„Priče boje vatre“ na turneji po Toplici – Predlog Glasa Dijaspore, ako još niste našli poklon za novogodišnje praznike onda kupite ovu knjigu! Time bi jednim potezom troje usrećili!)

„Priče boje vatre“ na turneji po Toplici

ponedeljak, 28 septembar 2009 22:24

Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje  Ljubitelji književnosti u Toplici s velikom pažnjom pratili promociju nove knjige Luke Joksimovića Barbata. „Priče boje vatre“ pobudile veliko interesovanje čitalačke publike u Prokuplju, Blacu i Kuršumliji.

22. septembra 2009, sa početkom u 19 časova, u Narodnoj biblioteci „Rade Drajinac“ u Prokuplju, održana je promocija knjige „Priče boje vatre“. O knjizi su govorili književnici Dragan Barjaktarević i Dragan Borisavljević, kao i sam autor Luka Joksimović Barbat.

Barjaktarević je, u svom prikazu, težište stavio na sadržinske elemente priča, dok je Borisavljević, u svom prikazu, ukazao na simboliku koju priče nose, na moguće analogije sa univerzalnim tragičkim poimanjem – na primer sa Danteovim paklom. Posebno je istakao vrednost priča u tome što se u njima pripoveda o događajima na takav način da svako od čitalaca lako može da zamisli da se svaki od tih događaja mogao desiti bilo gde na svetu, u bilo kojoj zemlji, u bilo kom mestu.

Samo dan kasnije, 23. septembra, ova knjiga je promovisana u Blacu. Celokupno književno veče održano u blačkoj Narodnoj biblioteci „Raka Drajinac“ snimala je lokalna televizija i snimljeni materijal, u koji je bio uključen i intervju sa Barbatom, emitovala u dva termina 24. septembra. Književno veče u Blacu bilo je začinjeno i sa nekoliko pesama koje je autor knjige otpevao uz pratnju na gitari. Odlomke iz „Priča boje vatre“ čitali su gimnazijalci Jelena i Miloš i autor Luka Joksimović Barbat.

25. septembra 2009, ova kratka toplička turneja „priča boje vatre“ završena je u Kuršumliji. U 19 časova, u svečanoj sali Skupštine opštine Kuršumlija, dobrodošlicu autoru Luki J. Barbatu i gostima poželeo je upravnik „Narodne Biblioteke Kuršumlije“, gospodin Nebojša Gašić.  Profesor književnosti, doajen lepe pisane reči, pesnik Radomir Milojković – Bale, koji je, ujedno, ispred Književnog društva „Milutin Uskoković“, autoru Luki Joksimoviću Barbatu i uredniku Milanu Ž. Joksimoviću uručio počasne članske karte ovog književnogdruštva, takođe se, prigodnim govorom obratio prisutnima, i nakon što ih je upoznao sa osnovnim biografskim podacima autora, o knjizi su veoma nadahnuto i ubedljivo govorili gospodin Nebojša Gašić i književnik Radivoje Pantić.Pročitane su i neke od priča iz knjige, u odličnoj interpretaciji gimnazijalki  Sandre i Jovane. Po završetku promocije, druženje je nastavljeno u restoranu „Srbija“.

Sledeća >

Nemački književnik i publicist Jirgen Elseser objavio novu knjigu u Srbiji na srpskom jeziku, Nacionalna država i fenomen globalizacije-kako možemo da se spasimo iz svetske ekonomske krize

Dragi prijatelj!

Habe gerade in Serbien mein neuestes Buch auf serbisch

Jirgen Elzeser, „Nacionalna Drzava i Fenomen Globalizacije. Kako mozemo da se spasimo iz svetske ekonomske krize“

vorgestellt. Es ist die serbische Ausgabe meines im Frühjahr auf deutsch erschienenen Buchs „Nationalstaat und Globalisierung“. Weiter unten können Sie Inhaltsverzeichnis und Vorwort des Buches auf serbisch lesen.

