Стеван Радовић, Ваљево „Postojili radost“, preneto iz, „Darujmo reč“

Published on 06/19,2009

Постоји ли радост?
Нем сам!
Можда ћу некад,
кад прође време,
причати само за себе.

Повлачим се, повлачим,
а, ратник сам у души!

Повлачим се, не стидим се,
а, ратник сам у души!

Све што рекох
ИСТИНА ЈЕ!
Истина, у којој сам нашао
премного БОЛА.

Повлачим се, повлачим!
А, РАТНИК сам у ДУШИ!


Али доћи ћу ОПЕТ!
Чекаћеш ме МАЈКО ТИ,
а, ОСТАЛИ

Стеван Радовић, Ваљево

(11.06.1986. – 11.02.2006.)

***

НЕ ЗНАМ ДА ЛИ ЈЕ ПЕСМА ДОВРШЕНА ИЛИ НЕ??? ТО НЕЋУ НИ САЗНАТИ… ПРОНАЂОХ ЈЕ У ЊЕГОВОЈ СОБИ ПОРОДИЧНЕ КУЋЕ; ДРУГА ФИОКА РАДНОГ СТЕВИНОГ СТОЛА У КЊИЗИ, коју је „вукао „увек ма где ишао! КЊИГА „Средњевековни медицински списи“, и то у МАПИ, на којој се налазе простори, обележени, где су све СРБИ живели од ДАВНИНА…

Драгана Дада Радовић


To je nas cilj, a bez smeha, radosti i volje, ljudi dobre volje, PRAVIH LJUDI, kako je to STEVA, znao da kaze. “ Majka, kada ces shvatiti, da moras da pravis razliku izmedu dobrih i losih ljudi…pusti ono jadan…i td. “ Da se ne podsecam!

Evo, kako sam to predala posle tri godine mojoj drugarici / kao sestra mi je  – radi u RTS, magistar SVETSKE KNJIZEVNOSTI/ neka bude kod nje i objavi je ako mi se nesto dogodi, neka SVET zna da je Steva pisao pesme, slikao i td, a ne samo bio BICIKLISTICKI AS!!!


Stevan Radovic – Steva, rodjen u Valjevu 11.06.1986.godine.
Monstuozno i svirepo, podmuklo likvidiran- zazivotno spaljen, ziv goreo, nedaleko od porodicne kuce svoje majke, sa kojom je ziveo!
Pronadjen u dvoristu osnovne skole “ Desanka Maksimovic“, Valjevo 11. februara 2006. godine
NIJE DOCEKAO MIRIS 20 – og PROLECA !!!

Dana, 11. februara 2006. godine, kroz neobicno jake sunceve zrake za to doba godine u Srbiji, poce da pada sneg…i NEBO JE PLAKALO, prekrupni sneg je jasno stavio do znanja da se i Kosmos probudi u neverici…STA SVE ljudsko bice moze uciniti!?!

Ko leptiru slomi krila…???
Ko iscupa SRCE prepuno LJUBAVI, za sve oko sebe???

Samo su to ZVERI mogle uciniti; „ONI“ u cijim licnim kartama pise sve samo COVEK, NE, NE, i NE!!!

„ONI“, koji su bili nesposobni  razumeti, ni pobediti STEVU,nisu ga mogli kupiti. STEVA nije imao cenu, njegovo geslo je bilo i ostalo “ BITI COVEK PREPUN LJUBAVI “

Stevinu snagu, nisu spoznali pre, tada, juce…danas lagano shvataju puni besa, ocaja i ljutine sto ga podcenise / a sve to iz STRAHA, da ISTINOM ne plate ceh, koji duguju SVETU, VALJEVU – SRBIJI…buducim narastajima, i koji im sledi /

Stevinu snagu nisu spoznali?!!!?
Danas se cude i “ ONI „!!!
Nece je spoznati a i ni dostici NIKAD!!!
( ovde sledi tekst pesme, koju ti saljem posebno, sa objasnjenjem, ZASTO je to tako potrebno)

Ko su STEVI ostali ( u pesmi ) zaista ne razumem. Da li ga je neko prekinuo da zavrsi pesmu, da li ju je namerno tako ostavio??? STA PORUCUJE???

Pesmu sam pronasla 15. juna 2006. godine, kada smo se vratili na rucak zbog Steve…dok su drugi rucali, otisla sam na sprat u Stevinu sobu da sedim, budem sa njim…uzeh medalje, neke sitnice…i sedoh na stolicu od njegovog radnog stola. Ugledah staru masinu za kucanje, uvucen papir…prazan, ni jedno slovo!
Razocarana, otvorih prvu fioku…njegove beleske, albumi sa fotkama i td.
Otvorih drugu: Zivot SVETOG SAVE, DERVIS i SMRT / knjiga koju je voleo cesto da lista /, MISLI i DELA vl. NIKOLAJA VELIMIROVICA i knjiga, za koju zaista ne mogu da shvatim zasto ju je obozavao.
Iz knjige ispade papir – MAPA a iz mape PESMA…sta je mene moja MIRO sokiralo, da sam do 28.02.2009.god./ dakle, ove godine, sve zive pitala da li znaju kada su krsteni / pesmu, koju ti kasnije saljem je original, nisam dozvolila lekturu, ali su izostavili, meni najvaznije.
To, sto je STEVA  napisao PESMA, pa u produzetku Stevan R.
28.09.2005.g.
nije za njega neobicno, bilo bi neobicno da nije napisao, pisao bi on i sat – vreme pisanja. ZAPREPASTIH SE, SOKIRAH kada ugledah da je napisao

KRSTEN
28.09.1986.g.
ZABOGA, ko zna kada je krsten, ko to od nas pamti, pise, zasto to napisa….bilion pitanja, a odgovor necu nikad saznati!!!
Od tada, nisam nista vise trazila po Stevinim stvarima, popakovala sve i kada budem imala snage…a moram je skupiti…pregledacu sve. Jos uvek nisam psih. spremna.

A i prezauzeta sam obavezama koje mi ZVERI nametnuse, skrivajuci ISTINU O UBISTVU.

VERNA BOGU, STEVI i ISTINI…ostavih sve za kasnije!!!
Shvatih da moram trnovitim, najtrnovitijim putem do ISTINE!!!
I evo, posle skoro tri ipo godine pri kraju sam. A, kako? BOGU i STEVI, MENI je samo znano….
Ljubim te, necu suze, Stevi nisu mile, veseli decak moj ne voli nicije suze,,,bolu ga !!!

Tv. Dada / Dragana Radovic, Valjevo