Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 11. Mai 2009

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

11. Mai 2009

Minister Laschet und DW-Intendant Betterman sprechen auf der Jubiläumsfeier der SOK in Düsseldorf

(DÜSSELDORF / HILDESHEIM-HIMMELSTHÜR) Die Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa feierte heute in Düsseldorf ihr 40-jähriges Jubiläum. Auf der Festveranstaltung in der Serbischen Orthodoxen Kirchengemeinde in Düsseldorf-Lichtenbroich sprachen zwei hochrangige Gastredner: Armin Laschet, der Minister für Generationen, Familie, Frauen und Integration des Landes Nordrhein-Westfalen (CDU) und Erik Bettermann, der Intendant der Deutschen Welle. Nach einer Doxologie, die Diözesanbischof Konstantin (Djokic) aus Anlass des Jubiläums in der Serbischen Orthodoxen Hl.-Sava-Kirche in Düsseldorf zelebrierte, hielt der Generalvikar der Diözese, Erzpriester Milan Pejic, den Festvortrag über die Geschichte der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK) in Deutschland.

Die ersten serbischen orthodoxen Gemeinden in der Bundesrepublik entstanden nach dem Zweiten Weltkrieg und wurden von ehemaligen serbischen Kriegsgefangenen, unter denen auch Priester waren, gegründet. Diese Gemeinden waren, wie auch das gesamte Diaspora-Gebiet, vorerst unmittelbar dem Serbischen Patriarchen unterstellt. Am 12. März 1969 fasste das Hl. Konzil der SOK den Beschluss, dass eine Diaspora-Diözese gegründet werden soll, die das Gebiet von Westeuropa und Australien umfasste. Die Diözesanleitung übernahm Bischof Lavrentije (Trifunovic), der am 3. Mai 1969 eine erste Versammlung von serbischen orthodoxen Priestern in Düsseldorf abhielt.

In den letzten vierzig Jahren wurde das Gebiet der Serbischen Orthodoxen Diözese für Westeuropa und Australien mehrmals geteilt. Das heutige Gebiet der Diözese für Mitteleuropa umfasst Deutschland, Österreich, Liechtenstein und die Schweiz. Im Jahre 1991 wurde der damalige Professor des Priesterseminars in Sremski Karlovci (Karlowitz), Protosynkellos Konstantin (Djokic), zum neuen Diözesanbischof gewählt. Seit der Amtseinführung von Bischof Konstantin wurden 37 neue Kirchengemeinden und 57 neue Pfarreien gegründet. Zahlreiche Kirchengebäude wurden gekauft oder neu errichtet. Zurzeit wird die Mission der SOK in Deutschland von 45 Geistlichen und zahlreichen ehrenamtlichen Helfern getragen. Das Diözesanzentrum, das sich vorerst in Düsseldorf befunden hat, ist seit 1978 das Serbische Orthodoxe Kloster in Himmelsthür bei Hildesheim.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

ONIMA KOJI MISLE DA TREBA SAMO ROTŠILDA SMENUTI I PROBLEM JE REŠEN – Pismo jednom prijatelju!

