додао да ће дијалог између Београд и Приштине бити потпуно у сенци и принуди НАТО-а и ЕУ, да Србија разговара са „независним“ Косовом, а сами се запитајте, какву је, и какву ће улогу имати Немачка. (Не заборавите светске ратове прошлог века и бомбардовање српског народа на крају тог века, у којем је активну улогу имала Немачка. Никоме се није извинула, нити је штету надоканадила, а сада нам се намеће као „осведочени пријатељ“, па то је смешно и замислити).

    Настави ће се

  8. Srbija kolonija za izvoz hrvatskog smeća od hrane .
    Normalno da će izdajnička vlast u Srbiji sve pokloniti svojim mentorima i nardbodavaocima za koje rade i Vojvodinu , i Rašku i što god se od njih bude tražilo.Srbija je hrvatska kolonija u svakom pogledu od izvoza hrvatskog smeća od robe koje se nigdje ne može prodati , do upravljanja srbijom pomoću svojih ljudi u samom vrhu Srbije .
    Srbijom vladaju strane sluge žuti,Srpski narod treba da se srami celog sveta što mu sve ne rade i kako ga sramote žuti plaćenici Hrvatske koji vladaju Srbijom a narod šuti li šuti . Očito da treba jedan veliki srpski ustanak dok još ima tko da ustane . U protivnom Pruda je pokorno vraćen hrvatskoj uz naklon Tadića do zemlje i izvinjenje poglavnici Kosor .A Srbi će se i nadalje izručivati Hrvatskoj od strane vazala iz Srbije . Nadalje žuti nesrbi , Tadić , Čanak, babetine , Biserko , Kandićka , Pešićka , Šutanovac i ostali strani plaćenici raskomadati će Srbiju na opštine a ne samo regione .Poklonit će Vojvodstvo Srpsko , Rašku oblast ,prodati Republiku Srpsku kao što su i Krajinu . Prodali su Miloševića , istina imao je mana ali poslije njega sve više nezaposlenih i gladnih . Srbiju se gazi tko god hoće , Srbija se ne brani ona je u blatu na kolenima . Snaga je na izdisaju ako se pod hitno ne desi opštesrpski ustanak i ne potrpa ova žuta bagra na doživotne robije Srbija će nestati s karte sveta . Nova vlast ili sadašnja opozicija mora Srbiju i Srpsku pod hitno čvrsto vezati za Rusiju i tražiti njihovu zaštitu . Inače će Nemačko -Vatikansko -Amerčko -NATO-vska osovina uništiti u potpunosti Srbiju koja je u prvom i drugom svetskom ratu bila na strani pobednika , za razliku od Hrvatske koja sada nama upravlja u oba rata bila je na strani fašizma i gubitnika ali uz pomoć Vatikana…………………..
    Od velike brige Tadića , Čanka , Čede praška , Kandićke i ostalih nesrba nas Srba ima sve manje u regionu . Zbog totalne nebrige vlade Srbije o Srbima u Hrvatskoj dolazi do nestajanja našeg naroda iz ove zemlje prvog suseda u kojoj smo živeli vekovima a u Srpskoj Dalmaciji , Lici , Baniji , Kordunu i pre Hrvata .Točno mladi Srbi se redom u Hrvatskoj izjašnjavaju Hrvatima i ne samo to nego i katolicima , oni koji se još malo bore kažu da ne vjeruju u Boga samo da bi zaštitili sebe i da nebi morali stati na katoličku stranu . Pritisak je strašan od državnih institucija , vrtića , škola , policije preko prijatelja i prijateljica svi vrše pritisak i mladi čovjek jednostavno pukne ili popusti i počinje se sramiti svojih roditelja svojeg imena i prezimena . Pa brže bolje u katoličku crkvu na pokrštavanje a poslije toga od istih tih bivših Srba najveće pljuvanje po svojima kako bi se dodvorili prijateljima tužno i jadno a SRBIJA ŠUTI .Srbi u Hrvatskoj i Krajini žive bez vode , ceste i struje u 21 veku. U bivšoj Republici Srpskoj Krajini u kojoj je rođen svjetski naučnik Srbin sin pravoslavnog paroha, Nikola Tesla koji je struju podario čitavom svetu a zlikovci je zabraniše za njegov narod u Hrvatskoj u 21 veku .Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod i imali su pravo na razdruživanje i proglašenje svoje države baš kao i Hrvati , sve ostalo su laži.Hrvatska je pobjedila u ratu uz pomoć Nemačke ali najviše služeći se Gebelsovom propagandom. A to je ako više puta ponavljate laž ona u svjetu postaje istina i to im je odlično uspelo. Napravili su najgori zločin posle II svetskog rata i genocid nad Srpskim narodom , što su radili pod Pavelićem i u II svetskom ratu. Uništili su Republiku Srpsku Krajinu koja je bila proglašena voljom njezinog naroda koji je bio konstitutivni narod znači imao je pravo da se osamostali baš kao i hrvatski narod. Kod nas u srpskoj politici se o tome uredno šuti i prešućuje misleći se dodvoriti Hrvatskoj i svetu ne mi tako samo padamo još niže i od stvarne žrtve ( protjerivanje 280 000 Srba i oko 150 ooo Jugoslovena od njih oko 80 % Srbi i genocid nad onima koji su ostali zabilježio kamerama UNPROFOR ) mi šutnjom postajemo agresori.Da ne govorimo da je Baranja samo dio Vojvodine koju je Josip Tito Broz oteo od Srbije za svoje Hrvate kao i Međumurje što je oteo Mađarima a Istru i Dalmaciju Italijanima .Deo Srpskog Banata poklonio Rumunjima. Sve nade polažem u Savu Štrpca i njegovo zalaganje za Krajinu. Srpski narod nikada se ne smije pomiriti s činjenicom da Krajina ne postoji. Postojala je na oko 35 % teritorije današnje Hrvatske sve su to bili srpski etnički prostori i mi se za njih moramo boriti makar čekali 900 godina kao Hrvati svoju državu ali kad tad izboriti se moramo i na naš teritorij vratiti naše stanovništvo . Danas Hrvati vode narod od oko 4 miliona stanovnika i rađaju 46.000 beba s tendencijom prema 50.000 .Hrvata se sada rađa samo 7.000 godišnje manje nego što ih umire a Srba oko 35.000 pa dobro razmislite o posljedicama .Dok naš narod s manjinama koji je skoro duplo veći daje tek oko 68.000 od toga 56.400 beba Srba s daljnjom tendencijom pada . Tako da ako ovako nastavimo izjednačit ćemo se s brojem rođenih Hrvata . A to će biti kraj mita o najvećem narodu bivše Jugoslavije . Mesto Srba koji se ne žele rađati preuzet će vitalniji narodi Hrvati ili Albanci .Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve Srpske krajeve Srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja Srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju Srbija može spriječiti secesiju Srpskog Vojvodstva.Ukratko Srbija mora ekonomski ojačati a najveći dio novca izdvajati za poboljšanje nataliteta , osnovati Srpski fond koji će voditi Srpska pravoslavna crkva , tražiti da u njega uplaćuje i naša dijaspora širom sveta .Pokrenuti veliku obnovu u Srbiji se godišnje treba rađati 100 000 beba u Srpskoj minimalno 20 000 . U Hrvatskoj treba tražiti povratak na plan Z-4 od međunarodne zajednice jer inače se Srbi nikad neće moći vratiti u svoje kuće i stanove .Preko crkve treba pomagati Srbe u Krajini naročito Podunavlje , Vukovar , Ilok, Beli Manastir i Osek .A u Dalmaciji na prostoru između Zadra i Šibenika pa prema granici s Bosnom . Kao i Albanci grupirati se i odrediti centar recimo Srbi iz Dalmacije ,Senja ,Zadra , Splita itd . pomalo grupirati u Šibenik . Povratak u zapadnu Slavoniju je totalno podbacio Srbi bi trebali ojačati Vukovar i Vukovarsko Sremsku Županiju naseljavanjem grada i okolnih sela Srbima iz Varaždinskog , Lubreškog , Međimurskog i Koprivničkog kraja . A Osek i okolicu ojačati Srbima iz Zagreba i okolice te Bjelovra .U BH federaciji uložiti sve napore i ojačati Drvar , Grahovo , Glamoč i veliki trud uložiti da bude Srpska većina u Bosanskom Petrovcu i Kupresu .Isto tako ojačati Brčko sa više mladih višečlanih porodica i ne dozvoliti presecanje Srpske na dva dela . Hercegovina izumire a gradimo veliki Bogomolje to je lepo ali treba nam narod , znači još jedan bitan kraj koji treba ojačati . U Srbiji treba ojačati Suboticu , Sentu , Kanjižu itd . i Rašku oblast u užoj Srbiji .Izbjeglice treba naseljavati tamo gdje nam nedostaje stanovništva a ne u mjestima u kojima su Srbi i tako preko 85 % .Znači ako si rodoljub, Srbin, Srpkinja prihvatite se ljubavi i natalitetom pobjedimo neprijatelje Srbije i Srpskog naroda

  9. Догађаји се дневно мењају па треба бити обазрив. Криза, посебно у зони евра, узбуркала је јесен 2011. до усијања, да је после састанка у Бриселу, крајем октобра, уследио и састанак групе Г-20 , почетком новембра у Кану, која је била шокирана предлогом грчког премијера Јоргоса Папандреуа да референдумом упита грчки народ за мишљење о спасилачком програму, за који је лично пристао у Бриселу. Избила је општа свађа у грчкој владајућој странци, а и гневно реаговање Ангеле Меркел и Николе Саркозија, због најављених негативних токова од стране Еу и ММФ-а, на оно што је долазило из Грчке.
    Изнервирани тандем Меркел-Саркози позвали су грка у Кан да би му саопштили да може рачунати да ће Грчка испасти из зоне евра, и ЕУ, да би му потом издиктирали текст евентуалног референдумског питања и одредили датум могућег плебисцита. Меркелова је том приликом изјавила да Грчка неће добити ни евро помоћи, док ЕУ не буде сигурна у грчке планове. По повратку грка у Атину и после смутне седнице кабинета најавио је потез реформске консултације и одустати од најављеног референдума. Тако је дошло до преокрета па је грчки премијер позвао опозицију на разговоре о формирању прелазне владе очекујући да ће постићи договор око „спасилачког плана зоне евра“. Тако је Папандреуова влада преживела гласање, премијер је одбацио могућност превремених избора и указао на спремност за формирање владе националног јединства. На крају је то и прихваћено, али нову владу у Грчкој неће формирати Јоргос Папандреу – очекује се разрешење.
    Италија, коју већ дуже време дрма дужничка криза, слична грчкој, којој је у Кану предложен „спасилачки план“, али је Белускони одбио помоћ и прихватио назор ММФ-а. Тако је после самита у Кану ММФ добио важну улогу арбитра у европској кризи, па је Кристин Лагард, извршна директорка ММФ-а изјавила „да је охрабрена подршком лидера Г-20 у три домена: обезбеђењу да ММФ има довољно новца да помогне, изградњи новог механизма за помоћ земљама суоченим са системским потресима и јачању надзора ММФ-а“. За сада се још не зна са колико ће средстава бити повећан спасилачки фонд ММФ углавном од стране великих економија у развоју попут Кине.
    У исто време из Пекинга стижу поруке „да кинески народ има јасну поруку својој влади: и не размишља да спасава Европу. Уочи самита Г-20 у Француској, десетине хиљада обичних Кинеза је преко интернета пренело своју љутњу захтевајући од својих лидера да прво реше проблем Кине, па тек онда да спасавају Европу.
    Треба се сетити времена када је ЕУ увела заједничку валуту у један број својих чланица и како је настала такозвана евро зона, да је у то време дошло и до наглог потискивања долара на многим берзама, а посебно су велике нафтне компаније прихватиле евро као обрачунску валуту уместо долара. Тај се сукоб од тада прати. Дуго је требало долару да се опорави од овог удара, тако да се може схватити, да је лихварски запад покушао да у глобализацији наступи са две обрачунске валуте, и да ће тако свет држати под својом контролом. Сада се могу чути и гласови да постоји идеја и треће обрачунске (светске) валуте будућности, још се само не може са сигурношћу рећи чија ће то валута бити, али се може назрети да се до тога неће дуго чекати. Због тога је велики знак питања како ће се кинеска економија будућности определити, због тога ће се на кинеске одлуке попричекати.
    На самиту у Кану није остало незапажено да је Обама овом приликом био у споредној улози – може се рећи као посматрач сопствене, а и агоније својих пријатеља, где је делио савете, али су други констатовали како је „мало чудно да земља чији је кредитни рејтинг управо смањен – остатак света саветује како да среди своју финансијску кризу“. Како је објавио стални дописник Политике из Кана: „амерички савети нису помоћ ЕУ, него су и резултат сопствених интереса, и економских и политичких. Обама је у Кану тачно годину дана уочи поновног изласка пред бираче, у настојању да освоји други мандат“. Због тога Обама и чланови његовог тима дају супротне и противречне изјаве: једнима изражавају пуно поверење да ће Европа успети да сама реши проблем, да за то поседује ресусрсе и знање, док се у другима, њени лидери позивају да не оклевају, јер њихово нејединство плаши свет. Тако, да сем савета Америка не нуди ништа друго – првенствено због сопствених проблема у коју је доведена. Ни једном речи нису помињана своја новчана средства за допринос европској стабилизационом фонду. Тако је не само створен, него је и фактичи маргинализованој Америци, на важном светском форуму, али је то покушао да ублажи Џеј Карин, Обамин потпарол који је поручио да „Америка остаје утицајна због своје улоге у светској економији“. „Ја не бих умањивао вредност искуства које поседујемо, оно Европљанима може да буде веома корисно.“
    У садашњој ситуацији Сједињеним Америчким Државама би одговарало да се у ЕУ постигне концезус у решавању дужничке кризе, али је то за мало веровати, јер Еу, углавном, се инсистира на смањењу потрошње и „стезању каиша“, а не на повећаном трошењу који би довео до новог задуживања. Сада, амерички председник не може више да буде заговорник стратегије владиних стумулација, јер је најновији пакет од око 470 милијарди долара намењен смањењу незапослености, а тешко може да убеди и добије подршку Конгреса.
    Запажени су коментари који долазе из Прага, где чешки шеф дипломатије Карел Шванцеберг, познат по „народском“ изражавању, ових дана изазвао је дипломатски скандал изјавама о италијанском премијеру Силвију Берлусконију за кога је рекао да је своју земљу довео у тешку кризу, али му је искрено признао да му је „завидео на љубавним авантурама“.
    У даљој својој изјави чешки дипломата је устврдио да земље као што су Грчка и Португал нису ни смеле бити примљене у еврозону, а за Италију је рекао да је та земља „тада изгледала боље“. Одмах после ове изјаве италијанки амбасадор у Прагу затражио је пријем код министра, који га је одмах примио, па су у познатом дипломатском разговору превазиђени ови проблчеми.
    Ови догађаји, који потресају свет и Европу, изазивају повећани народни бунт на многим местима, па је рано да се доносе закључак, пре него се смири узбуркана ситуација, изазвана дужничком кризом. Чекају се решења главних играча.

    Наставиће се

  10. У време важних одлука, као што је рецимо одлука чланица ЕУ да прихвати Србији статус кандидата за ЕУ, почетком децембра 2011. године, и пре те одлуке, многи сумњају да ће то бити прихваћено, а за такве сумње постоје многи разлози: неусавршени садашњи односи у самој Унији, неизвесан исход економско – монетарне кризе у зони евра, нерашчишћени односи међу чланицама НАТО-а, борба за властити престиж и доминацију унутар „пријатељског“ сваеза, незалечене ране прошлости, стављање до знања онима који морају да слушају и да се зна кога треба да слушају – диктира садашње стање у доношењу те одлуке.
    Како се и очекивало, Немачка је остала доследна у томе да се одгоди доношење одлуке о Србији. Ма како се то тумачило и ма како то неко примио, али је и сада Нрмачка ту своју одлуку донела као јасан знак притисакa на Србију. Слике које су нам тог 9. децемра долазиле из Брисела, јасно су показале „ко је главни газда у ЕУ“, а немачка представница Ангела Меркел, као некада, „Султани“, „Цареви“ великих сила и освајача шепури се док јој се клањају, љубе јој руку, мали и увек зависни политичари и депломате. И тако се заврши једна представа, која ће диктирати наредни процес у веома уздрманој Унији у којој је наговештена подела, са неизвесном будућношћу.
    Што се тиче немачког „ултимативног“ понашања према Србији, јасно показује да је то урађено, како би се Србији дало до знања шта она мора урадити, а посебно се то истицало у коментарима, да Србија „мора“ средити односе са Косовом (признање на силу). Посебно је истакнуто да су срби “насрнили“ на снаге НАТО-а. Овде, као и више пута у прошлости створени су експлодирајући односи и поново убачено „буре барута“, за наредно нестабилно стање, како би се присилила Србија на капитулацију, не рачунајући шта ће бити у будућности. Косовским албанцима је дат несегуран сигнал и подршка да продуже са процесом осамостаљења те српске покрајине, а србима са тог простора и држави Србији да прихвате оно што им се намеће, или им престоји дуготрајна борба за сређивање међусобних односа са албанцима и ослобађање од заједничког окупатора.

  11. Долазак немачке канцеларке Ангеле Меркел на Косово, што немачки амбасадор у Београду покушава да оправда, као нормалну посету немачким трупама, које су не случајно, и најбројније у окупационом корпусу, заогрнутом лажним плаштом, уз посредовање, увек на доброј услузи, Савета Безбедности УН,
    Тако је Ангела Меркел, чим је ступила на тло „самосталне“ државе Косово, шепурећи се на црвеном тепиху, уз војне почасти (као што су дочекивали немачког окупатора током прошлог рата) одмах по доласку изјавила: „Косово да успостави владавину права“, подвлачећи „Битно је да косовске власти сарађују са Еулексом (окупатором) и то не само на папиру“, поручила је немачка канцеларка, подвлачећи да „Србија треба да испуни захтеве које је она изнела летос у Београду“. Она је додала „да у Приштини не жели да говори о томе шта Србија треба да учини“, већ је косовском пронашло мирно решење овог сукоба, а ту спадају и отворене границе са Србијом премијеру пренела „шта Приштина треба да уради. Мислим да је учинила велики корак, а то је независност Косова, и сада косовска страна треба да да допринос како би се“. Јасно је дато до знања да су косовске власти добиле зелено светло, и да их Немачка подржава у наметању одлуке на штету Србије.
    Ништа се случајно и без плана не догађа. Дубоки су корени германског присуства на просторима Балкана. Мржња, коју су у прошлости посејали, на овим просторима, Аустроугарска и Немачка, завршава се новим наметима с циљем да се, посебно Срби, казне за губитак у два светска рата у прошлом 20. веку, за које криве Србе, и зато им се на веома подмукао и ни мало пријатељски начин сада свете. Циљ им је да се Србија доведе у позицију у којој је кренула у ратове противу њих, да буде што мања са што мањом војском, по могућности да се њоме влада и да се присили на послушност, без обзира која е политичка гарнитура на челу државе.
    Ма да је више пута наглашено, али треба и овом приликом истаћи да период великих светских криза, а слично као и после сваког ратног сукоба, утиче да се стање мења. Тако је и овај период великог и неизвесног таласања у свери финансија и економије, довело свакога у положај да се побрине, првенствено, за властиту позицију, те је Немачка и те како заинтересована да се очува еврозона од колапса, јер и други прогнозирају да би то довело до распада ЕУ. Такав колапс би посебно погодио велике и кључне силе ЕУ, од којих и зависи њен опстанак, а то довело до нове поделе света, са неизвесношћу ко ће бити добитник, а ко губитник..
    Садашњи односи који диктирају будућност толико су неизвесни што и доводи до тога да се Немачка и те како супроставља уласку Србије у ЕУ, што су увидели и кључни играчи у Србији, па су им садашње изјаве веома чудне. Али, у Србији, као и у њеном окружењу, оживљавају авети прошлости, од чега ни Немачка неће бити поштеђена, па процеси новог антифашизма, који уочавају опасност, окупљају се и имају великог смисла. Тако долази до нове конфротације, која се креће по веома лабилној линији неког привидног мира. Није искључено да се потегне за оружјем, јер онај који прети, као Меркелова за наводно угрожавање њених окупационих војника на Северу Косова, за које кажу да ће увек Срби бити криви.
    Лажна брига за косовске албанце која долази из Немачке, коштаће у будућности тај народ, али је он присиљен да сада ћути, јер и њима то одговара, зато подижу споменике својим лажним ослободиоцима, раније Турцима, па Стаљину, сада Клинтону, сутра ће Меркеловој и тако ће овај народ „тражити спас“ у вечитом сукобу са народом који такође вековима живи на том простору. Да ли се неко од косовских албанаца пита: „Шта ће се догодити када окупаторске снаге престану да им стварају вештачку заштити, али искључиво из властитих интереса?“

  12. Можетели замислити државу која велича злочин, и која је дубоко огрезла у њему, али је човечанство немоћно да то заустави. Као и у време када су ти људи, прогањајући домородце, славили масовне убице, које су се китиле склаповима убијених америчких индијанаца. Како су тада величали убицу, славили га, а свет обмањивали таквим ликовима, продајући му приче о убицама, ганстерима, величајући њихове злочине. Дугогодишњи грађански рат, вођен између досељеника, претежно белог човека као свајача и црног роба са афричког континента, створена је, у крви држава у којој је све било другачије него на другом крају света. Држава, која ће касније прерасти у силу, која се силом намеће остатку света, стварајући оружану силу где се није штедело да би се створио посебан ратник, без срца и душе, спреман да убија искључиво за новац, а често опијен обећањима, да је то постало забрињавајуће. На тој идеологији, која се није променила, све до данашњих дана с почетка 2012. године, када се појави нова прича, коју је тај исти систем створио, а то је човек, који је са велике дистанце, у ирачком рату, убијао људе, бележећи рецке на свом снајперу, као што су то радили, пре њега, његови идоли, од којих је и научио да убија. То је његово једино занимање и биће богато награђен од ових наредбодаваца, који су и створили овог монструм човека. Он се не каје, и нема осећај кривице, то је један од плаћених и добро награђених убица САД, која се стим поноси, јер им је то оружје рата и освајања.
    То је снајпериста амерички маринац Kris Kajl, који је у ирачком рату убио 255 људи, а прва његова жртва била је ирачанка, са чиме се он поноси, али нема осећај кајања, јер је „његова дужност била да убија“, зашто је сваки пут добијао заслужену награду и бијо подстрекиван. Он се закитио и новим перјем објавњујући своју књигу „Амерички снајпер“ која се у ово време продаје у Америци и служи да обогатри америчку културу и легло злочинаца.
    Али Крис није на првом месту у овом свом злочину. Њега је раније надмашио немачки снајпериста из Другог светског рата, који је убио више од Петстотина људи на руском фронту. Ова двојица масовних убица, први поби Два батаљона њуди, други је мислио да је победник, и поби Један батаљон, али како на фотографији изгледа млад човек, верујем да ће у овом изопаченом америчком друштву, успети да превазиђе нацистичког масовног убицу. Тако ће мо у наредном времену имати новог хероја – новог фашизма, који долази из Сједињених Америчких Држава.
    Није само ово прославило САД за последњих пола века. Дознали смо да су САД створиле терориетичку организацију Ал Каида, које су финансирали и награђивали да се у Авганистану и на Кавказу боре противу Совјетских трупа, које су покушавале да спрече побуне на том простору, а које је баш САД покретао у време хладног рата, да би ослабио СССР.
    „Из Вашингтона је процурело да је Хилари Клинтон, Државна секретарка САД у снимку који је процурео у јавност признала да су власти у Вашингтону створиле најпознатију терористичку организацију на свету, Ал Каиду. О томе сведочи снимак њеног говора, стар око две године, који је некако доспео на интернет. На њему Хилари, објашњавајући компликоване односе с Пакистаном, подсећа да су Американци пре више од 20 година дали много новаца људима које називају терористима да би сломили совјетску окупацију Авганистана.
    – Не заборавимо људе против којих се данас боримо створили смо пре 20 година. Учинили смо то јер смо били у лошој позицији у борби са СССР-ом. Они су напали Авганистан, а ми нисмо хтели да имају контролу над централном Азијом, па смо се латити посла – рекла је Клинтонова, која је на крају објаснила да то и није била лоша инвестиција“ – како објави дневни лист „Курир“ 4. јануара 2012. године, када и ону прву информацију о масовном убици америчком снајперисти, који је потврдио да је убијао и на даљини од 2 000 метара. Кажу да је његова глава у Ираку била уцењена са 20.000 долара.
    Још једна вест која је у вези са САД. Власти у Приштини раде све да у место Американаца, који најављују своје повлачење, на тај простор, као нови окупатори дође турска војска. Треба се подсетити да су Турци дошли на Балкан у 14. веку и да се 1389. године одиграо бој на Косову, а да су Турци протерани са Балкабан 1913. године Лондонским миром. Сада, као највернији амерички савезници, поново ће се појавити у срцу Балкана као окупатори. Америчка владајућа номенклатура много је применила турских искустава у својим освајачким ратовима, па их са овим награђују, како бих спречили Немачку да она запоседне америчку базу у Урошевцу, намењену да контролише најкарћи пут који води из Европе ка Југоистоку. Све нас ово приближава новопм светском сукобу, који се може догодити изненада, а сва прилика да ће се много шта и понављати и да је Америка поставила „Буре барута“ на овим просторима како би се у међусобним сукобима људи убијали. Многи озбиљни аналитичари упозоравају да ништа није немогуће у овом виртуелном свету насиља.
    .

  13. Еуфорија слављеничког заноса, с понеком политичком новином, на самом крају 2011. и почетку 2012. године, оджава тензије у многим државама, а посебно у онима где се најављују избори. Општа криза, која је захватила свет, чији се нерешени проблеми преносе и у 2012. годину, доводе многе средине у деликатну ситуацију, па се не могу, са сигурношћу прогнозирати исходи избора.
    Србија, у односу на друге у окружењу, улази у наредну годину са многим нерешенимн проблемима, који су се додатно заоштрили кризом и њеним исходом, а посебно стањем у међународним односима, који ни мало нису повољни за Србију. Нешто слично, како се то догађало у прошлости, после сваког освајачког рата или тренутно у земљама где су изазвани немири, па је дошло до промене власти, као у Ираку, Авганистану, Либији, Египту и свуда тамо где су се умешале снаге окупљене у НАТО алијанси, годинама се не успева створити нормална држава, а на Конгресу СПД у Немачкој, децембра 2011. године, бивши канцерар Немачке, Хелмут Шмит у свом говору истиче баш то питање: „Када ће Немачка бити нормална држава?“. Тиме се потврђују многи закључци изнети напред,
    Хелмут Шмит у свом говору полази од многих примера из прошлости када је Немачка ратовала са својим суседима, не улазећи у анализу осуде и не тражи кривца. О рату говори као о нормалном облику односа међу народима, истичући примере када се ратовало на немачкој територији и када су Немци имали бројне жртве (Тридесетогодишњи рат 1618. до 1648.). Истиче примере када су Централне државе Европе биле јаке или су се осећале јакима, тада су оне „продирале ка периферији“ а то се могу назвати освајачким ратовима, посебно истиче „Крсташке ратове“ који су уједно били и свајачки. Затим наводи поново Тридесетогодишњи рат 1914. до 1945. године и онај део рата који је Хитлер водио, истичући, до које је линије допро у свом походу, наводећи само страдања јевреја у том периоду, а где су остале жртве и разарања тог рата, али наглашава: „Саставни део катастрофе Европе коју је изазвала Немачка, била је катастрофа европских Јевреја и катастрофа немачке националне државе“.
    У даљем Шмит износи: „Пре тога су, међутим, Пољаци, балтичке нације, Чеси, Словаци, Аустријанци, Мађари, Словенци и Хрвати делили судбину Немачке утолико што су сви они вековима патили због свог геополитички централног положаја на овом малом европском континенту“. Из овога се да извући закључак да је немачка држава одавно ове народе и њихове територије сврстала у ширу зону немачке државе. Отуда и историјски податак, да су ове државе, барем у задња два века, увек биле одани савезници Немачке и да су имале своје војнике у саставу немачке оружане силе, а самим тим, дубоко је продрла нацистичка идеологија у тај део немачких вазални државица и верних послушника. На крају Другог светског рата, ти немачки савезници у рату нису делили судбину Немаца у целини.
    Капитализам је брзо оживео Немачку државу, па јој је и омогућио да брже, него што су то они и сами очекивали, поврати њену економску и војну снагу и моћ, да у централној Европи, којој су се прикључили и доскорашњи ратни противници, све у жељи да се створи надмоћ над другим народима, иза овог круга, и остваре моћну силу, која, не само да је окренута самоодбрани, већ на самом почетку показује своје освајачке намере и циље, које је Хитлерова Немачка, у своје време, остварила. Зато је Шмит навео линије немачког продирања током Другог светског рата, зато је и навео државе савезнике у том рату (неке је грешком изоставио као што је Румунија и Бугарска), којима се садашња Немачка, а која игра веома снажну економску и војну моћ у будућој држави која се ствара, истиче посебне заслуге прошлости, па су им омогућили да без подношења захтева о пријему у ЕУ, и без дугог списка обавеза које требају да испуне, једну за другом примили – припојили Унији, како би вештачки проширили свој утицај и снагу над рецимо французима, енглезима, италијанима, шпанцима итд. Србија не спада у овој свет. Због тога су према њој посебно, а с њом и осталим деловима на којима живе Срби, земље европског Центра поставиле драконске услове, пре свега да се избрише свако народно сећање на зла која су им нанета у прошлости, сломије њихов отпор, уништи елита која је подстиче, и у ЕУ може ући само као колонија, а дуго је и неће сматрати као равноправном државом, због тога је своде на „београдски пашалук“. Шмит ово правда „великом броју генерација код свих наших суседа постојати латетно неповрење према Немцима“, а ја бих додао и дубоки осећај мржње, која је захватила српске просторе. То Немачка добро зна, па су јој потребне додатне уцене и притисци.
    У обнављању Немачке да брзо залечи ратне рана, брже него државе које су биле њене жртве, открива нам у свом говору Хелмут Шмит. Он прво полази од Черчила који је 1946. године у Цириху у свом говору позвао Французе да се договоре са немцима и да са њима заједно приступе оснивању уједињене државе Европе. Черчил, као велики противник „комунизма“, и нараслог страха од Совјетског Савеза, као опасност по капиталистички свет Запада, имао је у виду да ангажовањем обновљене Немачке, може знатно ојачати Западни одбранбени систем.
    У то време, није ни била тајна, јер се то у свим озбиљним војним школама, проучавала војна доктрина и добро се знало за руске војне планове. Искуство Другог светског рата, гони Русе да у случају избијања светског, или било ког војног сукоба, у коме би се СССР ангаживао, не дозволе да се војне операције изводе на Руском простору, како се то догађало, од Напаленових ратова почетком 19. века, па у свим ратовима до закључно Другог светског рата, а то је Руски народ коштало многих људских и материјалних жртава. У Својој доктрини, у случају рата са Западом, морају бити спремни да у почетном периоду рата избију на Ламанш и рат воде на теритирији централне Европе. То је натерало Запад да војно ојача Немачку, и линију фронта што више удаље на Исток, и управо, садашње време све то потврђује
    Прво спајање западноевропске тешке индустрије, извршили су 1950. Роберт Шуман и Жан Моне, а имали су за то исти мотив, да би десет година касније Шарл де Гол пружио руку помирења Конраду Аденауеру, из истих разлога. Ово што се на Западу догађало има дубоке корене у дугорочном плану развоја капитализма, који се од тог времена, поступно (миц по миц), уз стварање бројних институција Запада, а међу њима посебно ударну војну песницу НАТО. Тај процес муњевито развија производне снаге, пре свега за наоружање и војну опрему, а то додатно утиче на убрзан развој науке, искључиво у јачању војне моћи. Веома је погодовало Западним капиталистичким земљама код којих је стандард безо растао, а сњим и веома убрзан раст, како производње тако и потрошње. Али све има неке границе.
    До сада невиђено нарастање војне индустрије и трка у наоружању, која је захтевала додатне просторе за експлоатацију свега, па и људских ресусрса, сада нову светску силу, која није имала такмаца, гони да покреће локалне ратове широм планете, осваја просторе, гради војна утврђења и агресивно се војно приближава свакој земљи у којој виде свог противника – али сада то није комунизам, то су многе до сада непокорене државе, па се прибегава освајачким локалним ратовима, на више праваца, који се приближавају новом светском сукобу, с циљем потчинити све на планети. Али, како смо раније констатовали да је главну силу чинила плаћеничка војска САД, а и главни терет рата сносе Американци, то их је исцрпило, земља се презадужила, отето у ратру није било довољно да покрије ратне издатке и сила, постепено престаје бити сила, а у исто време, као резултат свих негативних друштвених кретања настаје светска глобална криза.

  14. Криза за собом доноси индивидуални и колективни страх, који се, често, не може контролисати, па се због тога служимо изреком „У страху су велике очи“. Тако и страх нагони јединке, у зависности од положаја и одговорности, да у избору путева да се страх савлада, често излазе из свог друштвеног оквира, тражећи спас, прво за себе, а тек иза тога и за друге. Учестали састанци Меркелове и Саркозија, изазивају сумњу на ту „љубавну везу“, а неке чланице ЕУ и евро зоне, неповољно се односе према тим састанцима, знајући да ће им се иза тога подметнути да прихвате шта су се „они“ договорили. Није ни чудо да се у штампи појављују и наслови „да не одлучују они који тренутно преседавају Унујом, већ само ‚велики‘.
    Тако је „дух“ Запада изашао из „пандорине кутије“ и отео се, кружећи Планетом. На том неконтролисаном путу се мутира, мењајући се, тренутно час у „америчког“, а час у „немачког“ духа, збуњујући простака који само у њих верује.
    Проблеми тог „Духа“ леже у духовној кризи, која се сели и мења места ка центру свог настајања, и као карцином се шири на своје окружење, доносећи за собом сво зло у себи, и наноси штету у културној и социјалној свери, па постаје „зао дух“ који се намеће и доноси несрећу. Иза свега овога, као и у прошлости, а сада још израженије стоје „мислиоци“, који се делом служе силом и снагом капитала и своје намећу. Снага свега тога лежи у „друштвеном раду, а приватном присвајању“, па отуђени капитал намеће и зло и добро, увек полази од тога да имаоц капитала не губи.
    У време сатанка Меркелове и Саркозија почетком 2012. године реаговао је чешки министар спољних послова кнез Карел Шванценберг, познат да свима каже шта мисли, ни мало дипломатски. На крају свог реаговања говорећи о насталим проблемима истиче да је евро „важан пројекат“, али да је „Европска унија настала као политички пројекат и преживела би као таква и без евра“. „Морамо се опростити од ускогруде Европе. Треба нам заједничка спољна политика, заједничка безбедносна политика, заједничка енергенска политика. Заједничка финансијска политика, међутим, није нам потребна“, сматра шеф чешке дипломатије. Ова изјава јасно показује и где леже узроци кризе и ко њоме управља, да би он што мање изгубио, зато се они други остављају на леду, и да се сами сналазе.
    Од Мастрихта (1991/92.) свет се у многоме променио. То је време када се у Европи буди национално ослобођење источне Европе и промене у Совјетском савезу, Чехословачкој и распад СФРЈ-а, а и „феноменалног раста Кине, Индије, Бразила и осталих земаља у развоју, које су се раније паушално називале ‚земљама трећег света‘. Истовремено су се реалне привреде највећих делова света ‚глобализовале‘ тачније: скоро све државе света зависе једна од друге“ – наводи Шмит у свом говору, када је, у кругу актера глобалног финанцијског тржишта, у међувремену, оно добило веома велику и неконтролисану моћ, настала је криза, али свега. па се човева заједница, и он сам, нашао у вртлогу мрачних делова властите личности и наста катаклизма зла и свега што је, увек, човеку сметало. Човек постаје жртва многих заблуда, које се јављају у време изопаченог човековог ума, које се преноси са заједнице на заједницу, а тај поцес постаје тада глобалан и траје све дотле док га други не замени – а то називамо културом савременог човека. У том просецу најчешће се одвија онај процес који се развија обрнутим редом, због тога што је туђа култура продрла у неку другу заједницу и њој се наметнула, а пре свега и нституције, које сада служе да се то туђе, као опште, пренесе на појединца, а он најчешће томе пружа отпор. То се догађа оној заједници, која због поремећених друштвених односа и великих поремећаја нису више у стању да сопствену културу стварају и гаје, па да је од појединца преносе на цело друштво. већ прихватају наметнуто и с тим се служе, па се ствара хибрид од културе, али је у средишту тога она заједница која агресивно намеће своје, потискујићи туђе. То се решава у већим центрима моћи и на пијаци где су поремећене вредности културе код људи који одлучују о тој трговини.
    То није изум садашњег врема, ма да се у садашњем времену то више осећа и утиче на слободу личнисти и његово рационално или ирационално размишљање и понашање. Када појединац у свом веома активном животу, и у дужем периоду, спозна себе, а и друге људе, па рациоанлно о томе размишља, долази до многих закључака о којим сада ретко може читати или слушати, ако о томе није раније чуо. Рецимо да су у прошлости многи писци и песници писали, али не на свом језику, већ на језику народа који је оставио на њега утицај. Па и данас се фаворизтују они писци, који за собом носе трагове туђе културе, коју уносе у своја дела. Али се тако губе поједине националне вредности народа, и оних појединаца, који су, у неком периоду, имали знамените људе, а који су писали и развијали културу свог народа на његовом језику и историјским коренима. Садашње време тражи такве писце и књижевике.
    У наставцима које објављује „Политика“ из књиге „Култура и политика“ – аутор Волф Лепенис, веома јасно објашњава процесе у прошлости и веома изражене борбе за наметање немачке културе и утуцаја који су магично привлачили Американце. Она је имала потребу за развијање европских традиција и културе, како би изградила сопствени индетитет. Преводи немачких аутора на енглески језик, једноставно означавани као „немачки“ аутори, па и тамо где није било добрих превода, али како наводи Волф, они су одавно постали део домаћих друштвених наука, али то није била предност на путу Беч, преко Лондона до Њујорка, па је то доживљавало необичне промене и разна прилагођавања. Када је Абрахам Флекснер, оснивач Института за више студије у Пристону, питан ко је највећи донатор Института, он је без оклевања одговори „Адолф Хитлер“. Али је у Француској, услед традиционалне ксенофобије франциских елитних институција – емиграната, било готово немогуће да интелектуално утиче на традицију земље домаћина – како је навео у својој књизи Волф Лепенис. Међутим, констатује он да су се времена и прилике промениле и да се процењс сасвим другачије одвија, а да тога није било, „данас би били Американци (Пруси) Немци“.
    А, Хелмут Шмит у свом говору, настављајући о садашњој кризи, нагласио је да „криза ЕУ не сме да траје годинама“, па наставља: „Ако нико други неће да реагује, морају да реагују чланице еврозоне“, објашњавајући да међусобни уговор их обавезује: „да поједине или више чланица ЕУ ‚могу између себе да започну јачу сарадњу‘. Државе које заједнички користе евро требало би да покрену регулисање свог заједничког финасијског тржишта“, па је иза овог говора покренута активност главних актера еврозоне и отуда учестали састанци између представника Немачке, француске, Италије и других, да би се изнашао погодан иструмент и еврозона, а тиме и ЕУ сачувале. На ово, противници глобализације, а и јачања немачког утицаја у Европи, прогнозирају финансијски банкрот евра у еврозони, а и распад ЕУ, што се са сумњом може прихватити. У задњем наставку говора Шмит истиче: „Наравно да би глобализовани банкарски лоби одмах учинио све да то спречи. Он је и до сада успео да спречи све покушаје уређења финансијског тржишта. Банкарски лоби је успео да постигне да хорда банкарских трговаца доведе европске владе у сиртуацију у којој увек изнова морају да измишљају „спасилачке потезе“ и да их проширују. Крајње је време да се против тога побунимо“.
    Много је тога на самом почетку овог текста, а и у тексту под насловом „Раскршћа“, било говора о тренутном стању на глобалном тржишту и махинацијама „хорде банкаских трговаца“, како је мало пре навео Шмит, која је светско монетарно – финансијско и робно тржиште претворило у „светски бувљак“ и „пијацу“ на којој владају ганстери и лопови свих врста – из кампа човекових паразита.
    Иза овог глобалног превирања, насталог у процесу поремећених односа, не само између држава, па све до појединца, и озбиљно пореметило целокупан живот човека чија стечена права се не поштују, крше се без могућности да се то спречи, а тако је и у односима међу суседима и државама. Док се једни, не само хомогенизују,, већ успешно свој утицај остварују на раније савезнике и помагаче у претходним ратовима, а други се лако продају, служећи и непријатељу сопстевеног народа, „борба противу корупце“ остаје само на папиру и олаком изговарању политиканата, а изговорено ветар лако носи и ништа се није, а, не верујем, и да ће са онима, који су и довели или саочествовали, да Србија као држава дође у овај безизлазни положај може друштво извући из овога и учини препород. Појединци су у прошлости све преварили и нанели зо, сада промовишу неки свој преображај и нуде услуге – само им будала може веровати
    Промене су могуће само са оним људима који су добронамерни, искрени а и способни, да окупе умне и способне људе, спремне на предано жртвовање да се народ и држава очува од свих непријатеља, како међу нама, тако и у окружењу и покрену унутрашње снаге на препород.

  15. И у току припрема, а посебно током Другог светског рата, Германи су били веома одани нацизму и посено „свом вођи Хитрелу“ у време његове владавине, Оно што је Немачка, као држава и носилац главне оружане силе, и виновник бројних, посебно невиних, жртава рата, није се, али је и свако наиван, ако верује да ће се, постидети тог периода, Њима је још у њиховој свести „вођа, који је оружјем овладао великим простором, изнедрио хероје тог рат, који нису, а и неће бити заборављени“. На тим традицијама ће се немачка младеж, садашња и будућа надахњивати, а то показују и сви насртаји на оне народе, који су се дрзнули да се супроставе нацистичкој немачкој, зато награђују народе који су им били верни, а њих ће и да штите у будућности, док ће они народи, који су им били противници у рату, остати, али и видно остају, и даље противници (да то не назовем потенцијални непријатељи), па се зато и садашња Немачка, али не и само вође, тако понашају.
    Добро смо запамтили да Немцима, али и њиховим ратним пријатељима, није треболо много података, па да здушно подрже рат противу српског народа и бездушно бомбардовање на крају прошлог века.
    Неко ће ме оптужити да то није тачно и да се немачком народу не могу приписати злочини који су извршени у том рату, па и ови који се чине касније – и да народ не може бити крив. Али је доказано да је све то, и раније, као и сада, урађено уз подршку и вољу доброг дела немачког народа.
    Само оно што је Немачка, као држава, учинила и чини у периоду блокада,санкција, суберзивне делатности и многи злочина у новије време, посебно у сатанизацији српског народа, што се може назвати геноцидом – као највишим обликом злочина које један народ чини према другом народу.
    Зашто умни људи ћутите, и не дигнете свој глас, да ли из страха или сте се и ви продали. Садашњи потези смрде на веће сукобе и неповерење које чине појединци у име свог народа.

  16. Hat dies auf rebloggt und kommentierte:
    Redakcija Politike online gubi ovom cenzurom moralno pravo sebe ubrajati u zastupnike a još manje u borce za slobodu štampe i govora!
    Deset puta odbiti ovaj komentar da objavi govori jasno koliki je tu uticaj suvlasnika Politike, Aksel Špringer inače vlasnika koncerna nemačke izdavačke kuće!
    Eto na kakve smo grane spali pa se čudimo da nam je narodu iz dana u dan sve gore. To manje ima veze sa svetskom krizom koliko to ima veze sa nezasitljivim apetitima velikih koncerna poput ovoga ali i mnogih drugih u mnogim drugim grananama i onih kojima vlada neutoljiva žedj za vlašću po svaku cenu žrtava!

  17. ПОВЕЗАНОСТ СВИХ ДОГАЂАЈА ОТКРИВА НАМ НАМЕРЕ ЗАПАДА

    Сваки наредни дан открива нам туђе намере и међусобну повезаност Алијансе, која се понаша као хоботница, са опасним намерама, да не кажем отровом. Због тога, пре него што сам укључио ову направу, пред себе сам ставио два папира, као подсетнике, да бих повезао оно што се догађа са оним, што је давно, а и ко, планирао да се догоди.
    Толико је тога ту, да просто нисам сигуран да ћу изабрати прави редослед, али што је ту је. Србска влада, кроз изговорене речи њеног председника, да ће се до краја августа донети одлука о повећању плата и пензија, само док нам то прихвате представници ММФ-а (Међународни монетарни фонд). Крај септембра, а ММФ и СБ (Светска банка) се не слажу да Србија спроведе одлуку о повећању плата и пензија.
    Прво узимам онај папира који гласи: „Бивше и садашње институције светске моћи“, па ту пронађох на списку обе ове институције, поред НАТО-а и сијасет институција формираних да креирају политику и односе. Затим узимам извод из књига Овена и Велса и ту пронађох не предвиђање будућности, већ упутство које је неко утврдио, по коме ће се, милом или силом, свет владати. И онда закључих, да су ММФ и СБ доследни у спровођену тих планова.
    Не развијени Југ Европе, ни у ком случају се не сме довести у исту раван као развијени Центар и Север, јер неко за ЕУ мора остати неразвијен, одакле ће се издвајати радна снага спремна да ради и за малу плату. Ако би се Југу догодило да ускладе примања најамних радника са европским, тај би извор брзо пресушио, али би се и на том простору градила држава конкурент, а то крупан капитал, који све то ефикасно спроводи, мора спречити, јер фирме које се сада селе на просторе Балкана, на којем се догоди разбијање СФРЈ и СРЈ, санкције, блокаде и наметнути грађански ратови и Трећи светски рат противу Срба и Србије, који су учинили праву пустош, да би се у овом времену, нечијег опоравка, догађало ово што се догађа.
    Да би се све овако догодило, није изостала огромна акција да се пронађу и добро награде, високо образовани, али малоумни, који ће ту превару спровести, да се угрожена маса, а то никако нису људи, који су преко ноћи постали богати, са високим личним стандардом, већ они најамници који јуре за било каквим послом, да би одржи голи живот и избегле оно злослутно што су планирали Овен и Велс, по коме се одабране имућне породице формирају, на које се неће применити оно злослутно планирано уништавање ратовима, болешћу и изумирањем, да би се обезбедила умањена маса са којом ће повлашћена имућна каста лакше вршити контролу. . Можете закључити, да се овим проблемом морамо, као угрожени народ, осуђен да нестане, јер му је цело биће нападнуто, што споља још више изнутра. Ако нам разборит човек, који држи до свог народног поноса, не обезбеде опстанак, разни људи, који су се смењивали и утркивали ко ће веће зло нанети свом народу, да смо доведени овде где смо, градећи своју подлу личност

  18. СВАКО КО ЈЕ ПРАВИО ВЕЛИКЕ ГРЕШКЕ НА КРАЈУ
    СЕ И САМ СА ТИМ СУОЧАВА

    Када се озбиљно суочимо са свим појавама прошлости, када су се људи међусобно убијали и зло једно другом чинили, па и државе, које су чиниле зло другима, увек су се на крају суочили са истим проблемом и улазили у историју. Свет се делио у оцени тога. Једни су злочине и злочинце величали и градили су му споменике, прогласили су их у божанства, јер су у себи осећали исте намере и са њима се служили да би сопствени злочин, који су чинили тиме не само оправдали, већ око себе окупили људе који су сада стварали моћну масу, која наставља да зло другоме наноси.
    Ново долазеће елите често се служе средствима да се умањи вредност предходног, посебно ако је имао већи успех, како би градио властиту моћ, која не мора бити боља. Што год је ново долазећи, мање способан у толико је и упорнији да прво омаловажи предходног, како би створио простор и, уз помоћ увек на услузи људи, који раде за новац, стварао мит о себи, а сам живео у заблуди сопствене вредности.
    На сваком кораку сретамо се са полу истинама, које нам се приказују, тако, да многи, који знају праву истину догађаја, а нису у стању да демантују оно што се пласира, справом се љуте, пре свега на средства која то објављују под нечијом будном контролом.
    Када се људима или држави открију тајне, дуго чуване, које их окриве, јер су у свом раду правили веће грешке, не може их нико спасити од њиховог одласка са сцене.
    У овом времену, а после познатог иступања Владимира Путина у ОУН, нагло се поче одмотавају бројни пропусти које су чиниле разне институције, а представљају крупне оптужбе на рачун Западне Алијансе, да је кривац за много тога што се догађало на многим просторима, што Западна елита моћника није у стању да то заустави.
    Данас (4.10.2015.), „Политика“ објави опширан разговор са Сузан Вудворд, амерички политиколог на тему Југословенске поуке за Сирију и Украјину. Како питања тако и њени одговори су полуистина. Срачунато је да се америчка кривица пребаци на „међународну заједницу“, крупни догађај другачије прикаже, како би се умањила и кривица бројних који су у томе учествовали.
    Предходног дана је „Политика“ у делу „Погледи“ објавила два чланка, чији су аутори Миленко Срећковић и Мирослав Лазански, који на свој начин откривају савремене догађаје. Вредно је прочитати их, јер нас упознају да: „Права корпорација далеко су изнад људских права“ (Миленко) и „Ко то у свету може да има нешто против тога што руска авијација бомбардује положаје Исламске државе?“ (Мирослав).
    На путу смо да ће се многи, посебно на Западу, суочити са властитим грешкама, што ће неминовно утицати на умањивање њихове улоге у данашњем свету. Али их то озбиљно упозорава да са таквом праксом морају се сами суочити, ако мисле да очувају место у наредном светском поретку.
    Ових дана преко средстава информисања чују се изјаве „да Европа није крива за садашњу избегличку кризу“. Тачно је да Европа није крива, али се то не може рећи за Европску унију. Она је део опште светске завере и бројних догађаја, посебно на Блиском Истоку и у Африци, иза којих је настао овај процес, којега називају кризом, а посебно са њеним решавањем, који се претвори у политички а и прави сукоб, између чланица Уније, што нас упозорава, да ту нису чисти рачуни.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: