KOSMETSKE ŽRTVE! – УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА КИДНАПОВАНИХ И УБИЈЕНИХ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Posted on März 30, 2009 by dijaspora

УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА КИДНАПОВАНИХ

И УБИЈЕНИХ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Ул. Милутина Миланковића 25 Б

Тел/факс/ + 381 11 311 43 80, 064 059 61 94

Е-маил: kosmetskezrtve@gmail.com

www.kosmetskezrtve.org.rs

О НАМА

Породице првих киднапованих Срба и неалбанаца на Косову и Метохији у мају и јуну 1998. године у Белаћевцу, Ретимљу, Ретини, Ораховцу, Призрену… окупиле су се и организовале око Удружења породица киднапованих и убијених, тако да ми истину и правду за српске жетве тражимо још од 1998. године. Под називом “ Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији”, Удружење је формално регистровано у јулу 2003. године. први пут окупивши, на једном месту, све жртве албанског терора- киднаповане и убијене цивиле, војнике и полицајце.

Седиште Удружења је у Београду, а вредно ради и канцеларије у Прокупљу, Штрпцу и Сутомору, за Црну гору. Један од десеторо оснивача коме су породице киднапованих и убијених жртава, повериле одговорност и потресан, али частан посао трагања за киднапованима и отимања од заборава хиљада жртава албанског терора је, председник Удружења Симо Спасић.

Од оснивања Удружења до данас, организовали смо и одржали стотине протеста на улицама и трговима Београда и у градова широм Србије, испред амбасада институција државе, владиних и невладиних организација. Састајали смо се са домаћим и иностраним званичницима највећег ранга, писали дописе и реаговања и слали их широм света са само једним циљем – да се коначно, гласно проговори о ужасним страдањима и патњама косметских Срба и осталих неалбанаца, да се злокобна судбина киднапованих наших најмилијих разреши. Јер, сведоци смо тужне и недопустиве истине да ни после једанаест година од првих масовних киднаповања Срба на Космету, о судбини више од петстотина наших страдалника, породице још увек немају податке о њима. До сада је ексхумирано и идентификовано 298 киднапованих са листе несталих и нико се, на жалост, до данашњих дана од њих није жив вратио.

Наравно да бисмо сви ми чији су најрођенији и рођаци киднаповани, волели да су они живи. Али, ако нису, тражили смо и тражићемо да нам њихове посмртне остатке врате како бисмо их, по нашим обичајима, достојно сахранили.

И у свом даљем деловању, Удружење ће користити сва дозвољена средства да јавно говори о страдању Срба на Косову и Метохији, да инсистира на откривању истине о киднапованим и убијеним у предратном, ратном и послератном периоду, а све у циљу да се жртве албанског терора, њих преко две ипо хиљаде, никада не забораве. Уз то, зависно од финансијских средстава и помоћи добрих људи, наставићемо да помажемо социјално најугроженије породице косметских жртава, да посећујемо породице којима је уз финансијску, неопходна и психосоцијална подршка, да обезбеђујемо стипендије за децу киднапованих и убијених, да организујемо излете не би ли се, макар на тренутак заборавило на бол и тугу, да издајемо часопис «Косметске жртве»…

Јер, грех је ћутати о невиним жртвама и њиховом страдању !