Ne interesuje me nagrada želim jedino da se sazna istina

Ne interesuje me nagrada želim jedino da se sazna istina

Sve je počelo u oktobru prošle godine, kada je Jovici Mihailoviću dodeljena nagrada Aresenije Čarnojević pa posle oduzeta po naredjenju ministra za dijasporu Srdjana Srećkovića. Nagradu Arsenije Čarnojević dodeljuje Ministarstvo za dijasporu srpskim piscima koji žive i stvaraju u dijaspori. Da je ministar Srećković znao šta će se iz toga izroditi verovatno ne bi iskoristio priliku da se osveti Jovici Mihailoviću. Pre par godina je Jovica Mihailović, dugogodišnji član stranke SPO i bivši predsednik SPO-a u Evropi, trenuto podpredsednik evropskog sabora SPO-a, optužio „mlade lavove“ Senića, Trpkovića i Srećkovića za fijasko stranke SPO na izaborima, što mu Srećković nije zaboravio i iskoristio je priliku da mu se osveti oduzimanjem nagrade koju mu je jednoglasno dodelio žiri u sastavu:

Milovan Vitezović, Srba Ignjatović, Miodrag Jakšić, Radomir Andrić, Aleksandar Čotrić, Olga Milojević i Radovan Isailović.

Na žalost oni se ne javljaju na naše pozive i ne možemo da kažemo šta oni misle o oduzimanju književne nagade koju su oni dodelili. U medjuvremenu je Jovica Mihailović progovorio o pozadini oduzimanja nagrade, pa su odredjeni službenici (imena namerno izostavljamo) ministarstva pokušali da omekšaju njegov stav nudeći mu naknadno oduzetu nagradu.

R. Znači odlučili ste da progovorite? Izgleda da Vas je oduzimanje nagrada jako povredilo?

Nije mi stalo do nagrade već do istine. Žao mi je što moram da se ponavljam, ali ja na tom skupu u Dibendorfu nisam ni pokrenuo pitanje nagrade, već sam ministru postavio pitanja koja su od životnog značaja za dijasporu. Pitanja na koje ministar nije ni pokušao da odgovori ali je odgovorio na nepostavljeno pitanje, rekavši da nema pojma o nagradi. Srećom tu je bio prisutan moj prijatelj, pisac Miodrag Lukić koji je takodje bio prisutan na sajmu knjiga kad mi je saopšteno da mi je nagrada oduzeta, pa je rekao ono što je znao. Ministar je opet ponovio da on nema pojma ni o kakvoj nagradi, plus rekavši da sam ja pre dve godine izbačen iz Stranke SPO na što sam mu ja rekao da je lažov. Iako su mi službenici ministarstva, da ne kažem Srećkovićevi poklisari, nudili da mi nagrada bude naknadno dodeljena nisam prihvatio. Oni bi se opet upustili u nelegalnu rabotu, naknadno dodeljivanje bi bilo nelegalno, ali ja ne bih.

R. Tek tako pred celim tim skupom ste nazvali ministra lažovom, ne mislite li da se to graniči sa dobrim ukusom?

Da sasvim ste u pravu, spustio sam se time na njegov nivo, ali šta da radim, vreme je da se kaže istina u Srbiji ma kako ona gorka bila, a istina je da Srbijom vlada gomila razbojnika koji nas vode u propast. Nisam se ustezao da javno govorim u Miloševićevo vreme pa neću ni sada, ova koalicija na vlasti će dovršiti ono što su započeli komunisti, doklaće nedoklane.

R. Vi ste kao što smo saznali bili predsednik stranke SPO za Evropu i sad ste podpredsednik evropskog sabora SPO-a, kako to da Vuk Drašković dozvoljava da se unutar stranke dešavaju takve stvari.

Ne znam kako da odgovorim na ovo pitanje, osim da priložim jedan kratki esej koji sam napisao na tu temu. Vuk Drašković je prilično dobro opisao u knjizi Meta one koji su radili protiv njega, ali je one koji su SPO uništavali iznutra zaboravio. Istina zaboravio je i izjavu pokojnog Zorana Djindjića datu švajcarskim novinama da je Vesna Pešižć alkoholičar, a da je on, Vuk Drašković narkoman. Ja sam poslao novine Vuku sa prevodom na srpski nikad nisam čuo da se oglasio povodom toga.

Kralj trgova me na žalost u poslednje vreme podseća na kralja Teodena pa sam tim povodom napisao jedan kratak esej iznevši u njemu paralela izmedju Vuka Draškovića kralja trgova i kralja Toedena kome je Crv-jezik Grima zatrovao dušu svojim lažima. Ali još nije vreme da to objavim.

R. Mislite da nije vreme da govorite istinu o Vuku Draškoviću?

Niste me razumeli, mislim da nije u redu da u isti koš trpamo Srećkovića i slične sa Vukom Draškovićem, iako smatram da dobar deo krivice snosi sam Vuk jer je dozvolio da se ovakvi kao Srećković, Trpković, Jugović ili kao što su bili Dimitrijević i Senić uvuku u stranku.

R. Nas više interesuje odnos Ministrastva za dijasporu prema dijaspori, nego unutrašnji problemi SPO.

Problemi koji postoje u SPO su slika i prilika Srbije, a takodje slika i prilika odnosa izmedju Ministarstva za dijaasporu i dijaspore.

R. Kako?

Jednostavno, kakav odnos „mladi lavovi“ u SPO imaju prema nama „provoborcima“ SPO-a u dijaspori, takav i Ministarstvo za dijaspori ima prema dijaspori. Odnos je nikakav, ne postojimo. Na internet prezentaciji SPO nema pomena o odborima u dijaspori. Mi koji smo milione franaka, nemačkih maraka, a kasnije i evra doneli u Srbiju ne postojimo niko nas ne pominje.

Na saboru u Lincu 2003 godine smo izabrali novo rukovodstvo sabora i ja sam kao bivši predsednik za Evropu bio predložen za člana predsedništva u Beogradu. Dvadeset i osmog januara, Vuk lično mi šalje čestitku u kojoj mi čestita sto sam postao kandidat za člana predsedništva. Znači mi smo po njihovoj želji birali člana predsedništva, a on ili neko ko je na njega uticao je rekao; ne, neka Jovica bude kandidat za člana predsedništva ali ne i član predsedništva. Od tad pa na ovamo svi članovi SPO iz Evrope koji su bili nešto u Beogradu su izbrisani sa svih funkcija u stranci. Tad je podpredsednik stranke bio Vlajko Senić, a direktor stranke Srdjan Srećković. Senić je otišao, a Srecković je sad podpredsednik, a podparol mu je Aleksandra, ljudi pričaju…. Na sceni su mladi koji su sa beogradskog asfalta veoma ambiciozni i bezskrupla. Povezani su kao svinjska creva i uz veštački osmeh na licu, koji više liči na režanje, uništavaju sve one koji im se suprostave. Ja sam im napisao jedno pismo za koje ne znam da li su dali Vuku, ali evo daću ga Vama pa radite sa njim šta hoćete.

