ЗАВРШНИ ДОКУМЕНАТ МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ одржане у Београду, 23. и 24. мрата 2009.

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

ЗАВРШНИ ДОКУМЕНАТ МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

одржане у Београду, 23. и 24. мрата 2009.

Београдски форум за свет равноправних, у сарадњи са независним удружењима у Србији и у координацији са Светским саветом за мир, одржао је 23. и 24. марта 2009. године у београдском Центру „Сава“ Међународну конференцију под називом „Циљеви и последице агресије НАТО на СР Југославију (Србију и Црну Гору) – 10 година после“. Конференција је одржана под мотом – Да се не заборави.

У раду Конференције је учествовало преко 700 научника и стручњака из области међународних односа и безбедности, медија и медицине, књижевници, политичари и друге утицајне јавне личности из Србије и 45 земаља са свих континената, осим Аустралије.

Отварању Конференције су присуствовали председница Народне скупштине Србије, Проф. Др Славица Дјукић Дејановић, министар за енергетику Проф. Др Петар Шкундрић, представници Српске православне цркве, борачких, омладинских и других организација као и српског расејања.

У име Владе Републике Србије, учесницима Конференције се обратио и госте из иностранства поздравио заменик председника Владе и министар унутрашњих послова, Ивица Дачић.

Конференцији су присуствовали амбасадори и високи дипломатски представници већег броја земаља акредитовани у Србији.

Учесници Конференције одали су почаст људским жртвама страдалим током 78-дневног бомбардовања и положили венце на споменике жрвама агресије.

Дебата у којој је са својим рефератима учествовало преко 60 говорника, протекла је у атмосфери пријатељства, отворености и солидаqрности свих организација и појединаца који се боре за мир, развој и напредак.

Учесници Конференције сложили су се у следећем:

Агресија НАТО на Југославију (Србију и Црну Гору) дуго је припремана освајачка операција следећих глобалних циљева: успостављање преседана за војне нападе свуда по свету; распоређивање америчких трупа на Балкану и експанзија НАТО на Исток; војно окруживање Русије; промена међународног правног поретка установљеног после Другог светског рата наметањем силе изнад права; наметање концепта неолибералног капитализма; слабљење Европе и наметање НАТО изнад Уједињених нација. Крајњи циљ је – учвршћивање америчког концепта униполарног поретка ради успостављања контроле над економским, природним и људским ресурсима на Планети. Ширење НАТО у Европи и на другим континентима демонстрира његову жељу да буде жанадарм-заштитник мултикорпоративног капитала у читавом свету.

Агресији је претходила кампања ширења лажи и обмана при чему су посебно коришћени исконструисана теза о „избегавању хуманитарне катастрофе“ инсценирани преговори у Рамбујеу и лажни „масакар цивила“ у Рачку.

Агресија, све што јој је претходило или следило, је израз дубоке моралне и цивилизацијске кризе владајућих елита Запада чије се последице, 10 година после тога, враћају у виду дубоке светске кризе којој се не наазире крај.

Лидери земаља чланица НАТО су одговорни за употребу оружане силе без одобрења Савета безбедности, за грубо кршење Повеље УН, Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкиа, Париске повеље и међународних конвенција чиме је извршен злочин против мира и човечности. Они су одговорни за смрт преко 3.500 и рањавање преко 10.000 људи, од чега су две трећине цивили, за употребу забрањених оружја као што су пројектили са нуклеарним пуњењем (осиромашени уранијум), касетне бомбе и хемијска средства, за трајно загађење земљишта, воде и ваздуха, као и за економску штету од преко 100 милијарди УСД.

НАТО је одговоран што није спречио разарање и уништавање споменика српске културе на Косову и Метохији, укључујући 150 разорених српских цркава и средњевековних манастира од којих је већи број под заштитом УНЕСКО.

Неопходно је утврдити одговорност за нагли раст оболелих од опаких болести, за људске губитке и патње у протеклих 10 година што је последица радиолошког и хемијског загађивања земљишта, воде, хране и природне околине уопште.

Србија има право на накнаду ратне штете које јој се не може одузети, нити се ико може одрећи тог права.

Влади Србије упућен је позив да утврди тачан број цивилних жртава агресије НАТО.

О последицама коришћења радио активних оружја и хемијских супстанци ослобађаних намерним бомбардовањем хемијских постројења не сме се ћутати, још мање се то сме прикривати. Упућен је апел Влади Србије да обезбеди независну научно-стручну анализу свих последица коришћења забрањених оружја, да усвоји план мера за спречавање штетних последица у будућности и да резултате анализе објави.

Агресија САД/НАТО/ЕУ представља први рат на тлу Европе после Другог светског рата. То није била само агресија против једне старе европске државе, већ рат против Европе. Парадоксално, у коме је сама Европа учествовала.

Агресија је извршена у незабележеном савезништву између једне међудржавне војне организације (НАТО) и ноторне терористичке организације (ОВК/УЧК).

Тај рат чије ће последице Европа осећати током читавог XXI века представља велику историјску грешку коју ће Запад, пре  или касније, признати уколико жели да избегне још већи морални и општи суноврат.

Запад дугује извињење Србији за огромне људске жетве, патње и разарања изавана империјалистичком политиком у 20. веку.

Учесници Конференције изразили су дивљење и одали највише признање Војсци Југославије, односно, Србије, борцима и командном саставу, на високом патриотизму, професионализму и храбрости у одбрани отаџбине и слободе од агресора.

Агресија против Србије и српског народа настављена је протеклих 10 година другим средствима: политичким, економским и пропагандним, разбијањем Војске Југославије (Србије), а затим и укидањем СР Југославије.

Кулминацију антисрпске политике Запада представља илегално, једнострано проглашење независности Косова и Метохије, 17. фебруара 2008. године и признавање те криминалне НАТО творевине од стране чланица НАТО и ЕУ, са изузетком Грчке, Румуније, Шпаније, Словачке и Кипра.

Погрешном политиком Запада Косово и Метохија којим управљају лидери терориста и мреже наркодилера претворено је у одскочну даску исламског екстремизма и највећу претњу миру и стабилности у Европи.

Сецесија Косова и Метохије, њено признавање од већине чланица НАТО/ЕУ представља грубо кршење основних принципа медјународних односа, оних који су потврђени и резолуцијом СБ УН 1244(1999). Та резолуција као обавезујући међународни правни акт има трајни значај и зато Србија треба да инсистира да се изврше све њене одредбе које нису извршене, нарочито одредбе о праву на безбедност и слободу кретања преосталих Срба и других неалбанаца који и даље живе у енклавама опасани бодљикавом жицом, право на повраћај узурпиране приватне и државне имовине, право на слободан и безбедан повратак 220.000 Срба и других неалбанаца протераних у кампањама етничког чишћења и право на повратак контигената српске војске и полиције.

Србија никада неће признати нарушавање њеног суверенитета, територијалног интегритета и националног достојанства.

Србија има неотуђиво право да брани свој суверенитет и интегритет свим легитимним средствима као и свака друга суверена земља.

Десет година после потпуно је јасно да је непосредни циљ агресије био обарање са власти легитимног председника СР Југославије Слободана Милошевића ради одузимања 15% државе територије Србије, распоређивања амерчких трупа, успостављања војних база (Бондстил) и ради општег слабљења Србије као политичког фактора на Балкану.

Исти центри моћи који су 1992 – 1995 учествовали у разбијању СФРЈ, кренули су 1999. најпре у оружану агресију против СРЈ да би је, потом слабили и коначно 2006. и формално укинули.

Они данас прикривено подстичу сепаратизме у другим деловима Србије.

Паралелно, Запад је ангажован на ревизији Дејтонско-Париског споразума са циљем да се укине Република Српска и силом успостави унитарна Босна и Херцеговина супротно Споразуму чији је гарант Србија.

Десет година после агресије НАТО, највећи део економских и природних богатства Србије је у власништву корпорација земаља уцесница агресије док је америчким и НАТО трупама дат дипломатски статус, права која у сопственој земљи немају ни војска ни грађани Србије.

Политиком Запада досад је створено 7 нових државица на месту једне – Југославије – која је као мултинационална и релативно просперитетна држава, постојала преко 70 година. Насилна фрагментација СФРЈ и све што ју је пратило, оставила је хиљаде људских жртава, спорове и затегнуте односе, уништену економију и још увек нерешен проблем проблем од преко 500.000 српских избеглица и расељених лица. Српски народ је протеран, раздељен а где је био конститутиван, као у Хрватској, претворен у обесправљену мањину.

Укупна политика Запада према српском народу током последњих 20 година има карактеристике освете што отвара многа питања о будућности Европе, посебно имајући у виду чињеницу да је Србија у новијој историји Европе увек имала позитивну улогу. Крајем XX века Србија је пружила отпор политици окупације и капитулације, коју је наметао НАТО предвођен САД-ом, како би то учинила свака суверена земља. Својом агресивном политиком према Србији Запад је истовремено настојао да се муслиманском свету представи као тобожњи заштитник Муслимана на Балкану.

Учесници Конференције сматрају да „Међународни кривични суд за бившу Југославију“ (ICТY) у Хагу представља продужену руку НАТО, инструменат осветничке политике појединих моћних чланица НАТО/ЕУ. Њихов је циљ ревизија историје, заштита агресора и оправдавања њихових злочина проглашавањем жртве – целог српског народа – кривцем. ICTY није показао интерес нити спремност да размотри необориве доказе о злочинима лидера албанског тероризма и лидера НАТО.

Учесници су затражили укидање Хашког трибунала као политичке а не правне творевине која постоји изван и изнад закона (Повеље) УН. Не постоје никакве основе да се Србија, српски народ и њени лидери пропглашавају одговорним за грађанске ратове у бившим југословенским републикама, нити за последице албанског сепаратизма и тероризма и агресије НАТО.

Учесници Конференције су затражили спровођење независне истраге о околностима и узроцима смрти бившег Председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића и смрти других Срба, затвореника Хашког трибунала, као и утврђивање индивидуалне одговорности криваца.

Они су изразили индигнацију недавним пресудама Хашког трибунала српским и југословенским политичким, војним и полицијским руководиоцима сматрајући их осветничким (уз један изузетак), констатујући да ни у једном случају није утврђена лична одговорност осуђених.

Тзв. ’’независно Косово“ је проширена америчка војна база „Бондстил“ и мостобран за војну експанзију САД/НАТО на Исток.

Агресија на СР Југославију, односно Србију, је показала да НАТО није ни одбрамбени, ни регионални савез већ средство глобалне доминације уског круга најбогатијих земаља, под вођством САД, над огромном већином мање развијених и земаља које поседују енергенте, стратешке сировине, велика тржишта или заузимају важан геостратешки положај. Агресивна политика НАТО представља опасност по мир и безбедност у свету.

Ширење војних база на Балкану, у Европи и у свету којих данас има више него на врхунцу хладног рата, стално повећавање војних буџета земаља чланица НАТО и ЕУ, довело је до милитаризације и нове спиралне трке у наоружавању са несагледивим последицама. Милитаризација процеса политичког одлучивања озбиљно угрожава демократију, спутава друштвени развој, масовно крши људска права водећи тоталитаризму и сумраку цивилизације. Такве деградирајуће тенденције и њихови носиоци морју се зауставити.

Учесници Конференције упућују апел свим снагама које су за мир, право и правду, да се уједине у захтеву да се НАТО распусти, да се укину стране војне базе и да се смање војни буџети у корист решавања проблема глади, болести и беде. Они су одали признање и изразили солидарност са свим удружењима и појединцима који учествују у одавању поште зртвама агресије и подсећању на последице агресије НАТО на Југославију.

Раст војних трошкова води продубљивању светске кризе. Смањивање војних буџета САД/НАТО/ЕУ и других земаља један је од најважнијих услова изласка из светске кризе.

Злочини НАТО не смеју се заборавити. Покретање и обнављање поступака за утврђивање одговорности ондашњих руководилаца НАТО пред надлежним међународним и националним судовима за утврђивање њихове индивидуалне одговорности – представља моралну обавезу надлежних институција.

Независно од тога, покренуте су иницијативе за активирање постојећих међународних трибунала као и за оснивање Међунродног суда људске савести (Tribunal International de la Conciance Humaine), са мандатом да спроведе поступак против виновника агресије, утврди њихову одговорност и пружи моралну сатисфакцију жртвама агресије и целом српском народу.

Србија никада није припадала ни једном војном савезу, увек је била несврстана, а уједно је једина земља у Европи жртва агресије НАТО и одузимања државне територије уз учешће НАТО.

Зато је изражено јединствено уверење да Србија као мирољубива европска земља не треба да тражи нити да прихвати чланство у НАТО који је офанзивна организација са политиком и праксом изван и изнад важећег међународног правног поретка и Повеље УН. Било би у најбољем интересу Србије да реафирмише отворену и уранотежену политику добросуседства и сарадње са свим важнијим чиниоцима међународних односа, укључујући несврстане земље.

Своју војну неутралност Србија би афирмисала обнављањем пуноправног чланства у ПНЗ. То би уједно било у интересу јачања других праваца и приоритета њене спољне и унутрашње политике а уједно би представљало прави одговор на подршку коју НЗ пружају суверенитету и територијалном интегритету Србије.

Подсећајући да се приближава 70. годишњица од почетка Другог светског рата, учесници Конференције су изразили забринутост због систематских покушаја ревизије историје Првог и Другог светског рата и једнодушно осудили оживљавање фашизма и нацизма у неким европским земљама. Такве појаве нису случајне, оне значе непоштовање милионских жртава фашизма и нацизма као и призивање нових сукоба. Зато све земље имају обавезу да их зауставе.

Учесници Конференције осуђују злоупотребу борбе против међународног тероризма за експанзију егоистичких стратешких интереса једне силе, или групе најбогатијих земаља. У борби против тероризма нису допуштени различити стандарди.

Такозвано »независно Косово«, албански тероризам и организовани криминал представљају најопаснији извор нестабилности на Балкану и у Европи. Стабилност на Балкану зависи од поштовања универзалних принципа међународних односа, пре свега, принципа суверенитета и територијалног интегритета, без »уникалних« случајева и изузетака. Обнова преговора о статусу Косова и Метохије уз пуно поштовање Резолуција СБ УН 1244, представља једини излаз из садашње ситуације и враћање на пут права, стабилности и напретка.

Изражена је солидарност са Палестинским народом који има право на слободу, независност и сопствену државу као што имају и други народи на Блиском истоку. Блиско-источна криза може се решити само уважавањем једнаких права свих народа и стриктним поштовањем важећих одлука УН.

Окупација Афганистана и Ирака, немају основа, стране трупе морају да се повуку а операције окончају без одлагања како би се тамошњим народима омогућило да слободно одлучују о својој судбини и унутрашњем уређењу.

Мир, безбедност и напредак су недељиви. Агресија и тзв. ратови ниског интензитета у било ком делу света угрожавају и друге земље, народе и људе. Зато се циљеви мира, безбедности и напретка могу постићи само најширим повезивањем и уједињавањем свих мирољубивих снага, покрета, интелектуалних и научних снага.               Међународна конференција Београдског форума представља важан корак у том правцу.

Ера униполарног поретка је на заласку. У току су снажни процеси  успостављања мултиполарног светског поретка које треба подржати. Стварају се услови за демократизацију међународних односа на основама суверене равноправности свих земаља и враћања поштовању основних принципа међународних односа.

Учесници Конференције упућују апел лидерима Покрета несврстаних земаља да даље јачају јединство и акциону способност деловања нарочито унутар Уједињених нација како би светској организацији повратили ауторитет и улогу у складу са Повељом.

Продубљивање светске кризе обавезује на  јединство унутар ПНЗ како се не би десило да богати поново терет своје погрешне политике и све негативне последице пребаце на свет у развоју.  Време је за јединство, одговорност према будућности и усклађено деловање снага мира, напретка и равноправности.

Конференцији је претходила изложба књига и фотографија као и Ревија документарних филмова у организацији Клуба генерала и адмирала Војске Србије.

Учесници Конференције одали су признање и изразили захвалност Београдском форуму за свет равноправних на иницијативи за одржавање Конференције, високом нивоу  организације  и гостопримству.

УЧЕСНИЦИ БЕОГРАДСКЕ МЕДЈУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: