MATIJA BEĆKOVIĆ – SRBIJO PAMTI!

http://www.youtube.com/watch?v=wXtf_QMat14

НАТО?

Пише: Бошко Мијатовић

Бошко МијатовићБошко Мијатовић

У Србији се дуго и интензивно дискутује о евентуалном уласку Србије у НАТО. Али некако са превише емоција, а с премало хладног рачуна, а то се посебно односи на политичаре. Да покушам да избегнем тај манир.

Пођимо од суштине. НАТО је војни савез основан са циљем борбе за светску доминацију током „хладног” рата. Када је овај победоносно окончан, поставило се питање смисла даљег постојања. Он је привремено нађен у „хуманитарним” интервенцијама против Републике Српске, Србије и у Авганистану. Али остаје очување хегемоније због донекле ојачале Русије, незгодне због наслеђенихамбиција, и због Кине, која ће следећих деценија неминовно бити главна опасност за доминацију САД. Да ли је заиста у интересу Србије да, на нечијој страни учествује у борби титана, на пример, у избацивању Русије из централне Азије или у окупацији Авганистана? Не бих рекао, јер то за нас може да буде скупо, а да евентуални профит однесе неко други.

Или, у НАТО улазе земље из источне Европе које желе да се на вјеки вјекова заштите од руског медведа, са којим имају лоша искуства. Потпуно их разумем, али Србија нема и никада није имала такав проблем са Русијом. Стога разлог да је то због безбедности отпада.

Заговорници тврде да улазак у НАТО мора да буде веома користан по квалитет наших живота. Додуше, не умеју то да аргументују, осим тврдњом да је улазак у НАТО неумитна претпоставка за улазак у Европску унију. Међутим, то је потпуно нетачно, јер више чланица ЕУ није истовремено у НАТО-у: Ирска, Финска, Аустрија, Шведска. Неће их, надам се, избацити из ЕУ да би поменути „аргумент” почео да важи.

Да ли је заиста у интересу Србије да, на нечијој страни учествује у борби титана, на пример, у избацивању Русије из централне Азије или у окупацији Авганистана? Не бих рекао, јер то за нас може да буде скупо, а да евентуални профит однесе неко други.

Поред тога, нико никада није званично поменуо тај услов о укључењу у ЕУ, а шапутања на јастуку по пријемима у западним амбасадама треба посматрати као тактичку причу, а не као озбиљне и обавезујуће изјаве. Исто тако треба гледати и на речи америчког потпредседника Бајдена од пре неколико месеци да су врата НАТО-а отворена за Србију: у питању је, верујем, тактизирање како би се Србија подстакла на удаљавање од Русије, а никако прави, формалан позив.

С позивом постоји још један проблем: нема сумње да би услов пријема био признање независности Косова, јер НАТО никада неће примити у чланство земљу са нејасним границама. То смо видели на примеру Грузије, која је хладно одбијена. А албански премијер отворено тражи уједињење Албанаца, при чему је Албанија члан НАТО-а и у стању је да блокира пријем Србије. Другим речима, пријава на шалтеру НАТО-а свакако подразумева признање Косова. Сигуран сам да ово заговорници учлањења у НАТО знају и да им то не смета.

Поред тога, улазак у НАТО кошта, јер треба купити пуно скупе војне опреме направљене по стандардима НАТО-а. Наравно, боље је имати нову опрему, али то баш не би требало да буде приоритет у овим тешким временима када се Србија пуно задужује да би се, економски и социјално, одржала изнад воде.

Улазак у НАТО кошта, јер треба купити пуно скупе војне опреме направљене по стандардима НАТО-а. Наравно, боље је имати нову опрему, али то баш не би требало да буде приоритет у овим тешким временима када се Србија пуно задужује.

Могло би се рећи да би одбијање Србије да уђе у НАТО наљутило Американце и да би нас стога кажњавали на разне финансијске и политичке начине. Не верујем у то. Србија је за САД неважна и као савезник и као противник, а неприметна као неутрална држава. Она нема ни копнену ни ваздушну везу са Русијом или Кином већ је окружена чланицама НАТО-а и стога потпуно изолована. То јој само повећава стратешку безначајност.

