Могућ вербални хашки дуел САД и Русије, izveštava Politika online

Могућ вербални хашки дуел САД и Русије

Међународни суд правде у Хагу

У усменој расправи пред Међународним судом правде 1. децембра многе земље које су поднеле поднеске у корист или против независности Косова неће учествовати

Уколико Међународни суд правде „случај Косова” третира као правно питање није битно колико земаља ће бити на страни Београда или Приштине јер су аргументи да Косово нема право на сецесију довољно јаки, сматрају правни стручњаци. У усменом делу расправе која је пред највишом судском инстанцом на свету заказана за 1. децембар, како за „Политику” оцењује др Тибор Варади, професор међународног права и један од заступника Србије у спору са Босном и Херцеговином, учествоваће много мањи број држава него што их је поднело усмене поднеске против и у корист независности Косова и Метохије.

„На крају крајева то је ипак спор између Србије и људи са Косова. Доста је логично и није први пут да у почетку неког спора више држава да своје мишљење, а да на крају, што процес више одмиче, то постаје конфронтација две стране”, каже професор Варади.

На питање да ли очекује да Америка, која је на страни косметских Албанца, и Русија, која је поднела аргументе против независности, узму учешћа и у усменом делу расправе, професор Варади каже да је то тешко предвидети.

„Спектакуларно је ако су неке велике државе на једној или другој страни, али је суштина спора правно питање и надам се да ће му суд прићи као правном питању без обзира на то да ли према броју земаља које су се укључиле у њега он добија и политичку димензију”, истиче професор Варади.

Бивши министар иностраних послова СРЈ Владислав Јовановић сматра да ће Америка употребити сав свој утицај како би натерала суд да овај случај третира и као политички.

САД, како каже, највероватније се неће лично појавити у усменој расправи јер се до сада доста компромитовала борећи се за косовску независност, али ће уместо њих учествовати Велика Британија или Француска.

„Убеђен сам да ће они играти пре свега на ’хуманитарну карту’, односно тврдиће како је над Албанцима почињен геноцид и да је зато право Албанаца да се отцепе од Србије као што су то учиниле и друге бивше југословенске републике, јер рецимо ни Црногорци нису желели да живе у заједничкој држави са Србијом. Позиваће се и на случајеве пред Хашким трибуналом”, сматра Јовановић.

За разлику од представника власти Србије који су оптимистични у погледу исхода овог процеса, односно у погледу тога тога какво ће бити саветодавно мишљење суда, и Варади и Јовановић су нешто суздржанији и не искључују могућност да суд „опере руке” тиме што ће донети избалансирану одлуку која ће истовремено дати за право Србији на суверенитет над Косовом, али и Албанцима право да се отцепе због тортуре коју су годинама трпели.

Ј. Церовина

[објављено: 31/07/2009]
stampanje posalji prijatelju

Werbeanzeigen