ВИР МОРАВИЦЕ: МИСТИЧНИ СУСРЕТ С МОЈИМ ЛИКОМ

ВИР МОРАВИЦЕ: МИСТИЧНИ СУСРЕТ
С МОЈИМ ЛИКОМ

У ВИРУ Моравице у Клисури
Сретосмо се ја и камен
Oблутак са мојим ликом
Колико је само времена требало
Да се нађемо да се препознамо
И коначно
У запису овом настанимо

Држао сам камен скулптуру
На столу у хладу смреке
Подстицао је моје мисли
Немо гледао без гласа ми зборио

Био песма коју сам слутио у видику
У трену када су ластавице прхнуле
Из крошања воћака високо у небо
Знао сам да неће бити кише
Иако се грмљавина дивље проламала
Понад брда а муње модернистички шарале
Чудесне лавиринте огњених линија
Као да су узлетеле са камене скулптуре
По усплахиреним крдима облака
У мојим мислима се сустизале
За речи песме будуће јатиле

Дописујем ове редове у праскозорје
Стихом посматрам силуете брда
Са озвезданим небом и понад овог списа

Јесам ли рецимо пре хиљаду година
Гледао овај пејзаж који не хаје за људско време
И као да чујем одговор
Из скулптуре која ме нађе у виру Моравице
Мотрила ме је својим тамним линијама
Линијама мојег живота који сам препознавао
У чудесним лавиринтима на лицу камене
Скулптуре са томовима древне тишине
У чијој сенци су блиставо светлуцала
Зрнца неке песме будуће
Чуо шумор времена из жубора Моравице
И стихови ови потом

Улазим у скулптуру са мојим ликом
Пишем тишином исконске светлости
Тишином која се отвара као књига

Трешњевица, 15. јул 2006 – 15. авг. 2008.

МИШОЛОВКА

НА БУВЉАКУ поред тврђаве у Нишу
Набавих мишоловку за 50. дин. без ценкања
За мишеве који у родној кући сад слободно трчкарају
Иако у кући одавно нема ни кућана ни летине
Одавно је и мирис жита у сећање ничије ишчезао

22. јуна седим у родној кући Ромори киша
Слушам вести: Ухапшен је Радован Караџић
У Летопису М. с. април 2008. потом читам песму Мишоловка
Пита песник Љубомир Симовић
…не знам по коме закону
право на миша полаже мишоловка!
Шта међу овим Божјим створењима
тражи ова људска творевина
По коме закону
мртво лови живо

Поставио сам у собу на под мишоловку
На језичак пажљиво ставио мамац – комадић сланине
Да миша мирисом призове
Да је у смртни загрљај
Жудњом њеном намами
Мене од њихове ноћне јурњаве спаси

Тако је од памтивека
За све постоји мамац
Испред свакога од нас
Мишоловка је нека постављена
Мами призива обећава
Руке шири лукаво намигује
Стрпљиво у мраку чека
У ухо речи умилне шапуће
У сан ти доходи

Безброј је различитих мамаца
Ако хиљаде избегнеш један ћете преварити
Нећеш ни чути када свирепо шкљоцне
Када ти у трену све засја а потом угаси
И у мојој песми о томе потом нађе

Јутарња поезија
са завичајним брдима
у видном пољу ових стихова

ТАМНЕ силуете брда
Скулптуре ноћне стварности
На линији хоризонта гледам зору
Бистри се исконски
Слика пејзажа
Светли обзорје

Слушам хор тичији
И неба радост исконски
На земљи како се зелено гласи
Јутарњи песник чује
Истинске тишине гласове
Из којих Бог разлистава моје речи
С маштом што у сваком зрну се чује
Ухом песме спасењу док се радује
Земна мрва што још мисли да јесте да траје Овде на домак свега
Кроз јутарње просјаје
Мотрим вечност
Тајну истину зеленила
У видном пољу ових стихова
Тек текст је небески пејзаж божјег слова
Чудо листања у славу песме

Jутарња поезија са завичајним брдима
Будућност свега зелена светлост шуме
Из које сјаје ове страницеУ славу неба мој живот слуша песму
Исконски из зеленила Гледам
Свиће књига моја

У пролећном спеву земље
Језик живе тишине пребира миленијуме
Зелено кругом постојимо

Зборим из земље ускрсно
Ваистину – из овог пејзажа
Мирим језик вавилонске тишине

Слушам пером

Април, 2009.

Мирослав Тодоровић*
_____
* Wed, April 29, 2009 8:24 am
zavetine@verat.net


Dragi Prijatelju, evo me ponovo, na desetak dana, u NIŠ. Pa, ponovo među moje gore. Šaljem Ti ove tri pesme, pokušaću da ti pošaljem i neke Zavičajne pejzaže. Pretačem ih u poeziju, pišem prozu, pozno obrađujem zemlju.Vratio sam se onom od čega sam davno pobegao. Selo pusto, a mi smo se ,dragi Imenjače, preselili u urbo-vrtove, koji guše. I, ja sam u Nišu, kao u kavezu, ali, nisam ni sanjao, da će mi sve ovo smetati, da ću se najbolje osećati, tamo gde sam se rodio. Živo me interesuje kako uspševaš sa tvojim Zavetinama, nove knjige, itd.
Još nemam naslov za zbirku VETAR PONAD GORA. Čekam ga, a čekam da mi i Ti potvrdiš prijem ove pošiljke. Uz najlepše želje M.T.
Miroslav Todorovic,
mirtod2008@yahoo.com


Објавио М. Лукић у Архив у оснивању датума 4/29/2009 01:40:00 AM

Poziv na haiku natječaj

Poziv na haiku natječaj

pošaljite više haiku za antologiju balkanskog haikua na temu rata, kršenja ljudskih prava i diskriminacije: …

POZIV NA HAIKU NATJEČAJ

Drage kolege, uputite molim poziv svojim saradnicima da mi po mogućnosti u što kraćem roku upute svoje haikue ( po mogućnosti sa engleskim prevodom ) za antologiju balkanskog haikua na temu rata, kršenja ljudskih prava i diskriminacije:

ANTHOLOGY OF 50 BALKANS‘ HAIKU ABOUT WAR, HUMAN RIGHT VIOLENCE & DISCRIMINATION Edited by: Dimitar Anakiev
pesme pošiljati isključivo e-poštom na adresu:
adresa: mao1935@live.com sa naznakom: „Antologija“

Hvala, Dimitar Anakiev

Tko je naš Dimitar Anakiev?

Dimitar Anakiev Film s.p.
Na Mlaki 1B
SI-4240 Radovljica
Tel. +386.31.364.304, +386.40.246.853
Home page:

http://dimitar.anakiev.googlepages.com/home

Suradnja, Tatjana Debeljački,

U IZRAELU OBJAVLJENA KNJIGA O ISTORIJI SRBA

Publishing company Drije Nir (if this pronunciation is correct) published in Israel wary nice book “History of Serbia”

kosovkaPublishing company Drije Nir (if this pronunciation is correct) published in Israel wary nice book “History of Serbia”

In Israel wurde vom Verlag Drije Nir folgendes Buch veröffentlicht: “History of Serbia” (Die Geschichte Serbiens)

ЧЕСМА ЗА СЈЕЋАЊЕ


ПИШЕ : Савко ПЕЋИЋ ПЕСА

mrkvajlo@gmail.com

pesa@teol.net

ИЗ БЕОГРАДА НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕНА ДЕРВЕНТА

ЧЕСМА ЗА СЈЕЋАЊЕ

Породица Тасовац

ДЕРВЕНТА – У периоду између два свјетска рата у Дервенти су живјеле многобројне углкедне и богате српске породице. Њихове куће и зграде које су имале уједно и пословне просторе су биле изграђене и смјештене углавном у тадашњој званој Српској вароши. Дијелови Српске вароши, коју старији Дервенћани још увијек тако називају у Дервенти постоји и сад, али сасвим мало је остало старих зграда из тог времена. Ове породице су углавном за вријеме Другог свјетског рата протјеране или су једноставно нестале. Највећи број њих се преселио у Србију и тамо започео нови живот и ријетко су кад навраћали у Дервенту, јер су им имања и куће одузети национализацијом.

Позната породица Тасовац је своју кућу и имање имала преко пута данашењег парка и недавно познате баште са кафаном“Стакленик“ у центру града гдје је сад изграђен споменик изгинулим борцима у Отаџбинско-одбрамбеном рату и гдје се гради нова Саборна и помен црква Успенија Пресвете Богородице.

Тасовци су били трговци, учени и школовани људи. Бошко Тасовац је био директор Земаљске банке и један од првих предсједника Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета“, које је основано 1910. године. О њему је остало забиљежено да је највише волио да осиједа у гостионици код Јове Павчића, која је била у непосредној близини, а у њој се у то вријеме окупљало најугледније друштво Дервенћана.

Божидар Тасовац је играо фудбал у Фудбалском клубу “Дечко“ и “Добор“. Јаков Тасовац и његова супруга Митра су били трговци, а током Другог свјетског рата су одселили у Србију и настанили се у Београду. За свог живота нису доживјели да им се имање и кућа у Дервенти у власништво врати.

Дервенћани Милорад Радуловић и Миодраг Пјерановић су прије неколико година од општине купили земљиште за градњу куће.

-Кад смо хтјели да преведемо у своје власништво плац, успоставило се да је то немогуће урадити без сагласности породице Тасовац, јер је дошло до усвајања новог Закона о поврату одузете имовине. У потрази за породом Тасовац утврдили смо да директних наследника Митре и Јакова Тасовац више нема у Београду, али да постоји, први наследник по женској лози Бранислав Крстић, казује Милорад Радуловић.

Према ријечима Радуловића и Пјерановића, стари Крстић их је у Београду веома лијепо примио, а од свега што је желио било је да се на мјесту гдје је била кућа њихових предака сагради јавна чесма, гдје ће се пролазници моћи окрепљивати,освјежити и подсјећати на покојног Јакова и Митру Тасовац.

Чесма је изграђена и на тај начин испуњена је жеља породице Крстић из Београда, а пролазници наврате и освјеже се читајући натпис уклесан у мермеру изнад чесме: “У спомен Митре и Јакова Тасовац – грађани Дервенте“.

cesma-sa-natpisom

Publishing company Drije Nir (if this pronunciation is correct) published in Israel wary nice book „History of Serbia“

kosovkaPublishing company Drije Nir (if this pronunciation is correct) published in Israel wary nice book „History of Serbia“

In Israel wurde vom Verlag Drije Nir folgendes Buch veröffentlicht: „History of Serbia“ (Die Geschichte Serbiens)

Balkanising the Balkans: Is Serbia on the Chopping Block Again?

Balkanising the Balkans: Is Serbia on the Chopping Block Again?
Global Research, April 28, 2009

There is a saying in Canada that most reasonable people will agree with. It says: “Don’t blame the messenger (for bad news).”

When Canada Post, a Canadian Government corporation, listed Serbia’s northern province of Vojvodina as a separate country, it must have been just delivering a message from the Canadian Government. The post office does not create foreign policy, it just obeys government orders. It had to be somebody else’s idea and not the devious intention of the post office administration. While, for the moment, that mysterious person remains unidentified, it would be helpful to draw lessons from the recent past.

In the late 90s, people who tried to send letters to Yugoslavia through the US postal service were similarly told that Yugoslavia does not exist on their list and that mail must be addressed to either Serbia or Montenegro. This was at the time when the United States of America still had its functioning embassy in Belgrade and recognized the existence of that country under its official name: Yugoslavia. There was no doubt that the government of the United States of America pursued a sustained campaign to dismember Yugoslavia, suffocate it economically through sanctions and provide economic aid and recognition to those parts of the country which declared independence. That policy of course culminated in 1999 when Yugoslavia was subjected to nearly three months of savage bombing by US led NATO Alliance. At that time, Yugoslavia still had two republics in its federation, namely Serbia and Montenegro and Serbia’s most ancient part, Kosovo, was subsequently occupied by NATO troops and severed from the rest of Serbia.

The story about Yugoslavia’s dismemberment is too complex to be fully explained here but after Kosovo was forcibly detached from Serbia, foreign powers used diplomatic pressure to rename Yugoslavia into Serbia and Montenegro. This unitary state lived only briefly. The invention of Montenegro as a separate country of 600.000 people, mostly Serbs, made no sense to its inhabitants but was very useful to NATO hegemony in the region. It meant that Serbia would be a land locked country and would lose its navy. Serbia was surrounded by NATO member states or those aspiring to become members. Here, we also have multiple evidence of premeditated foreign intervention in the independence of Montenegro. Long before Montenegro had its manipulated and controlled referendum on independence, its passports were ordered printed in Switzerland. When some employees in that Swiss printing firm asked why printing does not wait until after the scheduled referendum in Montenegro, they were told that the printing of new Montenegro passports does not depend on the outcome of the referendum.

The question that arises from all these processes is simple. How can the US and Canadian post administrators and the management of a Swiss printing firm, know more about the fate of these newly democratized Balkan states, than the peoples living in them? If democracy ought to reflect the will of its people, how come fundamental decisions are all made abroad? It is no surprise that the CIA outfit The Freedom House, calls the failed state Ukraine a democracy and Russia and Belarusauthoritarian states. It would appear that the criteria for such labeling are based on the degree of foreign control of any given state. Thus, nations which submit most to US domination are termed most democratic and those which respect the will of their populations are labeled authoritarian.

Will Serbia’s bread basket province of Vojvodina become independent? The answer is: watch the news and remember postal prophecy of earlier times. Serb protests in Canada have finally removed Vojvodina from the list of postal destinations but this will not change the ultimate goal of NATO ambitions. Many Serbs were naïve enough to believe that delivering Slobodan Milosevic to The Hague Tribunal will inaugurate a new era of friendly relations with the enemies of their country. In fact, designs on Serbia are continuing under new pretexts. While Kosovo, taken away from Serbia, had majority Albanian population, Vojvodina has a Serbian majority of over 65%. Normally, this would guarantee integrity of Vojvodina even apart from the rest of Serbia, but we do not live in normal times. There is no guarantee that the province would not further subdivide, as it was done under Hitler to make the Serbs subjects of neighbouring states which pick up the pieces. Vojvodina borders Romania, Hungary and Croatia, all NATO members. Cut off from the sea and besieged by NATO neighbours, Serbia’s sole link with the outside world and Russia is possible only via the DanubeRiver. If Vojvodina secedes from Serbia, that link will also disappear and Serbia is destined to become what West Berlin used to be during the cold war.

If there is any analogy worthy our consideration in the dismembering of Yugoslavia and Serbia in particular, it is the Nazi and the Second World War analogy. As Yugoslavia’s largest ethnic group, the Serbs must be neutralized and deprived of independent livelihood if any foreign domination is to become effective. In order to advance its expansionist policies, NATO has revived and resuscitated old Nazi Balkan politics and hatreds against the Serbs. Shortly before the bombing of Yugoslavia was to commence, a NATO general was reminded of Germany’s quagmire in the Balkans where 48 German divisions were needed to pacify the region. His answer was that NATO will not make Hitler’s mistake.

Some truths remain immutable. The geography and physical features of land have not changed since the last world war. It is also clear that ambitions of today remain the same and that history is about to repeat itself. Many history books tell the same story: “Before Barbarossa could get under way in the spring the southern flank, which lay in the Balkans, had to be secured and built up.”* Just as sure as daybreak in Vladivostok announces daybreak in Moscow, so does an attack on Serbia announce an impending western attack on Russia. Russia is not the Soviet Union and needs to take into account that NATO is now in former Soviet republics, it is in Russia’s west as well as the south and it is constantly advancing, driven by oil stolen from Iraq and armed with bullets made of lead from the stolen Trepca mine in Kosovo. Russia is in mortal danger but Russia has been there before, she will need all the wisdom of her ancestors.

__________________________________________________

*William L. Shirer; The Rise and Fall of the Third Reich, p.822

An deutschen Hochschulen etablieren sich zunehmend militärpolitische Arbeitszusammenhänge

Newsletter vom 29.04.2009 – Military-Scientific Community (I)

BERLIN/MARBURG (Eigener Bericht) – An deutschen Hochschulen etablieren
sich zunehmend militärpolitische Arbeitszusammenhänge. Mitglieder
dieser selbsternannten „Scientific Community“ sind zumeist Reservisten
der Bundeswehr; sie pflegen untereinander regen Meinungsaustausch und
stehen in direkter Verbindung zu den deutschen Streitkräften. Ziel ist
einerseits die Enttabuisierung des Militärischen innerhalb des
Wissenschaftsbetriebs, andererseits die Nutzung des an den
Universitäten akkumulierten Know-hows für aktuelle und zukünftige
Militäroperationen. Jüngster Ausdruck dieser Entwicklung ist die
Gründung der „Akademischen Gesellschaft für sicherheitspolitische
Kommunikation“ (AGfsK). Die Organisation fordert eine verstärkte
Diskussion militärisch relevanter Fragestellungen und die
weitreichende „Vernetzung“ des hiermit befassten Personals. Zu diesem
Zweck arbeitet sie eng mit den für Propaganda zuständigen Stellen der
Bundeswehr zusammen: Zu den Kooperationspartnern der AGfsK gehören die
„Akademie für Information und Kommunikation“ (AIK) wie auch ehemalige
Soldaten der mit psychologischer Kriegführung befassten „Truppe für
Operative Information“.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57519

COMMUNIQUE BISHOP ARTEMIJE DEMANDS THAT EXCAVATION WORKS BE STOPPED


April 28, 2009.

Source: Diocese of Ras-Prizren and Kosovo-Metohija

COMMUNIQUE

BISHOP ARTEMIJE DEMANDS THAT EXCAVATION WORKS BE STOPPED

Usurpation of property rights at Monastery Graèanica

Without knowledge or permission of His Grace Artemije, Bishop of Raška-Prizren and Kosovo-Metohija, work is in progress on the excavation for pylons of the aerial power distribution network on the property of Monastery Graèanica. The work is being carried out by illegal institutions in Kosovo-Metohija.

In addition to violating internationally recognized property rights and threatening the safety of a religious and cultural site of exceptional significance for the Republic of Serbia, a site, moreover, included in the List of cultural monuments and natural heritage of the world, this act shows the extent of lawlessness which weighs heavily on Kosovo-Metohija.

Bishop Artemije has written to the Special Representative of the UN Secretary General, Mr. Zanier, demanding the immediate stoppage of works and initiating proceedings against person or persons responsible for the usurpation of the Monastery property.

Bishop Artemije has also written to the Minister of Mining and Power of the Republic of Serbia, Dr. Škundriæ expecting urgent intervention on the part of that Ministry.

Press service of Raska and Prizren Diocese