TADIĆ PODPISAO ZAKON KOJI ĆE MU SE JEDNOG DANA OBITI O GLVU, SA OBRAZLOŽENJEM POTREBE PRILAGODJAVANJA EVROPSKIM STANDARDIMA! PA POBOGU I MALO DETE ZNA DA SU EVROPSKI STANDARDI ZASNOVANI NA DUPLIM ARŠINIMA!

Nije javna tajna da su evropski mediji ovisni od sponzora u vidu dobro plaćenih reklama odnosno privrede pa i da su stim podvrgnuti dirigentskoj palici NATO-a i ko zna kojih sve  mračnih sila koje stoje iza NATO doktrina i režisera globalizacije! Svima nama su dobro poznati dupli standardi i blokada medija kako nebi izašla istina na videlo. Kad se pogledaju informacije, bolje rečeno ćutanje, tih evropskih medija o kidnapovanima srbima a i ostalim žrtvama nasilnog oduzimanja vitalnih organa u svrhu trgovine njima onda se može naslutiti sva beda koju je Tadić podpisao ili bolje rečeno koju je naveo kao cilj koji opravdava promenu zakona o informisanju! Možda će on i vlada imati, sa tim podpisom, izvesnu polugu za održavanje sebe na vlasti ali šta ako na sledećim izborima dodje na vlast opozicija sa polugom  koju je Tadić namenio sebi!? Već se sad može naslutiti da će iz sveg glasa zahtevati ponovo promenu zakona o medijima!

40 Gemeinden in 18 Jahren: Zum Jahrestag der Inthronisierung von Bischof Konstantin

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

1. September 2009

40 Gemeinden in 18 Jahren: Zum Jahrestag der Inthronisierung von Bischof Konstantin

(HILDESHEIM-HIMMELSTHÜR) Heute begeht der serbische orthodoxe Diözesanbischof von Mitteleuropa, Bischof Konstantin (Djokic) den 18. Jahrestag seiner Inthronisierung. Am 1. September 1991 wurde Bischof Konstantin von seinem Vorgänger, Bischof Lavrentije – dem heutigen Bischof von Sabac in Westserbien – in sein hohes Amt eingeführt. Anwesend waren dabei hohe Gäste wie Bischof Dositej von Britannien und Skandinavien sowie Prinz Tomislav Karadjordjevic, ein Bruder des letzten jugoslawischen Königs Peter II. Am 21. Juli desselben Jahres hat Bischof Konstantin in der Belgrader Kathedrale die Bischofsweihe empfangen, nachdem er am 23. Mai auf der Tagung des Hl. Konzils der Serbischen Orthooxe Kirche (SOK) zum Diözesanbischof von Mitteleuropa gewählt worden war.

Bischof Konstantin (bürgerlicher Name Krsta Djokic) wurde am 26. September in Gornje Crnjelovo in Semberien (Nordostbosnien) geboren. Nach der Grundschule in seinem Geburtsort ging er auf das Priesterseminar des Hl. Arsenije von Srem (Syrmien) in Sremski Karlovci (Karlowitz, Nordserbien) Mönch wurde er am 28. März 1970. An der Orthodoxen theologischen Fakultät Belgrad diplomierte er im Jahre 1974. Der spätere Bischof Konstantin arbeitete als Angestellter und Sekretär der Diözese Zvornik-Tuzla (Ostbosnien) zwischen 1970 und 1979 und verbrachte ein Jahr in Amerika, wo er die Sprache lernte und sich weiterbildete. Von 1978 bis 1982 war der spätere Diözesanbischof der SOK in Mitteleuropa Lehrer am Priesterseminar der Hl. Drei Hierarchen im Kloster Krka (Diözese Dalmatien, Kroatien). Von 1982 bis zu seiner Wahl zum Bischof im Jahr 1991 war er Professor und Haupttutor am Priesterseminar des Hl. Arsenije von Srem in Sremski Karlovci.

In den achtzehn Jahren seines Bischofsdienstes wurden in der Diözese Mitteleuropa etwa 40 neue Gemeinden eingerichtet. Mehrere größere Zentren der SOK bekamen neue Pfarreien, so dass heute in den meisten Großstädten auf dem Territorium der Diözese zwei oder sogar mehrere serbische orthodoxe Priester tätig sind. Bischof Konstantin förderte unermüdlich den Bau von neuen Kirchengebäuden, und hinterließ so eine sichtbare Spur der serbischen Orthodoxie in Deutschland, Österreich und der Schweiz.

Ebenfalls macht sich der Bischof für den Religionsunterricht an den Schulen stark und fördert die Studien der Kandidaten seiner Diözese an den orthodoxen theologischen Fakultäten in München, Belgrad und Foca.

Während des Bürgerkrieges in Jugoslawien wurde in der Diözese Mitteleuropa eine Diakonie-Kommission gegründet, die den notleidenden Menschen im ehemaligen Jugoslawien zumindest ein wenig helfen konnte. Auch wurde eine Kommission Kirche und Gesellschaft gegründet, die für die Kontakte zu den nichtorthodoxen Kirchen, den staatlichen Institutionen und der Zivilgesellschaft zuständig ist. Die Kommission organisiert, zusammen mit der Deutschen Bischofskonferenz (DBK), der Evangelischen Kirche in Deutschland (EKD) und der Konrad-Adenauer-Stiftung (KAS) auch die so genannten „Serbien-Tagungen“, die abwechselnd in Serbien und in Deutschland stattfinden und die maßgeblich zur Verständigung zwischen den Kirchen aber auch zwischen den Gesellschaften Deutschlands und Serbiens beitragen.

Gleichfalls wurde unter Bischof Konstantin der Informationsdienst SOK AKTUELL gegründet, der seit 2004 die ansonsten in deutscher Sprache kaum verfügbaren Informationen in Bezug auf die serbische Orthodoxie allen interessierten Medien und Lesern zur Verfügung stellt.

Wir gratulieren Bischof Konstantin zum Jahrestag seiner Inthronisierung und wünschen ihm alles erdenklich Gute von Gott für die Ausübung seines hohen Amtes! Na mnogaja ljeta! Auf viele Jahre

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

Годишњица устоличења Епископа средњоевропског Г. Константина – ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ 1. септембар 2009.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

1. септембар 2009.

Годишњица устоличења Епископа средњоевропског

Г. Константина

(БЕЧ) На данашњи дан пре тачно 18. година, 1. септембра 1991, преосвећени Владика Константин устоличен је у храму Успења Пресвете Богородице у Химелстиру покрај Хилдесхајма (Немачка) у трон епископа средњоевропског од стране свога претходника, епископа Лаврентија, у присуству епископа британско-скандинавског Доситеја, епископа Хризостома из Васељенске Патријаршије и принца Томислава Карађорђевића. Дана 21. јула исте године преосвећени Владика Константин хиротонисан је за епископа у Саборној цркви у Београду од стране Њ.С. Патријарха српског Г. Павла, након што је 23. маја 1991. био изабран за епископа средњоевропског на редовном заседању Светог архијерејског сабора.

Епископ средњоевропски Константин (у свету Крста Ђoкић) родио се у Горњем Црњелову у Семберији од побожних родитеља Крста и Круније 26. септембра 1946. године. Основну школу завршио је у родном месту. Српску православну Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је у првој послератној генерацији 1967. године. Замонашио се 28. марта 1970. године, а Богословски факултет завршио је 1974. године у Београду. Радио је као службеник и секретар епархије зворничко-тузланске од 1. марта 1970 до 30. августа 1979, а једну годину провео је у Америци на учењу језика и даљем научном усавршавању. Од 1978. до 1982. био је предавач у Богословији Св. Три Јерарха у манастиру Крка. Од 1982. до избора за епископа средњоевропског 1991. године био је професор и главни васпитач у богословији Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима.

Терет архијерејског служења Епископ Г. Константин прима на себе у тешко време наше новије историје, у време страшних страдања у нашој Отаџбини, у време великих превирања, смушености и дезоријентисаности. Владика Константин храбро се суочио са свим проблемима који су оптерећавали рад у мисији Цркве на овим просторима, истовремено не заборављајући оне страдалнике у нашој земљи којима је у то време помоћ била неопходна.

Посвећујући посебну пажњу унутрашњој мисији односно бољем организовању црквеног живота, Епископ преко епархијских органа оснива велики број нових Црквених општина и парохија, поставља нове младе свештенике како би сваки верујући човек у својој близини имао могућност да посећује редовно света богослужења. Тако је у последњих осамнаест година основано око 40 нових црквених општина у градовима Немачке, Аустрије, Швајцарске и Лихтенштајна, а многи црквени центри који су постојали дуже време добили су нове парохије тако да сада у многим великим градовима на територији Епархије средњоевропске делају два или више свештеника.

Градитељство и обезбеђивање трајних решења богослужбеног простора добија велики замах у последњих 18 година. Упорношћу и сталним указивањем на неопходност куповине црквених центара Његово Преосвешенство епископ Г. Константин, пробудио је код благочестивог народа жељу да се и на овим просторима покаже као народ Светога Саве, који за собом увек оставља богомоље као трагове свога постојања.

У току рата у нашој Отаџбини велику бригу око скупљања и слања помоћи преузела је и наша Епархија. Једна од највећих акција која се још увек спроводи јесте брига о деци ратној сирочади. У сврху организованијег рада на овом пољу основана је и епархијска човекољубна Комисија «Дијаконија» која је помогла да се последице разарања и страдања у Отаџбини лакше поднесу. Народне кухиње у Крагујевцу, Куршумлији, Београду, као и велика помоћ избеглицама биле су само један део активности која је ова комисија, заједно са немачким и другим партнерима остварила у то доба.

Бринући се о свему овоме Епископ није запостављао ни бригу о свештеничком подмлатку. Тако је на новоосновани Православни богословски факултет у Минхену послао велики број кандидата, а многи студирају и на Богословском факултету у Београду и у Фочи. Истовремено велики труд и бригу посветио је настави православне веронауке, која се у појединим деловима Епархије – у Аустрији и неким немачким савезним државама – предаје и у државним школама.

Непосредно после свога доласка у Епархију епископ Г. Константин обнавља излажење епархијског листа «Црква» који излази четири пута годишње у тиражу од 12.000 примерака, а који служи за мисијске потребе Епархије. И издавачка делатност Епархије цвета у последњих 18 година.

За време Епископа Константина основан је Фонд за мисију Епархије средњоевропске, из кога се материјално помажу новоосноване црквене општине, градња нових храмова и издавачка делатност.

Такође је установљен и Фонд омладине из кога се материјално помажу активности младих на епархијском нивоу и обезбеђују стипендије за студенте и богослове.

Епархија осим тога има и веома активну Комисију „Црква и друштво“ која помаже рад Цркве у комуникацији са инославнима, као и са државним и световним институцијама и остварује јединствен међуцрквени и друштвени дијалог.

Коначно, за време преосвећеног Владике Константина основана је и епархијска Информативна служба која редовно информише српску јавност о догађањима унутар Епархије, а медијима и заинтересованим читаоцима на немачком говорном подручју шаље вести везане не само за Епархију већ и за целу Српску православну цркву.

Преосвећеном Епископу средњоевропском Г. Константину честитамо осамнаесту годишњицу устоличења и желимо да и даље са великим успехом обавља своје многобројне архипастирске дужности и очински управља датом му Епархијом. На многаја љета!

Информативна служба

Српске православне епархије срењоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

SOKAKTUELL@aol.com

Svetska banka rasteretila Srbiju od Kosovskog duga – Weltbank entlastet Serbien von Kosovo-Schulden

Weltbank entlastet Serbien von Kosovo-Schulden

Balkanforum Balkanblog.org (kostenloses Feed-Abo) | 29/08/2009

Weltbank entlastet Serbien von Kosovo-Schulden Erstellt R.N. Aug 28th, 2009 gespeichert unter Ausland. Kommentare zu diesem Artikel sind nachverfolgbar via RSS 2.0. Die Weltbank hat Serbien die Schulden seiner abtrünnigen Provinz Kosovo in Höhe von 550 Millionen US-Dollar abgeschrieben. Das teilte das Presseamt der serbischen Regierung am Donnerstag mit. Dass Belgrad der Abschreibung zugestimmt…

Povodom sedamdesetgodišnjice upada nemačkih trupa u Poljsku odvojio Berlin šest puta veću sumu za proslavu ujedinjenja Nemačke od sume koja je predvidjena za praznik sećanja povodom sedamdesetogodišnjice prepada na Poljsku i sećanje na šest miliona Poljskih žrtava – Der 70. Jahrestag des deutschen Überfalls auf Polen

Newsletter vom 01.09.2009 – Unverbindliches Gedenken

BERLIN/WARSCHAU/PRAG/LONDON (Eigener Bericht) – Der 70. Jahrestag des
deutschen Überfalls auf Polen erfährt in der Bundesrepublik mindere
Beachtung und wird von den kommenden Vereinigungs-Feierlichkeiten
überschattet. Für Festivitäten, die dem Zusammenschluss von BRD und
DDR gelten (Oktober 2009), gibt Berlin in diesem Jahr sechs Mal mehr
Geld aus als für das Gedenken an die sechs Millionen polnischen Opfer.
Bereits unmittelbar nach dem deutschen Angriff auf Danzig (Gdańsk) am
1. September 1939 und dem Einmarsch von Wehrmachtstruppen begannen
groß angelegte Massaker an der polnischen Zivilbevölkerung. Dabei
betätigten sich Angehörige der deutschsprachigen Minderheit
(„Volksdeutsche“) als Hilfskräfte der Besatzer und ermordeten ihre
polnischen Mitbürger. Zu den ersten Gefangenen im Konzentrationslager
Auschwitz gehörten polnische Patrioten, die nicht aus rassistischen
Motiven, sondern wegen ihres politischen Widerstandes inhaftiert und
später umgebracht wurden. Der in Polen unvergessenen Besatzungszeit
wird auf deutscher Seite mit Gottesdiensten und Kulturveranstaltungen
gedacht, ohne die zentralen Bruchpunkte des zwischenstaatlichen
Verhältnisses zu berühren. Dazu gehören polnische Bedenken gegen ein
deutsch-russisches Kontinentalbündnis zu Lasten Warschaus und noch
immer ausstehende Kompensationen für die überlebenden Opfer der
NS-Aggression.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57599