На крају, али не и најмање важно, питање је да ли би нас НАТО уопште примио у чланство, све и када бисмо их молили. Јер алијанса функционише на консензуалном начелу, с правом вета сваке чланице, тако да је питање да ли је за њих паметно да приме земљу која би им могла блокирати процес доношења стратешких одлука због неслагања с предлозима (против Кине, Русије или неких других земаља). Овај проблем једино би могао да реши ЛДП, странка која мисли све исто што и Вашингтон, али шанса за то је врло мала.

Питање је да ли би нас НАТО уопште примио у чланство, све и када бисмо их молили. Јер алијанса функционише на консензуалном начелу, с правом вета сваке чланице, тако да је питање да ли је за њих паметно да приме земљу која би им могла блокирати процес доношења стратешких одлука због неслагања с предлозима (против Кине, Русије или неких других земаља).

Ето, успео сам да избегнем емотивне аргументе као што су патриотизам, сувереност, слање наших војника у некакве џунгле, а опет сам стигао до закључка да се треба држати војне неутралности. Не бисмо имали користи већ само штете, а и питање је да ли би нас примили.

Аутор је директор економских студија ЦЛДС

Бошко Мијатовић

Преузето из Политике

Владавина лажи

Пише. Александар Никитовић

Александар НикитовићАлександар Никитовић

Има људи који не разликују истину и лаж, а камоли да знају шта је част Србије, част народа или лична част. Такви људи понизили су Србију потписивањем споразума са Еулексом о граници између Србије и Косова, говорећи да се тако боре против независности Косова.

Али ма колико лагали и обмањивали грађане, не може се сакрити истина да је власт Бориса Тадића признала Еулекс и затим заједно са Еулексом подигла границу којом се раздвајају Косово и Србија. Србија је губила и враћала своје територије, али до Тадићеве власти није се догодило да сама Србија саучествује у отимању сопствене територије. И то ни мање ни више него да буде саучесник у отимању Косова. Ову срамоту и своје саучесништво власт настоји да замути лажући сопствени народ. На дан када је објављено да је Србија потписала споразум са Еулексом, Тадић је изјавио да се Србија бори за очување свог суверенитета и територијалног интегритета на Косову.

Они који трљају руке што сама власт Србије обавља посао који никада ниједна власт није починила против своје државе, истовремено морају презирати људе који се одричу територије варајући при том свој народ. Јер, нема тог странца, Американца, Немца или Француза који би се одрекао и најмањег делића своје земље и још, поврх тога, смишљао лажи како да превари сопствени народ.

Пошто је Тадић први који је измислио ову нову политику саучесништва у предавању територије своје земље, онда и све заслуге ове политике припадају њему. Сагласно томе, било би примерено да главни гранични прелаз између Србије и Косова добије име Бориса Тадића.

Иако сви у Србији добро знају да је циљ Еулекса да изгради ефикасне државне институције независног Косова, ово је прилика да се подсетимо на чињенице које говоре шта је Еулекс.

Мисија Еулекс дефинисана је у Ахтисаријевом плану о независности Косова. Ахтисари је у Анексу 10 Еулексу одредио најважнију улогу актера у стварању независне државе Косово. Влада Србије и Народна скупштина су почетком 2007. године одбациле Ахтисаријев план, па самим тим и мисију Еулекс чији је задатак да створи полицију, правосуђе и царину као кључне државне институције независног Косова.

Ма колико лагали и обмањивали грађане, не може се сакрити истина да је власт Бориса Тадића признала Еулекс и затим заједно са Еулексом подигла границу којом се раздвајају Косово и Србија. Србија је губила и враћала своје територије, али до Тадићеве власти није се догодило да сама Србија саучествује у отимању сопствене територије.

На дан када је објављено да је Србија потписала споразум са Еулексом, Тадић је изјавио да се Србија бори за очување свог суверенитета и територијалног интегритета на Косову.

И поред тога што је Србија одбацила Ахтисаријев план, велике западне силе су половином 2007. године предложиле Савету безбедности да помоћу нове резолуције усвоји Ахтисаријев план. Чврст став Србије и захтев Русији да стави вето на усвајње Ахтисаријевог плана навео је заговорнике овог плана да седам пута мењају предлог резолуције, да би на крају предложили такозвану минималистичку резолуцију. Та верзија подразумевала је да Савет безбедности усвоји само Анекс 10 Ахтисаријевог плана који дефинише слање мисије Еулекс на Косово и Анекс 11 који одређује улогу НАТО-а у Покрајини. Србија је одлучно одбацила и ову минималистичку резолуцију и добила подршку Русије. Тако Савет безбедности није одобрио слање мисије Еулекс на Косово.

Пошто су Ахтисаријев план и мисија Еулекс пропали у Савету безбедности, присталице плана промениле су распоред корака. Уместо да правни основ за слање мисије Еулекс и даље траже у Савету безбедности пошле су пречицом, па је 14. децембра 2007. године Савет ЕУ донео одлуку о слању мисије Еулекс. Одмах затим, 26. децембра реаговала је Србија усвајањем резолуције Народне скупштине којом се најодлучније противи доласку Еулекса на Косово. Долазак ове мисије – како је речено у Резолуцији – значио би  озбиљно угрожавање суверенитета и територијалног интегритета Србије.

Мисија Еулекс дефинисана је у Ахтисаријевом плану о независности Косова. Ахтисари је у Анексу 10 Еулексу одредио најважнију улогу актера у стварању независне државе Косово. Влада Србије и Народна скупштина су почетком 2007. године одбациле Ахтисаријев план, па самим тим и мисију Еулекс.

Савет безбедности није одобрио слање мисије Еулекс на Косово.

Савет ЕУ донео одлуку о слању мисије Еулекс. Одмах затим, 26. децембра реаговала је Србија усвајањем резолуције Народне скупштине којом се најодлучније противи доласку Еулекса на Косово.

На овакав одговор Београда реаговала је ЕУ и 31. јануара 2008. године формализовала своју одлуку о слању Еулекса на Косово. Влада Србије и Скуштина Србије прогласиле су правно ништавном и за Србију потпуно необавезујућом одлуку о доласку Еулекса на Косово. Заштита националних и државних интереса Србије и доследан отпор доласку Еулекса трајао је све до формирања садашње Владе, средином 2008. године. Тада долази до потпуног заокрета и најгрубљег кршења права 108 народних посланика, који су захтевали да Скупштина Србије расправља о противправном присуству Еулекса на Косову. Борис Тадић писмом обавештава УН да је Србија спремна да прихвати Еулекс. После пристанка Србије, Русија је била принуђена да повуче пређашње противљење и допусти да Савет безбедности прихвати мисију Еулекс.

Због Тадићеве одлуке да прихвати Еулекс, а на тај начин и независност Косова, опозиција је затражила изгласавање неповерења Влади Србије. Самовољом председника Скупштине Србије ни до данашњег дана није се гласало о овом предлогу.

После овог изузетно важног периода у борби за одбрану Косова,   у којем се једна власт Србије одлучно супротстављала Еулексу, друга га је широко отворених руку топло дочекала и поздравила. Дошло је и до потписивања споразума о полицијској сарадњи између Србије и Еулекса. Да би се до краја разумело зашто се Коштуница најодлучније супротстављао доласку Еулекса и зашто је насупрот томе Тадић легализовао Еулекс, неопходно је знати шта је Еулекс, и шта у својим званичним документима Еулекс каже сам о себи и својим циљевима.

На званичном сајту Еулекса ( www.eulеx-kosovo.eu ) могу се наћи два незаобилазна документа под насловом „Програмска стратегија Еулекса” и „Еулексов извештај о програму”.  Ови документи имају историјску важност. Они подробно приказују како мисија Еулекс у најдословнијем смислу прави државне институције независног Косова. Тако да би најтачнији наслов за ове докуменате могао бити  „Кратки курс за прављење државе” или „Држава без муке”.

Борис Тадић писмом обавештава УН да је Србија спремна да прихвати Еулекс. После пристанка Србије, Русија је била принуђена да повуче пређашње противљење и допусти да Савет безбедности прихвати мисију Еулекс.

Неоспорно и црно на бело стоји да за Еулекс постоји Република Косово, а циљ мисије Еулекс је да створи ефикасну пограничну полицију Косова која ће имати пуну команду и контролу над границом Републике Косово.
Други аксиом је да Еулекс ради сагласно законима државе Републике Косово.

Пошто је на дневном реду споразум о полицијској сарадњи за успостављање границе између Србије и Косова, погледајмо како се у документу „Програмска стратегија Еулекса” одређује улога пограничне полиције Косова. У наведеном документу се изричито каже да „гранична полиција (Косовска полиција) има пуну команду и контролу над границом Републике Косово”. Потом следе кључне одредбе: 1) „да ће службеници Еулекса деловати у пуном складу с важећим законима и уредбама Републике Косова”, и 2) „у настојању да се остваре циљеви мандата мисије Еулекс, особље Еулекса ће обезбедити мониторинг, подучавање и саветовања унутар пограничне полиције (Косовска полиција)”. Затим се нашироко наводе планови и инструкције на основу којих ће Еулекс обезбедити да гранична полиција Косова оствари пуну команду и контролу над границом Републике Косово.

Неоспорно и црно на бело стоји да за Еулекс постоји Република Косово, а циљ мисије Еулекс је да створи ефикасну пограничну полицију Косова која ће имати пуну команду и контролу над границом Републике Косово. Други аксиом је да Еулекс ради сагласно законима државе Републике Косово. Неоспорно је и то да је својим потписом Тадић признао Еулекс и тиме постао савезник и саучесник Еулекса у прављењу независне државе Косово. Колосална је контрадикција и бескрајно поверење у лаж рећи признајем Еулекс, а не признајем независно Косово. Као да кажете једем месо, али сам вегетаријанац.

Колосална је контрадикција и бескрајно поверење у лаж рећи признајем Еулекс, а не признајем независно Косово. Као да кажете једем месо, али сам вегетаријанац.

За Еулекс представља истински трофеј да се на северу Косова успостави граница која ће формално поделити српски народ и српску територију. Та граница је видљиви и симболични доказ да Косово није део Србије. На овом месту треба навести да се у „Еулексовом извештају о програму” критикује како „постоји ограничена комуникација између региона север граничне полиције Косова и њихових колега у Републици Србији”. Да би се овај недостатак отклонио било је неопходно да се потпише споразум између Еулекса и Србије, како би се уз сагласност власти Србије поставила граница са Косовом.

На основу наведених докумената Еулекса може се закључити да је Еулекс нека врста машине за клонирање државе. Образац за клонирање најважнијих државних инстититуција као што су полиција, правосуђе, царина и војска преузета је од Ахтисарија, односно из његовог плана. Још ни једна држава на свету није направљена тако што јој је клонирана полиција, правосуђе, царина и војска. Пређашњи колонијални модел је превазиђен и замењен је клонирањем. Ахтисари је нацртао пројекат а сада на самом Косову у свим државним институцијама су послати евроатлантски стручњаци као узорци који треба временом да се копирају и умноже од стране албанског државног апарата.

Како то конкретно изгледа у правосуђу најбоље се види у Еулексовој ослобађајућој пресуди за Ф. Ејупија, који је 16. фебруара 2001.године, са 250 килограма експлозива дигао у ваздух аутобус Ниш експрес и једанаест Срба убио а четрдесет ранио.

На сајту Еулекса објављена је пресуда Врховног суда Косова, којим је преседавао судија Еулекса, о ослобађању Ејупија. На пресуди је државни печат независне државе Косово.

Сагласност за њихов долазак на Косово дала је Тадићева власт.

Како то конкретно изгледа у правосуђу најбоље се види у Еулексовој ослобађајућој пресуди за Ф. Ејупија, који је 16. фебруара 2001.године, са 250 килограма експлозива дигао у ваздух аутобус Ниш експрес и једанаест Срба убио а четрдесет ранио. Претходно је УНМИК Ејупија због овог свирепог и безумног злочина осудио на четрдесет година затвора. Правни основ да Еулекс суди на Косову и клонира ваљани евротлантски правосудни систем вредности, заснива се на Закону о преносу надлежности, који је усвојила косовска Скупштина сагласно Уставу независне државе Косово. Ово клонирање зацртано је у документу „Програмска стратегија Еулекса” у којој се каже: „Еулекс жели да оствари партнерстсво са косовским властима … и обезбеди да се косовске институције владавине права придржавају најбољих европских пракси”.