Meine Hauptthese: Nur wenn der Nationalstaat (Serbien) gegen die Globalisierung verteidigt wird, kann die ökonomische Vernichtung verhindert werden. Das Warten auf internationale Lösungen ist sinnlos, da diese durch die Börsen von New York und London (und den von ihnen gekauften Regierungen) blockiert werden.

„Lesenswert und erfrischend“ schrieb der „Blick nach rechts“ in einer Rezension, „leicht verständlich“ lobte die Zeitschrift „Ossietzky“. In Serbien erscheinen Buchauszüge u.a. in Novosti, Geopolitika und in NIN.

Bestellungen von „Nacionalna Drzava i Fenomen Globalizacije“ ausserhalb Serbiens direkt über mich: info@juergen-elsaesser.de; das Buch kostet, wie in der deutschen Urfassung, 8.80 Euro, dazu kommen 2.50 Euro Porto/Verpackung

——– Auszüge ————-

Jirgen Elzeser, Nacionalna Drzava i Fenomen Globalizacije
Kako mozemo da se spasamo iz svetske ekonomoske krize
Jasen (Beograd), Septembar 2009
Kontakt: Vojo Stanisic 064-1242626

Sadrzaj:
Predgovor
Kraj stabilnosti
Fiktivan kapital – realan rat
Od nacista do neokonservativaca
Levicarski globalizam
American Way of Life
Renesanca nacionalne drzave

Јирген Елзесер

Национална држава и феномен глобализације

Како можемо да се спасимо из светске економске кризе

Једина преостала суперсила поред себе не трпи ни једну другу нацију. Скакавац капитализма све прождире и пустоши, чак и разбујале националне привреде. Која држава се супротстави, бива проглашена неуспелом и уништена. Која се прикључи тој суперсили, мора да трпи војне базе и да свој суверенитет уступи империји. Као пре сто година на целој земљиној кугли настају колоније и полуколоније – као и затвори за мучење пркосних домородаца.
„Mars attacks“ (Марс напада) – овим позивом за помоћ 1999. обратио се Петер Хандке поводом НАТО-агресије против Југославије „онима на нашој планети Земљи који још увек нису мутирали у Марсовце и друге зелене убице“. И даље: „Марс напада, а док Марс напада Хелсинки, Мадрид, Палермо, Алжир, Дар-ес-Салам (’кућа мира‘), Јерусалим, Јерихон, Багдад, чак и Лондон и Париз, чак и Берлин и Вашингтон део су Југославије. Добар дан, Југославијо! Никад се више не видели, Европо. Америка Индијанцима. Марсовци на Марс.“
Писац је био један од ретких који је у конкретном случају препознао суштину – опасност за цело човечанство. Овај рат је, за разлику од напада на Ирак 1991. године, неоправдано започет без одобрења Савета безбедности УН. Тиме је спроведен нови „марсовски“ принцип против осведоченог хуманистичког који је био кодификован Вестфалским миром 1648. године, а по коме међународни поредак почива на суверенитету држава, потпуно независно од њихове величине. Никада више стране силе – као што су то учиниле Француска, Шведска и Ватикан у Тридесетогодишњем рату – не би требало да се мешају у интересе неке друге државе. Овај принцип тек су нацисти бацили у блато. „Људска права крше државно право“, објавио је Адолф Хитлер шездесет година пре Јошке Фишера – при чему је, неко ће се још и данас тога сетити, себи дао за право да титулу човек додели само изабранима. Када је окончана светска коалиција разума са великонемачким царством, повеља Уједињених нација поново је дефинитивно писмено утврдила недодирљивост националних држава. Само онај који повреди овај принцип и тиме постане опасност за мир у свету, требало би да се употребом силе научи памети – свакако тек након сложне одлуке Савета безбедности. И када je реч о нирнбершким процесима, наци-величинама је најпре на терет стављана њихова агресија против других држава. Повреде људских права, као и убилачки антисемитизам, у Нирнбергу су тек онолико обрађивани колико су били у вези са „кршењем мира“.
Разбијањем Југославије ова историјска искуства су избрисана. Започет бомбардовањима, нови светски поредак се темељи – претежно у идеологији, а мање у реалности – на људским правима, ради чијег остваривања национални суверенитет не сме да буде сасвим укинут. Агресивни рат, омражен од 1945. године, постао је незнатан грех, у неким случајевима чак и нужност. Моћници планете дали су себи слободу да на овај начин врло често уче памети „непослушне државе“. Авганистан је нападнут 2001, две године касније Ирак, а три године потом и Либан. Списак такозваних нитковских држава дугачак је, а као циљеви у наредном периоду означени су Иран и Сирија.
Роберт Купер, главни саветник Тонија Блера за спољну политику, отворено је – што је за похвалу – објавио доктрину 21. века. „Рушење нација“ (The Breaking of Nations) наслов је његове најновије књиге.1 У њој стоји: „Изазов за постмодерни свет лежи у томе да се прилагођава стандардима двоструких аршина. Европљани би требало међусобно да сарађују на темељу права и заједничке сигурности. Али изван Европе ваљало би да примењују суровије методе из претходних времена – силу, превентивне нападе, превару и шта год је још потребно.“ Кључ европске сигурности је, према Куперу, „да се ми у опхођењу једни с другима држимо закона. Али да када радимо у џунгли, морамо и да применимо законе џунгле“.2
Потпуно отворено залаже се за нови колонијализам. Макс Бот, уредник у часопису „Волстрит Џурнал“ (Wall Street Journal) одмах после 11. септембра написао је: „Очигледно је и није никаква случајност да САД сада имају у плану војни напад у многим од оних држава у којима су се бориле генерације британских колонијалних војника. Авганистан, Судан, Либија, Египат, Арабија, Месопотамија (Ирак), Палестина, Персија, Северозападна граница (Пакистан) – то су све региони у којима се у 19. веку распао ауторитет старих царстава, а западне армије морале су да среде н

