Razvijene zemlje poput Nemačke plaćaju basnoslovne sume vrhunskim specijalistima i oslobadjaju ih svih peripetija po pitanju viza!

Dali je Evropskom „jezgru“ od interesa stabilnost i suverenitet trabantskih, satelitskih, država iz okruženja!

Razvijene zemlje poput Nemačke plaćau basnoslovne sume vrhunskim specijalistima i oslobadjaju ih svih peripetija po pitanju viza. Dali je specijalista iz Indije ili Srbije njima to nije bitno. Jedino što im je važno je računica i profit koji proizilazi zbog eksploatacije vrhunskog znanja. Srtučnjaci će nam odlaziti u svet kao što to čine i fudbaleri, za debeli novac sve dok bogati „klubovi“ne smetano kupujući fudbalske zvezde od siromašnijih kako bi i na taj način sprečili da im budu konkurencija kako u ligi tako i na internacionalnim takmičenjima, kupovima, gde se debeli novac zaradjuje. Stim postaju siromašni siromašnijim a bogati sve bogatiji, ovisnost siromašnih klubova ostaje zapečaćeno za sva vremena. Isto tako imaju i  „zemlje ideje o globalizaciji“,  duplu korist. Proizvode robu uz pomoć tudjih genija, za koju nema konkurencije na internacionalnom tržištu jer su na vreme pokupili „kajmak“u vidu stručnjaka a ujedno i oslabili i stvorli zavisnost država poput Srbije kupujući njihove kapacitete na naučnom polju u stvari za sitne pare kad se usporedi sa profitom koji im takav stručnjak donosi. Sve dok se na tome polju ništa ne promeni neće Srbija imati koristi od svoje inteligencije niti od svojih genija, inovatora, iztraživača i pronalazača svake vrste!!!

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore




‚Kosovo : 10 years later , 1999-2009‘ was the title of a panel discussion organized by the Lord Byron Foundation for Balkan Studies*  at Library and Archives Canada in Ottawa on March 31.  The purpose of the event was to summarize and analyze political and social developments of the last ten years in Kosovo.

After a 78-day bombing campaign, which started on March 24 1999, the UN and NATO had negotiated a ceasefire agreement with the Serbian government. Under the terms of UN Resolution 1244, the Albanian guerrillas – known as the Kosovo Liberation Army (KLA) – were to be disarmed and demobilized by UN troops, who would also ensure the safety of Kosovo’s 200,000 ethnic Serb civilians. Resolution 1244 also made it very clear that under the UN Charter, Kosovo would remain the sovereign territory of Serbia .

From l. to. r. Scott Taylor, Boba Borojevic and  Branimir Filipovic

For the last ten years the US administration has used its influence to sever the province of Kosovo from Serbia and to establish its protectorate of Kosovo ruled by the same Kosovo Albanian thugs named as terrorists by the US State Department in 1988. Although under heavy pressure from the US only 57 countries, including Canada and most members of the European Union and NATO, have recognized Kosovo’s unilateral declaration of independence proclaimed in February 2008. Over two-thirds of the U.N. member states have not done so, however, including Russia , China , India , Brazil , Spain , Israel , South Africa , and Indonesia .

A picture is worth a thousand words, so is the documentary „Kosovo: Can you imagine“ by director Boris Malagurski, shown at the beginning of the event. In a sharp contrast to what the western media and politicians report on Kosovo’s improved civil and economic life, institutions of self-government and a viable economy the movie shows deprived Kosovo Serbs with no human rights. It shows ghettos in the middle of Europe in the 21st century. Its shows burned and demolished Serbian houses, churches and graveyards. It shows Kosovo Albanian hostilities towards the Serb presence in the province and a new apartheid created by the west in the name of „humanity“.

Why, then, is the US so vehemently insisting on calling Kosovo a success?

Scott Taylor, one of the panellists, explains that the US and NATO countries needed an example of a „successful mission“ as a contrast to their gravely failing efforts in Iraq and Afghanistan . He also pointed out that in Kosovo (and in Albania ) only Americans are „loved“ and appreciated as „liberators“.

Scott Taylor, author of „UNembedded“**, a former professional soldier, editor and publisher of a military magazine “Esprit de Corps” has visited Kosovo several times. In his presentation, Taylor was very critical of NATO’s aggression against Serbia in 1999 and of its current role in this part of the Balkans.

Western countries spent hundreds of millions of dollars in making bombs and military aircraft used in bombing champagne against Serbia . The „success“ of their military operation in 1999 was measured in 14 destroyed Serbian tanks only, said Taylor .

In responding to a question from the audience as to why is it in the interest of the US to disregard the international law and support Albanians, Taylor explains that the confusion exists because there is no clear and common American interest in Serbia and its province of Kosovo .  The interest of the US State Department, he explains, differs from the interest of lobbyists of the military, tobacco, or car industry there.  In addition, Taylor cited difficulties arising from what he called the ethnic-Albanian “mafia” in Kosovo and their involvement in trafficking narcotics, arms and people.

The fact that the West is blindly ignoring them is a dangerous sign. Also, Kosovo Albanians are not hiding their objective of creating Great Albania. To show their allegiance to Albania , Kosovo Albanians are hoisting and waving the Albanian flag – not the American-designed new Kosovo flag.

In his speech Mr. Branimir Filipovic – Charge d’affairs a.i. of the Embassy of Republic of Serbia in Ottawa , rejected the notion of Kosovo as an independent nation, calling the protection of human rights for the Serb minority minimal. Mr. Filipovic spoke about the ongoing Serbian diplomatic activities in promoting Serbia ’s argument regarding the status of Kosovo and Metohija, as well as the forthcoming procedure before the International Court of Justice.

Both in his speech and in his response to questions from the audience, Mr. Filipovic followed his government’s official line believing that the ICJ decision on the sovereignty and territorial integrity of Serbia will enable Serbia to keep Kosovo as its integral part. It will also give Serbia new ammunition in, what he believes, new round of negotiations about the status of Kosovo.

The event was very well attended. Noticed were representatives of the members of House of Commons, professors from the University of Ottawa as well as ambassador of Republic of Slovenia , diplomatic representatives of Azerbaijan , Romania , Algeria , Egypt and representatives of the Serbian organizations in Ottawa .

By Boba Borojevic

Organizer of the event

* The Lord Byron Foundation and American Council for Kosovo have jointly published a book “Kosovo: The Score”. To order the book please sends your contribution in the amount of US $ 25 to The L.B.F.   P.O. Box 1246 , Chicago , IL 60690-1246 , USA ; e-mail: ckcuboba@yahoo.ca

** „UNembedded“ by Scott Taylor: http://www.youtube.com/watch?v=A39WLRCL0aY

Слободна српска држава – аутор, Жељко Војиновић

Слободна српска држава

Слободна српска држава је документ који садржи предлог мера и активности које држава Србија, може одмах да предузме. Предлоге треба посматрати као целину.

Ж е љ к о В о ј и н о в и ћ

Слободна српска држава

Жељко Војиновић Београдска 26 – Палилула 11215 – Београд. Телефон: 064 / 40 100 23.

Н о в о д о б а Н о в и п о ч е т а к

Слободна српска држава

Јединство и Препород


Уместо увода

Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд у њему отанчају и ослабе, да се пoтпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла у свету око себе него ни своју сопствену корист од очигледне штете.

Иво Андрић

1. Народни државни Сабор

У духу народне и државне традиције, континуитета државе и српског законодавног тела као представника државног суверенитета, највише законодавно тело – Народна скупштина Републике Србије, треба да прихвати своје историјско име и да се зове:

Народни државни Сабор Републике Србије.

„Сабор земље српске“ од прастарих времена има утемељење и велики значај у историји српске државе и српског народа.

Посебно место и улога Државног сабора Србије, позната је из времена средњевековне државе и Немањића.

Државни сабор био је највиши орган власти у средњовековној српској држави, после владара. Настао је од скупова родовско-племенских старешина, који су у периоду изграђивања раног феудализма у српским земљама еволуирали у посебна већа или савете.

Још за време владавине Стефана Немање у 12. веку, налазимо поуздане информације о Државним саборима. У Дежеву је, наиме, 1186. године, одржан Државни сабор, на коме је осуђено и забрањено богумилско учење.

Државни сабор је обично сазиван на велике црквене празнике посебном писменом уредбом владара. У случају недостатка владара или приликом устоличавања престолонаследника, верски поглавар je сазивао Сабор. Одржавао се у владаревим замковима у Паунима, Сврчину, Приштини, Штимљу, Неродимљу, или у варошима Рас, Дежево, Призрен, Скопље, Сер, Крупиште.

Седницу Сабора је отварао и њиме председавао владар.

Чланови су били сва световна властела, изузев властеличића (најнижи и најбројнији слој властеоског рода). Место у Сабору је имала и црквена властела на челу са црквеним поглаварем. То су били архијереји (епископи, митрополити…), игумани манастира на државној територији, представници светогорских монаха, као и посебни монаси који су стекли велики углед и статус такозваних стараца. Католичка црква из српског Поморја имала је представнике на Државним саборима, када се расправљало о “латинским питањима“. Седницама Сабора су присуствовали и разни чиновници (казнаци, тепчије, ставиоци…).

Сваки властелин долазио је у своје име и није могао послати другог заступника.

Учешће на Саборима се звало распра. Владар је први држао говоре и извештаје, а онда су чланови Сабора давали предлоге.

Приликом доношења одлука, владар се договарао са члановима Сабора, тако да је Сабор значајно ограничавао његову власт, чинећи је умереном.

Подршка Сабора је била неопходна за сваког владара који је желео бити утицајан.

Надлежности Државног сабора биле су:

Промене на престолу (декларативни карактер). Свечано крунисање новог владара обављало се на Државном сабору који га је симболички потврђивао.

Верска питања. Државни сабор је одлучивао уместо црквеног, поводом најзначајнијих питања која се тичу цркве, а која превазилазе оквире црквене аутономије: избор црквеног поглавара, територијална подела, борба против јереси…

Законодавни рад.

Одлучивање о владаревим даривањима црквама и манастирима.

Од 1186. до 1459. године одржано је 37 Државних сабора.

Падом под турску власт нестало је сабора, али су Срби у јужној Угарској и даље одржавали црквено-народне саборе на којима се расправљало о свим важнијим питањима.

У периоду пред Карађорђев устанак почињу се сазивати скупштине народних првака, као и она из1804.године – Народна скупштина у Орашцу.

У Такову је 1815. године, сазван и одржан Народни сабор. Из догађаја који ће уследити, израсла је Народна скупштина која је имала фолклорни карактер до 1858. године, када је донесен Закон о Народној скупштини.

2. Седиште Председника Србије и Владе

Палата Србија је репрезентативно и функционално здање, направљена као симбол моћи велике државе – Југославије. Државна администрација много веће земље, него што је сада Србија, била је смештена у овом објекту.

Влада Србије, у овом тренутку, расута је по Београду. Питање седишта Владе и Председника државе неопходно је одмах и трајно решити.

Председник Србије

Председник државе Србије не сме да користи објекат који је отет или који, по било ком основу, макар и симболично нема позитивно значење. Неопходно је направити ново, репрезентативно здање, које ће бити службени, радни простор и место боравка Председника и његове породице, док је на тој функцији. У том објекту треба да буду смештени сви будући председници док обављају ову, највећу дужност у земљи.

Предлажем да се нова резиденција Председника Србије изгради у Топчидеру у Гардијској улици, изнад Дома гарде.

Председник Србије, до завршетка изградње Председничке палате, треба да користи кабинет у Палати Србија.

Садашња зграда Председништва Србије да се уреди као музеј Карађорђевића.

Влада Републике Србије

Влада Републике Србије треба да се усели у своју кућу, у Палату Србија.

Председник Владе, потпредседници и министарство спољних послова, одмах да се преселе у овaj објекaт, а остала министарства до краја 2009.године.

Садашњу зграду Владе у Немањиној улици уступити граду Београду.

Досадашња зграда министарства спољних послова да су преуреди у музеј – двор Немањића.

3. Српска престоница – Београд

Царски град Стамбол, Рио у Бразилу и Београд, по многима, градови су који имају најповољнији географски положај на свету.

Од ових градова једино Београд није искористио своје предности. Ова чињеница не чуди, ако се има у виду, да је само у 20-ом веку, више пута беспоштедно разаран. Може се очекивати да српска престоница, у скорој будућности, доживи свеопшти препород и процват.

Географски положај и друге ресурсе, било да су природни или су део наслеђа, историјског, културног, цивилизацијског, неопходно је ставити у функцију развоја Београда. Могуће је град учинити далеко привлачнијим, за инвеститоре, као и туристе из читавог света.

Овде су предложене мере значајне за Београд и целу Србију.

Седиште Градоначелника и Управе града Београда

Град Београд, градоначелник и Управа града немају простор који одговара њиховим потребама. Градска управа смештена је на неколико места, а град је принуђен, да узима у закуп пословни простор и тиме непотребно троши средства.

Пресељењем владе Србије у свој дом у Палати Србија, Београд може умногоме да реши ове проблеме.

Функционално је и корисно:

1. Седиште градоначелника Београда да буде у Немањиној улици, у досадашњој згради владе Србије.

2. Седиште Управе града Београда да буде у Немањиној улици бр. 22 – 24. У овој згради до сада, било је смештено неколико министарстава владе Србије. Објекат је у близини зграде у којој треба да буде градоначелник чиме се, између осталог, добија на функционалности.

3. Седиште скупштине Београда може да буде, као и до сада, на Тргу Николе Пашића.


Београд има ресурсе и вредности које је наопходно да покаже својим грађанима али и бројним туристима. Музеји, по својој вредности, могу град да учине атрактивнијим него до сада. Они показују и наш однос према наслеђу.

Неопходно је основати и уредити музеје:

1. Музеј – Двор Обреновића

Досадашње седиште градоначелника, некадашњи двор Обреновића.

2. Музеј – Двор Карађорђевића

Досадашње седиште председника Србије, бивши музеј кнеза Павла.

3. Музеј – Двор Немањића

Досадашње седиште министарства спољних послова.

У овом музеју треба да је представљена средњовековна Србија.

Музеј у свом саставу да има и ресавску школу и царску трпезу.

Царска трпезарија – место на коме се послужују јела са царског двора. Посетиоцима музеја омогућити одмор у трпезарији и коришћење њених услуга.

Председник државе и Владе, министри и други званичници у овој трпезарији да приређују пријеме, посебно за високе госте из иностранства. У Београду и Србији има особа које знају шта се спремало на царској трпези Намањића, и који умеју да то припремају. Ради се о најбољим и најквалитетнијим јелима тога доба, која су се у Европи спремала.

Споменик цару Душану, сада постављен испред Палате правде, да се премести испред музеја – Двор Немањића, на углу Немањине и кнеза Милоша, окренут ка Храму светога Саве.

Важна напомена:

У ова три музеја, сви запослени треба да буду у ношњама какве су коришћене на тим дворовима. Управнице/и музеја треба да имају дворске титуле, као што је Маршал двора и слично. Почасна стража на улазу као некада, као и сви други садржаји који треба верно да буду приказани.

4. Вечни пламен – музејски комплекс.

Садашњи музеј 25. Мај треба преуредити у музејски комплекс Вечни пламен.

Испред музејског комплекса изградити споменик, који ће имати такво архитектонско решење да има вечни пламен који ће стално горети.

Овај музејски комплекс имао би практично 4 музеја:

4.1. Музеј Слободе

Музеј посвећен борби са слободу Србије и српског народа у ослободилачким ратовима 1912 – 1918. године.

4.2. Музеј антифашизма

Музеј посвећен антифашизму и антифашистичкој борби Србије и српског народа 1941 – 1945. године.

У тренутку када је Европа била поробљена и у канџама лудила фашизма, у Србији и целој тадашњој држави Југославији, српски народ подиже устанак и то са два покрета отпора.

4.3. Музеј Јасеновац

Фабрика смрти је нешто најјезивије што људски ум може да смисли. Састављен практично из три логора – Градишка за жене, Сисак за децу и Јасеновац за мушкарце. Велика је срамота и грех да број жртава никада није утврђен, у овом, али и другим стратиштима. Од Словеније до Македоније, српски народ, у фашистичком дивљању, убијан је онолико колико је могло физички да се постигне.

Било је то у једној земљи сељака на брдовитом Балкану.

Нема будућности без истине о прошлости. О својој прошлости и страдањима, наш народ мало зна, странци ни толико.

Геноцид и злочини почињени над српским народом, посебно у 19. и 20. веку, морају бити представљени и изложени на увид јавности.

Овај музеј треба назвати Јасеновац, који је симбол свих страдања.

4.4. Музеј Југославије

Музеј посвећен држави Југославији треба да обухвати период до 2006.године, када је Србија поново постала самостална држава.

Посебна целина овог музеја треба да буде посвећена бомбардовању Југославије у НАТО агресији из 1999.године.

Важно: У овом музеју треба изложити урну са кремираним остацима југословенског Председника Јосипа Броза Тита.

5. Музеј Добротвора

Србија је имала пуно добротвора, било да су Срби или странци. Добротворима треба бити захвалан, представити их на једном месту и ставити на увид грађана оно што су учинили за Србију и српски народ.

Место музеја одредиће влада Србије у сарадњи са градом Београдом.

6. Музеј Београда.

Музеј који је неопходан Београду. Обавеза је градске власти да овај музеј хитно оснује, припреми и уреди, на начин како и приличи Београду.

Место музеја одредиће град Београд.


Изузетна предност Београда јесу воде, реке Дунав и Сава. Недостају мостови. За сада, у плану је градња пет мостова.

Предлог назива мостова:

1. Мост цара Душана

Мост код Аде циганлије.

Мост цара Душана треба да буде симбол моћне и снажне државе и њеног престоног града.

2. Мост Милутина Миланковића

Спојио је исток и запад својим делом. Један од највећих научника које је свет имао. По његовом имену, између осталога, и једна звезда је названа.

Мост који је у плану да се гради код Земуна треба да носи име овог славног научника.

3. Мост Михаила Пупина

Велики научник, добротвор и родољуб, велики дипломата. Његово дело пример је како се служи своме народу и отаџбини. Рођен у Банату, велики борац за српске националне интересе и јединство српског народа. Мост који спаја Банат и матицу Србију, код Винче, треба да носи име Михаила Пупина.

4. Мост светога Саве

Непуних четрдесет година после обнове Пећке патријаршије, Срби у Банату 1594. године, дижу устанак. У историографији овај устанак познат је као Устанак банатских Срба. Банатски устаници полазе у борбу носећи на ратним заставама лик светога Саве.

Устанак из Баната преноси се на остале српске крајеве. На устанак се подижу Срби у Херцеговини и Метохији.

Синан паша увиђа опасност од опште побуне. Да би зауставио устанак и смирио побуну, спаљује мошти светога Саве. Турци су спалили оно што је Банаћанима и целом српском народу најсветије.

Садашњи Панчевачки мост треба да се зове – Мост светога Саве. Српски просветитељ симболично да спаја српски народ са обе стране Дунава.

5. Мост Милунке Савић

Била је једна од нас. Обичан, али велики човек. За разлику од великих, њено име живеће у вечности. Она је оријентир, путоказ, међаш. Углед Србије и српског народа у свету, већи је захваљујући делима ове српкиње. Место јој је поред светога Саве; због тога:

Мост на Ади Хуји, који је у плану да се гради, треба да понесе Милункино име.

Тргови и улице

1. Славија – Трг свети Сава.

Славија, свом имену треба да дода и име највећег просветитеља, светога Саве. Тако да се овај трг зове – Славија трг свети Сава.

Споменик светога Саве из порте Храма треба преместити и поставити у кружном току на Славији. Свакога дана, српски просветитељ, да је са својим народом на најпрометнијем месту у Београду.

Конкурсом да се определи начин уређења овог простора.

2. Улица свети Сава

Улица светога Саве налази се на Врачару. Једна је од најкраћих улица Београда. Већина Београђана не би ни знала где се налази да није у близини Храма и гле чуда – у овој улици налази се једна од најхуманијих установа Србије – Институт за трансфузију крви Србије.

Садашња улица да се продужи дуж улице краља Милана и Теразија до Коларчеве. Централна београдска улица биће посвећена просветитељству, како и приличи Београду – Улица светога Саве.

Овај предлог нема намеру да евентуално умањи значаја краља Милана или било шта друго у вези са српским краљем.

Садашња улица Београдска, може бити Улица краља Милана, чиме би овај предлог био заокружен и доведен у ред.

3. Позоришни трг Жанка Стокић

Трг Републике садашње име да промени у – Позоришни трг Жанка Стокић.

4. Булевар Вука Караџића

Споменик Вуку Караџићу налази се, како Београђани кажу у Булевару. Дом културе, станица метроа, факултет, студенски дом и много тога налази се у Булевару, код и око Вука. Овај булевар практично је народна улица; највише грађана у току дана прође Булеваром.

Сво дело Вука Караџића посвећено је српском народу. Отуда овај Булевар треба да се зове – Булевар Вука Караџића.

Садашња улица Вука Караџића да добије име улица краља Александра Обреновића.

5. Булевар Милунка Савић

Највећи херој кога је Србија имала. Узор поколењима, пример храбрости, човекољубља и свега људскога.

Садашњи Булевар мира да понесе име Милунке Савић. У Булевару који треба да се зове по њеном имену био би и музејски комплекс – Вечни пламен.

6. Булевар Карађорђа

Садашња улица Карађорђева да се продужи Савском. Перспективно, ово је један од најлепших делова Београда. Карађорђеву улицу треба преименовати у Булевар, тако да би ново име било – Булевар Карађорђа.

Светионик свети Вид

Полазећи од значаја који у народу има Авалски торањ, симбол Београда и Србије, предлажем:

1. ново име Авалског торња – Светионик свети Вид

2. традиционално окупљање народа код Светионика светога Вида на Видовдан.

Светионик да нам буде оријентир, путоказ, репер. Светлост, са највише престоне тачке, да нас обасјава, осветли пут и отвори видике. Да разгрне и растера маглу, када залутамо. Да нас увек подсећа ко смо и шта смо. Посебно када се заборавимо, да нас упозори и опомене. Светионик који има своју Славу. Ранохришћански светитељ свети Вид. Још у време јединствене цркве слављен и обележаван као црквени празник на целокупном српском етничком простору.

Свети Вид заштитник очију и исцелитељ болести и слабости вида. Никада да нисмо слепи код очију, него бистро и паметно да гледамо и видимо. Себе боље да видимо, прошлост своју, и што је најважније – будућност.

Свети Вид је исцелитељ и видар душе. Када смо радосни, али и тужни, код Светионика да дођемо и седнемо на Видову траву, да се као људи поразговарамо, да нам душу извида и да нас огране сунце. Да нас осоколи, када посустанемо. Ослонац да је, када клецнемо, подметне руке и помогне да устанемо, када се саплетемо.

Свети Вид је и Светивид. Јер, Видовдан је како многи верују повезан са старо-српским богом Световидом. Као и старосрпско божанство, са највише тачке у престоном српском граду, да све види и окупља око себе. Да позива на саборност. Светионик који нас повезује са хиљадама година наше историје и опомиње да је народ нешто најсветије.

Као што је то некада био Авалски торањ, уверен сам да ће и новоизграђени Светионик светога Вида, још снажније сједињен са Београдом, бити симбол светлости и центра овог дела Европе.

Светионик свети Вид – симбол светлости, трајања и вечности нашег српског народа.

Универзитет Доситеј Обрадовић

Оснивач Велике школе, научник, велики човек и родољуб. Човек из народа, са сеоске пољане кренуо у свет и досегао висине. Личност која је за углед и пример младима. Његово име треба да носи установа где се образују академски грађани.

Садашњи Универзитет у Београду да се зове по имену овог великог човека – Универзитет Доситеј Обрадовић.

4. Влада Србије – Један дан са народом

Редовне седнице владе Србије одржавају се по правилу једном седмично, сваког четвртка, у Београду.

Jедна од редовних седница, у току једног месеца, треба да се одржава у неком другом граду.

Један дан са народом.

Један дан са народом подразумева боравак комплетне Владе 24.сата у граду домаћину и одржавање редовне седнице.

Чланови Владе ноће обавезно на територији општине чији су гости. Евентуално, ако нема смештаја у том граду, могу ноћити у суседној општини, истог округа.

План рада Владе – предлог:

1. Разговор са председником Града – општине и члановима градског – општинског већа.

Време: среда, 10.00. – 10.30.

2. Разговор министара и чланова већа са одговорним носиоцима институција, установа или организација из области ресора за који је задужен министар и његово министарство.

Време: 11.00 – 12.00.

3. Посета министара једној институцији, утанови или организацији из делокруга рада свог ресора. Примере ради, министар здравља посећује болницу, министар привреде (економије) – предузеће….

Време: 12.30 – 13.45

4. Радни ручак чланова Владе са најбољим појединцима из области коју покрива њихов ресор. Примера ради министар просвете руча са нејбољим директором, по три наставника и ученика из основних и средњих школа, два професора универзитета и два студента.

Председник Владе и потпредседници ручају са председником општине, шефовима одборничких група и најбољим појединцима из различитих области.

Време: 14.15 до 15.45.

Напомена: Време после ручка, предвиђено за одмор, чланови Владе проводе по свом плану.

5. Посета породици.

Посета чланова Владе једној породици. Сваки члан Владе да посети по једну породицу у њеном дому. Са собом носи поклоне за породицу, какви су уобичајени у пријатељским посетама (цвеће, ракију, кафу, за децу – слаткише…).

Посете породици учинити у оном крају општине где члан Владе има следећу активност, а то је трибина – разговор са народом.

Време посете: 18.30 – 19.15.

6. Разговор са народом.

Разговор председника Владе, потпредседника и министара са грађанима. Ово су трибине и морају бити одржане на територији целе општине. Сва насељена места – села, као и само градско језгро, морају бити „покривени“ овом активношћу, како би се чланови Владе срели и разговарали са што је могуће већим бројем грађана/ки.

Време: 19.30 – 21.00.

7. Сви чланови Владе, без изузетка, ноће на територији општине у којој одржавају седницу Владе.

Напомена: ноћни одмор и јутро чланови Владе проводе по свом плану и припремају се за седницу Владе.

8. Седница Владе

Време: одређује председник Владе.

На седници Владе као специјални гости присуствују:

· Председница/к општине и два члана већа које он/а одреди,

· председник/ца скупштине и шефови одборничких група,

· два средњошколаца (мушко и женско),

· два студента (мушко и женско),

· један радник/ца,

· један сељак,

· једна домаћица,

· један пензионер,

· и други, по одлуци премијера.

Напомена: Гости, на седници Владе, немају право учешћа у дискусијама.

9. После седнице Владе следи састанак са председником општине у трајању од 30 до 45.минута и сумирање утисака и закључака.

После овог разговора следи повратак у Београд.


– Председник општине дужан је да обезбеди услове за неометан и нормалан рад Владе.

– Грађани/ке и представнице/и институција и организација треба да се припреме, како би боравак Владе и разговори са њеним члановима били од користи.

5. Пренос седница Владе и скупштинских одбора

Србија и наше друштво припадају младим демократијама. Државне институције немају ауторит који, иначе, имају у стабилним и уређеним демократским друштвима. Грађани/ке се навикавају и увиђају предности демократије, као и њихови изабрани представници. У суштини, сви уче и привикавају се, и политичари и народ. Отуда, веома често могу се чути потпуно неоправдане грдње на рачун Скупштине, појачане директним преносима седница.

Неопходно је поћи корак даље, и увести директне телевизијске преносе:

1. Седница владе Србије

– Из ових преноса може бити изузето само оно што представља државну тајну.

2. Скупштинских одбора

Влада влада и управља народом. Седнице и свој рад треба да стави на увид јавности. Ово искуство већ је познато у пракси других земаља.

Седнице скупштинских одбора такође треба директно да се преносе, што је већ предложила потпредседница скупштине Србије, госпођа Гордана Чомић.

Јавност има право да зна и буде упозната са радом државних органа. Посебно када се ради о влади, скупштини и свим активностима везаним за рад скупштине.

Уколико Радио и телевизија Србије није у могућности да преноси скупштинске седнице, седнице Владе и седнице скупштинских одбора, ТВ преносе треба поверити другим телевизијама са националном покривеношћу.

Преносе треба реализовати по хитном поступку.

6. Рачунање времена – Миланковићев календар

Различите цивилизације у људској историји рачунале су време и трудиле се да рачунање и календар буду што прецизнији. Милутин Миланковић, један од највећих светских научника, у сарадњи са математичарем Максимом Трпковићем, урадио је до сада најпрецизније рачунање времена и календар познат као – Миланковићев календар.

Држава Србија у сарадњи са црквама:

1. да примени рачунање времена по календару Милутина Миланковића

2. да направи светску промоцију рачунања времена и календара како га је урадио Миланковић – Трпковић и да подстакне цео свет да пређе на овај систем рачунања времена.

Миланковићев календар предложио је познати српски и светски геофизичар, климатолог и астроном Милутин Миланковић. Аутор прорачуна предлога био је професор математике Максим Трпковић.

Предлог реформе одобрио је Синод Српске православне цркве. Реформа календара прихваћена је једногласно на Свеправославном конгресу у Цариграду, маја 1923.године.

Ово је најпрецизнији календар, до сада урађен, у историји људске цивилизације. Толика му је прцизност да га треба кориговати тек после 28.800.година.

До сада су у употреби и практичној примени углавном два календара Јулијански и Грегоријански. Ни један од њих није српски, иако често тако зовемо Јулијански.

Српска православна црква донела је одлуку да прихвати Миланковићев календар али никада ту своју одлуку није спровела у дело.

Рачунање времена није верско ни политичко питање. Реч је о чистој науци. Србима се заломило да Срби, Трпковић и Миланковић, израчунају време и направе календар, какав нико на свету до сада није урадио..

Треба да захвалимо свемогућем Богу што је био милостив и српском народу и свету подарио Миланковића. Време је да применимо рачунање времена и календар који је познат као – Миланковићев календар. Тако ћемо и практично имати српски календар и дичити се истинском вредношћу. Време је да свет упознамо са вредностима које су наши сународници подарили људској цивилизацији.

Да се дичимо, на понос роду своме.

7. Национални празници

Државни празници тачке су ослонца, темеља, на коме је заснована наша држава и друштво. Одражавају народно јединство око основних и трајних вредности. Да чувамо своје светиње и вредности и заједничке цивилизацијске тековине које смо остварили са осталим народима и државама.

Празнике, који су предложени у овом документу, можемо поделити у три групе:

1. Древно легендарни.

Слава државе Србије.

Слава је идентификација Србије и српског народа. Представља везу и национални, културни, историјски, цивилизацијски континуитет. Спаја нас са хиљадама година наше Славне историје и веза је са прецима од када постојимо, без обзира на верско и друга опредељења. Слава није религијско већ искључиво национално обележје. Слава сведочи о вечности српског народа. Припада културном и цивилизацијском наслеђу Срба, али и Европе.

Слава је највећи празник Србије и српског народа.

Није јасно зашто Србија, данас, нема Славу. Посебно ако се има у виду да је Слава, пре свега, национално питање, па тек онда верско и свако друго. Славу су једнако славили Срби православци, римокатолици, верници исламске вере или неке друге религије.

Под различитим околности и другим утицајима, посебно у 20-ом веку, Слава је потискивана од Срба и од верника све три конфесије.

2. Национално – државни

Данас, ми потомци Славних, имамо обавезу пре свега да знамо своју прошлост, и добро и лоше; да градимо однос према њој, стварамо своје вредности и да не учинимо ништа што ће отежати будућност потомцима:

· Државним празницима морамо да изразимо захвалност својим прецима, који су својим делима, задужили нас њихове потомке, морамо да их се сетимо.

· Милиони људи били су изложени невиђеним страдањима, најчешће само зато што су били Срби и што су хтели да буду слободни. Ми, њихови потомци, не знамо чак ни број страдалих.

· Равно три стотине година после пада под турско и аустро-угарско царство, на почетку 19-ог века, незаустављиво, подигли смо барјак слободе и почели стварање модерне српске државе.

· Почетком 20-ог века прошли смо праву голготу. Милиони Срба дали су своје животе и извојевали слободу у два балканска и Првом светском рату. Величанствени идеали који су их носили јесу нам узор и светионик.

3. Заједничка цивилизацијска тековина.

Данашња Европа и Србија утемељени су на просветитељству и антифашизму који су заједничка тековина и вредности целога света.

Напомена: Осим ове три групе, постоје религијски и породични празници.

Национални празници

Сви предложени празници један дан се обележавају, односно прослављају и обавезно нерадно. Уколико падају у нерадни дан (субота или недеља) не преносе се на наредни, радни.

Број државних празника који су предложени није велики. Знатан број европских држава има далеко већи број празника.

Посебно је посвећена пажња да су предложени државни празници неспорни у народу, да изражавају јединство и афирмишу националне и заједничке вредности и тековине.

1. Слава Србије

Скупштина Србије одредиће државни празник који ће се славити као Слава државе Србије.

Предлажем да слава Србије буде – Видовдан.

Прва Слава обновљене српске државе, 2009. године да буде у Нишу.

Домаћин Славе увек је председник Србије. Уколико је Председник спречен, а то може бити само из здравствених разлога, домаћин је председник Владе.

Срби Славу славе без обзира којој вери или религији припадају.

На Славу се позивају, између осталих, сви председници и премијери, председници парламената, и друге угледне личности из земаља региона, као и нама пријатељских држава.

2. Празник Слободе – 15. Септембар.

Шест година борбе и драматичног страдања од 1912 – 1918.године. Наши преци заблистали су ношени идејом слободе, коју су величанствено извојевали.

Више је датума, из овог периода, који могу представљати симбол борбе за слободу.

Предлажем да то буде – 15.Септембар, дан када је пробијен Солунски фронт и који је означио повратак у ослобођену отаџбину.

3. Дан захвалности – 21. Мај.

Србија је старија од средњовековне државе Немањића. На жалост, наше знање о сопственој историји недопустиво је оскудно. Захвалност прецима и делима која су учинили до данас, биће обележавана на овај државни празник.

Предлажем да се Дан захвалности слави – 21.Маја.

Тога дана Државни сабор прогласио је Душанов законик, који представља законодавни континуитет српске државе. Душанов законик регулисао је норме и правила понашања у држави.

Немањићи су изградили моћну и организовану државу, саградили бројне цркве и манастире. Неки од њих написали су изузетна књижевна дела. За њиховог времена Србија је била једна од најутицајнијих европских држава.

Разичити програми организују се на највишем државном нивоу, али и у свакој општини посебно.

4. Јасеновац дан сећања – 21. Октобар.

Ово је дан када се морамо сетити свих невино страдалих наших предака.

У имену Дана сећања треба да стоји и име Јасеновца.

Током историје толико смо страдали да је право чудо да уопште постојимо. Ипак, најмонструозније и најмасовније страдање и то у кратком временском периоду било је, за време Другог светског рата у Јасеновцу. Логори, Сисак за децу, Градишка за жене и сам Јасеновац, у коме је било неколико логора, имали су заједнички назив Јасеновац.

Јасеновац никада није ослобођен; фабрика смрти радила је до последњег тренутка. Никада нисмо прецизно утврдили број убијених Срба. Српски народ постао је објектом спрдње, тако да се бројем убијених у овом логору лицитира од 20 хиљада до милион и две стотине хиљада!!!

Како Јасеновац никада није ослобођен, већ су га Усташе напустиле, предлажем да датум дана сећања буде дан када су деца из школске клупе, само зато што су Срби, одведена на стрелиште.

Било је то у једној земљи сељака

На брдовитом Балкану,

Умрла је мученичком смрћу

чета ђака

у једном дану.

Исте су године

сви били рођени,

исти су им текли школски дани,

на исте свечаности

заједно су вођени,

од истих болести сви пелцовани,

и сви умрли у једном дану.

Било је то у некој земљи сељака…

Десанка Максимовић

На овај дан полажу се венци на местима где су масовно страдали цивили и организују различити програми сећања. Највиши државни органи на местима најмасовнијих злочина и страдања полажу венце, а исте те активности организују се и на нивоу сваке општине – града. На овај дан сећамо се свих наших предака, посећујемо гробља и организујемо различите садржаје везане за овај дан.

Јaсеновац дан сећањадан када се молимо за мир невино страдалих и опрост грехова:

  • Нашем народу пострадалом од других.
  • Нашем народу пострадалом од нас самих.
  • Другима пострадалим од нас.

5. Празник државности савремене Србије – Сретење.

Сретење 15.Фебруар. Овај празник и до сада је празнован.

6. Празник просветитељства – дан светога Саве.

Образовање, наука, развој и уопште просвећеност темељ су напретка једног друштва и народа. До сада Србија није имала овај празник. Своју будућност мора утемељити управо на овој вредности.

Празник просветитељства треба да буде – дан светога Саве.

Садашњи, дан просвете и школска слава на овај начин постао би нови празник.

7. Дан антифашизма – 1. Септембар.

Крвави пир фашизма, за време Другог светског рата, млео је све пред собом. На удару се нашла и краљевина Југославија.

Одмах после слома и окупације земље, српски народ развија барјак слободе. На простору целе Југославије, Срби су носиоци антифашистичке борбе. Позив на устанак и борбу против фашизма и окупатора, и слободу, српски народ једнодушно је прихватио.

У распарчаној Србији успостављен је један од драстичнијих окупационих система у другом светском рату. Српска земља подељена је и предата на иживљавање фашистима и нељудима.

Након окупације организована су два покрета отпора и више других организација различитог карактера. Први ослобођени град у поробљеној Европи, под командом јединица Веселина Мисите који је и погинуо том приликом, био је Лозница, Један дан након ове операције, 1. Септембра, у заједничкој борби два покрета отпора ослобођен је Крупањ.

1. Септембар треба да буде празник антифашизма. Морамо помирити мртве и потомке, прошлост и будућност. Припадници и једног и другог покрета отпора, четници и партизани, са надом и вером у отаџбину, давали су своје животе за слободу. Шта су руководства та два покрета отпора радила, и какве намере су имали, предмет је изучавања српске науке. За обичног човека, идеја слободе и борбе против фашизма била је звезда водиља.

Цена коју је платио српски народ била је, као и увек, превисока.

Симболика овог датума јесте и у томе што је на овај дан 1939.године, почео Други светски рат, који је завршен 2. Септембра 1945.године.

Ово је датум када ђаци полазе у школу. Идеална прилика да се организују различити програми на тему антифашизма.

8. Празник рада и дан људских слобода и права – 1. Мај.

Празник који се до сада прослављао као Празник рада, 1.Мај, треба проширити људским слободама и правима. Овој области, иначе у Србији треба посветити велику пажњу.

Обележавање важних датума

Обележавање важних датума у Србији треба да буде уређено тек након што Срби напишу своју историју, онако како се она стварно догађала.

Овде ће бити наведен само један догађај, који је од изузетне важности у историји Србије и српског народа, и сматрам да треба одмах да почне да се обележава као:

Први српски устанак – Устанак банатских Срба 1594.

Територија Балкана где су живели Срби на својим вековним огњиштима након распада Западног и Источног римског царства нашла се на удару две моћне царевине Аустро-угарске и Турске.

Седамдесет година након Косовске битке, 1459.године, пало је Смедерево, а до краја 15-ог века и остале српске земље – Босна, Нови, Црна Гора.

Српски народ остао је подељен између ова два царства.

Макарије Соколовић, уз помоћ свога брата Баја – Мехмеда, Великог везира, 1557.године обнавља Пећку патријаршију. Непуних четрдесет година после овог догађаја, Срби организују устанке. Један устанак је избио у Метохији крајем 1593. године, а марта наредне године велики устанак на територији Баната, познат као Устанак банатских Срба или Банатски устанак (нешто касније и у Херцеговини).

Банатске устанике предводио је Теодор Несторовић, епископ из Вршца, где је био центар устанка. Срби су на својим ратним заставама носили лик светога Саве.

Синан–паша који је командовао турском војском да би смирио побуну и у знак одмазде наредио је да се спале мошти светога Саве. После битке код Зрењанина, до средине лета 1594.године, Банат је поново покорен. Вођа устанка епископ Теодор Несторовић жив је одран.

Овај устанак један је од највећих у историји српског народа.

Српска револуција у 19-ом веку треба да се обележава као:

1. Карађорђев устанак 1804.

2. Милошева буна 1815.

3. Револуција подунавских Срба 1848.

8. Ордени и висока одликовања

Одликовања представљају признање заједнице за изузетне заслуге и учињена дела. Показују однос који има једна држава и народ према цивилизацијским тековинама и вредностима, историји и традицији и однос према будућности.

Одликовани могу бити појединци, установе, војне и полицијске јединице, друштва и организације. Додељују се на великим свечаностима како би се истакао значај самог чина.

Одликоваања су подељена у три групе:

1. За заслуге и допринос у изградњи, развоју и афирмацији слободне, самосталне, независне и суверене државе Србије.

2. За заслуге и допринос у очувању српске државотворне идеје и за допринос у одређеној области, подручју или делатности.

3. За заслуге и дела хуманости и храбрости и јуначки чин у рату, непосредној ратној опасности или посебним околностима у миру као и за допринос у области безбедности.

По рангу, деле се на:

Ордене, Висока одликовања и Медаље.


1. Орден слободе и части Србија

Додељује се за највећа и изузетна дела и допринос – независности и целовитости земље, изградњи друштва и афирмацији слободне државе, развоју односа Србије и српског народа и других држава и народа и међународном угледу српске државе.

2. Орден Немањића

Додељује се за највеће и изузетне заслуге и дела у науци, привреди, култури, спорту и другим области друштвеног живота и очувању српске државотворне идеје.

3. Орден Милунка Савић

Додељује се за највећа и изузетна дела хуманости и храбрости; за изузетну и осведочену храброст и јунаштво у рату, непосредној ратној опасности или у изузетним околностима у миру.

Висока одликовања

1. Карађорђева звезда

Додељује се за изузетне заслуге и допринос у изградњи, развоју и афирмацији српске државе.

2. Пупин Идворски

Додељује се за изузетан допринос и заслуге за одржање и развоју српске државотворне идеје, афирмације мира, међународног угледа, положаја и развоја односа Србије и српског народа са другим државама и народима.

3. .Миланковићева звезда

Додељује се за изузетан допринос и заслуге у области науке, просвете, образовања и проналазаштва.

4. Дунавски венац Лепенског вира, Винче и Старчева.

Додељује се за изузетан допринос и заслуге у области културе.

5. Звоно слободе

Додељује се за изузетан допринос и заслуге у области безбедности и одбране земље; за изузетну храброст и јунаштво у рату, непосредној ратној опасности или у изузетним околностима у миру.

6. Панчићева оморика

Додељује се за изузетан допринос и заслуге у области заштите животне средине и природних ресурса.

7. Златни бор

Додељује се за изузетан допринос и заслуге у области здравља, привреде, хуманости, спорта, људских слобода и права, човечности и равноправности, моралних вредности, као и других области друштвеног живота.

М е д а љ е

1. Медаља Такова

Додељује се за заслуге у изградњи, развоју и афирмацији српске државе.

2. Медаља части Војводства српског

Додељује се за допринос у областима привреде – економије, спорта и других области друштвеног живота.

3. Медаља Владан Ђорђевић

Додељује се за допринос у изградњи и афирмацији друштва заснованог на владавини права, моралних вредности; здравства и медицине.

4. Медаља Топлица

Додељује се за допринос заштите и очувања животне средине, природних и других ресурса, пољопривреде и производње хране.

