MOLBA ČITAOCIMA GLAS DIJASPORE DA ŠALJU SVOJE od Politike Online ODBIJENE KOMENTARE, GLASU DIJASPORE Na adresu; dusan.nonkovic@gmx.de

Pošto Politika Onleine odbija putem cenzure poveći broj komentara i pored toga što ne vredjaju pogrdnim rečima pa pošto stim iskrivljuje sliku javnog mišljenja, omogućuje Glas Dijaspore svim komentatorima da šalju  svoje od PO odbijene tekstove odnosno komentare Glasu Dijaspore pod naznakom, odbijeni komentati kroz cenzuru PO! Glas Dijaspore će te komentare objaviti bez cenzure!

Dušan Nonković-urednik

2 Antworten

  1. NACIONALNE MANJINE U SRBIJI I NACIONALNO DOSTOJANSTVO, KAO DEO SRPSKOG NACIONALNOG PITANJA
    Kažu da je u Srbiji konačno zavladala demokratija, evropska demokratija, sloboda i pravda. Odlično, hvala Bogu. A da li to znači ona pravda koju poznaje i razlikuje svako ljudsko biće ? Ili je u evropskoj demokratiji neka posebna nova pravda, koju pre-poznaju samo oni koji u Srbiji misle kao euro – pejci. Zašto je to važno za gornji naslov ? Jednostavno zato što je prosečne gradjane ove zemlje već sramota od srozavanja nacionalnog dostojanstva Srba i Srbije ne samo pred euro-pejskim čelnicima (da ne spominjemo druge belosvetske likove) već i na domaćoj političkoj sceni i to samo zarad opstanka ove vlasti. Slučajno ili ne tema navodne (ne)ravnopravnosti nacionalnih manjina u Srbiji postaje sve aktuelnija, i verovatno će budući srpski parlament imati predstavnike svih nacionalnih grupa koje imaju više od pet pripadnika u Srbiji. Sadašnje udvaranje vlasti i cenjkanje sa predstavnicima nacionalnih manjina u parlamentu radi opstanka vlade, postalo je istorijski sramno.Obzirom da je tema kompleksna koristićemo samo istorijske i neosporne činjenice svima poznate, ali koje se uporno, svesno i sa ciljem godinama i decenijama prećutkuju.

    Pre svega da se upitamo ko čini danas nacionalne manjine u Srbiji ?

    Odgovor: skoro u celini nacionalne manjine u Srbiji čine gradjani zemalja koji su svojevoljno istupile iz bivše zajedničke države i gradjana susednih zemalja koji su se istorijskim izmenama granica stvaranjem Kraljevine Jugoslavije našli na današnjoj teritoriji Srbije. Socijalni, kulturni i politički status tih manjina ranije i u bliskoj prošlosti neosporno je bio takav da su imale sva prava, uvek daleko veća nego što ih je imala srpska manjina u njihovim matičnim zemljama i bivšim republikama, pa ih imaju čak i danas . Ali važnije od toga i interesantnije je, da su prava nacionalnih manjina u euro-pejskim zemljama ispod svih kriterijuma koji se očito samo deklarativno propisuju euro-pejskim zakonima. Domaćim životinjama u nekim euro-pejskim zakonima posvećeno je više članova nego nacionalnim manjinama. Poneke odluke euro-pejskih država su više nego licemerne. Uzmimo jednu od poslednjih poruka euro-pe vlastima u Srbiji povodom tkzv. Cigansko-Romskog pitanja, tj. preseljenja pripadnika te nacionalne manjine u svoja rodna mesta, a nekih i u svoje matične drzave iz kojih su došli u Srbiju, naprimer iz Makedonije, Rumunije i BIH. Iz Nemačke – barjaktara i žandara euro-demokratije neprekidno stižu najoštrije kritike . Odluka gradskih vlasti Beograda o preseljenju Cigana iz karton – nehigijenskih naselja i trudu da se život te nacionalne manjine svede u neke pristojne norme, koliko nam dinarski okviri dozvoljavaju došla je kao prst u oko euro-pi. Pritom se prećutkuje da se polutajnim ugovorima o remisiji naših gradjana (najviše pripadnika Cigansko-Romske manjine iz Nemačke, Austrije i Euro-pe, gde ih god ima za poslednjih deset godina vratilo kući u Srbiju i na Kosovo preko pedeset hiljada. Svi oni vraćaju se silom ili milom avionima JAT-a a troškove od 150 evra plaća po svakom putniku nemačka država.
    Zašto kažemo Cigansko-Romska nacionalna manjina. Pa jednostavno zato što se pripadnici ove manjine ili naroda imajući u vidu brojnost u Evropi, sasvim normalno u Nemačkoj, Austriji, Rusiji i mnogim drugim zemljama legalno i uobičajeno odvajkada i danas nazivaju Ciganima (Zigeuner), dok se svako ko u Srbiji za istu manjinu ne upotrebi izraz Rom , smatra nacionalistom i šovinistom. Najsmešnije ili najčudnije što Cigani u Srbiji sami sebe najčešće tako nazivaju, osim onih “prosvećenih” Cigana u parlamentu.