ПОЧАСТ ВЕТЕРАНА

*БЕОГРАД 29. септембар* – На синоћном пријему, кога је у амбасади Руске
Федерације приредио амбасадор Конузин, поводом 65. годишњице ослобођења
Београда од фашистичке окупације, испред Партије ветерана Србије су
присуствовали Жељко Васиљевић председник партије, Милен Симић заменик
председника, Миле Новаковић и Божидар Дакић потпредседници, и Вукајло
Чађеновић и Светислав Витановић чланови главног одбора.

Делегација Партије ветерана Србије је на пријему разговарала са
представницима већег броја ветеранских удружења о сарадњи и заједничком
деловању на решавању великог броја проблема ветерана и њихових породица.

Cvetković neće posvadjati vladu – komentar-tekst Politeke onlajn je u nastavku komentara

Cvetković je u to vreme stajao pred veoma teškom odlukom kojom se na jednoj strani moralo uddovoljiti obavezi prema svojoj zakletvi da se odvraća zlo od svoga naroda, prolivanje krvi i onako kroz predhodne ratove iskrvavljene i iscrpljene Srbije a sa druge strane ne učiniti sebe svojim podpisom na izvestan način saučesnikom hitlerovog krvavog pohoda. Neka sebi niko neuobražava da bi tako kompleksno pitanje tog vreme neko znao unapred koje bi bilo najbolje rešenje.
Neka niko ne misli da se ovim stavljam na jednu ili drugu stranu, jednostavno mi smeta ta prepotentnost skojom se prilazi ovom problemu. To vam je ono kao Kolumbovo jaje, posle su svi pametniji.
Dali bi svojim podpisom spasio više života to je opet druga priča jer da je kroz tu olakšicu pobedio Hitler nad rusima završili bi svi kao sterilizovani  robovi u Nemačkim krematorijumima pa od srba nebi na kraju krajeva niko ostao živ! Tako gledano može se doći samo do jednog zaključka a to je da je ova rehabiltacija kao i ova diskusija došla u pogrešno vreme jer Srbija ima prečih zadataka od ovakvi rehabiltacija koji cepaju Srbiju i čine u ovo prekernom vreme umesto jačom sve slabijom! Ti koji su u ovo vreme predložili tu rehabiltaciju nisu bili dobronamerni prema Srbiji!

