Ljuba Manasijevic – sa kosova zora svice!!!

YouTube – ljuba manasijevic – sa kosova zora svice

3 Min. und 25 Sek. – 17. Okt. 2007 –

Mit 5,0 von insgesamt 5,0 bewertet


muzicki spot ljube manasijevica za pesmu sa kosova zora svice.
http://www.youtube.com/watch?v=3lvwbOoW_mU

Werbeanzeigen

U RUBRICI; „BANER NAD BANERIMA“ I BANER BEOGRADSKOG FORUMA ZA SVET RAVNOPRAVNIH! Bigrafija Иницијаторa и једног од оснивача Београдског форума за свет равноправних (2000.).

Биографија Живадина Јовановића

Ел. пошта Штампа ПДФ

Рођен 14. новембра 1938. у Опарићу, Србија.
Гимназију завршио у Јагодини 1957.
Дипломирао на Правном Факултету Универзитета у Београду 1961.

1961. – 1964. – Правни референт у Скупштини општине Нови Београд.
1964.               – Аташе у Државном секретаријату за иностране послове СФРЈ.
1966. – 1970. – Вице-конзул у Генералном конзулату СФРЈ у Торонту, Канада.
1970. – 1974. – Саветник у Председништву СФРЈ.
1974. – 1978. – Саветник у Амбасади СФРЈ у Најробију, Кенија.
1978. – 1988. – Саветник Председништва Републике Србије
1988. – 1993. – Амбасадор СФРЈ (СРЈ) у Анголи
1993. –  1994. – Амбасадор у Савезном министарству за иностране послове СРЈ
1994. – 1998. – Помоћник Савезног министра за иностране послове СРЈ
1998. – 2000. – Савезни министар за иностране послове СРЈ; Више пута посланик Савезне и Републичке скупштине на листи СПС.
1997. – 2004. – На руководећим дужностима у СПС.

  • Иницијатор и један од оснивача Београдског форума за свет равноправних (2000.).
  • Председник Форума од 2005.
  • Аутор и коаутор више књига политичке и спољно-политичке тематике.
  • Говори енглески, руски, португалски и француски језик.

BIOGRAFIJA JEDNE IZUZETNO NADARENE UMETNICE – RUBRIKU BANERI NAD BANERIMA OBOGATIO NOV BANER Gosp. SNEŽANE PETROVIĆ

BIOGRAFIJA
mr Snežana Petrović, rođena 16. septembra 1977. godine u Novom Sadu
(Srbija).

Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Univerziteta u Novom Sadu,
2004. godine na odseku grafika u klasi profesora Milana Stanojeva i stekla
zvanje diplomirani grafičar i profesor likovne kulture.

Magistrirala 2008. godine s ocenom 10 na Akademiji umetnosti u Novom Sadu,
Univerziteta u Novom Sadu, odsek grafika u klasi profesora Radovana Jandrića
i stekla zvanje magistar umetnosti.

Predaje grafiku na Akademiji klasičnog slikarstva, Univerziteta Educons iz
Sremske Kamenice, Novi Sad (Srbija).

Od 2008. godine član je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine
(SULUV).

Od 2008. godine član je Međunarodnog Društva Mecotinte (International
Mezzotint Society, Florida, USA).

Član žirija „Likovnog salona Srem 2008.“, galerija „Lazar Vozarević“, 07.
novembar 2008. Sremska Mitrovica (Srbija).

Izložbe:

2009.Internacionalna izložba mezotinte „Out of Darkness“, 31. mart – 18.
april 2009. organizator izdavacka kuca „ARTEFAKT“  i Istorijski Muzej
regiona Sverdlovsk, projekat organizovan od strane ministarstva kulture
regiona Sverdlovsk, Ekaterinburg, Rusija

2008. Grupno izlaganje u okviru 57. godišnje izložbe članova Saveza
udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), 22. septembar – 31. oktobar
2008. Galerija Spomen – zbirke Rajka Mamuzića, Novi Sad (Srbija)

2008. Samostalna izložba grafika pod nazivom „Neistraženi Svet“ u okviru
završnog magistarskog projekta, 08. jul 2008. Multimedijalni centar
Akademije umetnosti Novi Sad (Srbija)

2008. Učesnik projekta „Noć muzeja 2008” u organizaciji Grada Novog Sada i
Art klinike, 17. maj 2008. Art Klinika, Novi Sad (Srbija)

2008. Grupna izložba novih članova Saveza udruženja likovnih umetnika
Vojvodine (SULUV), 04. februar 2008. galerija SULUV-a, Novi Sad (Srbija)

2006. Majska izložba, „Grafički kolektiv“, Beograd (Srbija)

2003. Prva samostalna izložba grafika organizovana od strane Studentskog
kultunog centra Novi Sad u galeriji „Da” u Novom Sadu (Srbija)

2003. Grupna izložba završne godine Akademije umetnosti Novi Sad, galerija
„Podrum”, Apolo centar, Novi Sad (Srbija)

2003.  Grupna izložba fotografija odabranih studenata Akademije umetnosti
Novi Sad u Pančevu (Srbija)

1998. Grupna izložba radova grupe ABC, galerija „Krug“, Centar za kulturu
„Vuk Karadžić“, 04-18. decembar 1998. Bečej (Srbija)

Buduće izložbe:
2009. Grupna izlozba predavaca sa Akademije klasicnog slikarstva „Mali
format“, Galerija „La Vista“, Novi Sad, 23.04.2009

2009. Samostalna izložba grafika, 29. oktobar – 7. novembar 2009. Savez
udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Novi Sad, Srbija

Što u dućanu, to u izlogu!

www.agroplus.rs
Ponedeljak 13.04.2009. Agro+ newsletter br. 94

ko smo mi?

Što u dućanu, to u izlogu (62)
U dućanu
• Novo umanjenje agrarnog budžeta
• Vojvođanski stočari protiv konditora i bescarinskog uvoza
• Usput zabeleženo

Zaštita bilja (27)

MREŽASTA PEGAVOST JEČMA

(Pyrenophora teres)

Serijal – Proizvodnja voća i grožđa na malim površinama (52)
Agro+
IZBOR OBLIKA KRUNE (5)

Vitko vreteno (2)
• Severnoholandsko vitko vreteno
• Supervreteno

Autori: Zoran Keserović, Nada Korać, Nenad Magazin, Vukosav Grgurević, Dušan Gvozdenović, Sandra Bijelić, Biserka Vračević

Kontakt: Mr Nenad Magazin
e-mail: nmagazin@polj.ns.ac.yu
tel: +381 63 808 75 83


Serijal – Hortikultura (18)
Agro+

UKRASNO DRVEĆE I GRMLJE (15)

PRIMORSKA SEKVOJA
Sequoia sempervirens


Serijal: Zemljoradnja u Vojvodini (67)
Agro+
Tegleća stoka (3)

Miloš Crnjanski o konjima

Sukhoi Su-47 (S-37) Berkut Supersonic Jet Fighter

http://www.youtube.com/watch?v=wyjxqr4O4Ug

ЖВАКАЛИЦА – Пише: Сaвко ПЕЋИЋ ПЕСА

Пише: Сaвко ПЕЋИЋ ПЕСА

pesa@teol.net

mrkvajlo@gmail.com

ЖВАКАЛИЦА

Када се данас изговори ријеч жвакалица, обично се помисли на жвакаћу гуму, која је омиљена међу младима, а све више и међу угледним људима. Жвакаћих гума има на стотине врста, од оних првих, када су се негдје на америчким и европским градским улицама појавиле и убрзо преплавиле читав свијет. Без тих жвака скоро да се не би могао замислити модеран имиџ младих, који се извођењем разних гримаса и покрета устима чине чуднијима и привлачнијима, и поред тога када је потпуно „сажваћу“ баце на асфалт или било гдје на под, столицу, само нека је што арогантније, прљавије и одвратније. Некада се и намјерно потура другима да се за жваку залијепе, а гуму је тешко скинути са одјеће, па се може остати без нових панталона или сукње, нарочито на то требају да пазе учитељице, средњошколски а поготово универзитетски професори. У Шведској, кажу, да су за бацање жваке на улици казне ригорозне и нема их на улици ни на јавним мјестима. Нисам био тамо, али то је Шведска.

Много прије, од 1800. године на овамо, а можда још раније, ријеч „жвакалица“ у нашем језику је означавала сасвим нешто друго, али ако пажљиво погледамо око себе, њен тадашњи смисао обиљежавања нечега није се ни до дан данас изгубио; насупрот, добила је значајну улогу и удомаћила се као друштвена појава без које се ништа не може урадити ни постићи.

Ево шта је о томе забиљежио Вук СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ.

„Приповиједа се да су некаки Турци, зликовци, пошто их људи почасте, искали још да им плате жвакалицу, то јест што су се трудили и жвакали. И сад, кад ко којешта има много, рече му се: „Још да ти иштем жвакалицу!“

Ипак, жвакалица није од Вукова записа до данас изгубила свој крајњи смисао и значење, као и много прије његова записа. Само што су се улоге промијениле, па нису више некаки Турци него некаки Срби који, кад све имају и све им даш, са чашћу међу првима да буду, још ишту да им се плати „жвакалица“.

Какво вријеме?!

Научили наши од Турака свашта, и не само да ишту него да и отимају и преко мјере узимају, па је жвакалица постала општедруштвено понашање, али ми то, обични људи, нисмо знали, и увијек изнова вјерујемо да ће доћи нека нова времена, гдје ће народ добијати жвакалицу и не удјељивати, и то још у еврима „жвакалицу“ сваком и најмањем службенику у народној власти. А да не говорим…!, ћут, не жваћи, могао би награјисати, ако … поменеш све.

Вријеме, дакле, пролази, жвака „бубли гуме“ и даље се жваће, а наопака људска ћуд остаје!

Жвакао не жвакао „жвакалица“ траје и не застарјева.

Draga braco i sestre – Poslednja sedmica pred Vaskrs ( od Velikog ponedeljka do Velike subote ) u pravoslavlju naziva se Velikom ili Strasnom. Staroslovenska rec strast znaci stradanje, trpljenje i bol. Nju vernici provode u postu i molitvi, citajuci o propovedima Hrista, njegovim cudima, voljnom stradanju, smrti na krstu i polaganju u grob.

Draga braco i sestre,


Poslednja sedmica pred Vaskrs ( od  Velikog  ponedeljka do Velike subote ) u pravoslavlju  naziva se Velikom ili Strasnom. Staroslovenska rec strast znaci  stradanje, trpljenje i bol. Nju vernici provode u postu i molitvi, citajuci o propovedima Hrista, njegovim cudima, voljnom stradanju, smrti na krstu i polaganju u grob.


Prva tri dana se moze sluziti liturgija predjeosvecenih darova. Za to vreme se u hramovima procitaju sva cetiri jevandjelja. U sredu se pominje izdajstvo Jude Iskariotskoga.

U Hramu Svetog Save u Hanoveru, Mengendamm 16 c u toku Velike nedelje sluzice se sledeca bogosluzenja:


Na Veliku sredu – 15. aprila u 9 casova – Liturgija ranije osvecenih darova a potom Svestanje masla – Sv. Tajna Jeleosvecenja za sve bolesne koji od Gospoda ocekuju pomoc.


Na Veliki cetvrtak – 16. aprila u 9 casova – Liturgija sv. Vasilija Velikog. Na ovaj dan je Gospod Isus Hristos ustanovio sv. Tajnu pricesca pa je zato dobro da se vernici na ovaj dan priceste. Podseca se u citanjima na Tajnu veceru, molitvu Hristovu u Getsimaniji i izdajstvo Judino. Posle liturgije „vezuju“ se zvona, koja ce po prvi put zazvoniti tek za sahranu Hristovu na Veliku subotu. U medjuvremenu se klepa.


Uvece u 18 casova se sluzi bdenije sa citanjem dvanaest jevandjelja Hristovog stradanja.


Na Veliki petak – 17. aprila se slavi uspomena na Hristovo raspece ( nema liturgije ).

U 9 casova se sluze „Carski casovi“. Posle Caskih casova zene i devojke ukrasavaju Hristov grob i hram cvecem koje je narod za tu svrhu prilozio.

U 18 casova je vecernje, u vreme smrti Hristove. Dok se peva „Tebe odjejuscagosja…“ svestenik iznosi plastanicu  iz oltara u hram, na ranije pripravljen „Hristov grob“, koja tu ostaje radi celivanja, sve do vaskrsenja. U vecernjim casovima se u crkvama na povecerju peva dirljivi „Plac Presvete Bogorodice“. Na jutrenju Velike Subote, koje se obavlja u nasem hramu na Veliki Petak kasno uvece (negde sutradan rano ujutru) obavlja se sahrana Hristova. Od tada se smatra da Hristos prebiva u grobu do vaskrsenja.


Na Veliku subotu – 18. aprila  u 9 casova – Liturgija. Bogosluzenje na Veliku subotu je vec predpraznstvo praznika Svetlog vaskrsenja Gospodnjeg. Velika subota se nerazresava od posta vec post traje sve do svrsetka Liturgije na Vaskrs.


Tokom ove sedmice podseca se na poslednje dane na zemlji Gospoda Isusa Hrista.

Srdacno vas i u bratskoj ljubavi pozdravlja i zeli svako dobro od Boga

Vas svestenik

prota Milan Pejic

paroh hanoversk