На сајту Еулекса објављена је пресуда Врховног суда Косова, којим је преседавао судија Еулекса, о ослобађању Ејупија. На пресуди је државни печат независне државе Косово, чиме се јасно и недвосмислено ставља до знања чији је то суд. И у пресуди се истиче да Врховни суд Косова суди по законима независне државе Косово. И оно што посебно запањује, вређа и понижава Србију јесте податак да је судским већем – који је преиначио пресуду од 40 година у ослобађајућу за Ејупија – председавао Еулексов судија а већину у већу су сачињавале Еулексове судије. Сагласност за њихов долазак на Косово дала је Тадићева власт.

Правећи правну државу Косово Еулекс је ослободио џелата који је убио једанаест Срба. У пресуди се као главни разлог за ослобађање Ејупија наводи и ово: „Веће је закључило да нема објективног закључка и научне стручности који оправдано доказују да ли је опушак од цигарете испушен пре или после експлозије”. Пошто је власт у Србији дала сагласност на долазак Еулекса нико из власти није питао Еулексовог судију да ли би он и у својој земљи Белгији за убиство само једног а не једанаест Белгијанца донео ослобађајућу пресуду на основу наведеног закључка судског већа о опушку.

Све ово је могуће јер је у Србији на делу политика која има неограничено поверење у лаж. Владавина лажима је посебан стадијум болести у којем се Србија данас налази.

У истом стилу владавине лажи и Вук Јеремић је, и не помињући споразум са Еулексом, упутио поруку грађанима како нас у наредном периоду очекује „велики дипломатски окршај са Приштином“.

Али све ово је могуће, јер је у Србији на делу политика која има неограничено поверење у лаж. Владавина лажима је посебан стадијум болести у којем се Србија данас налази. Ова болест се свакодневно очитује, а један од најдрастичнијих примера је када је Тадић на дан када је потписан споразум са Еулексом о успостављању границе којом се Косово одваја од Србије, не помињући ни једном речју овај споразум, саопштио грађанима како се он доследно бори за Косово. У истом стилу владавине лажи и Вук Јеремић је, и не помињући споразум са Еулексом, упутио поруку грађанима како нас у наредном периоду очекује „велики дипломатски окршај са Приштином”.

У било којој држави на свету, људи који су имали карактер и част увек су се борили за своју земљу, и увек су говорили истину свом народу, и када су побеђивали и када су губили. Јер истина је залог сваке будуће борбе и то је врлина државника који служе свом народу и својој држави. С друге стране, лаж може донети краткотрајну корист самој власти која се служи политиком лажи. Али зато се последице владавине лажи не могу ни замислити. Ништа као лаж не подрива одбрану националних и државних интереса. Ништа као лаж не угрожава темеље државних институција. Ништа као лаж не уноси смутњу у народ. Нико свој народ не презире толико као онај ко сме да га у очи лаже. Владавина лажи је оно што је труло у држави Србији.

Текст је објављен у листу “Печат” , бр. 81.

* * *

Прилози:

Прилог I – Званични документ Еулекса:

zvanican-dokument-euleksa

Прилог II – Ослобађајућа пресуда “Врховног суда Косова” Фљорму Јакупију:

ap-kz409-08-scjudgment-florimejupi-s2

КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ – Расписује конкурс

КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Расписује конкурс
за најбољи необјављени рукопис (поезије или прозе),
само за чланове КЗЈ, за награду „Стева Средојевић Полимски“. Конкурс је отворен до 01.11.2009. године.
Радове слати под шифром,
са решењем шифре у посебној коверти.

Расписује конкурс
за најбољу објављену књигу у 2009. години, за награду „Милорад Калезић“. Конкурс је отворен до 01.12.2009. године.
Књиге послати у три примерка.

Рукописе и књиге слати на адресу:
Светислав Голић Стив
улица Шавничка 43-Д/12, Београд
тел.: 2394-593
моб. 063 705 44 72

Tatjana Debeljack

In Polen nimmt die „Landsmannschaft Ostpreußen“ schon längst Einfluss auf die Kommunalpolitik.

Newsletter vom 21.09.2009 – 60 Jahre Aggressionen

BERLIN/PRAG (Eigener Bericht) – Mit einem Rückblick auf „60 Jahre
Vertriebenenpolitik“ untermauert der Bund der Vertriebenen (BdV) sein
Drängen auf die Errichtung einer Gedenkstätte für die Umgesiedelten in
Berlin. Bereits im August hat die Organisation die Zusage der
Bundeskanzlerin erhalten, die Gedenkstätte werde zuverlässig innerhalb
der nächsten Legislaturperiode realisiert. Die Vorarbeiten haben
inzwischen begonnen. Damit kann angesichts der absehbaren Schwächung
des BdV, der in den nächsten Jahren zahlreiche seiner meist älteren
Mitglieder verlieren wird, die Fortdauer der Erinnerung an die
Umsiedlung gesichert werden. Dies gilt als Voraussetzung dafür, mit
revisionistischen Ansprüchen unterschiedlichster Art, die seit
Gründung der Bundesrepublik aufrechterhalten werden, die
Nachbarstaaten im Osten weiter unter Druck zu setzen. Zu den jüngsten
Bemühungen dieser Art gehört der Versuch von „Sudetendeutschen“, in
der Tschechischen Republik eine eigene „Sudetendeutsche
Landsmannschaft in Böhmen, Mähren und Schlesien“ zu gründen. In Polen
nimmt die „Landsmannschaft Ostpreußen“ schon längst Einfluss auf die
Kommunalpolitik.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57621

USA Buys Russia’s Su-27 Jets From Ukraine to Find Out Why F-15 Is So Bad –

eurorus4en.wordpress.com/2009/07/21/u…

Germany becomes Russia’s closest partner in Europe and whole world

USA Buys Russia’s Su-27 Jets From Ukraine to Find Out Why F-15 Is So Bad

Posted by Kris Roman on July 21, 2009

su27-1The Pentagon purchased two Russian-made Su-27 fighter jets from Ukraine. The United States will reportedly use the Russian jets to train effective counter-operation efforts.

The Russian jets are a serious competition for the US F-15 fighters. The jets of Russia’s renowned Sukhoi design bureau proved to be more successful than their US competitors during a number of tests. The Pentagon has been trying to obtain the Russian warplanes, and Ukraine helped the nation do it legally.

The news about the deal between the USA and the Air Force of Ukraine appeared on the US-based website Strategypage.com. The website said that Russia’s Su-27 fighters were technically similar to F-15 jets, although the Russian planes were 30 percent cheaper.

Several Su-27 jets landed at Langley US air base in the summer of 1992, upon the agreement with the US side. Russian pilots examined F-15 jets at the base and proposed a simulated combat. The US pilots did not like the idea much: they thought that it would be too risky to hold the fight above the base in front of photographers and TV cameras. They eventually accepted the offer, but agreed to hold the mock fight above the Atlantic Ocean, 200 kilometers far from the coast.

The scheme of the mock fight was very simple. A Sukhoi was supposed to fly behind a US jet, and the planes were supposed to switch places with one another.

A US plane attempted to fly away from the Russian jet, but the Russian pilot caught up with the F-15 very easily. The planes switched places, and the Su-27 flew away from the F-15 making a turn and gaining altitude. The Russian jet found itself behind the American fighter a couple of minutes later. The F-125 pilot lost the Russian aircraft out of sight and could not escape from it afterwards: the Russian pilot was keeping the F-15 covered.

The F-15 lost another battle with Russia’s Su-27 in the autumn of 2000, during the US-Japanese drills in the Pacific Ocean. Two Su-27 jets, covering the Su-24MP, conducted a sudden attack of the flagship of the US 7th fleet, Kitty Hawk. The US aircraft carrier would have been destroyed in real combat conditions.

The US Defense Department is seriously concerned about the growing sales of Su-27 and Su-30 all over the world. Russia has been shipping these jets to India, China, Malaysia, Venezuela, Indonesia and Algeria for years.

Now the US purchased two Su-27 fighter jets from Ukraine. The US military command will now be able to study the phenomenon of Russia’s Sukhoi design bureau thoroughly.

This entry was posted on July 21, 2009 at 12:03 pm and is filed under Russia against Washington-Brussels-Tel Aviv. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.