5. Андрићева медаља

Додељује се за допринос афирмације међународног угледа државе и српског народа.

6. Медаља Јован Ристић

Додељује се за заслуге у области дипломатије.

7. Медаља Милева Марић

Додељује се за допринос у области науке и проналазаштва.

8. Медаља српских војвода ослободилаца ( Путник, Степа, Мишић, Бојовић)

Додељује се за допринос у области одбране и безбедности земље као и војне и полицијске заслуге

9. Обилића медаља

Додељује се за јуначки чин у рату, непосредној ратној опасности или изузетним околностима у миру.

10. Вукова медаља

Додељује се за допринос у култури.

11. Доситејева медаља

Додељује се за допринос у просвети и образовању.

12. Медаља краља Милутина

Додељује се за допринос у области грађевинарства и архитектуре

13. Његошева медаља

Додељује се за успехе постигнуте у раду.

14. Медаља Милица Ракић

Додељује се за допринос у остваривању права детета; људских слобода и права; равноправности и толеранције.

15. Медаља Стеван Синђелић

Додељује се погинулима за српску државу у рату, непосредној ратној опасности или у изузетним – ванредним околностима у миру.

Међународна повеља

1. Повеља Никола Тесла

Додељује се за изузетан допринос и највећа дела од значаја за развој људске цивилизације и човечанства.

Повељу Никола Тесла могу добити институције, организације или појединци из свих области. Ово је међународна повеља.

Повељу додељује Савет који чине:

· председник Србије,

· председник Владе,

· председник Народне Скупштине,

· председник највеће опозиционе партије у скупштини Србије,

· председник Академије наука,

· управник Народног позоришта,

· председник Олимпијског комитета.

Савет, одлуку о додели Повеље Никола Тесла, доноси увек на затвореној седници. Одлука о додели Повеље мора да буде једногласна.

9. Национална стратегија развоја

Дефинисана национална стратегија развоја претпоставка је напретка сваке озбиљне државе и народа. Посебно у случају мале сиромашне државе, каква је у овом тренутку наша земља. Овоме ваља додати да стање додатно компликује општа, светска економска криза која је у току. Третман кризе од стране владе већа је опасност од саме кризе, истиче познати европски политичар Клаус.

Србија и српски народ суочени су са озбиљним проблемима. Неопходна је промена менталитета читавог друштва и оних који управљају државом и враћање самопоуздања и достојанства грађана. Како је давно још речено, када једна држава западне у кризу, треба да се врати својим основама, на којима је сазидана.

Приоритет у овом моменту јесте да се уради:

Национална стратегија развоја.

Национална стратегија развоја треба јасно да дефинише стање у коме се Србија и српски нарад налазе у овом тренутку. План за будућност мора да се направи и одговори на изазове који очекују Србију и српски народ у савременом свету. Да изађемо у сусрет захтевима новог доба.

Свако чекање, оклевање, погрешни потези, половична решења, лажни компромиси, поспешиће далекосежне последице. Претходне грешке плаћамо скупо и испаштамо. У будућности ћемо да испаштамо и платимо много више, ако сада погрешимо. Уследиће нови циклус траума и потреса. Колевка европске цивилизације и један велики народ биће избрисани. Управо зато, у овом тренутку, не смемо да погрешимо.

Опстанак је, по дефиницији, способност да се преживи у екстремним околностима, условима. Србија и српски народ управо сада налазе се у таквој ситуацији.

На овом изузетно важном и осетљивом, надасве стручном и одговорном пројекту, мора бити ангажовано све што има шта да каже у Срба и у Србији. Највише они чија реч има тежину и значај, без обзира којој политичкој опцији припадају. Ово није страначко, већ врхунско државно питање. Осим тога, морају да се отваре сва спорна питања и покрене најшири могући дијалог и расправа. Свако гурање и склањање у страну било ког проблема, касније ће донети још веће проблеме.

Национална стратегија развоја треба да садржи: анализу стања нације и света и узроке, пројекцију будућности, дефинисање националних интереса, пројектовање циљева, дефинисање стратегије и начине реализације.

Национална стратегија развоја треба да означи почетак новог доба у духу националног јединства и општег препорода друштва и државе.

На челу овог, најважнијег пројекта мора да буде председник Србије.

Дефинисање националних интереса

Национална стратегија развоја мора да садржи дефинисане националне интересе и начине њихове реализације.

Дефинисање националних интереса основа је националне стратегије развоја.

Идеали од који се мора поћи када је реч о националним интересима јесу:

· слободна и демократска српска, грађанска држава, заснована на владавини права,

· општи препород друштва,

· изградња и афирмација институција и државе, јачање ауторитета и поверења грађана у њих,

· афирмација међунардног угледа Србије и српског народа,

Национални интереси – предлог:

  1. Образовање, наука и технолошки развој.

Највећи капитал је знање. Без науке нема развоја.

Знања и вештине којима располажемо углавном не одговарају потребама и захтевима савременог света, а технолошки смо потпуно заостали.

Успоставити највећи могући облик сарадње са државама чија искуства могу да нам буду од изузетне користи, као што су Индија и Јапан.

  1. Културни преображај.

Преображај у свим видовима и пољима културе треба да омогући и потпуни унутрашњи преображај друштва.

Култура треба да буде и један од стубова спољне политике.

Културни прображај ће да резултира и укупним моралним препородом.

  1. Безбедност грађана.

У ери опште несигурности, страха и изазова са којима се суочава свет, грађани Србије очекују да живе у миру и да њихови и државни интереси буду заштићени. Догађаји последњих двадесетак година унели су немир по свим основама.

  1. Привредни и економски препород.

Уништити беду и сиромаштво је приоритет.

Производња, развој и економска сарадња са светом треба да упосле грађане Србије. У овом тренутку највећи број грађана принуђен је да дангуби. Држава у којој већина грађана дангуби не може да очекује своје добро јутро.

Производња је основа привредног и економског препорода. Примера ради, улагање у пољопривреду увек је исплативо уколико иза њега стоје добри пројекти. Можда чак и најисплативије, јер цео свет вапи за здравом храном. Србија има све компаративне предности за производњу такве хране.

  1. Србија – Слободна српска, демократска и европска држава.

Изградња и учвршћивање институција, њихова афирмација и јачање поверења грађана.

Искорењивање корупције и морални препород.

Изградња слободног демократског друштва, заснованог на владавини права и принципима демократије.

Унапређење и афирмација људских слобода и права.

Јачање спољне политике, унапређење веза и сарадње са другим државама и народима и афирмација међународног угледа.


1. Афирмација међунардног угледа Србије и српског народа уследиће као последица пуне реализације националних интереса.

2. На политику не смеју утицати снови и илузије – говорио је Ататурк. Српска политика мора бити јасна и постојана.

3. Ових пет националних интереса и њихова реализација, између осталог, треба да омогуће биолошку обнову и препород.

10. Декада Срба света

Проглашење декаде Срба треба да означи почетак општег препорода и напретка Србије и српског народа. Српски народ је патио и страдао, као ретко који на планети Земљи. Време је да се отвори једно ново поглавље.

Полазећи од интереса Србије и српског народа, почев од 2010. године да се прогласи:

Декaда Срба

Декада Срба мора бити изузетно осмишљена, пажљиво планирана и реализована. Треба да се организује на светском нивоу. Мора донети:

1. Општи преображај друштва и државе и потпуни препород и напредак на свим нивоима и пољима.

3. Промоцију и афирмацију државе Србије и српског народа у свету.

Комплетна нација, у земљи и расејању, и сви грађани Србије морају бити укључени и ангажовани у све активности.

У декади Срба света између осталога, посебно да се промовише – прогласи:

1. деценија јединства и помирења Срба,

2. деценија биолошког опоравка – обнове,

3. деценија здравља и спорта,

4. деценија знања – образовања,

5. деценија културног преображаја,

6. деценија економског – привредног препорода,

7. деценија пољопривреде и производње хране,

8. деценија изградње слободног друштва и афирмације институција државе,

9. деценија владавине права, правне државе,

10. деценија разумевања и афирмације дијалога са светом.

Међународни дан Срба

Један дан у години треба прогласити за – Међународни дан Срба. Сходно овоме, са Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама предузети одговарајуће активности.

Мађународни дан Срба, прикладно је да буде Слава државе Србије. Тога дана сви Срби света, где год да живе, организују различите видове окупљања и програма.

11. Сабор свих Срба света

Било нас је и убијало шта је стизало кроз историју и време. Нико и ништа није нас штедело. Када су други, ретко, правили паузе у том послу, радили смо то ми, сами себи. Посвађани смо и несложни за пример. Стари и славни европски народ данас је посустао и поклекнуо.

Од различитих „добара“ одлазило се са ових простора, најчешће у потрази за мирнијим животом и парчетом хлеба. Било је и таквих Срба који да нису постојали, свет данас овако не би изгледао. За неке од њих скоро да и нисмо знали, иако су сами светски врх, као што је Милутин Миланковић. Нашу историју, чини се, ми сами најмање познајемо.

Свет и Европа, њихово јавно мњење, мало знају о нашој култури и научним достигнућима наших сународника.

Тренутак је да окренемо точак и воденицу на нашу страну. Време је за ново доба и нови почетак.

Различити да смо и слободни у избору вере, идеологије и свих других личних слобода и права, које приличе људима и представљају цивилизацијске тековине, али да се ујединимо у идеји препорода, напретка и среће, личне, породичне и нашег етноса српског а на добробит човечанства и замље којом ходамо. Да нам не буде тесно под капом небеском, нити икоме поред нас, ради нас.

Управо зато морамо да се саберемо, сретнемо и разговарамо, сви, из свих крајева света, тако што ћемо у духу наше традиције да организујемо:

Сабор свих Срба света

Предлажем да се Сабор свих Срба света организује на Видовдан, Славу државе Србије. Организује се и одржава сваке године, и треба да траје три дана.

Први Сабор – 2009. године одржати у Нишу. Сваки наредни, организује се у неком другом граду – општини. За домаћина Сабора бирати мање развијене општине, како би ово окупљање поспешило развој.

Кратак преглед организације Сабора

Домаћин Сабора увек је председник Србије и председник града – општине у коме се одржава. У изузетној ситуацији, када је председник државе спречен, то може бити и председник владе Србије.

На Сабор се долази по слободној вољи и по позиву.

По слободној вољи долазе сви Срби света, сви грађани Србије, наши суседи из региона и сви људи добре воље.

По позиву на Сабор долазе:

· представници различитих струковних организација и стручњаци из различитих области, ради учествовања у стручним расправама (у овим расправама учествује се и по слободној пријави),

· дипломатски представници,

· председници свих суседних држава и њихових влада, министри и друге угледне личности,

· председници, премијери, министри, научници, спортисти, културни радници, и други угледни гости нама пријатељских земаља,

· друге угледне личности из света.

На Сабору обавезно долазе председници свих парламентарних странака, сви посланици, министри. То је дан када и најљући политички противници морају разговарати, дан када и Председник државе пије кафу са најоштријим критичарима своје политике.

Сабор је симбол јединства, молитве и напретка.

Црквени великодостојници, на Сабор се не позивају. Срба има највише православаца, има их који су католици и исламске вере; има атеиста, али и припадника других верских заједница. Сваки Србин слободан је да исповеда веру по свом избору. Представници ове три религије, као и других као што је Мојсијева, домаћини су са председником Србије, тако да је непримерено позивати их. Како је трећи дан Сабора слава државе Србије, у молитви за мир и напредак свога народа треба да буду уједињене све религије. Посебно ако се има на уму да је Слава старо обележје и обичај Срба, цивилизацијско и културно наслеђе српског народа из времена далеко пре Христа и Мухамеда.

Председници свих општина и градова имају обавезу:

1. да припреме и на Сабору организују пулт – представљање своје општине – града.

2. о трошку општине чији су председнице/и на Сабору са собом да поведу најбоље ученике, студенте, сељаке, раднике, просветне и културне раднике…

Град домаћин на главном градском тргу или неком другом погодном месту, организује простор где ће све општине бити представљене.

Организација спортских, културних и других садржаја на Сабору

На Сабору организовати различите садржаје као што су:

· репрезентација Србије, у свим спортовима, одиграва пријатељске утакмице или такмичења ако је о појединачним спортовима реч,

· надметање свих учесника Сабора у традиционалним спортовима као што су скок у даљ, бацање камена са рамена, и другим.

· позоришта, Народно и друга, организују гостовање и извођење својих представа,

· ликовне изложбе, концерте и све други облике уметности.

· и друге различите садржаје.

Сабори Препорода и Напретка

На Сабору се организују стручни скупови из различитих области. На овим скуповима – саборима учествују стручњаци из земље и расејања. Значајан број Срба активно суделује у многим важним пројектима у различитим областима широм света. Сабор је место и прилика да се окупе и допринесу општем напретку и препороду, што и јесте циљ Сабора.

Стручни скупови организовани су по областима:

Српски економски сабор, Српски сабор културе, медија, пољопривреде, туризма, екологије…

Три саборска дана, довољна су за анализе, размену искустава и решења.

Саборима руководи и организује рад председништво од три члана: министар, члан општинског већа града домаћина и представник струке.

Председник државе и председник владе учествују у раду сабора по свом плану.

На саборима морају бити обрађена питања:

1. постигнути резултати између два Сабора,

2. сагледавање проблема,

3. достигнућа света у свим областима,

4. односи и сарадња са другим народима и државама,

5. план активности и задаци до наредног Сабора.

Организација Сабора по данима

У првом дану треба да се представи општина домаћин и да почне рад Сабора у свим областима.

Други дан Сабора, настављају се активности од предходног дана.

Централни догађај треба да буде – Сабор талената и нада. Организује се представљање и промоција резултата и успеха постигнутих између два Сабора.

Посебно се представљају резултати младих, студената и школске деце.

Трећи дан Сабора пада на дан Славе, па је то и најсвечанији дан.

Председник Србије, председник Владе, председник Скупштине, министри, организују пријеме и разговоре са грађанима.

Током послеподнева или увече свечана Видовданска академија.

Молитва за мир, здравље, срећу и напредак.

Тачно у подне сви грађани/ке Србије и сваки Србин/Српкиња где год да се налазе на земаљској кугли три минута посвећују молитви. Осим производње, болница и где то није могуће, тачно у подне све мора да стане (јавни превоз, аутомобили, на улицама који се затекну…) и уједини се у молитви. Огромна количина позитивног расположења, блаженства и искрене људске мисли у тренутку потпуног Јединства, мора бити садржана у молитви Напретка и Среће.

Јединствени текст молитве треба да напишу црквени великодостојници свих конфесија.

12. Година дијалога и разумевања

Током своје историје, српски народ никада није извршио агресију на другу земљу. На простору где живe Срби вековима, други народи и државе имали су своје интересне сфере и утицаје.

Срби су ратовали и стицали резличите пријатеље и непријатеље. Међутим, идеал слободе, ни у најтежим тренутцима, никада није угашен и био је нешто најузвишеније. Само у 20. веку, српски народ, у оба светска рата био је носилац ослободилачке идеје и антифашизма на простору тадашње државе Југославије и Балкана. Такво своје опредељење платио је милионским жртвама.

Данас, на почетку новог миленијума, Србија и српски народ имају озбиљан неспоразум са западном цивилизацијом, који је кулминирао невиђеном сатанизацијом српског народа, бомбардовањем Србије и потпуним угрожавањен српског националног бића.

Полазећи од актуелног стања и националних интереса, неопходно је прогласити:

Годину разумевања и дијалога

Година разумевања и дијалога треба да буде 2009. на 2010. У овој години председник Србије, председник владе Србије, сви министри, Академија наука и друге важне институције и организације треба максимално да појачају дијалог са светом и позову у Србију своје колеге.

Председник државе Србије да упути позив председницима и/или премијерима:

1. Земаља сталних чланица Савета безбедности – САД, Русије, Велике Британије, Француске, Кине.

2. Оснивачима и предводницима покрета несврстаних – Индија, Индонезија, Египат, Гана и Либија.

3. Осведоченим пријатељима и онима који нам могу бити узор у напретку и развоју државе и друштва – Јапан, Јужноафричка Република, Грчка, Кипар, Норвешка.

4. Суседе све.

5. Специјалне госте, које доживљавамо као суседе – Чешка, Словачка и Италија.

6. Председавајуће Европске уније.

7. Специјални позив за Немачку са којом имамо предуге, претешке и честе сукобе, и озбиљне неспоразуме.

Ако се има у виду чињеница да је у току светска економска криза, она је и додатни разлог да се овоме одмах приступи. Стога овај позив осим највећим званичницима треба да буде упућен и великим привредним, културним, образовним и другим делегацијама. Морамо да их питамо за савете, отворимо широки дијалог, решимо неспоразуме где их има и развијемо и унапредимо сарадњу.

Година разумевања и дијалога подразумева:

1. Позив на одмор у Србију.

2. Позив на разговоре.

Место за одмор и разговоре

Место за одмор и разговоре треба да буде – Златибор, Тара и Кремна.

Где може боље да се одмори него испод златног бора, Панчићеве оморике на Тари и чудесних Кремана. Где бити ближи небесима и разговарати бистрије главе и здраве памети него на овим местима, изворима великих тајни.

Где човек може да буде себи ближи, и боље да осети блажени мир и спокојство.

Ови разговори морају представљати велику дипломатску офанзиву, решавање неспоразума и унапређење односа са овим државама на свим пољима.

Музеј Србија

Услед новонасталих околности, Влада Србије, у обавези је хитно да реагује и купи имање Ворденклиф на Шораму, недалеко од Њујорка у Сједињеним америчким државама. На овом имању изграђен је први телекомуникациони центар на свету и чувена Теслина кула.

Куповина овог имања национални је интерес државе Србије и српског народа. Овај простор треба уредити као:

Музеј Србија

Имање продаје приватна фирма, која је сада власник, за милион и шесто педесет хиљада долара. Ово је сувише мали износ у односу на интерес Србије.

У овом музеју треба представити Србију и српски народ у Америци, који је дао велики допринос развоју ове велике државе.

13. Државни поклони

Изузетно важне личности које посећују нашу земљу, треба да се дарују како приличи и госту и домаћину. Пошто је реч о поклонима које уручују државни званичници у име наше државе и народа, неопходно је да поклони буду пажљиво одабрани и припремљени.

Државни поклоне које ће добијати председници држава или влада и председници парламената, монарси, као и друге изузетно важне личности, предлажем да су:

1. Гусле.

Гусле су српски народни музички инструмент.

Својим инструментом, на овим просторима, сматрали су их православци, католици и муслимани.

Српски народни инструмент, прави поклон српског народа, за високе госте.

Гусле направити од јаворовог дрвета. Јавор има симболику и означава култ предака.

На врху врата гусала да буде грб Србије.

На стаблу – врату гусала, са унутрашње стране, испод струна, од Грба надоле – свети Сава, Његош и Вук Караџић. Са спољне стране, одозго надоле – Никола Тесла, Михаило Пупин и Милутин Миланковић. Ликови са великанима српске историје да се подесе тако да не сметају док се гусла.

На животињској кожи која је затегнута и покрива музичку кутију, подељеној на четири поља, мапа Винче, Лепенског вира, Старчева и Рудне Главе.

2. Душанов законик – Закон Благовјернаго Цара Душана.

Представља законодавно – историјски континуитет Срба.

Настао је у време обнове српске државе, која се одвијала под управом Немањића. У време цара Стефана Душана наша земља била је у пуном замаху препорода и процвата. Уређеној држави био је неопходан правни акт који ће представљати уједињење правног поретка у земљи.

Душанов законик, проглашен је на Државном сабору у Скопљу 1349. године. Пет година касније 1354. године допуњен је новим одредбама.

Као поклон, приредити га, на српском и енглеском а касније и другим језицима.

3. Винча, Лепенски вир, Старчево, Рудна глава.

Колевка наше, европске цивилизације.

Неопходно је да се уреде вредне реплике експоната, мапе или други симболи са ових локалитета, како би могли да се користе као поклони за изузетно важне госте

14. Министарство за историју Србије и српског народа

Историји Србије и српског народа једино што дугујемо јесте да је напишемо.

Српску историју писали су многи и то углавном, по принципу, како коме одговара. Живимо на Балкану, где је иначе присутно опште фалсификовање историје.

„Онај ко контролише прошлост, контролише и будућност. Онај ко контролише садашњост, контролише прошлост“ – каже Џорџ Орвел. И заиста – места, људи и догађаји могу једним потезом пера да буду збрисани са лица земље и из историје.

Српска историографија у свету уопште не постоји. Историја Србије и српског народа предмет је спора и међу самим Србима. Примарни проблем, међутим није у вредновању или превредновању сопствене историје, него у недостатку основне реконструкције догађаја и процеса.

Када не постоји чињенична, неспорна реконструкција догађаја, односно догађана историја, закључци се изводе произвољно. Извођење закључака најчешће је на основу личних и појединачних утисака и фиксација. То се посебно односи на снажну идеолошки оптерећену историографију, каква је наша.

Србија може да промени или одреди нове стајне тачке. Може да преиспитује, па и превреднује и догађаје и процесе, јер историја није пуки скуп чињеница, већ и наш однос према њима. Пре тога, мора прецизно да реконструише те догађаје и процесе. Србија мора да напише историју своје државе и српског народа. За почетак, да утврдимо историјске чињенице и шта се догађало, поређамо догађаје и опишемо их онако како су се догодили.

По хитном поступку неопходно је формирати:

Министарство за историју Србије и српског народа.

Када напишемо и коначно сазнамо своју историју, утврдићемо и обелоданити и место и допринос српског народа у европској и светској култури и цивилизацији.

Анализа догађаја и извођење закључака треба да буде препуштено стручној јавности, као и вредновање и превредновање историјских догађаја и чињеница.

15. Агенција за истраживање злочина

Српски народ, посебно у последња два века, био је изложен невиђеним злочинима и страдањима. Највећи број тих злочина никада до краја није истражен док је један део сакриван од јавности, домаће и стране. Попис злочина и самих жртава често је изложен фалсификатима. Примера ради, бројем жртава Јасеновца безобзирно се лицитује од 20-ак хиљада па до милон и две стотине!

Чињенице о злочинима и страдању српског народа недовољно су познате домаћој јавности и потомцима тих истих жртава.

Знања у Европи и свету, њиховом јавном мњењу, о извршеном геноциду над Србима у 19-ом и 20-ом веку мала су и оскудна.

Време је за истину, каква год да јесте. Уместо нас, нико други то неће урадити. Ми, морамо, јер „тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права то је људска дужност најсветија“.

Интерес Србије и српског народа јесте да се истражи сваки злочин, посебно на теритотији Балкана, који је у било каквој вези са Србима. У том циљу неопходно је да се формира:

Агенција за истраживање злочина

Право на злочин, никада и ни под каквим условима, не може бити признато нити оправдано. Ма ко да је починио злочин, било над Србима да је учињен или у име српског народа, мора бити осуђен и санкционисан. Претходно морамо сазнати шта се уопште десило.

Народ који није спреман да се суочи са својом прошлошћу не може да има ни своју будућност. Народ који не зна своју прошлост и нема изграђен однос према злочинима, мора бити несрећан народ и у крајњем осуђен на нестајање.

Агенција за изтраживање злочина формира се са задатком:

да разсветли све почињене злочине, посебно у Европи и на Балкану, а у вези су са српским народом, у 19-ом и до краја 20-ог века.

Ова Агенција у задатом времену, мора да истражи и пружи одговоре, шта се на овим просторима догађало, по питањима свих облика злочина, као што је:

· етнички – биолошки геноцид

· културни геноцид

· економски геноцид

· етничко чишћење

· ратни злочини

· друге врсте злочина

Сакривање истине злочин је сам по себи. Истину и само истину, дугујемо страдалима, било да је реч о Битољском вилајету, Мачви, Краљеву, Козари, Голом отоку, Сребреници… О Јасеновцу да и не говоримо. Велика је срамота и греота да се други изигравају и спрдају, а нечињењем и ми сами, са милионима и милионима убијених само зато што су припадали једном народу. Кости у земљи јаучу и умиру по други пут јер смо им украли и сакрили истину и мир а себи садашњост и будућност.

Време је да се помиримо са мртвима, са собом и својом будућношћу и расветлимо злочине.

16. Национална банка Србија

Светска економска криза захватила је и Србију. У овом тренутку наша економија зависи од начина и брзине решавања кризе великих земаља.

Међународни званичници, упозоравају да свака држава, пре свега, мора да рачуна искључиво на сопствене потенцијале, укључујући и домаће банке. Удар економске кризе биће ублажен ослањањем на сопствене природне, људске и привредне ресурсе.

Сведоци смо да један број држава, укључујући и наше суседе, на успева да се избори са економском кризом, прети им банкрот, економски и социјални слом.

Реформа српске економије мора одмах да се покрене активирањем свих потенцијала и посебно, ангажовањем економских стручњака. Српски економски сабор мора бити у сталном заседању. Србија има људске ресурсе у економској области, светског калибра. Да ли ће они бити ангажовани искључиво је у рукама политичке воље.

Ефикасност српске економије мора бити подигнута на највећи могући ниво као и сарадња са другим државама.

Са циљем одржавања сопствене производње, извоза, заштите привреде и економије земље и националних интереса, неопходно је, по хитном поступку да се формира:

Национална банка Србија – развојна и инвестициона банка

Банка Србија ће бити најзначајнија институција за подршку развоја. Примера ради, у овом тренутку немамо ни једну инвестициону и развојну банку која даје дугорочне кредите за развој из сопствених извора. Производња се гаси, стопа привредног раста далеко је од пројектованих потреба а привреда грца у недостатку обртних средстава.

Преко Банке Србија треба поспешити послове платног промета барем када је реч о јавним предузећима.

Национална банка Србија треба да има своју мрежу у САД, земљама Европске уније, Русији, Кини, и другим државама, посебно тамо где се налазе наши грађани. Дознаке и друге послове, Срба у расејању, треба учинити доступним преко ове банке.

Влада Србије по хитном поступку предложиће закон по коме ће бити формирана ова банка. Да ли тако што ће четири банке које су у стечају бити саниране и спојене у једну нову банку или на други начин о томе ће одлучити влада Србије. У сваком случају капитал ове четири банке треба да буде стављен у функцију развоја српске привреде, и то тако да средства буду пласирана у обртна средства и пројекте који повећавају производњу, запосленост и извоз.

Осим тога, влада Србије по хитном поступку предложиће Скупштини:

Закон о коришћењу стратешких ресурса

Овај закон мора обухватити све ресурсе Србије, начин коришћења и учешће иностраног и домаћег приватног капитала који мора бити лимитиран на 49%. На тај начин Србија ће задржати контролу над својим природним стратешким ресурсима.

17. Обавештајна српска агенција

Сваки народ и држава чине све што могу да заштите своје интересе и обезбеде просперитет. Једна од најважнијих компоненти јесте и систем безбедности. Поседовање информација, анализа, предвиђање догађаја који следе – неопходни су за функционисање сваког човека а камоли државе и једног народа.

Општа ситуација усложњава се свакодневно. Оружани сукоби избијају на све стране, као рефлексија сукоба интереса. Колективна безбедност доведена је у питање. Посебно ако се овоме додају сталне претње тероризма. Терористичке организације данас су знатно снажније, организационо и финансијски, од многих држава.

Безобзирно угрожавање природе и светска економска криза само појачавају антагонизме.

Интереси државе Србије и српског народа угрожени су, изузетно последњих двадесетак година и недовољно заштићени. Од потпуног расула српског националног бића до самог угрожавања територијалног интегритета Србије. Осим тога, у свету се догађа веома много важних процеса различитих карактера који нису довољно покривени. Ти процеси су од суштинског значаја за националну безбедност и за међународни и економски положај земље. Изузетно важно их је пратити, са обавештајног становништва анализирати и државном руководству достављати квалитетне информације.

На изазове безбедности и заштите националних интереса мора се адекватно и правовремено реаговати. Неопходно је унапредити и на најбољи могући начин заштитити државне и националне интересе.

Поред стратегије националне безбедности – одбране, неопходно је по хитном поступку донети одлуку да се формира:

Обавештајна српска агенција

Србија, једина у региону нема овакву службу.

Обавештајна српска агенција, мора бити формирана на основама високог професионализма, стручности и идеолошки потпуно растерећена.

Државно руководство неће бити затечено, добијаће правовремене информације, биће упозорено на след догађаја и моћи ће да реагује на њих.

2. Министарство Војске

У циљу унапређења система одбране и министарства војске, неопходно је увести правило да особа која се бира за министра војног има завршену:

Школу националне одбране

Овај услов као обавезан неопходно је одредити и за избор државног секретара у овом министарству.

Ово правило треба да важи од 2012. године. Сходно томе организовати пријем цивила у школи националне одбране.

3. Војска Србије

У духу државне и војничке традиције, славне историје српске војске, великих војсковођа, легендарних војвода, изворних и темељних вредности, организације и устројства заснованог на традицији, али према савременим захтевима и времена у коме живимо, у војсци Србије, увести – вратити чин – звање:


Чин Војводе био би највећи у војсци Србије. У овом чину могли би да се унапређују генерали, само изузетно за велике заслуге и допринос у миру или рату.

18. Закон о реституцији

Повраћај власништва и/или права (реституција) која су у прошлости неоправдано одузета, јесу цивилизацијска тековина. У многим земљама то је законски регулисана обавеза.

Економског опоравка и напретка нема без решених својинских односа. Денационализација, јавна својина, градско грађевинско зељиште, питања су која не трпе одлагање. Пример су кочнице и блокаде економског развоја.

По хитном поступку неопходно је донети:

Закон о реституцији

Предмет реституције треба да буду станови, засебни делови објеката, пословни простори, индустријски и трговачки објекти, односно све непокретности на којима нису накнадно стечена права.

Начин на који ће имовина бити враћена и у ком облику (натурална реституција, обештећења и сл.) одредиће влада Србије која треба да буде и предлагач закона.

Овај закон подразумева денационализацију градског грађевинског земљишта.

Важна напомена: Закон о јавној својини, уз реституцију и денационализацију градског грађевинског земљишта темељ је деблокаде проблема својине, који је један од горућих проблема у Србији.

19. Колевка људске цивилизације

Историја наше државе и народа, историја простора на коме живимо, није нам довољно позната. Однос према културном и цивилизацијском наслеђу није изграђен. Можда зато што немамо довољно знања, ни развијену свест о вредностима и богатству које имамо и које је јединствено у Европи и свету.

Најстарија налазишта људске и европске цивилизације налазе се у Србији, неуређена и запуштена.

Споменици светске и српске културе нису заштићени, нису довољно промовисани, нити учињени доступним и привлачним, како нашем народу тако ни странцима.

Уместо луксузног хотела у Винчи на обали Дунава, светског истраживачког центра, реконструкције насеља, десетине и стотине хиљада туриста, научних радника, на колевци наше, европске и светске цивилизације, направљена је највећа депонија на Балкану!!! У Старчеву скоро да нема ништа. Повремено, бану неки странци који о томе више знају изгледа него ми сами, искаљају се у риту, надишу отровима из Рафинерије и Петрохемије, и оду збуњени и слуђени. Понеки домаћи ентузијаста дође и тужно гледа, јер не може ништа да уради. Ископа евентуално неки костур стар 5, 6, или 7. хиљада година и …

Лепенски вир – занемарен, у јадном стању. Најстарији рудник бакра у Европи – Рудна Глава, урушава се и пропада у беспућу и шипражју.

Како свет глада на народ који на својој колевци направи место за отпад? У Лондону, када посетите музеј, обилазак ћете почети Винчом. У Београду и Србији, Винча је позната по депонији и смећу.

Влада Србије и Скупштина, неопходно је одмах да предузму мере и ураде план:

Заштита колевке људске цивилизације

У том циљу, предлажем:

1. Хитне мере владе и скупштине Србије по питању заштите четири локалитета, – Лепенски Вир, Винча, Старчево и Рудна Глава.

По хитном поступку:

a) Формирање Анкетног одбора скупштине Србије са задатком да утврди стање налазишта.

б) Забрана градње и обустава свих започетих радова.

– провера плана изградње моста код Винче.

в) Хитно измештање депоније Винча на другу локацију.

г) Израда плана уређења ових локалитета.

2. Попис свих археолошких налазишта у Србији, анализа стања у коме се налазе и предлог мера заштите.

Однос према умрлима

У Србији на местима масовних страдања или гробаља није необично да се направи какав објекат, а неретко и место масовних весеља – стадиони, домови културе… Сама гробља најчешће су неуређена и не одговарају цивилизацијском нивоу на коме је свет данас.

Влада Србије мора хитно да уреди ову област, и то:

1. Попис свих места, по оштинама, где су била масовна страдања или стара гробља.

– Попис да ураде општине на својој територији.

– Обустава градње и свих других радова на овим локалитетима.

– Израда плана за сваку општину о начину уређења овог питања, и добијање одобрења од стране владе Србије.

2. Забрана сахрањивања умрлих ван уређених простора – гробаља (дворишта, ливаде, брда, планине…).

3. Изградња капела у насељеним местима.

– У свим насељеним местима да се изграде капеле најкасније до 2012.године.

– Носиоци ове активности општине – градови.

– У најмање развијеним општинама влада Србије да изгради капеле.

4. Забрана излагања умрлих по кућама.

– Забранити по хитном поступку излагања умрлих у кућама или било којим другим просторима осим у капелама. Насељена места која немају капеле, најкасније до 2012. године неће морати примењивати ову одлуку

5. Планирање и уређење простора за сахрањивање животиња – домаћих, дивљих, кућних љубимаца.

– Свака општина у Србији да направи план и уреди простор на својој територији, тако да до краја 2009. године у земљи не буде ни једно насељено место које нема уређен овај простор.

20. Закон о влади

Влада утврђује и води политику земље у духу националних интереса. Дефинисање Стратегије националног развоја, учиниће рад саме владе битно другачијим него до сада.

Ресори у самој влади и делокруг њихове надлежности не смеју бити променљиви јер се на тај начин нарушава функционалност владе, континуитет рада, поспешује неред и умањује одговорност. Мерљивост рада и резултата у свим ресорима могуће је обезбедити у потпуности једино ако се делокруг њиховог рада и надлежности не мењају.

Током самих избора бирачи ће моћи неупоредиво лакше да вреднују рад владе, кандидата и програма.

Политичке странка треба да приступе разговорима, договоре се и у Народној скупштини изгласају нови:

Закон о влади Републике Србије

Нови Закон о влади треба да важи од прве наредне владе која буде формирана.

Број ресора и њихове надлежности не сме да се мења, осим у изузетним приликама када то налажу државни интереси и постоји сагласност свих парламентарних странака или барем 2/3 од укупног броја посланика. Примера ради – у овом тренутку неопходно је по хитном поступку формирати Министарство за историју Србије и српског народа. По обављеном послу, ово министарство престаје са радом.

Битна новина коју треба предвидети овим Законом јесте да председник владе и потпредседници буду бирани из реда посланика. То значи да у већинском изборном систему какав треба да буде код нас, они који имају амбицију да воде владу Србије, тиме и политику ове земље морају да се кандидују и победе на својој изборној јединици. Најчешће то су председници политичких странака.

Састав владе Србије по ресорима

Председник Владе.


1. Унутрашњи развој.

2. Регионална сарадња – Балкан.

3. Европска питања (Европска унија и остатак Европе).

Ресори у новој влади Србије:

1. Финансије.

2. Правда.

– Агенција за истраживање злочина

3. Привреда.

4. Пољопривреда.

5. Просвета.

6. Култура.

7. Здравље.

8. Наука и технолошки развој.

– Енергетика и природни ресурси

– Телекомуникације.

9. Државна управа и локална самоуправа

10. Спољни послови.

Дирекција Срба у расејању.Војска.

11. Војска

12. Полиција.

13. Заштита животне средине.

14. Саобраћај и туризам.

15. Трговина.

16. Спорт и омладина


Како је већ речено овај договор мора бити постигнут у разговорима свих политичких парламентарних странака и важио би од прве наредне владе која буде формирана.

21. Избори и изборни систем

Избори јесу истинска вредност демократског друштва и цивилизацијска тековина. Омогућавају избор и контролу власти и најдиректније могуће учешће грађана, преко изабраних заступника, у одлучивању и креирању садашњости и будућности. Ово право повлачи и одговорност посланика, али и грађана – кога ће изабрати да их представља и које програме ће прихватити.

Изборни систем је од одлучујуће важности, јер одређује саму природу избора. У пропорцијалном изборном систему грађани практично не бирају своје представнике, већ политичке партије. Изабрани представници нису одговорни грађанима, јер их они нису ни бирали, већ својим политичким партија.

Предлози који су овде изнети унапређују изборни систем, кандидате и изабране представнике приближавају грађанима и повећавају њихову одговорност.

Председник државе

Избори за председника Србије одржавају се сваке пете године, првог дана пролећа.

Изабрани кандидат преузима дужност председника Србије на дан 20. Мај.

Председник Србије симбол је јединства народа и државе. Полазећи од те чињенице, за време мандата, не може обављати ни једну другу јавну, нити било коју другу функцију.

После одржаних избора, а пре ступања на дужност и полагања заклетве, изабрани председник мора поднети оставку на све функције у странци, односно политичкој организацији чији је члан или која га је кандидовала.

Председник Србије може бити члан политичке организације – странке, али не може обављати ни једну страначку функцију.

Ова правила увести као важећа од првих наредних избора за председника Србије.

Раздвајање избора

Председнички, парламентарни и локални избори не могу бити одржавани у исто време.

Посебно се морају раздвојити избори за народне посланике и локални избори. Када се одржавају једновремено, локални избори потпуно су у другом плану. У оваквој ситуацији, локалне теме потиснуте су и немају значај који им стварно припада.

Грађани морају имати прилику да на миру вреднују рад локалне самоуправе, да расправљају о локалним темама и програмима које им нуде политичке организације и кандидати који желе у њихово име да управљају општином, односно градом.

Само у изузетној ситуацији, када то прилике у земљи налажу, могу бити одржани општи избори.

Изборни систем

Народни посланици, одборници, градоначелнице/и и/или председнице/и општина треба да се бирају по већинском изборном систему.

Предности већинског изборног система:

1. Грађани гласају и бирају личност која треба да их представља. На овај начин изабрани кандидати су и суштински представници народа. У пропорцијалном изборном систему, грађани бирају политичке странке, а оне одређују листу посланика на основу процента добијених гласова.

2. Одговорност изабраних народних представника неупоредиво је већа. Осим тога, добијају, стварну, двоструку контролу:

а) грађана – бирача, оних који су је/га бирали, и

б) оних који су је/га кандидовали, политичка организација или група грађана.

3. О самој кандидатури и учешћу на изборима размишљаће само они који су уверени да могу добити поверење народа и да ће бити изабрани.

4. На изборима се неупоредиво лакше кандидују грађани који нису чланови странака или су кандидати мањих политичких организација.

5. Већински изборни систем води ка укрупњавању политичке сцене.

6. Политичке организације – странке биле би принуђене да кандидати које бирају, осим политичке лојалности морају имати и лични ауторитет како би били изабрани. Ово би натерало странке да на својим листама имају и ванстраначке личности, које могу да победе на изборима.

7. Кандидати су приморани да направе програм, да га учине доступним јавности, бирачима на ноге да иду и убеђују их и придобијају за свој програм и кандидатуру.

8. Цела територија државе Србије или општине (зависно о којим изборима је реч) била би заступљена у парламенту. У пропорцијалном изборном систему, као што је сада то случај, поједини крајеви у више мандата уопште немају своје представнике у парламенту.

9. Странке су присиљене да развијају рад по посланичким (одборничким) групама и дебату по појединим питањима како би у парламенту могла да буде усвојена нека одлука или закон.

10.Влада има потпуно другачији однос према посланицима (одборницима). Премијер и министри морају прво своје посланике да убеде зашто требају да гласају за одређене законе или одлуке владе. У пропорцијалном изборном систему посланици и одборници практично су гласачка машина.

Избор народних посланика

Народни посланици бирају се по већинском изборном систему.

Број посланика, за сада, не треба да буде мањи од 250, како би сваки крај Србије имао свог представника – заступника у парламенту. Зато територију Србије треба поделити на 250. изборних јединица.

Посланик може за време мандата да иступи из странке чији је члан, као и из посланичког клуба коме припада, али не може да пређе у другу политичку странку, нити да приступи већ формираним посланичким клубовима. Ово правило не важи за посланике који се изабрани као самостални кандидати.

Посланик може бити опозван уколико се за његов опозив изјасни најмање 40 посто од укупног броја уписаних бирача на изборној јединици на којој је изабран за посланика. У овом случају расписују се допунски избори за избор народног посланика на тој изборној јединици.

Допунски избори за народног посланика морају бити одржани најраније 30 а најкасније 45 дана после званичног проглашења резултата опозива од стране Републичке изборне комисије.

Мандат народног посланика изабраног на допунским изборима не може трајати дуже од времена трајања мандата скупштинског сазива у који је изабран.

Уколико се захтева опозив посланика који је изабран на функцију председника или потпредседника Владе за његов опозив на мандат посланика мора да се изјасни најмање 51% од укупног броја уписаних бирача.

Локални избори

Грађани имају право да бирају првог домаћина, првог међу њима.

Градоначелник, председник општине и одборници бирају се по већинском изборном систему.

Градоначелник – председник општине, за време свог мандата, може бити члан политичке организације – странке, али не може обављати ни једну страначку функцију.

Градоначелник може бити опозван уколико се за његов опозив изјасни најмање 51% од укупног броја уписаних бирача. У том случају расписују се избори за градоначелника или председника општине. Избори морају бити одржани најраније 30 а најкасније 45 дана од дана званичног проглашења резултата опозива од стране Општинске изборне комисије.

Одборник може бити опозван уколико се за његов опозив изјасни најмање 40 посто од укупног броја уписаних бирача, на изборној јединици на којој је изабран. У овом случају расписују се допунски избори за избор одборника на тој изборној јединици.

Допунски избори за избор одборника морају бити одржани најраније 30 а најкасније 45 дана од дана званичног проглашења резултата опозива од стране Општинске изборне комисије.

Мандат одборника изабраног на допунским изборима не може трајати дуже од времена трајања мандата скупштинског сазива у који је изабран.

Уместо закључка

Девет тешко

Тешко оном народу који не тка оно што носи, не сеје оно што једе и не гњечи вино које пије…

Тешко побеђеном народу који победников сјај види као савршенство врлине и у чијим очима је победникова ружноћа лепа!

Тешко народу који се бори против зла у својим сновима али се покорава злу кад је будан …

Тешко народу чија је политика препредена, чија је филозофија опсенарство, чија је индустрија крпеж …

Тешко народу који не подиже свој глас осим на погребу, који показује поштовање само на гробу, који чека да се побуни тек кад му мач дође под грло.

Тешко народу чији мудрац нема гласа, чији је првак слеп, чији је бранилац пропагатор.

Тешко народу у коме свако племе тежи да буде народ!

Говорништво је предност језика над ухом, али речитост је везивање срца са душом.

Све што је у стваралаштву постоји у теби, и све што је у теби постоји у стваралаштву. Ти си у непосредном додиру са најближим стварима и, штавише, раздаљина није довољна да те одвоји од удаљених ствари. Све ствари, од најнижих до најузвишенијих, од најмањих до највећих, постоје у теби као подједнаке ствари. У једном атому налазе се елементи земље. Једна капљица воде садржи све тајне океана. У једном покрету ума налазе се покрети свих закона постојања.

Арапски мудрац Кхалил Џубран (Гибран).

Humanitarno Bombardovanje Kosova/Metohije-Jugoslavije!