Niko ne tvrdi da Rotšild nije na vrhu piramide koja vlada svetom ali bašta, vrt ili njiva, se ne pleve stim što se okomi samo na jedan najviši i najveći korov, okrivi Rotčild a sve i svi ostali da se ne vide. OSTAJEM PRI TOME DA JEDAN ČOVEK NE MOŽE TOLIKO ZLA NANETI I DA SE TU RADI O BANDI KOJA JE POSTALA TAOC SVOJE FILOZOFIJE odnosno svog kapitala! Svaki od njih je medjusobno zamenljiv. Da bi se borba za održavanje na vlasti obezbedio-faktor koji vlada svetom iz senke ostaje nepromenjiv, što ih i ujedinjuje. Možda su tu, u toj bandi, većina jevreji ali to nema skoro nikakve veze sa ideologijom „Rotšilda“ i njemu sličnih. Njih veže zajednički interes a to je održati sebe po svakoj ceni na vlasti uz pomoć basnoslovnog novca. (Niti je svaki jevrej basnoslovno bogat niti je svaki od uticaja – da to nije tako nebi toliki milioni jevreja završili u koncentracionim logorima Adolfa Hitlera) Njihov cilj nije održavanje niti i jedne religije pa ako treba da žrtvuju žrtvovaće i jevrejsku ako je u pitanju lična korist, kapital tih uzurpatora moći. Mislim da će oni to bez oklevanja i učiniti. Da su toliko za jevrejstvo odnosno cionizam oni ne bi gledali skrštenih ruku kako im Hitler guši gasom šest miliona jevreja, Jevrejstvo je njima potrebno kao i sve druge religije samo za stvaranja nemira, politike zavadi pa vladaj. I na kraju krajeva, „Rotšild“ je najbogatiji ali oni svi skupa u toj grupi su još bogatiji. Tu se radi o jednoj basnoslovno bogatoj bandi i tačka! I još toliko, koliko sam ja pročitao o Rotšildu, čak i nije jevrejin ne potiče iz jevrejskog plemena. Pročitaj od Dejana Lučića knjigu ili članak, pod naslovom, „ČOVEK KOJI ZNA“ u Glasu Dijaspore tu opisuje iscrpno sve o Rotšildu. Šta misliš, kad bi ušao Rotšild u jedan restoran gde za svakim stolom sedi po jeda siromašni, odrpani jevrejin i isto tako za jednim stolom sedi upeglani gospodin koji nije jevrej, šta misliš, za koji stol će sesti. Nemoj više da ulazimo u njihovu klopku deleći svet na pripadnosti plemenu ili religiji jer je to „Rotšildovaca“ strategija kako bi imali alatku da zavade narod pa da mu vladaju. U Jugoslaviji je bio veoma mali deo pobožnog naroda, zahvaljujući toj bandi postali su svi toliko pobožni da su se iz silne pobožnosti klali, masakrirali. Njih treba udariti po džepu, kapitalu, kako nebi mogli zloupotrebiti tu alatku odnosno silu koja im omogućava taj ne kontrolisani novac sa kojim diktiraju politiku, lokalnu pa i svetsku.
I ova svetska kriza je verovatno deo njihovog „masla“. Propale su banke kao slučajno baš te u kojima su se nalazile milijarde novopečenih Ruskih i Kineskih milijardera(Soroš nije imao svoj novac u tim bankama, sam je dao intervju da ga ta kriza nije pogodila naprotiv čak je dobro zaradio kako je on to lično javnosti izjavio) Baš je njih briga dali će doći do trećeg svetskog rata i koliko će biti ne dužnih žrtava. Za njh je samo bitno da im se to ne obije o glavu, ne otme svojoj kontroli kako nebi i sami postali žrtve svoje politike. Prije će se svet decimirati nego što će oni dobrovoljno dati deo svoje moći.
Neznam dali me razumeš, barem verbalno treba napadati njihov centar moći a to je njihov basnoslovni kapital koji se oteo kontroli, to je njihova glavna alatka, glavno i osnovno oružje a ne religija kojoj navodno pripadaju. Ukoliko čovečanstvo to, taj kapital ne ograniči i stavi silom ili milom pod kontrolu u toliko će i dalje teći krv nedužnog sveta, bili to Srbi, Jevreji, Rusi ili Arapi.
Da me ne razumeš pogrešno ja nisam za oduzimanje pošteno stečene imovine. Ja sam protiv ove konstalacije koja se razvila i degenerisala do te mere da je u stanju da diktira iz senke svoju politiku državama i državnicima i da prouzrokuju požar gde im je volja. To sve ne može jedan jedini čovek pa zvao se on i „Rotšild“i ne treba ga glorifikovati jer pripada bandi kojoj su ruke ukaljane krvlju do lakata. Možda je on na čelu te bande ali te prljave planove rade zajedno a masa ih sprovodi u delo ne znajući ko i zašto iza toga stoji. Ono što im se može dokazati to je da nisu učinili ništa adekvatno svojim mogućnostima, svojem bogatstvu, što bi mogli srazmerno svojim mogućnostima preduzeti, kako nebi došlo do krvoprolića i zločinačkih ratova. A kako bi i nešto uradili u tom pravcu kad su posle svakog rata još bogatiji. To da je i Engleska kraljica, verovatno, član te Bilderberggrupe, nije za opovrgnuti. Istorijski je tačno da je Engleska kruna srednjeg veka posebnim zakonom omogućila svojim kapetanima brodova pravo na gusarenje stim što moraju dati deo svojeg plena u državnu kasu kako bi se popravilo financijsko stanje tadašnje Engleske. U to vreme je Španija bila morska vele sila čiji su brodovi bili napadani prilikom povratka iz Amerike od Engleskih kapetana prerušenih u gusare. Kad je Španska flota krenula za Engleskom da se obračuna sa daleko slabijijom englezkom flotom, englezima je došla u pomoć bura odnosno nevreme koje je potopilo i razbilo o hridine engleskog ostrva špansku flotu. Od tada postaje Engleska morska vele sila, svojim gusarskim metodama širila je svoju imperiju. Tako je postala najveća kolonijalna imperija sveta a da se u principu moral bogaćenja nije mnogo promenuo.
Eto zato engleska kraljica paše društvu Bilderberg grupe. Ona se mora-ta grupa- staviti pod kontrolu uz transparentnost svog kapitala, za svakog zainteresovanog čoveka da bude vidljiva.
Samo tako se može ustanoviti prava odgovornost. Ovolika količina ne kontrolisanog kapitala, novca može biti opasnije od atomske bombe.
U njihovom sobstvenom interesu je da se odreknu svojih tajnih, konspirativnih, sastanaka na kojim odlučuju kako da utiču svojim kapitalom na političke procese koji služe izričito za održavanje sobstvene sile, kako bi iz senke vladali svetom.

I na kraju, postavlja se pitanje dali je i sam Rotšild, Buš, Rokveler odnosno Bilderberg grupa žrtve neke ucenjivačke tajne službe koja diktira svetsku politiku iz senke mafijaških struktura ili su te najbogatije familije sveta koje poseduju više od 80% sveukupnog svetskog kapitala i kreatori ove zločinačke svetske politike. Lično sam sklon da poverujem da su presiti odnosno prebogati isto toliko i nemotivisani da bi se bavili velikim svetskim pitanjima odnosno politikom, verujem da se sve to otelo ne samo demokratskoj već uopšte svakoj kontroli zbog čega se svet našao na rubu svoje propasti. Političari bi konačno morali da umesto politike ujedanje štapa, predju ne ugrizanje ruke koja njim iz senke upravlja ukoliko ne žele da budu večito bijena džukela odnosno da spasu sebe i svet od propasti. – DN

Svako dobro
Dušan Nonković

PS: Ako nameriš da objaviš ovu razmenu mišljenja nemam ništa protiv.
Ja ću to pokušati u nekoj formi da objavim u glasu dijaspore kako bi se sačuvala od zaborava. Samo što ne zaboravimo pruža nam priliku da nešto učinimo kako se nebi zlo ponovilo.

Na Zapadu je i dalje prisutna manipulacija da je u Srebrenici 1995. godine ubijeno sedam do osam hiljada muslimana muškaraca

BEOGRAD, 5. MAJA /SRNA/ – Na Zapadu je i dalje prisutna manipulacija da je u Srebrenici 1995. godine ubijeno sedam do osam hiljada muslimana muškaraca, ali nezavisna istraživanja pokazuju da je najmanje 2 000 muslimanskih vojnika poginulo u borbama oko Srebrenice i da je otprilike to broj leševa koji su haški istražitelji mogli da pronađu – tvrdi Švajcarac Aleksander Dorin, koji se već 14 godina bavi istraživanjem događaja u Srebrenici u maju 1995. godine.

Dorin se u svojoj najnovijoj knjizi, pod naslovom „Srebrenica – istorija jednog salonskog rasizma“ /Srebrenica – die Geschichte eines salonfahigen Rassismus /, koju će na njemačkom jeziku objaviti u maju, u Berlinu, izdavačka kuća „Kai Homilius“, bavi, kako navodi, „manipulacijom brojem poginulih muslimana u Srebrenici“.

„U vezi sa događajem u Srebrenici 1995. godine i dalje vlada medijska manipulacija na Zapadu da je poslije pada tog gradića u srpske ruke ubijeno između sedam i osam hiljada muslimanskih vojnika i civila muškaraca, ali istraživanja ljudi širom svijeta pokazuju da to nema nikakve veze sa istinom“, kaže Dorin za Srnu.

On navodi da je, prema podacima do kojih je došao, najmanje 2 000 muslimanskih vojnika poginulo u toku borbi oko Srebrenice, te dodaje da činjenice pokazuju da ni civilni ni vojni vrh Republike Srpske /RS/ nikada nije naredio strijeljanje muslimanskih vojnika i zarobljenika.

„To je otprilike broj leševa koji su haški istražitelji do danas mogli da pronađu. Međutim, muslimanska strana je uz tu cifru dodala i nekoliko stotina muslimanskih boraca, od kojih je većina iz stranih zemalja, koji su nekoliko godina prije pada Srebrenice poginuli u Han Pijesku i u Konjević Polju“, tvrdi Dorin.

On navodi da to dokazuju čak i muslimanski dokumenti koje je srpska armija mogla da nađe.

„Vojska Nasera Orića se prije pada Srebrenice povukla iz ovog gradića i ostavila za sobom oko 25 000 civila, ali zajedno sa Orićevim borcima povlačio se i jedan broj civila, od kojih su neki imali oružje“, kaže Dorin.

Srpska vojska, kako navodi, „nije ubila nijednog muslimanskog civila koji su ostali u Srebrenici ili Potočarima, dok su sa Orićevom kolonom, koja se u nekoliko grupa probijala ka Tuzli, vođene žestoke borbe.

„Nema ni govora o tome da je srpska vojska mogla da uhapsi sedam ili osam hiljada muslimanskih vojnika i muškaraca civila i da ih negdje strijelja, jer to tehnički nije bilo izvodljivo“, smatra Dorin, navodeći da za izvođene takvog zločina nije nikada bilo dovoljno srpskih boraca na raspolaganju.

Dorin je za svoje tvrdnje koristio razne izvore, kao što su izjave muslimanskih vojnika i komandira, ali i izjave holandskih pripadnika UNPROFOR-a, koji su bili tada u Srebrenici.

On navodi da je vrlo interesantnu istragu proveo bugarski novinar Germinal Civikov, koji je napisao cijelu knjigu o slučaju Hrvata Dražena Erdemovića, bivšeg pripadnika Vojske RS, koji tvrdi da mu je njegov komandir Milorad Pelemiš naredio da on i nekoliko drugih vojnika strijeljaju između 1000 i 1 200 muslimanskih zarobljenika.

Ali, analiza tog slučaja, navodi Dorin, dokazuje da je Erdemović najveći dio svoje priče izmislio, a možda čak i cijelu priču.

Dorin napominje da je direktor beogradskog Centra za istraživanje ratnih zločina nad Srbima Milivoje Ivanišević analizirao spiskove srebreničkih žrtava, te da je došao do saznanja da se na biračkim spiskovima godinu do dvije nakon pada Srebrenice pojavilo oko 3 000 imena muslimanskih muškaraca koji su, navodno, ubijeni 1995. godine.

On dodaje da, osim toga, postoje i mnoge navodne žrtve 1995. godine koje su već dugo prije ili poslije pada Srebrenice umrle, a kojih, prema njegovim podacima, ima najmanje oko hiljadu.

„Sasvim je jasno da su muslimanske organizacije na spisak žrtava stavile i sve one muslimanske borce koji su poginuli u borbama poslije pada Srebrenice“ – tvrdi švajcarski istraživač.

Prema njegovim riječima, pojedini zapadni novinari su još 1995. godine pisali da je jedan dio stanovnika Srebrenice, poslije njenog pada, otišao u neke druge zemlje, pa je tako jedan američki reporter pisao da je oko 800 njih preko Srbije otišlo u inostranstvo.

„Ali veće istrage nije moguće voditi zato što niko ne može širom svijeta da traga za svim imenima. No, činjenice pokazuju već sada da su vršene ogromne manipulacije“, kaže Dorin.

Navodeći da posjeduje veliki broj fotografija muslimanskih boraca, sačinjenih prilikom proboja iz Srebrenice ka Tuzli, koje je dobio od muslimanskih izvora, Dorin navodi da se na tim fotografijama vide muslimanski borci u uniformama, među kojima je dosta ranjenih.

„Na tim fotografijama može da se vidi dosta povrijeđenih boraca, koji su preživjeli borbe protiv srpske vojske. Muslimanska strana svoje borce koji nisu preživjeli ranjavanja sada prezentuje kao žrtve strijeljanja“, kaže Dorin.

Prema izvorima ovog istraživača, nekoliko muslimana priznalo je da je u toku borbi poginulo najmanje 2 000 vojnika.

Dorin podsjeća i na izjave muslimanskih političara u medijima da je Aliji Izetbegoviću tadašnji američki predsjednik Bil Klinton još aprila 1993. godine nudio „masakr u Srebrenici“, odnosno da „četničke snage uđu u Srebrenicu i izvrše pokolj pet hiljada muslimana i da će tada biti organizovana vojna intervencija“.

On navodi da su holandski pripadnici UNPROFOR-a izjavljivali i svjedočili da je srpska armija sasvim korektno postupala prema muslimanskim civilima, ali i da je vođa muslimana u Srebrenici Naser Orić sa svojim borcima u okolini Srebrenice godinama na najgrozniji nacin ubijao srpske civile i uništavao njihovu imovinu.

Dorin ne vjeruje da dokazi o tome šta se zaista desilo u Srebrenici, i o tome da nije riječ o masakru, mogu da ospore haške presude za Srebrenicu, navodeći da je taj „takozvani tribunal do sada bez ikakvih dokaza osudio razne ljude zbog navodnog masakra u Srebrenici“.

On kaže da je Srbin Vidoje Blagojević osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu iako nema nikakve veze sa događajima u Srebrenici, dok je „masovni ubica Naser Orić oslobođen odgovornosti za ubistva Srba“.

„Taj sud redovno odbacuje sve ono što dokazuje da Srbi nisu monstrumi – kako ih predstavljaju. Taj tribunal ima jednu čistu političku funkciju. Sa pravdom i istinom to sve nema nikakve veze““, ocjenjuje Dorin u intervjuu Srni.

Dorin ne očekuje da će svojom knjigom o Srebrenici moći da razbije stereotipe, navodeći da je knjiga pisana za one ljude koji žele da saznaju istinu o tome šta su zapadni mediji „prodali“ kao „masakr u Srebrenici“ da bi pravdali rat protiv Srba.

On dodaje da su zapadni, uglavnom lijevo orijentisani listovi i organizacije, pokazali interes za njegovu knjigu o Srebrenici i da nude saradnju.

Dorin zaključuje da je planirano da njegova najnovija knjiga o Srebrenici bude prevedena i na srpski i na engleski jezik.

Druga runda, SVA SRPSKA NESREĆA

Prezivesmo i to cudo (Internet) a deli nas dobrih 50,000 km (nagadjam). Opet valjda gurati, pokretati, terati narod da misli svojom glavom te da izbegava ovo ispiranje mozga kroz medije. Misljenja sam da su nam svi mediji – (radio – tv – dnevne novine) kompletno rezimski instrumenti i tu narodu spasa nema, zato tako blentavo i glasamo. Trudimo se da od dva zla izaberemo manje. Kad ono ispadne obratno. Evo sad jos i Tita kuju u zvezde – gde su bili kad su mene iz Crne Gore, Hrvatske i Slovenije terali s posla samo zato sto sam Srbin (izmedju 1968me i 1971ve, nijedan posao nisam mogao da odrzim duze od 6 meseci – nikad clan partije, a uvek nesto imao „previse da kazem“)

pozdrav
Stanislav

Dušan:

Hoće mo li u drugu rundu, da nastavimo sa objavljivanjem jer u jednom si sigurno u pravu, treba narod pokretati, podsećati da može daleko više da učini za svoju sudbinu nego što momentalno čini. Narodi drugih država ide za manju katastrofu na ulice da pokaže svoje ne zadovoljstvo a naš narod ćuti li ćuti. Zbog takvog fenomena je Hitler uspeo da uguši gasom tolke milione sveta. Principielno je tako, što se duže čeka postaje problem sve veći sve dok ne dodje do neke katastrofe.
To zlo u isto to tvoje vreme našlo je i mene kad sam posle završenog studija i odslužene vojske morao u inostranstvo trbuhom za kruho. Svugde po svetu su trebali naše stručnjake samo se naša država Jugoslavija raskošno razbacavala njima po svetu,  samo njoj nisu bili potrebni naši stručnjaci! To je dovelo bilo da joj na kraju, ovako lako i brutalno, slome kičmu.
>
> Pozdrav
> Dušan
PS: ako hoćeš da dodam još ova dva članka samo javi na vreme jer mi je jednostavnije preneti malo nego kad se toga nakupi.

Stanislav:

Gandija su pitali jednom „sta mislite o zapadnoj civilizaciji?“ – odgovorio je „mislim da bi to mogla da bude dobra ideja“. Ocigledno da je i on (koje je umro 1960tih), jos u ono doba gledao Evropu sa podozrenjem i nije se nesto divio „zapadnoj civilizaciji“ – Srbija je tu neka jako vazna geo-politicka spona (osovina) jer kroz svoje vizantijsko nasledje (valjda svi znamo da je „rimski imperator Konstantin bio Nislija) i da se Carigrad tako po njemu i zvao jer ga je on osnovao – daklem svo to hriscansko nadahnuce iz Svete Zemlje (Jerusalima i Carigrada) je doslo do nas putem Grcke – tako da smo uvek bili zastita „zapadnoj civilizaciji“ od svega i svacega sto je moglo doci iz Azije – i sama Krajina je tako dobila ime jer to je bio kraj Evrope i pretnja Azijata. Danas ta ista Evropa cedi Srbe kao limun da se dokopa nase (fenomenalne vojske koja je po svim merilima izvojevala pobedu nad hiljadustruko jacim NATO paktom) – istina da su oni bombardovali Beograd a da mi nismo bombardovali ni London ni Pariz – ali to nije merilo uspeha. Ponos i snaga naseg naroda (jednom spomenuh „bundzijskog karaktera“) lezi bas u tome sto nikad nikom nismo robovali ma koliko su nas gazili. Ni meni nije jasno odakle ovakva letargija i neodlucnost jednog velikog, snaznog i pametnog naroda. Nedavno je jedan moj drugar nabrojavao uticajne Srbe drugde u svetu i nasao da se na svakom kontinentu nalazi barem 10-20 Srba izuzetnih sposobnosti – nije moguce da su to jedini Srbi koji su sposobni da pogledaju istini u oci i da se obracunaju sa svim prevarama i lazima kojima su okruzeni. Jedared sponenuh nekog Amerikanca Edward Abbey-ja koji je rekao „pravi patriota jedino mora branti svoju zemlju od svoje drzave“ slicno je reako i Thomas Jefferson (pisac americkog ustava) Otpor i neposlusnost su najplemenitija forma patriotizma (mada se ista recenica pripisuje i istoricaru Howard Zinn-u) „dissent is the noblest form of patriotism“. Nisu svi ti ljudi pasli travu – a takvih primera, barem u srpskoj istoriji ima sijaset. Jedino lose resenje je LETARGIJA, – ne ciniti nista, pomiriti se sa porazom pre nego sto smo jos porazeni.

Stanislav

Dušan:

Nisi mi rekao dali će mo u drugu rundu, dali da ovo nadokalamimo?
Dušan

Stanislav:
Fala Bogu da cemo i u drugi i trecu i petnaestu. Zivojin Misic je davno rekao da vojska nikad nije pobedjena dok sama ne prizna poraz – stoga Srbe niko nije pobedio. Inace umesto onih Jeffersona, Molotova, Napoleona i ostalih glavonja ima jedna dobra srpska izreka: „Nije srpski cutati“ – i u tome se ocitava bundzijski duh naseg naroda i nasa volja i ljubav (teznja) za slobodom. Nikom ne gospodariti ali da je nama raditi kako nama volja, zelja, dusa – nalaze.

Pozdrav
Stanislav

Dušan:

Ipak nam se narod nešto ućutao!

Tu nešto ne štima!

Istocna Srbija – Malecko i Papa

Istocna Srbija

Malecko
Predsednik Izraela Shimon Peres je ljubitelj nanotehnologije. On ce sutra uponedeljak pokloniti Papi Benediktu XVI jednu malu dragocenost : biblijuugraviranu na elektronskom cipu, ne vecu od glave ciode.Papa ce sigurno veoma ceniti ovaj prakticni poklon. Neka teska biblija bi muverovatno smetala. Ne traba zaboraviti da Vatikan ima samo 0.44 km². Mnogomanje nego Izrael. A propos, koja je zapravo povrsina Izraela ? Sa svimkolonijama koje, svakim danom, cepaju Palestinu, to niko ne zna. Cak niPapa.Veliko hvala za ovu malecku bibliju, reci ce Papa Shimonu Peresu. Nek vam tobude stostruko vraceno. Ali, kad smo vec pri malome, necu vam kriti da bihvise voleo . . . Oh, ne bas mnogo ! Ako biste rekli neku rec, neku maleckurec, vasem prijatelju Natanjahuu i njegovom simpaticnom ministru spoljnihposlova, bivsem izbacivacu iz nocnih klubova, koji zeli da izbaci Arape izIzraela . . . Ako bi oni mogli da naprave neki malecki gest u cilju mira.Makar liliputanski gest, beskrajno mali. Neki nanogest. To bi mi omoguciloda se u Rim ne vratim praznih ruku.
10. 05. 2009.
Prevod Đorđe Koniković


Објавио Алис Суз Кузман Белатукадруз у Алајбегова слама датума 5/11/2009 12:09:00 AM

Its a shame you can find anyones passport number, itinerary, and detailed information in the world. You may want to check your information.

Its a shame you can find anyones passport number, itinerary, and detailed information in the world.  You may want to check your information.


http://www.scrolllock.nl/passport/

Benedikt XVI. will nur die Gedenkstätte, nicht aber das Museum Yad Vashem besuchen

Newsletter vom 11.05.2009 – Der Papst und die Antisemiten

VATIKAN/JERUSALEM (Eigener Bericht) – Der Vorwurf der Förderung
antisemitischer Kräfte überschattet die heute beginnende Israel-Reise
des deutschen Papstes. Anlass ist heftiger Streit in der katholischen
Kirche in der Bundesrepublik um die sogenannte Judenmission; eine vor
kurzem publizierte Erklärung, derzufolge sich die Kirche nicht über
das Judentum erheben und deswegen Bekehrungsversuche unterlassen
solle, ist bei dem Papst nahestehenden Bischöfen auf lauten Protest
gestoßen. Der Vorfall schließt an eine Reihe päpstlicher Maßnahmen an,
die seit dem Amtsantritt Joseph Ratzingers im Vatikan den
antisemitischen Flügel der katholischen Kirche systematisch stärken.
Auch die Israel-Reise ist von den Auseinandersetzungen betroffen:
Benedikt XVI. will nur die Gedenkstätte, nicht aber das Museum Yad
Vashem besuchen – weil dort kritische Bemerkungen über Papst Pius XII.
zu finden sind. Pius XII. hatte sich einer entschiedenen Intervention
gegen den Holocaust verweigert. Er soll nach Benedikts Willen in Kürze
selig gesprochen werden. Wie die Presse im europäischen Ausland
bemerkt, verschweigen deutsche Medien systematisch, „dass Ratzinger
seine Karriere nazifreundlichen Förderern verdankt“.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57527