Dušan Nonković

Цветковић неће посвађати владу

Мада су рехабилитацију потписника Тројног пакта потпуно различито оценили, представници коалиције на власти не мисле да ће то угрозити њихову сарадњу

Различити ставови о рехабилитација некадашњег председника југословенске владе Драгише Цветковића који је 1941. године потписао Тројни пакт неће нарушити односе унутар владајуће коалиције, али ће још једном отворити расправу о односу према антифашистичком наслеђу у Србији, сагласни су и страначки представници и аналитичари политичких прилика.

Најава министра унутрашњих послова и председника Социјалистичке партије Србије Ивице Дачића да ће својим коалиционим партнерима са којима има споразум поставити питање „како ће полиција на улици да реагује кад највиши државни органи и политичари замењују тезе и ревидирају историју” изазвала је негативне реакције у делу коалиције на власти, пре свега код Г17 плус и СПО-а. Они су истакли да као представник извршне власти Дачић не може да се меша у послове суда, који је донео одлуку о рехабилитацији.

Оцене представника Демократске странке биле су нешто умереније, али се и председник Скупштинског одбора Бошко Ристић позвао на начело поделе власти додајући да „очекује да ће ту одлуку СПС прихватити као реалност”. Ђорђе Милићевић, портпарол СПС-а, каже, међутим, да у тој странци немају никакву дилему ко је био Драгиша Цветковић и ниједан суд не може да ревидира његову историјску улогу. „Наравно да знамо и разлику између извршне и судске власти, али Ивица Дачић је, оцењујући да ће одлуку о рехабилитацији поздравити десничарске организације које тужилац хоће да забрани, поставио питање како онда полиција да реагује на улици, кад неки државни органи мењају историју”.

Милићевић, ипак, наглашава да овакав различит став према прошлости неће нарушити односе унутар власти јер, како каже, „важно је да се слажемо око будућности, а не око прошлости”.

Јелена Триван, портпарол ДС-а, каже такође да је та странка „привржена антифашистичкој борби”. Према њеним речима, унутар коалиције ће се вероватно разговарати на ову тему, али то, како истиче, не може угрозити стабилност власти. Да односи унутар владајуће коалиције неће бити угрожени сматра и политички аналитичар Бранко Радун. Он каже да је реч о уобичајеним размимоилажењима унутар владе којима не треба дат превелики значај.

„У нашем друштву никада није разрешена својеврсна пат позиција кад је реч о антифашистичком наслеђу – део наступа са позиција идеологије антикомунизма и има утисак да би залажући се за антифашистичку традицију афирмисао партизане, док ови други инсистирају само на антифашистичком карактеру тог покрета да не би рехабилитовали четнике. На тим позицијама су и странке унутар владајуће коалиције, ни оне често не могу да се уздигну изнад четника и партизана и да покушају да наше антифашистичко наслеђе посматрају одвојено од идеологије, као што су то рецимо урадили Руси одвајајући ту борбу од Стаљинове владавине и истичући у први план обичног руског човека, а не било ког политичара”, каже Радун.

Он објашњава и кад је реч о Драгиши Цветковићу да је свакако била врло проблематична одлука да се прогласи народним непријатељем и ратним злочинцем човек који је пакт потписао по одлуци владе и Крунског савета и који, извесно, није био политички наклоњен Хитлеру. „Он може бити крив за погрешну политичку процену, али није због тога ратни злочинац”, истиче Радун.