    I dakle iz Nemačke i tih zemalja se već desetak godina šalje u Srbiju svakoga meseca 50 do 100 Cigana , koji nisu uspeli da obezbede bilo kakve papire za dalji boravak. I naravno euro-pa se ne pita, šta će Srbija sva u dugovima sa ovom nacionalnom manjinom, koja naravno posle euro-pskog ne može da se privikne na srpski standard. Ali Cigani nisu manjina koja je opasna i ugrožava Srbiju.

    Istina je da se u Srbiji čini više nego dovoljno da sve manjine zadrže svoj nacionalni identitet. Ako ćemo razmišljati istorijski šire i nacionalno odgovornije moramo se zapitati zbog čega se danas toliko insistira na nekoj posebnosti manjina i potrebi njihovih navodnih posebnih prava i zaštite u Srbiji. Ne smemo da zanemarimo činjenicu da je pitanje manjina istorijski veoma često zloupotrebljavano i bilo povod mnogih ratova. Upravo je Nemačka primer za to. Uostalom je li šiptarska nacionalna manjina bila povod zločinačkog rata i bombardovanja Srbije od euro-pe i Nato-a. Nije li i ova sadašnja sve veća kampanja za prava manjina uvod u nešto što se sada planski i zlonamerno aktuelizuje voljom medjunarodnih faktora sa sličnim ciljem kao otimanje Kosova i Metohije.

    Zato pogledajmo drugu stranu medalje, odnosno čime su nas pripadnici i preci tih manjina,kao i njihove matične i susedne zemlje zadužili kroz dalju i noviju istoriju, da bi se mi Srbi odricali svojih prava, teritorija, samosvesnosti, uostalom i dinara. Ako počnemo od bliske prošlosti i poslednjeg Svetskog rata svi redom, dakle Madjari, Rumuni, Bugari, Nemci, Austrijanci, Šiptari i Hrvati su bili uvek naši istorijski neprijatelji i krvnici srpskog naroda. Ko to može da negira? I šta se desilo posle rata, neuki i naivni, možda i priglupi srpski političari, ali pre svega narod zaboravi sve strahote koje mu učiniše svi pomenuti. „Dobri naši susedi“, kako skoro reče naš predsednik, i ne zaboravimo i njihove manjine, koje su naravno aktivno i dobrovoljno činodejstvovale u svemu prigrlismo posle svakog rata, neke čak nazivajući „braćom“. Oprostismo im nepravde, ubijanja i zverstva, oprostismo im dugove, ratnu štetu i još ih pomagasmo, parama, hranom i na medjunarodnom planu. Isto je bilo i u I. Svetskom ratu još krvavije, dok srpska “ljubav” prema krvnicima postaje sve veća i veća, skoro mazohistička. Ne može niko da tvrdi da nam je neko nametnuo odluku da se odreknemo ratne odštete od Madjarske, Rumunije, Albanije i Bugarske, već je to učinila naša vlast sa Titom na čelu, a narod, ah naivni i ludi narod srpski, aplaudirao je tome. Prošlo je više od šest decenija, a mnogo je još zgrarišta, praznih kuća i nekadašnje dece, koji su ostali bez očeva i majki od noža naših prijatelja – “ dobrih suseda “ i braće, ali ne zaboravimo i njihovih sunarodnika u Srbiji. Sve im je oprošteno. I da bi prosto zakucali u naše srpsko biće svest da nam nikada nisu bili, niti će ikad biti dobri susedi, a kamoli prijatelji, naša „braća i dobri susedi“ 1999. godine ponovo su pokazali svoje pravo lice, o čemu mi Srbi danas ćutimo, jer smo dobra srca, plitke pameti i kratkog sećanja. Nema Tita i njegovih savetnika ali su sada va vlasti njihova deca i unuci, koji misle i rade kao njihovi očevi.

