Srpska poezija izgubila velikog pesnika – Vest povodom tragične smrti velikog pesnika Dragana Žigić-a

Dragi Dušane. Nisam bila u prilici da se javim jer sam bila angažovana oko komemoracije povodom tragične smrti velikog srpskog pesnika,inače mog dobrog prijatelja i zemljaka Dragana Žigića.Molim te da vest o njegovoj smrti objaviš na Glasu Dijaspore.Inače Dragan Žigić je tog kobnog dana 28.avgusta 2009.,dakle na veliku Gospojinu, krenuo na dodelu nagrade, koju je dobio za pesmu Vožd, u Velikom Borku.Vozio ga je kolega pesnik Veselin Jovanović – Jole. Na ibarskoj magistrali je jedno dete vozeći biciklo naglo skrenulo i skoro podletelo pod auto. Da to spreči Kolega pesnik Veselin Jovanović, je zaokrenuo volan, i survali su se van druma. Dragan je poginuo. Srpska poezija je ostala siromašna za velikog pesnika, koji je još kao dete ostao siroče, i jedva preživeo ustaški logor za decu u Gradini. Molim te dragi Dušane da u ime udruženja pisaca Republike Srpske i dijaspore kao i u ime glasa dijaspore objavimo članak  sećanje na velikog Srpskog pesnika, koji je bio pitom i miran poput jagnjeta, nenametljiv i skroman.Andjeo dečije duše.
Evo njegove Biografije
Dragan Žigić, od oca Ilije i majke Soke, rođen 25.6.1935 u Baltama pod Kozarom. Za vreme drugog svetskog rata je bio zatočenik ustaških logora za decu.
Od 1949.godine , živi u Beogradu. Na preporuku Ive Andrića prvu pesmu pod nazivom -„Zarđali bogovi“- objavljuje 1959.godine, u književnim novinama. Sarađivao je u preko 70 listova i časopisa. Poezijom je zastupljen u preko 170 zbornika i Antologija.
Dobitnik je preko 40 priznanja za svoj književni rad.
Prevodjen na više jezika. Do sad je objavio preko 14.samostalnih knjiga.
Prva knjiga „-Zatočenik svetlosti“- objavljena mu je 1968.godine  a poslednja „- Plavi prostor nesanice“- proza,2007.
Član je Udruženja književnika Srbije , Književne zajednice Jugoslavije, kao i počasni član Udruženja pisaca Republike Srpske i Dijaspore Prijedor.
Dragan Žigić  pesma -Bunari(  iz knjige „Dedina đžepna bašta)
Bunari
Zaogrnut zorom
Moj tata odlazi na posao.
On radi pod zemljom.
Moj tata kopa bunare
Duboke, sa vodom bistrom.
I tako ponekad,
Dok šetam gradom ,
Njene me nemirne oči
Love kradom
A kad se jednom u te oči
Hrabro kroči,
Izlaska više nema.
Moj tata kopa bunare
Duboke,sa vodom bistrom,
Kao oči male Klare
Iz naše cvetne ulice.
Poslednji ispraćaj velikog pesnika će biti sutra u 14časova, na groblju Orlovača u Beogradu.

U ime Udruženja pisaca Republike Srpske i Dijaspore-Prijedor, Violeta Božović , predsjednik Udruženja.

Werbeanzeigen

Eine Antwort

  1. Dragi moj ujace neka ti je vjecna slava i pocivaj u miru voli te tvoj Sale sa porodicom.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: