РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА „ГАРАВИ СОКАК“ ЗА 2009. ГОДИНУ

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА „ГАРАВИ СОКАК“  ЗА 2009. ГОДИНУ

Задовољство нам је обавестити вас да се на наш овогодишњи песнички конкурс одазвало укупно 811 стваралаца, са 2433 песме; из 19 држава + Србија.

Комисија је радила у саставу:

1. Чедомир Шуњевић, професор из Новог Сада, председник,

2. Никица Банић, песник и књижевни критичар из Инђије,

3. Јован Бодрожић, песник из Инђије

Следе имена и презимена аутора, укупно  357, чије ће песме бити објављене у Зборнику за 2009. годину:

АДА УРОШЕВИЋ (Београд)

АДИ ЈАШАРЕВИЋ (Босна и Херцеговина)

АДНАН ЖЕТИЦА (Босна и Херцеговина)

АЛЕКСА БОЉАНОВИЋ (Сечањ)

АЛЕКСАНДАР ДРНДАРЕВИЋ СИНГЕР  (Ћуприја)

АЛЕКСАНДАР МАРИЋ (Краљево)

АЛЕКСАНДАР МИЛАНОВИЋ  (Гроцка)

АЛЕКСАНДАР САВИЋ (Бачка Паланка)

АЛЕКСАНДАР СИМИЋ (Босна и Херцеговина)

АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋЕВИЋ (Крушевац)

АЛЕКСАНДРА МАРКОВИЋ-АЛФИРЕВИЋ (Београд)

АЛЕКСАНДРА ПАВЛОВИЋ (Ниш)

АЛЕКСИНА ЂОРЂЕВИЋ (Параћин)

АЛИСА САЛОПЕК (Суботица)

АНА АНТИЋ (Краљево)

АНА БРАЈКОВИЋ (Ужице)

АНА ВИТОРОВИЋ-РАЈИЋ (Свилајнац)

АНА МАРИЈА ГРБИЋ (Нови Београд)

АНА МИЛИЋЕВ (Кикинда)

АНА УДОВИЧИЋ (Хрватска

АНЂЕЛКА КОРЧУЛАНИЋ (Хрватска)

АНЕЛА СЕЈАРИЋ (Република Српска)

АНТОН  БАЈАЛО (Енглеска)

АНТУН ДОМАЗЕТ (Хрватска)

БЕРИСЛАВ БЛАГОЈЕВИЋ (Босна и Херцеговина)

БИЉАНА ПЛАНИЋ (Крагујевац)

БИЉАНА М. СТОЈИЋ (Ваљево )

БИЉАНА ТАСИЋ (Београд)

БИЉАНА ШАПИЋ-ЗУКИЋ (Бешка)

БОЖИДАР ПЕШЕВ (Београд)

БОЖО ПОПАДИЋ-АКТУС (САД)

БОЈАН БОГДАНОВИЋ  (Босна и Херцеговина)

БОЈАН ЈОВАНОВ (Македонија)

БОЈАН ЋИРИЋ (Зајечар)

БОЈАНА КУЛИЏАН (Босна и Херцеговина)

БОРИВОЈ БУКВА (Хрватска

БОРИВОЈЕ СЕКУЛИЋ (Лаћарак)

БОРИС С. СТАПАРАЦ (Хрватска)

БОРИСЛАВА ДВОРАНАЦ (Сремски Карловци)

БОРКА СИМИЋ (Нови Београд)

БРАНИСЛАВ В. БРАНКОВИЋ (Зајечар)

БРАНИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ (Рума)

БРАТИСЛАВ ВЕЛИЧКОВИЋ (Зрењанин)

БУДИМКА СТОЈАНОВ (Београд)

БУДИМКА ТОШИЋ (Ужице)

ВАЛЕНТИНА ВУКМАН (Хрватска)

ВАЛЕРИО ОРЛИЋ (Хрватска)

ВАРАДИНКА МИЛОРАДОВИЋ-ВАЊА  (Швајцарска)

ВЕЉКО Т. ЋИРКОВИЋ (Чока)

ВЕРА АЛЕКСАНДРИЋ (Рума)

ВЕРА ДОБРИВОЈЕВИЋ (Шабац)

ВЕСНА В. ЛАЛОВИЋ (Бајина Башта)

ВЕСНА РИСТОВИЋ (Краљево)

ВЕСНА ТАСИЋ (Инђија)

ВИДА НЕНАДИЋ (Бела Земља)

ВИОЛЕТА В. ЈОВИЋ (Ниш)

ВИТА ВРМИЋ (Суботица)

ВЛАДАНА ВАСИЛИЈИЋ (Београд)

ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ (Црна Гора)

ВЛАТКО МАЈИЋ (Хрватска)

ВУЈИЦА БОЈОВИЋ (Пријепоље)

ВУКАН ОГРИЗОВИЋ (Београд)

ВУКАШИН Ј. ИЛИЋ  (Београд)

ГОРАН С. ИВАНОВИЋ (Швајцарска)

ГОРАН ТРАЈКОВИЋ – ФЛАКИ (Лесковац)

ГОРДАН ГОРУНОВИЋ (Београд

ГОРДАНА ВИДАКОВИЋ-СИМИЋ (Београд)

ГОРДАНА ВЛАЈИЋ (Панчево)

ГОРДАНА Љ. МИЉКОВИЋ (Параћин)

ГОРДАНА РАДОВАНОВИЋ  (Република Српска)

ГОРДАНА  СТАНИСАВЉЕВИЋ-СТОЈИЋ  (Канада)

ГОРИЦА М.ЂУРЂЕВИЋ (Република Српска)

ДАЛИБОР ФИЛИПОВИЋ–ФИЛИП (Књажевац)

ДАМИР КОМПАЊЕТ  (Хрватска)

ДАМИР ЦАР  (Хрватска)

ДАНИЕЛ РАДОЧАЈ (Хрватска)

ДАНИЈЕЛА ВАСИЉЕВИЋ (Смедеревска Паланка

ДАНИЈЕЛА ЋУЗОВИЋ (Београд)

ДАНКА ЂУКАНОВИЋ (Република Српска)

ДАРИЈА СТИПАНИЋ (Хрватска)

ДАРКА ХЕРБЕЗ (Република Српска)

ДАРКО ВРЛАЦ (Хрватска)

ДАРКО КОЛАР (Шид)

ДАРКО МАРКОВ (Аустрија)

ДИВНА БИЈЕЛИЋ (Нови Сад)

ДИВНА ЛУЛИЋ-ЈОВЧИЋ (Суботица)

ДИЈАНА КАНТАР (Република Српска)

ДИМЧЕ МИЛОШЕВСКИ (Београд)

ДОБРИЛА ОГРИЗОВИЋ  (Кикинда)

ДРАГАН МАРКОВИЋ (Костајник)

ДРАГАН МАТЕЈИЋ (Крушевац)

ДРАГАН ЦВИЈЕТИЋ (Нови Сад)

ДРАГАНА БАУЕР (Пландиште)

ДРАГАНА ДУЧИЋ (Ужице)

ДРАГАНА ЂУРКОВИЋ – ТОШИЋ (Чачак)

ДРАГАНА КОНСТАНТИНОВИЋ (Канада)

ДРАГАНА МЛАДЕНОВИЋ (Земун)

ДРАГАНА НЕДОВИЋ (Швајцарска)

ДРАГАНА ШАЛИПУРЕВИЋ (Београд)

ДРАГИЦА БАСАРА (Наково)

ДРАГИЦА ГРБИЋ-ДРАГА (Република Српска

ДРАГИЦА КОЈИЋ (Београд)

ДРАГОЈЛА ПОПОВИЋ (Република Српска)

ДРАЖЕНКА ТРБОВИЋ-МРКЕЛА  (Темерин)

ДУШАН ВОЈИНОВИЋ (Београд

ДУШАН Д. ЖИВАНЧЕВИЋ (Добановци)

ДУШАН МИЈАЈЛОВИЋ-АДСКИ (Ниш)

ДУШАН РАДАКОВИЋ (Зрењанин)

ДУШАН САВИЋ (Аустрија)

ЂОКО НОНКОВИЋ (Нови Београд)

ЂУРЂИЦА  ЛАЗИЋ (Београд)

ЂУРО БАКИЋ (Босна и Херцеговина)

ЕЛЕОНОРА ЛУТХАНДЕР (Шведска)

ЕМИЛИЈА ЕМА ЖИВКОВИЋ (Крагујевац)

ЖЕЉКО ЛЕЧИЋ (Нови Београд)

ЖИВКО ВУЈИЋ (Република Српска)

ЖИВКО ПРОДАНОВИЋ (Хрватска)

ЖИВОЈКА МИЛИЋ (Црљенац)

ЗВОНИМИР ГРОЗДИЋ  (Хрватска)

ЗЛАТИЈА РАДОВАНОВИЋ (Мало Црниће)

ЗЛАТКА ЕМЕРШИЋ (Црна Гора)

ЗЛАТКО ВАСИЋ   (Апатин)

ЗЛАТОМИР БОРОВНИЦА (Инђија)

ЗОРА РАШКА (Остојићево)

ЗОРАН М. ЈОВАНОВИЋ-ХРИСТОВ  (Лесковац)

ЗОРАН КРСТИЋ (Хрватска)

ЗОРИЦА БРКИЋ (Београд)

ЗОРИЦА САЛИЈЕВИЋ (Шведска)

ЗОРКА СТОЈАНОВИЋ (Мало Црниће)

ИВАН ДОДИЋ (Бајина Башта)

ИВАН КОРПОНАИ (Немачка)

ИВАН ЛАЛОВИЋ (Београд)

ИВАНА  АТАНАЦКОВИЋ  (Београд)

ИВАНА ЗАЈИЋ (Крушевац)

ИВАНА ПЕТКОВИЋ (Алекса Шантић)

ИВАНА ПРЛИНА (Швајцарска)

ИВАНКА ИВАНОВИЋ-ВУКОБРАТОВИЋ   (Батајница)

ИВИЦА МИЛОВАНОВИЋ (Бор)

ИВО МИЈО АНДРИЋ (Хрватска)

ИГОР МИШКОВИЋ (Београд)

ИГОР РЕМС (Немачка)

ИГОР СТАНКОВИЋ-ЗМАЈ ВРАЊСКИ (Нови Сад)

ИЛИЈА КАТАНА (Београд)

ИЛИЈА СТЕПАНОВИЋ (Крагујевац)

ИНЕС ПЕРИЋ (Хрватска)

ЈАБЛАНКА ПАВЛОВИЋ (Сокобања)

ЈАСМИНА ШИКИЋ (Борча)

ЈЕЛЕНА ЗАРУБИЦА (Кула)

ЈЕЛЕНА СИМАНИЋ (Република Српска)

ЈОВАН БОДРОЖИЋ (Инђија)

ЈОВАНКА МАТАРУГА (Нови Сад)

ЈОСИП МАТЕЈ БИЛИЋ (Хрватска)

ЈОСИП ЕУГЕН ШЕТА  (Хрватска)

ЈУЛИЈАНА АДАМОВИЋ (Хрватска)

ЈУЛКА ЕРЦЕГ (Република Српска)

КАТАРИНА ФИАМЕНГО (Нови Београд)

КЛАРА ПОЛАК ПОЉАРЕВИЋ (Хрватска)

КОЛИНДА ВУКМАН (Хрватска)

КРИСТИЈАН МОДРУШАН (Хрватска)

КРИСТИНА БАЛАЋ (Батајница)

КРУНОСЛАВ ШЕТКА (Босна и Херцеговина)

КСЕНИЈА ПЕРКОВИЋ (Хрватска)

ЛАЗАР ЛАУШЕВ  (Идвор)

ЛАЗАР РАДМАНОВИЋ (Хрватска)

ЛАРИ ШЕТА (Хрватска)

ЛЕЛА СТОЈАНОВИЋ (Нишка Бања)

ЉИЉАНА ВУЈИЋ-ТОМЉАНОВИЋ  (Република Српска)

ЉИЉАНА ЖИВКОВИЋ (Железник)

ЉИЉАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ (Смедеревска Паланка)

ЉИЉАНА ИТА ПЕТРОВ (Италија)

ЉИЉАНА ТЕОФАНОВ (Кикинда)

ЉУБИНКА ТОШИЋ (Ужице)

ЉУБИЦА ВИДОВИЋ-СИЧ (Суботица)

ЉУБИЦА ПУШИЦА (Пријепоље)

ЉУБОМИР О. ВУЈОВИЋ (Београд)

ЉУБОМИР ТЕОФАНОВ (Кикинда)

МАЈА БОЖИЋ (Београд)

МАЈА КАКША (Хрватска)

МАЈА КОРОЛИЈА (Стара Пазова)

МАЈА МИЛИВОЈЕВИЋ (Београд)

МАЈА МИЛОВАНОВИЋ (Шабац )

МАЈА МИЛОШЕВИЋ (Сврљиг)

МАЈА МИТОВА (Бугарска)

МАЈО ДАНИЛОВИЋ (Нови Београд)

МАЛВИНА МИЛЕТА (Хрватска)

МАРИЈА ПОГОРИЛИЋ (Хрватска)

МАРИЈАНА МАРИНИЋ-КРАГИЋ (Хрватска)

МАРИЈАНА МЛАДЕНОВИЋ (Београд)

МАРИНА ЖИНИЋ ИЛИЋ (Нови Сад)

МАРИНА МИЈАТОВИЋ (Совљак код Уба)

МАРИНА ТРАЈКОВИЋ (Земун)

МАРИЈО ГЛАВАШ (Хрватска)

МАРКО ВОРИХ (Хрватска)

МАРКО ГЛИШИЋ (Крагујевац)

МАРКО ЈЕВТИЋ (Крушевац)

МАРКО ЛУКИЋ  (Хрватска)

МАРКО Љ. РУЖИЧИЋ (Швајцарска)

МАРКО СЕРТИЋ (Хрватска)

МАРКО ТОРОВИЋ (Земун)

МИЛАН АНЂЕЛИЋ (Норвешка)

МИЛАН МАНИЋ-УЈКА (Пирот)

МИЛАН МИЛУТИНОВИЋ  (Београд)

МИЛАН НИКОЛИЋ (Република Српска)

МИЛАН ОЉАЧА (Нови Сад)

МИЛАНА НИКОЛИЋ (Велика Плана)

МИЛЕНА АНОВИЋ (Зрењанин)

МИЛЕНА ВИШНИЋ (Батајница)

МИЛЕНА МИЛЕНОВИЋ (Алексинац)

МИЛЕНА СУШНИК ФАЛЕ (Словенија)

МИЛЕНКО ЋОРИЋ (Хрватска)

МИЛИВОЈ КРИВОШИЈА (Инђија)

МИЛИСАВ ЂУРИЋ (Швајцарска)

МИЛИЦА МИРИЋ (Бечеј)

МИЛИЦА ПЕРУНОВИЋ-ИВАНОВИЋ (Београд)

МИЛКО ГРБОВИЋ (Нови Београд)

МИЛОВАН-МИШО КУБУРОВИЋ (Црна Гора)

МИЛОВАН МИЋА СТОЈАДИНОВИЋ  (Нови Београд)

МИЛОЈЕ ВЕЉОВИЋ (Бегаљица код Београда)

МИЛОРАД МИШО ЂУРЂЕВИЋ (Република Српска)

МИЛОШ ЈАМУШАКОВ (Нови Сад)

МИЛОШ ПАСУЉЕВИЋ (Крагујевац)

МИЛОШ СТЕВАНОВИЋ – ГРИГИ (Крагујевац)

МИЉАН КОВАЧЕВИЋ (Аустралија)

МИОДРАГ МИЛУНОВИЋ (Смедеревска Паланка)

МИРЕЛА ЈАКОВЉЕВИЋ (Инђија)

МИРЗЕТА МЕМИШЕВИЋ (Босна и Херцеговина)

МИРЈАНА  МАРКОВИЋ  (Сремска Митровица)

МИРЈАНА ЂАПО (Босна и Херцеговина)

МИРЈАНА КНЕЖЕВИЋ (Нови Сад)

МИРЈАНА КОЛАРСКИ (Нови Сад)

МИРЈАНА РАДОСАВЉЕВИЋ (Шимановци)

МИРЈАНА РАДУЈКОВИЋ МИЛОЈКОВИЋ (Суботица)

МИРОСЛАВ ГОЈКОВИЋ (Република Српска)

МИРОСЛАВ КОВАЧ (Врбас)

МИРОСЛАВ НИКОЛИЋ (Бачка Паланка)

МИРОСЛАВ СТАМЕНКОВИЋ (Београд)

МИРСАД ШИШИЋ (Босна и Херцеговина)

МИТАР АНЂЕЛИЋ (Црна Гора)

МИТАР МИТРОВИЋ (Нови Београд)

МИХАЈЛО ГОЛУБОВИЋ (Нови Сад)

МЛАДЕН БРАНКОВИЋ (Пожаревац)

МЛАЂО СТАНИШИЋ (Република Српска)

НАДА БАДРЉИЦА (Мокрин )

НАДИЈА РУБЕША (Хрватска)

НАЂА БРАНКОВ (Вршац)

НАЂА МЛАДЕНОВИЋ (Београд)

НАТАЛИЈА ЈАНИЋ (Суботица)

НЕВА ЛУКИЋ (Хрватска)

НЕВЕНА УГРЕНОВИЋ (Београд)

НЕДЕЉКО ЗЕЛЕНОВИЋ (Република Српска)

НЕЂО ЛИПОВЧИЋ (Република Српска)

НЕМАЊА САВИЋ (Зрењанин)

НЕМАЊА ТОШКОВ  (Зрењанин)

НЕНАД БЕЛОБДРЂАНИН (Александровац)

НЕНАД М. ПЕРИЋ  (Земун)

НЕТРЕБИЛ СТЕФАНОВИЋ (Београд)

НИКИЦА БАНИЋ (Инђија)

НИКОДИН ЧЕРНОДРИМСКИ (Македонија)

НИКОЛА БЕЉАНСКИ (Македонија)

НИКОЛА ВАСИЋ ТОПОЛОВАЧКИ (Кикинда)

НИКОЛА ГРКОВИЋ (Инђија)

НИКОЛА ОРАВЕЦ (Петроварадин)

НИКОЛА ШИМИЋ ТОНИН (Хрватска)

НОВИЦА СТОКИЋ (Велико Градиште)

ОБРАД ДОДИЋ (Бајина Башта)

ОБРАД НЕНЕЗИЋ (Црна Гора)

ОЉА ПАЈИН  (Београд)

ПЕЕР СЕВЕР-СЕНА (Француска)

ПЕРО КОНДИЋ (Словенија)

ПЕРСИДА ЛАКИЋ-РУЗМАРИН (Београд)

ПЕТАР В. КНЕЖЕВИЋ  (Београд)

ПЕТРА ЂУРИЧИЋ (Хрватска)

ПЕТРА РАЈКОВИЋ (Република Српска)

ПЕТРОНИЈЕ ШИМШИЋ (Република Српска)

РАДА ПАУНОВИЋ (Чачак)

РАДЕ ЋУРЧИН–РОЧА СВЕМОЖ (Зрењанин)

РАДЕ М. ОБРАДОВИЋ (В. Поповац)

РАДИВОЈЕ ПАЦКО МИЛАДИНОВИЋ (Ћуприја)

РАДИВОЈЕ РАДИЋ (Република Српска)

РАДИСЛАВ ИВИЋ РАДЕ (Ниш)

РАДМИЛА КНЕЖЕВИЋ (Црна Гора)

РАДМИЛА КОВАНЏИЋ (Смедеревска Паланка)

РАДМИЛО РИСТИЋ (Крагујевац)

РАДОЈЕ РЕГОЈЕВИЋ (Швајцарска)

РАДОЈИЦА НЕШОВИЋ  (Уб)

РАДОЈИЦА ПЕРИШИЋ (Нова Варош)

РАДОШ МАРКОВИЋ (Горњи Милановац)

РАНКА ДИНИЋ (Београд)

РАНКО БОЈАНИЋ (Бачка Паланка)

РАТКО-РАЛЕ БЕЛИЋ (Суботица)

РАТКО ПЕТРОВИЋ (Борча)

РИКАРДО СТАРАЈ (Хрватска)

РУЖИЦА ПЕТКОВ (Кикинда)

САБАХУДИН ХАЏИАЛИЋ (Босна и Херцеговина)

САВА ГАЈИЋ-ИВИЋ (Швајцарска)

САВКО ПЕЋИЋ-ПЕСА (Република Српска)

САВО ШКОБИЋ (Република Српска)

САЊА КОЗЛИЦА (Хрватска)

САЊА ПЕТКОВСКА (Лазаревац)

САЊА ПЕТРОВ (Хрватска)

САЊИН ЋИКОВИЋ (Хрватска)

САША Б. ПЕШИЋ (Нови Београд)

САША РАДОВИЋ (Хрватска)

САША СКАЛУШЕВИЋ-СКАЛА (Неготин)

СВЕТЛАНА РАДЕНКОВИЋ (Крагујевац)

СВЕТОЗАР САВКОВИЋ (Шведска)

СЕРГЕЈ  ИЉИН (Русија)

СЕРГЕЈ ПАВЛОВИЧ ЈАКОВЉЕВ (Русија)

СЛАВЕНКА ГЕМОВИЋ (Земун)

СЛАВИЦА НИКОЛИЋ (Смедеревска Паланка)

СЛАВИЦА СТАНКОВИЋ (Швајцарска)

СЛАВИША КРСТИЋ (Смедеревска Паланка)

СЛАВКО КНЕЖЕВИЋ (Богатић)

СЛАВКО ПОКРАЈАЦ (Република Српска)

СЛАВО Р. ОДАЛОВИЋ (Црна Гора)

СЛАЂАНА СТАНИМИРОВИЋ (Ваљево)

СЛАЂАНА ШИМРАК (Стара Пазова)

СЛОБОДАН АТАНАЦКОВИЋ-АС (Београд)

СЛОБОДАН ПЕТРОВИЋ  (Батајница)

СЛОБОДАН М. СТЕФАНОВИЋ (Београд)

СЛОБОДАНКА МАТИЋ (Земун)

СНЕЖАНА ИВАНОВИЋ (Ужице)

СНЕЖАНА КОВАЧ (Врбас)

СНЕЖАНА МИЛАНОВИЋ (Швајцарска)

СНЕЖАНА МИЛОВАНОВИЋ (Неготин)

СНЕЖАНА- ЖАНА НЕОРЧИЋ (Суботица)

СНЕЖАНА НИКОЛИЋ (Лапово)

СНЕЖАНА РАДОЈЕВИЋ (Кула)

СОФИЈА ЂОКИЋ-СОФКЕ (Рума)

СРБОСЛАВ СРБА КРАЈШИЋ (Инђија)

СРЕТКО ГАЗДИЋ (Инђија)

СРЕТО ПЕТРИЋ (Канада)

СТАНКА АМОН (РАИЧКОВИЋ) (Немачка)

СТЕВАН ВРЕКИЋ (Алабана)

СТОЈАНКА СЕКА ЗАКИЋ (Република Српска)

СТОЈАНКА МИЛИН (Зрењанин)

СТОЈАНКА РАДЕНОВИЋ-ПЕТКОВИЋ (Канада)

СТРАХИЊА ТУЦАКОВИЋ (Аранђеловац)

СУНО КОВАЧЕВИЋ (Босна и Херцеговина)

СУНЧИЦА ЦРЕВАР (Нови Београд)

ТАЈАНА ПОПАДИЋ (Рума)

ТАЊА БАКИЋ (Црна Гора)

ТАЊА ОСТОЈИЋ (Београд)

ТАЊА СТАНИЋ (Хрватска)

ТАТЈАНА ДЕБЕЉАЧКИ (Ужице)

ТАТЈАНА РАДУМИЛО  (Београд)

ТАТЈАНА УДОВИЋ (Хрватска)

ТЕА ВИЛФАМ (Суботица)

ТИЈАНА МАРИНКОВИЋ (Нови Београд)

ТИЈАНА МИТАНОСКИ (Београд)

УРОШ РАДОЈЕВИЋ (Горњи Милановац)

ФРАНКО СОРИЋ (Хрватска)

ХАКИЈА КАРИЋ (Босна и Херцеговина)

ЦВЕТА СПАСИКОВА  (Македонија)

ЦВИЈЕТА ЗЕКИЋ-ЈУРИШЕВИЋ (Београд)

ЧЕДОМИР КОВАЧЕВИЋ (Бачка Паланка)

ЧЕДОМИР ЧЕДО ШУЊЕВИЋ (Нови Сад)

Од наведеног броја песника заступљених у зборнику, на завршни део манифестације која ће се одржати у другој половини сеттембра у Инђији, позваћемо од 80 до 90 аутора. Сви они који буду позвани на манифестацију, своје позиве (обавештења) ће на време добити. Позив (обавештење) ће важити искључиво за лице на које буде гласило.

У Инђији, 20.07.2009. године                                                                                Председник,

Златомир Боровница

Werbeanzeigen

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 20. Juli 2009 – Metropolit Amfilohije empfängt schweizerischen Botschafter – Premier Mujezinovic bei Metropolit Nikolaj

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

20. Juli 2009

Teilnahme der SOK an der KEK-Vollversammlung

Metropolit Amfilohije empfängt schweizerischen Botschafter

Premier Mujezinovic bei Metropolit Nikolaj

Teilnahme der SOK an der KEK-Vollversammlung

(LYON) Auf der vom 15. bis zum 21. Juli in Lyon stattfindenden Vollversammlung der Konferenz Europäischer Kirchen (KEK) nehmen auch Vertreter der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK) teil. Die Delegation des Hl. Synods der SOK wird von Bischof Grigorije von Zahumlje-Herzegowina geleitet. Außerdem gehören der Delegation Bischof Irinej von Australien und Neuseeland sowie die Diplomtheologen Julija Vidovic aus Paris und Petar Petkovic aus Belgrad an. Am ersten Tag der Vollversammlung wurde Bischof Irinej zum Komoderator der Versammlung gewählt, während die Delegierte Julija Vidovic in den Politikausschuss der KEK gewählt wurde.

In einer aktuellen Mitteilung des Serbischen Patriarchates wird betont, dass die Delegation der SOK von der KEK fordere, „auf dem gesamten kanonischen Territorium der SOK auch weiterhin alle Aspekte der gesellschafts-politischen Aktivitäten aufmerksam zu verfolgen und zu beaufsichtigen, damit die SOK theologisch und ekklesiologisch respektiert und nicht für staatliche und nationale Zwecke missbraucht werde.“ Darüber hinaus dankte die Delegation der SOK der KEK für ihre bisherige Arbeit in Montenegro. Sie betonte auch die Notwendigkeit, die kirchenpolitischen Geschehnisse in der Ehemaligen Jugoslawischen Republik Makedonien zu beobachten.

Auf der diesjährigen, nunmehr dreizehnten Vollversammlung der KEK in Lyon nehmen über 700 Vertreter von 140 Kirchen und religiösen Organisationen teil. Mitglieder der KEK sind orthodoxe, altkatholische, anglikanische und protestantische Kirchen in Europa. Die Vollversammlung ist das oberste Organ der KEK. Sie besteht aus den Delegierten der Kirchen sowie aus Mitgliedern des Zentralausschusses. Die Vollversammlungen der KEK finden jede sechs Jahre statt. Auf der diesjährigen Vollversammlung, die unter dem Motto „Zur einen Hoffnung in Christus berufen“ (Epheser 4,4) stattfindet, wird auch das 50. Jubiläum der Organisation begangen.

Metropolit Amfilohije empfängt schweizerischen Botschafter

(BELGRAD) Der Stellvertreter von Patriarch Pavle I., Metropolit Amfilohije von Montenegro, hat am vergangenen Freitag den Botschafter der Schweiz in Serbien, Erwin Helmut Hofer, empfangen. Der Metropolit machte den Diplomaten mit der Situation der SOK im Kosovo-Metohija, Montenegro und Bosnien-Herzegowina bekannt. Er erinnerte an die Stellung von Kosovo-Metohija in der serbischen Geschichte und Tradition und äußerte sich besorgt über den Zustand der Serben in dieser Region. In diesem Zusammenhang betonte der Metropolit die Bedeutung der Wahrung des Friedens und des Schutzes der Heiligtümer der SOK und der kulturhistorischen Denkmäler in der südlichen serbischen Provinz.

Metropolit Amfilohije war im Mai diesen Jahres auch selbst, zusammen mit Bischof Konstantin von Mitteleuropa, zu Besuch in den serbischen orthodoxen Kirchengemeinden in der Schweiz.

Premier Mujezinovic bei Metropolit Nikolaj

(SARAJEVO) Mustafa Mujezinovic, der neue Premierminister der bosnisch-herzegowinischen Föderation, des muslimisch-kroatischen Landesteils, hat am vergangenen Mittwoch den ranghöchsten Vertreter der SOK in Bosnien-Herzegowina, Metropolit Nikolaj von Dabar-Bosnien, in Sarajevo besucht. Der Metropolit dankte dem Premier für seinen Besuch und gratulierte ihm zum Wahlsieg. Auch äußerte er die Hoffnung, dass Mujezinovic zu den Lösungen der vielen Probleme zum Wohle aller drei Ethnien in Bosnien-Herzegowina beitragen werde.

Der serbische orthodoxe Oberhirte informierte den Premier über den misslichen Zustand in Bezug auf die enteigneten Besitztümer der SOK, die nicht zurückgegeben werden. Insbesondere erinnerte Metropolit Nikolaj an den Fall des enteigneten Gebäudes des orthodoxen Priesterseminars von Sarajevo, das heute die Fakultät für Wirtschaftswissenschaften behaust. Der Metropolit pointierte, dass, während die Islamische Gemeinschaft in Sarajevo eine Fakultät und die Römisch-katholische Kirche zwei Hochschulen haben, die SOK über keine solche Institution verfüge, obwohl man unentwegt über die Gleichberechtigung rede.

Premier Mujezinovic sagte, er sei damit einverstanden, dass die Eigentumsfrage zu lösen sei und dass jeder das Seine bekommen solle. Jedoch seien für diesen Prozess Mittel und Pläne notwendig, fügte er hinzu. Mujezinovic sagte, dass man in die strategischen Pläne der neuen Regierung der Föderation Bosnien-Herzegowina auch die Frage der Rückgabe des serbischen orthodoxen Priesterseminars in Sarajevo integrieren werde.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

Kolumbianische Kritiker weisen die EU-Pläne als „neue Kolonisation“ zurück.

Newsletter vom 20.07.2009 – Eine neue Kolonisation

BRÜSSEL/LIMA (Eigener Bericht) – Ungeachtet massiver Proteste drängt
die Europäische Union gegenüber den Andenstaaten weiter auf den
Abschluss von Freihandelsabkommen. Verhandlungen darüber sollen an
diesem Montag in der peruanischen Hauptstadt Lima fortgesetzt werden
und bis 2010 zur Ratifizierung bilateraler Verträge führen. Die EU,
deren Verhandlungsdelegation unter deutscher Leitung steht, strebt
bereits seit Jahren nach einer weitgehenden Liberalisierung des
europäisch-lateinamerikanischen Warenhandels – allen nun eskalierenden
Widerständen zum Trotz. Ziel ist es, im
europäisch-lateinamerikanischen Geschäft Anschluss an die Konkurrenz
zu erlangen. Sowohl die USA als auch China haben bereits mit einer
Reihe von Staaten der Region Handelserleichterungen vereinbart,
darunter Peru. Während der peruanische Präsident Alán García auch
gegenüber der EU eine strikt wirtschaftsliberale Politik verfolgt,
stößt diese in der Bevölkerung auf andauernde Gegenwehr. Erst kürzlich
wurden beim Einsatz staatlicher Repressionsorgane gegen
Freihandelskritiker im Amazonasgebiet Dutzende Menschen getötet oder
verletzt. Kolumbianische Kritiker weisen die EU-Pläne als „neue
Kolonisation“ zurück.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57580

Оснивање Меморијалног центра

Фонд Слободан Јовановић
Билтен број 2

Фонд:

Оснивање Меморијалног центра

Фонд Слободан Јовановић је предложио да се у Београду формира гробље жртава НАТО агресије 1999. године. С тим предлогом и молбом да он буде усвојен, Фонд се обратио Светом архијерејском синоду Срспке Православне Цркве. Сабор је са задовољством констатовао да је Влада Србије подржала иницијативу СПЦ да изгради Спомен храм и Меморијални центар

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Интервју фонда:

Јан Оберг

Александар Митић

Један од водећих светских стручњака за мировне студије, директор шведске Транснационалне фондације за истраживање мира и будућности (ТФФ) Јан Оберг, скоро две деценије прати, анализира и предлаже начине да се на Балкану дође до трајног решења међуетничких сукоба…

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Анализа:

Три српска циља након избора за ЕП

Александар Митић

Србија је изборе за Европски парламент посматрале са стране, али је дошао тренутак да се активно укључи у постизборно лобирање. Иако је ЕП по надлежностима « слабији » од Савета Европске уније и Европске комисије, његов политички ауторитет има значајан утицај на преостале две институције ЕУ у многим кључним питањим везаним за Србију и српски народ

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Блог:

Битно и небитно

Слободан Деспот

Чудна је зверка тај наш мозак. Упија све, и шта нам треба и шта нам не треба.
Но шта ми знамо шта нам је стварно битно?

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Блог:

Бранко Радун

Обамизација Џексона

И баш кад је Мајкл отишао на месец, један други афроамериканац је отишао у штаб бивших конкурената у трци за месец. Његова мисија је дипломатска, али много сложенија од оне која је својевремено американце послала на месец. Барак Обама хоће да се договори са Русима да се врате односе у стање кад је Мајкл почео свој месечеви ход.

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Блог:

Регионализација у магли

Бранко Радун

Знамо да статута до јесени неће бити. У Војводини мора све лагано, иако су многи говорили да живот не може да чека. Сада знамо и зашто: Да се обузети великим страхом коалициони европартнери због статута не изгубе у оној магли регионализације. А магла уме да буде јако опасна, нарочито у америчком филму.

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Анализа:

Паланачка регионализација

Душан Ковачев

Нихилистички процес је дошао до свог краја. То је оно чега се паланка највише плашила, оно што је обесмишљује, јер она хоће да „нема краја крају “. Ћирил филозоф мора сам да се убије, то се од њега очекује баш као и смрт Господина Голуже. Али, сваки носилац паланачке филозофије је данас господин Голужа. Почела је задња лицитација на које су домаћи паланчани изнели последње покућство. То је суштински смисао регионализације. Навршило се време да одумре и начело одумирања државе.

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Анализа:

Напуштање начела недељивости републике

Душан Ковачев

Решавање аутономашког проблема отварањем још већег, неће довести до „децентрализације“, већ до одустајања и од четвртог начела грађанског друштва – недељивости републике. Несвесна суштинских начела грађанског друштва, „политичка централа“ ДС-е у Београду је најпре повела пројекат израде немогућег Статута АПВ-е, да би регредирала у револуционарни (кон)федерализам по мери социјалистичке самоуправне уставности СФРЈ. А то је баш оно што жели Друга (анархична, самоуправна и социјалистичка) Србија.

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Блог:

Енглескиња на Газиместану

Слободан Деспот

Србија није Израел. Али ни Израел више није Израел, ако нам је то утеха. Но не требају нам утехе. Треба нам истина. Треба нам Ребека Вест.

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Есеј:

Европски и српски либерали у добу глобализма

Мила Алечковић-Николић

Велика имена српске либералне мисли, данас се обично погрешно тумаче, будући да се са епохом променило и значење неких појмова. Оно што је класична либерална политичка идеја представљала некада, и оно што у новом облику неолиберализма њен дегенерисани потомак представља данас, има , у суштини, веома мало сличности

. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Архив:

Аудио снимак обраћања Слободана Јовановића

Србима у Јужној Америци, марта 1943. године. Инсерт из документарне серије “Равногорска читанка”

ЧУЈТЕ ГЛАС СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА »

О Фонду:

Фонд Слободан Јовановић је основан у Београду 26. септембра 2008. године у част и славу академика Слободана Јовановића. Фонд упознаје јавност са делом, визијама и стремљењима, овог, деценијама забрањеног и неправедно запостављеног великана српске научне мисли.

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Ukoliko vam ćirilični tekst biltena nije čitljiv, izvršite podešavanje vašeg operativnog sistema na ćirilicu.

Фонд Слободан Јовановић – Билтен број 2
(+381)11 20 30 110, Страхињића Бана 4, 11000 Београд, Србија
http://www.slobodanjovanovic.org/ | kontakt@slobodanjovanovic.org

Председнику Републике Србије г. Борису Тадићу Председнику Владе Републике Србије г. Мирку Цветковићу о т в о р е н о п и с м о

поштовани,

Поводом предлога закона о информисању Народни покрет Србије Вам шаље:

Отворено писмо Председнику Републике Србије г. Борису Тадићу и
Председнику Владе Републике Србије г. Мирку Цветковићу, са жељом да ће
те објавити његов садржај.

Ово је линк за писмо у PDF облику:
www.narodnipokretsrbije.org/doc/otvoreno_pismo-zakon_o_informisanju.pdf

Комплетан текст следи и у овом мејлу.

Народни покрет Србије
www.narodnipokretsrbije.org

====================================================

Председнику Републике Србије г. Борису Тадићу
Председнику Владе Републике Србије г. Мирку Цветковићу

о т в о р е н о   п и с м о

НЕВЛАДИНА ОРГАНИЗАЦИЈА

Поштована господо,

Да ли сте обавештени да је пре десетак дана, иступајући у Москви пред дипломцима Руске школе економије Председник САД Барак Обама изјавио следеће:

„Државни суверенитет мора бити угаони камен међународног поретка. Америка не може и неће наметати другим земљама било какав систем управљања и ми не бирамо партију или особу који ће управљати другом државом. И управо тако, како све земље морају имати право да бирају своје руководиоце, државе морају имати право на одбрану својих граница, а такође и на сопствену спољну политику.“, и још:

„Сваки систем, који одступа од поштовања тих права, доводи до анархије.“, и још:

„Америка тежи међународном систему, у којем ћемо на себе примањивати исте стандарде, као и према другим земљама…“?

Да ли сте обавештени да последњих година у Србији сваког дана умре 100 грађана више него што се роди? И да је то много више него за време ратова и санкција, прави геноцид!

Да ли сте обавештени да је то последица уништења српских финансија и економије?

Да ли сте свесни да за то сноси највећу одговорност једна невладина организација која се претворила у политичку партију и којој Ви још увек дозвољавате да има главну реч у финансијама и економији, па чак и да покушава да стави у функцију свог геноцидног подухвата полицију, правосуђе, а сада, ево и информисање и културу?!

Доживели смо и то да се шеф те невладине организације на помисао о информисању и култури, не само ухватио за пиштољ, већ га у паници и уперио где год је видео да се комадићи истине о његовом злочину објављују – у „Курир“, „Глас Јавности“, у слободну реч уопште…

Да ли Ви уопште можете да појмите да је либералистичко-монетаристичка политика, која је носила геноцидне последице по цео свет доживела крах и да се као последица прве глобалне, а за либералистичко-монетаристичку политику последње и фаталне светске финансијске и економске кризе, мењају односи у свету, па чак и политика САД?

Господо Председници, верујемо да се Председник САД не шали, а и да сте Ви добро обавештени. И зато осећамо ужасну зебњу – како је могуће да се у процесима које цео свет види, српска Влада и Скупштина понашају аутистично и по хитном поступку разматрају законе које би се плашиле да усвоје и најгоре сатрапије? Да ли је то пут у анархију? Да ли вапијући апсурд у који упада читав политички живот Србије треба да послужи као покриће за некакав државни удар, ванредно стање и увођење НАТО војне управе у Србији, која ето, није дорасла демократији?

Јесте тужно, али је и добро, да одвајкада, а нарочито данас, политичка свест простог народа у Србији премашује политичку свест политичара. И зато Вас молимо – за добро наше и Ваше деце, не гушите јавну реч, не гушите демократију у Србији! Државни суверенитет или суверена демократија имају у Србији дубоке корене. Још је устав из 1888. године прописивао: „Штампа је слободна. Не може се установити ни цензура ни каква друга превентивна мера која спречава излазак, продају или растуривање списа и новина. За издавање новина није потребно претходно одобрење власти. Од писца, уредника, издаваоца или штампара неће се тражити никакво јемство (кауција)“.

Ваша Влада, господо Председници, произилази из демократије. Па се, молимо Вас, некако организујте. Немојте да нам влада невладина организација. То је много неодговорно и опасно. Ем је команда невладиних организација била у Пентагону, ем су их се тамо изгледа одрекли…

Ако нам укину слободне медије, како ћемо сазнати да имамо право да бирамо своје руководиоце и бранимо своје границе?

А можда ми то већ знамо?

Београд, 18. јула 2009. г.

ПРЕДСЕДНИШТВО НАРОДНОГ ПОКРЕТА СРБИЈЕ

ZAMAJAVANJE DIJASPORE?

P.Rakočevi

ZAMAJAVANJE     DIJASPORE?

Dijaspora još uvek ne veruje srpskim institucijama i političarima!

ŠTUTGART   I pored silnih najava o navodno „novim i poboljšanim odnosma sa dijasporom“ koje na sav glas  propagira ministar Srđan Srećković, mnogi   Srbi  iz inostranstva ne veruju u te  priče! Razgovarali smo  sa više sugrađana  koji su poredstvom novina  i RTS, pratili  događanja na Vidovdanskim danima dijaspore u Beogradu. Svi  sagovornici su mišljenja, da su obećanja ministra za dijasporu, samo priče! Kao primer da državu dijaspora mnogo ne interesuje,   čitalac Žarko  Milivojević  iz okoline Štutgarta navodi izjavu ministra policije Ivice Dačića, da se rok zamene starih pasoša neće produžiti! Kraj decembra je  za plave pasoše -kraj, rekao je Dačić! On zahteva da se Srbi izlože velikim troškovima i dođu u  maticu po pasoše!  Mnogi to u vreme opšte ekonomske krize  i pomanjkanje novca  ne mogu da urade jer je presukpo- kaže Milivojević. Čitao sam da  konzulati u Nemačkoj u kojima  najmanje  300.000 Srba  treba tek da dobije nove pasoše,     zakazuju termine za kraj godine, neki navodno  za februar 2010! Kapacitet svih konzulata u Nemačkoj  je maksimalno, i da  primaju zahteve pet puta nedeljno a to nije slučaj, 1000 pasoša ili do decvembra samo još oko 25.000 pasoša! Ministar Dačić, ljuti se naš sagovornik, izgleda da je loše informisan!  Kako bi ispostave u Srbiji  mogle da  prime zahteve za –recimo- dodatnih 200.000 pasoša kada bi za vreme letnjih odmora toliko ljudi nagrnulo samo iz Nemačke –pita se Žarko. Šta je sa još bar 50.000   naših iz Francuske i  100.000 iz Austrije, 50.000 iz Švajcarske?  Putovati po pasoš u Srbiju,  može se samo u vreme odmora. Pitam, da li će Dačić  mnoge Srbe ostaviti bez pasoša? U Nemačkoj se automatski  gubi  boravak ako pasoš ne važi.  Srpska Vlada kao da  želi da nas otera  iz državljanstva?  Nemci su do nedavno tvrdili  da oko 600.000 Srba živi u Nemačkoj, sada kažu samo oko 350.000. Gde smo nestali –otišli u njihova državljanstva?   -pita se Žarko. I vojni obaveznik P.M. sumnja da Srbija namerno tera mladiće u tuđa državljanstva!  Novi Zakon o vojnoj obavezi  ne nudi nikakve olakšice mladićima rođenim i odraslim u inostranstvu! Očekivali smo, kaže P.M. da će  nas  Srbija, poput Italije koja se  stara da njeni momci zadrže radna mesta u inostranstvu,  osloboditi vojske jer  otsustvovanje sa posla preko dozvoljenog  odmora, povlači gubitak radnog mesta i egzistencije. Novi zakon je još oštriji    -ne predviđa  mogućnost da se vojska ne služi. Džabe da je starosna granica skinuta sa 35 na 30 godina života, -u vreme Miloševića je bila samo 28 godina!  Da bi preživeo, uzeću   nemačko državljanstvo- kaže P.M. Sa dva državljanstva možda mogu  da izbegnem vojsku i sačuvam radno mesto. Ako budem morao u nemačku vojsku, idem, ona je  plaćena,  poslodavac  mora da mi sačuva radno mesto –zaključio je naš sagovornik! Miodrag Đorđević iz Bitighajma, otac  tridesetogodišnjeg  vojnog obveznika se pridružuje rečima P.M. Njegov sin već godinama iz straha od hapšenja zbog izbegavanja vojne obaveze ne ide u Srbiju. Ne što nije patriota nego ne može u vojsku jer je strah za egzistenciju veći, kaže Miodrag i dodaje,  prolazi mu vreme! Umesto da u Srbiji upozna devojku i oženi se,  uzeće neku strankinju. Tako „puca“  veza  mladih sa Srbijom. Ministar priča da dijaspora godišnje donosi 5 milijardi dolara. Za 40 godina  srpska emigracija je  u Srbiju unela najmanje 200 milijardi dolara –možda  više jer smo ranije više investirali u kuće!   Kada  stanemo sa doznakama jer nam roditelji više ne žive, naši potomci neće slati novac, nemaju više bliskih srodnika. Znači, zbogom 5 milijardi dolara godišnje! Kad bi se momci ženili   u Srbiji, rodbniske veze bi se preko roditelja i rodbine devojaka  obnovile. Nastavilo bi se  slanje novčane pomoći. Našu Vladu interesuje samo danas a ne sutra i budućnost, zaključuje  naš sagovornik. Slično priča  i Oliver Bućan iz Ludwigsburga.  Kao diplomirani inženjer ima u Mercedesu  dobro plaćen posao. Pre dve godine upoznao je devojku iz Kruševca. Ona neće u Nemačku, a Oliver bi  se,   slušajući  „kuknjavu“ srpske strane za mladim  stručnjacima, rado  vratio u Srbiju –kada bi dobio adekvatno radno mesto  i platu od koje može da živi! Raniji saziv Ministarstva za dijasporu, je  o   vraćanju  mladih stručnjaka,  „trubio“  kao i ovi danas,  -kaže  Oliver. Nazvao sam tadašnjeg državnog sekretara da bi ugovorio  susret. Rekao sam  zaštodolazim. Već na telefonu me je   odbio rekavši, da ministarstvo ne može da ponudi radna mesta, stan itd. to je stvar privrede kojoj  momentalno   ne trebaju stručnjaci iz inostranstva! Upitah, zašto onda  toliko priče o  vraćanju  mladih stručnjaka, ali odgovor nisam dobio! Ubeđen sam da će tako postupiti i sadašnji saziv Ministarstva za dijasporu –rekao nam je Bućan, uz navod, da će  ovih dana opet pokušati razgovor! Desetine  naših sagovornika su  davali   slične izjave. One su dokaz, da država Srbija, ako želi bolje odnose, mora da  poboljša postojeće  zakone u korist dijaspore Predviđeni Zkon o dijaspori  ne nudi  nikakvo ključno poboljšanje –zaključili su naši sagovornici!