    Pa niko, baš niko da postavi pitanje “hrvatskoj braći” ni pre ni posle stvaranja samostalne države, ponovo proterujući srpski narod i otimajući im kuće i ognjišta, šta je sa imovinom i odštetom za 700 hiljada zverski ubijenih Srba u NDH ? Ko je to uzeo i ko će to i kada da plati.?

    Treba li da verujemo našim političarima (kakva beda) o „dobrim“ namerama euro-pe i celog sveta prema Srbima, koji nas nagovaraju : “ hajmo/hajte u Evropsku uniju, hajmo u NATO u zajednice slobodnog, naprednog i demokratskog sveta. Podsetimo se alooo Srbi, da li su NATO avioni sa bombama dolazili sa aerodroma u Kini i Rusiji ili iz i preko Bugarske, Madjarske, Rumunije i sa nosača aviona ispred hrvatskih obala. Da li su ono beše u Madjarskoj bili obučavani ustaški i šiptarski teroristi, a hiljade američkih, engleskih i drugih vojnika na njihovim granicama samo čekali čas da ulete u Vojvodinu i celu Srbiju. Ne rekoše posle rata “ naši dobri susedi “ nikada ni reč izvinjenja što pomagaše našim krvnicima iz euro-pe, Amerike i pola sveta, za šaku dolara i otvaranje vrata za euro-Pu! A naš predsednik se svima izvinjava , izvinjava i ponovo ih naziva „braćom“. Ali što je važno ni reč osude za nedela svojih preko granice ne izrekoše nikada ni za šta ni naši “dobri” pripadnici nacionalnih manjina. E Srbi, Srbi stoko jedna, kažu da je rekao neki naš političar pre jednog veka. Zapitajmo se i ponovimo i mi tim povodom : Srbi, Srbi jel’ smo stvarno (p)ostali takva stoka, jer šta se dešava danas ? Srbi se medjusobno skoro do krvi svadjaju, ko će dati nova i veća prava nacionalnim manjinama. Jer Srbi kada nešto hoće da pokažu svetu, to mora biti najveće , najbolje, iz najdublje dubine srpskog srca i najdublje dubine praznog mozga. Ako treba odnećemo i svoju sopstvenu glavu u Stambol, pardon Hag. Dakle, sva prava manjinama, ako treba odričemo se svih naših prava samo da euro-Pu ! zadovoljimo. Konačno dajmo manjinama “lex spezialis” sa pravom na samoopredeljenje : oni koji nisu zadovoljni životom i tretmanom u Srbiji, neka se samoopredele i neka se vrate u njihove lepe materinske zemlje, one su ionako već ušle u tu predivnu euro-PU! , umnogome za zasluge i pomoć u vekovnom i najnovijem zatiranju Srba 1999. godine. Ja im nedam ništa, oni treba meni da plate i vrate dugove za „ glavarinu“ ( pobijenu familiju) i oteto . Neću u evro-Pu ! Neću u NATO. Hoću moju Srbiju.

    Slobodan Maricic

    • Na barem jedno pitanje mogu dati odgovor. Cigani su se zvali stolećima cigani pa su bili i ponosno na svoje ime ciganin. Setimo se samo „Barona ciganina“ ili pesme, sviraj mi sviraj cigane moj! Odustajanje od svog imena je u stvari odustajenje od svog identiteta odnosno gubljenje svog identiteta a to vodi u podpuni zaborav da su ikad cigani i postojali. Pa ono što nepostoji nemože ni završiti u koncentracionim logorima trećeg rajha! Kako stoje stvari najviše koristi od promene naziva ciganin u sinti i rome ima sama Nemačka koja se veoma nelagodno mora osećati kad se spomenu cigani jer oni su pored jevreja najviše stradavali u koncentracionim logorima nemačke ako ne i još nemilosrdnije. Kad već tada nisu svi nestali evo prilike za to da nestanu kroz prekrštavanje imena ciganin u ime rom ili sinti!

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: