O medijskoj istini obično odlučuje onaj ko plati više. Ko plaća muziku tome se i svira!!! Komentar tekstu, PolitikeOnline, Расте подршка ЕУ због укидања виза

Sigurno je to tačno da se Srbija treba okrenuti budućnosti ali to nije Evropa već vera u sobstvene sposobnosti i saznanje da Srbija ima bogate resurse kako prirodnog bogatstva tako i umnog kapitala i pametan narod kojem nije potrebna Evropa da bi joj narod živeo visokim standardom! Sve što je Srbiji potrebno za svetliju budućnost je vera u sebe kao i da napuste Srbiju tutori koji zastupaju lične interese i interese gospodara nove kolonizacije. Onaj ko veruje da će mu Evropa rešiti goruće probleme taj se grdno vara i mora da zna da će morati duplo više da uloži rada kako bi i Evropa imala od njega koristi!
Ti rezultati te statistike, ukoliko su tačni, govore jasno koliko smo prodane duše ili koliko smo glupavi ili naivni verujući onima koji stvaraju javno mišljenje koje je više suicidno nego korisno po narod Srbije.
Uvek i svugde su pametniji i redji. Masa naroda ne mora biti auitomatski i u pravu kad se tiče budućnosti. Masa se da medijski manipulisati pa je to mnenje naroda više ogledalo medijskog rada nego što je to istinska prognoza. O medijskoj istini obično odlučuje onaj ko plati više. Ko plaća muziku tome se i svira!!!

 

Расте подршка ЕУ због укидања виза

Друштво коме теже грађани Србије

БЕОГРАД – Подршка грађана Србије приступању Европској унији расте због најављене либерализације визног режима, изјавио је агенцији Бета програмски директор Центра за слободне изборе и демократију (Цесид) Марко Благојевић.

„Резултат истраживања о уласку у ЕУ се мења у зависности од догађаја. Што Европа делује ближе Србији то је у бирачком телу у Србији већа подршка европским интеграцијама”, казао је Благојевић поводом Цесид-овог истраживања, према којем приступање Србије ЕУ подржава 71 одсто грађана.

Како је додао, константа је да проценат оних који су за улазак у ЕУ никада није пао испод 60 макар у последњих неколико година.

Против уласка Србије у ЕУ је 14 одсто грађана Србије, а готово сваки десети не би гласао на референдуму о приступању Србије Унији, показало је истраживање Цесида, које је спроведено половином октобра на узорку од 1.600 грађана Србије.

Велики број грађана Србије, према истраживању, подржава приступање ЕУ и других земаља у региону, тако да улазак Македоније у ЕУ има подршку 76 одсто грађана Србије, док је 71 одсто испитаних „за” улазак Босне и Херцеговине и Црне Горе у Унију.

Приступање Хрватске подржава 62 одсто грађана Србије, док је подршка уласку Албаније у ЕУ међу грађанима Србије најнижа и износи 42 одсто.

Говорећи о високој подршци грађана Србије уласку земаља из региона у ЕУ, Марко Благојевић је рекао да то показује да је Србија отворена и према својим суседима и да им жели добро, као што жели и себи.

„По тим индикаторима смо бољи чак и од неких земаља из региона. Од Хрватске на пример у којој је тек недавно број тамошњих бирача који подржавају чланство Србије у ЕУ прешао једну половину, а код нас је то увелико преко 60 посто”, додао је Благојевић.

Ово је сјајан налаз који пуно тога може, нарочито странцима, да каже о томе на који начин популација у Србији размишља или макар већина популације, истакао је Благојевић.

Према његовој оцени, чињеница да у Србији има мање људи који су спремни да подрже и чланство Албаније је непосредна последица свега онога што се дешава са једностраном проглашеносћу независности Косова.

„И тај налаз колико год условно речено можда лоше деловао он није лош колики је на пример налаз у Албанији где има више него у Србији људи који не би волели да виде Србију као чланицу ЕУ”, казао је Благојевић.

Према његовим речима, налази који се тичу приступању Србије НАТО представљају „својеврсно изненађење” с обзиром на то да у Србији не постоји ни једна релевантна политичка снага која отворено подржава НАТО.

Цесидово октобарско истраживање показало је да се уласку Србије у НАТО противи 51 одсто грађана, а да је 25 одсто за улазак у НАТО.

„Дакле потенцијал за то постоји, и уколико би се променила реторика релевантних политичких актера мислим да би ту промену у реторици пратило или би могла пратити и промена расположења бирача према том савезу”, навео је Благојевић.

„Ми видимо да у Србији има бирача који кажу да упркос нашој веома лошој историји односа са НАТО Србија ипак треба да се окрене према будућности и да због те будућности и перспективе које чланство у НАТО пружа ипак ступи и у ту организацију уколико јој се у једном тренутку пружи прилика”, додао је Благојевић

 

Бета

[објављено: 07/11/2009]

Draga braco i sestre

Draga braco i sestre
Sv. velikomučenik Dimitrije Solunski, koga crkva proslavlja 8. novembra po novom tj. 26. oktobra po starom kalendaru, rodom je bio iz Soluna, gde je postavljen na očevo mesto za vojvodu. Zadatak mu je bio da goni hrišćane. Međutim, on ih je štitio i zato bio osuđen na smrt. Izboden je kopljima od strane rimskih vojnika. To se zbilo u početku 4. veka.
Crkveni istoričari nisu saglasni oko toga da li treba život ovog svetitelja locirati u Solun ili Sremsku Mitrovicu, jer najstariji dokumenti koji su sačuvani potiču tek iz 8. veka. Po jednima, mučenik je pogubljen u Sirmijumu, a ostaci su mu preneti u Solun, nakon osvajanja Srema od varvara. Grci su već 413. podigli u Solunu baziliku u kojoj su se čuvale mošti sv. Dimitrija. Grad je sačuvan od zemljotresa, bolesti, opsada. Mnogi su našli isceljenje i utehu pred ovom svetinjom. I sv. Sava Srpski, kako beleži Domentijan: „dođe u solunski grad i pokloni se svetom velikom čudotvorcu Dimitriju… i celiva njegovu časnu ruku“.
Svetog Dimitrija posebno slave, pored Grka, Rusi i Srbi. Kod Rusa je njegov kult počeo da se širi još u 12. veku. Oni su ga 1581. izabrali za zaštitnika Sibira. Njegov praznik je jedan od najvećih praznika u Ruskoj crkvi. U Srpskoj crkvi čak preko 120 hramova je njemu posvećeno. Sremska Mitrovica ga naročito proslavlja, a na njenom grbu se nalazi od 1388. godine.

Srbi smatraju da do Mitrovdana treba završiti sve velike poslove, pošto počinje zima, a ako je praznik pod snegom, znak je vrlo hladne zime.
Mnogobrojne su srpske porodice koje slave Sv. velikomucenika Dimitrija kao svoju krsnu slavu.
U Hanoveru je sutra, u nedelju 8. novembra, Mitrovdanski sabor. Hram Sv. Save, Mengendamm 16 c, 30177 Hannover.

Posle sv. liturgije koja pocinje u 10 c. predsednik CO ce  u 12 c. otvoriti Sabor na temu: „Gde smo mi Srbi u Hanoveru i okolini danas?“ – Sta da se radi da nam sutra bude bolje?
Sledece teme bice obradjene: – Svetosavski centar i njegove mogucnosti – Nas polozaj u nemackom drustvu grada i zemlje u kojim zivimo – Srpska skola, zabaviste, pravoslavna gimnazija – Duhovno-sozijalno i pravno savetovaliste, staracki stanovi i domovi – Pitanje groblja za pravoslavne vernike u Hanoveru i okolini   kao i druge teme koje budu predlozene za diskusiju.
od 14 c. ZABAVA uz musiku „AS Benda“ iz Bilefelda sve do 19 casova.
Obavestite i druge pa dodjite da razgovaramo a i da se proveselimo.

Srecan Vam praznik braco i sestre !
Vas svestenik
o. Milan Pejic