INTERVJU MINISTRA ZA DIJASPORU SRĐANA SREĆKOVIĆA 14.8.2008. Izvor: Večernje novosti

INTERVJU MINISTRA ZA DIJASPORU SRĐANA SREĆKOVIĆA 14.8.2008.

Izvor: Večernje novosti

Šta očekujete od prvog Zakona o dijaspori i Srbima  u regionu  koji bi trebalo da bude usvojen na jesen?

Ocekujem mnogo. Mislim da smo neke značajne procese pokrenuli u proteklih godinu dana i da javnost već nazire obrise novog, strateškog pristupa prema našem rasejanju.Verujem  da će usvajanje prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu biti i formalni početak nove i odgovornije politike a svi treba da se zamislimo nad činjenicom da tri miliona naših ljudi živi van granica  zemlje.To je dokaz da je decenijama vodjenja pogrešna politika i zato nam je potreban novi početak.

Usvajanjem ovog zakona jasno ćemo demonstrirati našu odlučnost da poštujemo medjunarodno pravo i zapadne standarde ponašanja ali i da štitimo naše državne i nacionalne interese i gajimo najbliže ekonomske,političke i kulturne veze sa našim sunarodnicima rasutim po celom svetu.  To je naše pravo ali podsetiću Vas, i Ustavna  obaveza.
Iako još nije pušten u skupštinsku proceduru, Predlog zakona o amnestiji
već je podelio domaću javnost. Kakva rešenja predviđa ovaj zakon i zašto
se odustalo od mogućnosti otkupa vojnog roka? Hoće li on konačno rešiti
problem naših ljudi u inostranstvu koji nisu služili vojsku?
Ministarstvo za dijasporu iniciralo je usvajanje Zakona o amnestiji kao znak dobre volje i pruženu ruku države mladim ljudima i u zemlji i u dijaspori. Ovim zakonom od krivičnog gonjenja biće amnestirani svi državljani Srbije koji vojnu obavezu nisu regulisali  na zakonom predviđen način.To podrazumeva povlačenje krivičnih prijava i obustavu sudskih postupaka. Zakon o vojnoj obavezi, koji će na jesen biti usvojen sinhronizovano sa zakonom o amnestiji, predviđa da vojni obveznici koji su napunili 30 godina automatski prelaze u rezervni sastav što je prelazno rešenje po potpune profesionalizacije vojske. Otkupa vojnog roka neće biti jer to nije u skladu sa Ustavom.

Reforma i prilagođavanje sistema odbrane evro-atlantskim standardima pri samom je kraju, pa je izvesno da ćemo početkom 2011. imati modernu i potpuno profesionalizovanu vojsku koja će biti u stanju da odgovori svim bezbednosnim izazovima i u tom smislu dajem punu podršku ministru Šutanovcu koji je na ovom polju mnogo učinio.
Najavili ste i moguću izmenu izbornih zakona, kako bi predstavnici
dijaspore dobili svoja mesta u Skupštini. Na koji način bi ovo moglo da
bude realizovano?

Ova ideja je zanimljiva i o njoj bi zaista trebalo ramisliti posebno imajući u vidu iskustva nekih zemalja koje imaju brojnu i uticajnju dijasporu,kao na primer Italija ili Hrvatska u kojima dijaspora ima svoje predstavnike u parlamentu. Dosadašnja praksa glasanja u inostranstvu nije dala dobre rezultate jer su troškovi održavanja izbora bili veliki a učešće birača simbolično. U sklopu reforme  izbornog zakonodavstva Ministarstvo za dijasporu daće  predloge koji bi u realnom životu dali mogućnost našim ljudima u dijaspori da glasaju a da u isto vreme troškovi budu prihvatljivi i da ljudi ne moraju da putuju nekada više od hiljadu kilometara da bi iskoristili pravo glasa. Ako se bude ispostavilo da je interesovanje za učešće na izborima veliko mislim da bi u jednoj otvorenoj javnoj debati došli do zaključka  da bi kroz učešće  nekoliko poslanika u radu Skupštine Srbije,našu dijasporu  čvršće politički vezali za Srbiju a od toga bi svi imali koristi.
Kakav je položaj srpskog naroda u državama Balkana, gde su njihova prava naročito ugrožena, i šta država tim povodom može da uradi?

Strateški cilj države Srbije je da budemo ekonomski i politički lider na zapadnom Balkanu i za to bez sumnje imammo potencijala ali to podrazumeva i obavezu da budemo lider i u politici razvoja dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Sa druge strane imamo obavezu da podržimo nase sunarodnike u ostvarivanju njihovih,medjunarodnim standardima zagarantovanih prava koja su u većoj ili manjoj meri, na jedan ili drugi način ograničena u većini zemalja u regionu. Ipak, veliki sam optimista da ćemo stvari brzo popravljati jer sve ove zemlje su opredeljenje za EU koja je po pitanju poštovanja ljuskih i manjinskih prava, na sreću neumoljiva.

Prvim Zakonom o dijaspori i Srbima u regionu predvidjeno je i formiranje  Saveta za Srbe u regionu na čijem čelu će biti predsednik Republike i siguran sam da će ovo telo imati veoma važnu ulogu u još aktivnijoj politici koju će Srbija voditi u regionu.

Zatražili ste otvaranje Generalnog konzulata u Skadru jer su prava Srba u Albaniji ugrožena. Na koji način se krše njihova prava? Da li bi zbogovog istog problema i u drugim zemljama trebalo otvoriti konzulate, i u kojim?
Prava pripadnika srpskog naroda u Albaniji se drastično krše, to je godinama išlo dotle da su naši sunarodnici bili primorani da uzimaju čak i albanska prezimena,a o odsustvu bilo kakvih manjinskih,politčkih i kulturnih prava  da i ne govorimo. Otvaranjem konzulata u Skadru jasno bi smo stavili do znanja našim sunarodnicima da Srbija stoji iz njih. S obzirom na broj naših ljudi potreba za otvaranjem konzulata postoji i u Crnoj Gori, Kninu ali i u Melburnu, na zapadnoj obali SAD i jos nekim gradovima….Iako nismo resorno zaduženi, ovu su naš dobronamerni predlozi a Ministarstvo spoljnih poslova će u sklopu reforme mreže naših diplomatsko-konzularnih predstavništva, u skladu sa političkim i ekonomskim okolnostima doneti odgovarajuće odluke.

Da li ste upoznati, da li ce sva nasa konzularna predstavnistva u
inostranstvu do kraja godine dobiti adekvatnu opremu za izdavanje
biometrijskih pasosa? Na koliko mesta nasi gradjani u inostranstvu

trenutno mogu da vade dokumenta?

Državni organi čine maksimalan napor da do kraja godine omogućimo svim državljanima da dobiju nove pasoše. Uveren sam da ćemo u potpunosti u tome uspeti sa svim zainteresovanim koji prebivalište imaju u Srbiji a nadam se i u dijaspori. Ministarstvo unutrašnjih poslova na našu inicijativu izašlo je u susret našim sunarodnicima iz dijaspore da po hitnom postupku mogu da izvade pasose tokom boravka u Srbiji i zato ovom prilikom apelujem na sve njih koji odmor provode u otadžbini da iskoriste ovu mogućnost.Najviše gužve i najviše tehničkih problema u ovom trenutku ima na kozularnim područjima gde je najveća koncentracija dijaspore-u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, ali i to će se rešiti.

Na koji način dijaspora može da pomogne Srbiji u ekonomskoj krizi?

Suprotno prognozama većine ekonomskih analitičara dijaspora ni ove godine nije izneverila! Prihodi Srbije po osnovu deviznih doznaka iz dijaspore u prvih šest meseci ove godine nisu opali i može se očekivati da do kraja godine u zemlju po ovom osnovu  udje čak 5 milijardi dolara i da dostignu učešće u društvenom bruto proizvodu od blizu 15%. U godini ekonomske krize  ovaj devizni priliv je dragocen za očuvanje makroekonomske stabilnosti, stabilnosti deviznog kursa, ali i životnog standarda gradjana. U ovoj godini, procena je da će svaki punoletni gradjanin u proseku   od deviznih doznaka dijaspore prihodovati oko 770 dolara a imajući u vidu da će prosečna godišnja plata u Srbiji u 2009.godini iznositi oko 5700 dolara, jasno je koliko dijaspora doprinosi da se u Srbiji živi bolje nego što uspemo da stvorimo.

Ima li najava većih investicija naših ljudi koji žive u inostranstvu?

Naši investitori iz dijaspore od 2000.godine uložili su više od 500 miliona dolara u naša mala i srednja preduzeća što odgovara zbiru svih ostalih stranih investicija ako se izuzmu prihodi od privatizacije. U ovim kompanijama danas radi više od 20 000 ljudi što je impozantan broj imajući u vidu ekonomske okolnosti. Ove godine ne očekuju se obimne investicije iz bilo kojih izvora, ali moramo spremiti konkretne projekte za sve investitore za prvi dan nakon otpočinjanja ekonomskog oporavka. Ukoliko konkretnim potezima uverimo investitore iz dijaspore da smo se konačno promenili, siguran sam da će ljudi našeg porekla biti medju vodeći investitorima i jedan od ključnih oslonaca našeg budućeg privrednog razvoja.

Koliko su odnosi među koalicionim partnerima narušeni nakon krize oko
usvajanja Zakona o informisanju?
To će te morati da pitate druge, nadam se da nisu narušeni. Mi smo kao stranka uvaženi, jer je na inicijativu Srpskog pokreta obnove (SPO) odnosno moje malenkosti kao ministra i medijskih udruženja, Vlada usvojila amandmane koji su u velikoj meri poboljšali prvobitni tekst zakona.
Da li je Vlada Srbije stabilna i hoće li potrajati ceo mandat?

Vlada će biti stabilna dok bude vodila politiku u skladu sa principima na kojima je formirana  a čiju suštinu čine evropske integracije i dalji razvoj demokratskih insitucija.Srpski pokret obnove (SPO) će sigurno prednjačiti u takvoj politici i učinićemo sve što je u našoj moći da ubrzamo put zemlje ka zapadnoj civilizaciji i svim evroatlantskim integracijama jer je to naš državni i nacionalni interes, bez obzira na kritike političkih opotunista koji se udvaraju javnom mnjenju.

Nezahvalno je prognozirati da bilo koja tranziciona Vlada može da opstane četiri godine, ali u vremenu ekonomske krize izazivanje bilo kakve političke nestabilnosti bilo bi  neodgovorno i ja u ovom trenutku ne vidim nijedan razlog da  Vlada ne opstane pun mandat.
Ima li istine u najnovijim meidjskim spekulacijama da se u državnom vrhuponovo ozbiljno pregovara o rekonstrukciji Vlade? Da li je Vas neko
kontaktirao u vezi sa ovom temom i da li ste vi za smanjenje broja resora?

Takvih razgovora nije bilo, a mi o tome necemo licitirati preko novina. Spremni smo za svaki dogovor sa koalicionim partnerima koji uvažava političku realnost i vodi ubrzanju reforme javnog sektora i racionalizaciji državne uprave a u okviru toga kao jedna od mera može se razmatrati i smanjenje boja ministarstava.

Guverner NBS Jelašić kritikuje Vladu što još nije donela konkretan plan
sa kojim će izaći pred Misiju MMF koja dolazi 24. avgusta. Da li Vlada
sprema strategiju za dalju borbu protiv krize i kakva konkretna rešenja će
biti primenjena?

Vlada se ozbiljno priprema za dolazak misije MMF-a  a konkretne mere bice poznate kada budu usaglašene sa MMF-om i mislim da medijska špekulisanja nikome ne koriste. Ovo nije godina ekonomskog razvoja već godina u kojoj moramo očuvati makroekonomsku stabilnost, privredne kapacitete i boriti se za svako radno mesto pa će i mere biti u skladu sa ovim ciljevima.
Da li je rešen spor oko zakupa satelita za RTS?

Nema spora. Interes države  je da svih tri miliona naših ljudi iz celog sveta, koji svakoga dana u proseku u Srbiju po osnovu deviznih doznaka posalju 14 miliona dolara, imaju mogućnost da prate program nacionalne televizije. Gledajući primer Hrvatske koja je svom rasejanju to odavno omogućila osećam se pomalo nelagodno.Verujem  da ćemo to ispraviti od 1.januara sledeće godine.

Pass this on to EVERY American you know

Pass this on to EVERY American you know.

This is already happening all over Europe and we MUST prevent this from happening to us!!!!

Infuriating!

Zvezdana Stojanovic Scott
www.rasinternational.org