Г. Новаковић

——————————————-

Шта је писала „Политика”

„Политика” је поводом потписивања Тројног пакта 25. марта 1941. године објавила ванредно издање са насловом на првој стани „Југославија је приступила пакту трију сила под условом да за све време трајања рата Немачка и Италија не траже прелаз нити превоз својих трупа преко југословенске територије”. Сутрадан „Политика” потписивању споразума посвећује прве три стране и објављује текст Протокола о приступању Југославије Пакту трију сила, говор Драгише Цветковића и одговор министра спољних послова Трећег рајха Јоакима фон Рибентропа, као и текстове гарантних нота које су разменили Драгиша Цветковић и министри спољних послова Немачке и Италије. И Фон Рибентроп и његов италијански колега Галеацо Ћано потврђују да ће њихове земље „увек поштовати суверенитет и територијални интегритет Југославије”. „Политика”, такође, пренела је и да су после потписивања „г. Цветковић и Цинцар-Марковић били примљени код г. Хитлера који је са њима дуже конферисао”.

[објављено: 29/09/2009]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (10)

Reklame koje instaliraju trojance – Reklame obavezno treba blokirati – hosts fajl, preneto sa bloga wordpressa „Kompujteri i još ponešto“

Reklame koje instaliraju trojance

septembar 25, 2009

Ovo je valjda treći put da je doubleclick uhakovan. Ovoga puta se to dogodilo i Yield Manageru i Fastclicku.

Izvor.

Zaštita od ovakvih opasnosti je veoma laka – blokirajte reklame. Naravno, obavezan je i redovno ažuriran AV program.

---

Reklame obavezno treba blokirati – hosts fajl

jun 1, 2009

Problem: Pored toga što su gotovo uvek jako iritantne, reklame sa interneta često mogu da budu maliciozne (prenose viruse i sl.) i gotovo sve reklame mogu da predstavljaju rizik po privatnost.

Valjda je svakom jasno koliko su reklame dosadne – šareni baneri i flash animacije na sve strane, a najgore su možda one tekstualne, uklopljene tako da se ne razlikuju od ostalih linkova na tom sajtu, kad kliknete čudite se gde ste zalutali. Tu postoji i još jedan problemčić, reklame povlače jedan deo mrežnog protoka (što je važno samo korisnicima dial-upa), za njihovo učitavanje se otvara još nekoliko konekcija (što je jako nezgodna stvar ako koristete torrente) i flash i gif animacije povećavaju zauzeće procesora i memorije (a većina današnih browsera je dovoljno proždrljiva i bez toga).

Virusi u reklamama nisu tako čest problem, jer obično onaj ko se reklamira hoće da ostavi dobar utisak, a ne da uništi nečiji sistem. Problem nastaje kada neko uhakuje veliki servis za reklame, kao što se već dvaput dogadjalo sa DoubleClick-om. DoubleClick je jedan od tri najveća sistema za distribuciju reklama i njihove reklame se nalaze verovatno na svakom petom sajtu. Njihovi klijenti su i najpoznatiji sajtovi, pa je njihove reklame gotovo nemoguće izbeći. Jasno je da ovo predstavlja veliku potencijalnu opasnost.

Oko 90% reklama na internetu potiče od nekoliko velikih kompanija koje serviraju reklame svojim klijentima, tj. pojedinačnim sajtovima. Kada posetioc sajta učitava stranu, pokreće se kod koji učitava reklamu direktno sa servera provajdera reklama. Sasvim je realno pretpostaviti da će od 50 posećenih sajtova u toku dana 30 sadržati reklame isporučene od jedne kompanije, 16 od druge, itd. To znači da jedna firma može skoro potpuno da prati vaše kretanje po internetu. Praćenje ne otpada samo ka Cookije (oni su ovde najmanji problem, pod pretpostavkom da se brišu), prilikom svakog učitavanja reklame firma vidi vašu IP adresu, a najveći problem je to što kompanije poput Microsofta, Gugla i Yahooa imaju svoje servise reklama. U stvari oni drže tri najveća. Problem je što oni sasvim lako mogu da povežu korisnika ulogovanog na msn, yahoo mail ili gmail sa reklamama na sajtovima koje on posećuje. Iako većini ljudi koji nisu (preterano) paranoični ovo ne smeta, ovakva špijunaža ipak može da predstavlja problem. Cilj ovakvog praćenja je serviranje reklama koje pogadjaju ukus korisnika, a (bar mene) to nervira još više.

Rešenje: Na sreću rešenje je jako jednostavno i ne jede dodatne sistemske resurse, čak ih rasterećuje. Bazira se na potrebi da se ime, tj. domen svake reklame razreši DNS serverom pre nego što ona može da se učita.

Sve što trebate da uradite je da iskopirate ovaj fajl ili ovaj (dopunjena verzija) u C:\Windows\System32\drivers\etc i prepišete stari. Možda će se desiti da se antivirus ili antispajver program pobuni, ali to je u redu.

Dodavanje novih unosa: Hosts fajl može da se edituje bilo kojim editorom teksta (Notepad), a sve što treba da se uradi je da se doda linija koja treba da glasi otprilike ovako:

127.0.0.1         server.reklama.com

Na kraju reda treba udariti Enter i onda snimiti fajl. Teži deo posla je otkrivanje servera za reklame. Ako primetite slične reklame na nekoliko sajtova treba pogledati njihov izvor. Za grafičke reklame pogledajte properties te slike iz browsera, pogledajte šta piše po Location. Ako se ta adresa razlikuje od adrese sajta onda je to skoro sigurno server za reklame. U hosts fajl treba uneti sve izmedju http:// i prvo kose crte koja ide iza toga. Ja sam već proširio hosts fajl još nekim adresama i postavio ga ovde. Tu ću postavljati i novije verzije.

Objašnjenje: Pre početka korišćenja DNS servera i interneta kakav danas postoji kompjuterske mreže su obično bile male. Nije postojala potreba za  posebnim DNS serverima, već je svaki kompjuter imao svoju kopiju fajla koji je sadržao imena i adrese kompjutera. Ovaj fajl se zadržao i do danas, a nalazi se u C:\Windows\System32\drivers\etc. Naziv mu je hosts i nema ekstenziju. Prilikom razrešavanja DNS imena operativni sistem uvek prvo gleda u ovaj fajl, pa onda u DNS keš, pa tek onda šalje upit DNS serveru Druga bitna stvar je Loopback adresa. IP adresa 127.0.0.1 se uvek odnosi na lokalni kompjuter.

Šta se sad dešava? Bez unosa u hosts fajlu korisnik otvara veb sajt. Na toj strani sajta se nalazi kod za učitavanje reklame sa servera server.reklama.com. Kada browser stigne do tog koda on trazi od operativnog sistema da pošalje upit DNS serveru (otvaranje UDP konekcije bez dobrog razloga) da bi razrešio ime servera za reklame, a onda otvara jednu ili više TCP konekcija ka IP adresi server.reklama.com i učitava reklamu pri tome uzalud trošeći procesorsko vreme i mesto u memoriji i smarajući korisnika.

Kada je prisutam unos u hosts fajlu za konkretan server, browser dolazi do koda za učitavanje reklame, traži od operativnog sistema da razreši adresu, operativni sistem nalazi iz hosts fajla da je adresa u stvari lokalni kompjuter i kreće da učitava reklamu sa samog sebe. Pošto reklame tu nema (osim ako nemate pokrenut web server) browser umesto reklame ne prikazuje ništa, ili prikazuje grešku da reklama nije mogla da se učita, što ne utiče na izgled veb sajta. Ovo je verovatno jedan jedini metod kod koga se server za reklame uopšte ne kontaktira, većina programa za blokadu reklama samo blokria prikaz reklame ili njeno učitavanje.

Naravno, hosts fajl može da se upotrebi i za blokiranje drugih sajtova (mada nije pouzdano), kao i za šalu (namestite nekome da se otvara google umesto yahoo-a i sl.). Odredjeni broj virusa i spajvera menja hosts fajl da bi uputili korisnike na svoje sajtove umesto na sajtove banaka i sl.