Ovih dana je naš predsednik Vuk Drašković objavio novu knjigu pod nazivom Meta. Pokušao je da nadje odgovore na mnoga pitanja u ovoj knjizi, na kojoj mu od srca cestitam. Medjutim predsednikova analiza je dobra kada je u pitanju odnos SPO-a i drugih. Ali njegovo vidjenje situacije u SPO-u za ovu ne malo vremensko razdoblje je nerealno da ne kažem katastrofalno. Veliki deo odgovornosti za rad i nerad stranke i za uspeh ili neuspeh snose ljudi iz njegove najbliže okoline. Tako da smo u stranci imali podpredsednika Vlajka Senića koji je na jednim lokalnim izborima dobio celih 13 glasova. Nekoliko puta za redom šef izbornog staba je bio Andjelko Trpković iako je katastrofalno te izbore izgubio. Bivši direktor stranke, a sad aktuelni podpredsednik Srećković je postao poznat po tome dok je bio direktor SPO njegovi podčinjeni su samo u toku jedne kampanje ukrali iz stranke 10 kompjutera. Ministarstvo spoljnih poslova je otvorilo srpski kulturni centar u Makedoniji iako tamo živi veoma malo Srba. Dok na molbe da se centri otvore u Austriji, Nemačkoj ili Švajcarskoj gde žive stotine hiljada Srba nismo dobili ni odgovor. Kad je SPO ulazio u vlast tu je bilo mesta samo za odabrane od kojih su kasnije mnogi iz stranke odlazili. Verujem da bi smo bolje prolazili da je stranka imala svoje organe koji bi njome upravljali. Tu pre svega mislim na kadrovsku komisiju koja nepostoji. Zato je kod nas moguce da poslanik postane neko za koga se založi vladika Lavrentije ili djakon Ljuba. Disciplina, rad, red i odgovornost su kod nas u stranci na veoma niskom nivou. Ne mogu, a da ne pitam zašto je moje imenovanje za člana predsedništva ispred evropskog sabora bilo preimenovano u kandidata za člana predsednistva? Zašto su izbrisani skoro svi članovi iu Evrope sa svih funkcija u stranci, znači li to da stranka na nas više ne računa ili da joj više nismo potrebni? Na Ravnoj gori nema spomen ploče sa imenima ktitora i darodavaca, zbog toga je stranku napustilo dosta vrednih ljudi kao Doca Simić iz Nemačke. Za koju godinu taj kompleks na Ravnoj gori biće da je gradila mesna zajednica Koštunići jer je ona počela da naplaćuje ulaz na Ravnu goru. Tako da će veoma brzo pasti u zaborav ko je i koliko dao maraka za gradnju crkve na Ravnoj gori. Naše ideale da gradimo lepšu i uredjeniju Srbiju morali smo poćeti sa gradnjom lepo uredjene stranke, pa bi onda i naši rezultati u političkoj utakmici u Srbiji sigurno bili bolji.To je samo mali deo pitanja koji vape za odgovorom, ali kao i mnoga druga ostaće bez odgovora, a onaj koje se usudio da pita to jeste ja Jovica Mihailovic ostaće bez clanstva u SPO-u. Samo zato što sam se usudio da pitam: je li družina oko Srećkovića krdo svetih krava u koje ne sme da se dira.

R. Da li ste ovo pismo poslali pre ili posle oduzimanja nagrade.

Poslao sam pre oduzimanje nagrade, kao što sma poslao mnoštvo pisama Vuku u kojima sam ga upozoravao na opasnosti, kao u ostalom i ono pismo sa tekstom iz švajcarskih novina koji sam već pomenuo, na žalost odgovore nisam dobio, kao da ta pisma i nisu stizala do njega.

Znači Vi verujete da se ministar Srećković odnosi prema dijaspori onako kako se u stranci SPO odnosi prema članstvu iz dijaspore.

Uopšte uzev Ministarstvo za dijasporu do sada ništa nije uradilo i neko manje uzdržan od mene ga je nazvao „Ministarstvom za gubljenje vremena i trošenje novca“. Ako se uzme u obzir da je ovo treći saziv ministarstva, a da oni još nemaju nikakve rezultate biće vam jasno o čemu govorim. Prvi saziv sa Vojislavom Vukčevićem na čelu ostaće upamćen po tome da su putovali, putovali, putovali i na kraju jedni drugima podelili odlikovanja s’ tim da su odlikovali neke komunističke doušnike, mislim na one koji su nas decenijama cinkarili službi državne bezbednosti. Iz tih razloga im je Nikola Janić iz Švedske vratio odlikovanje. Druga postava sa ministarkom Čubrilo je upamćena po tome što je ona preko dva srpska kluba u Kanadi uplatila 40 000 dolara svom ljubaniku, kao i po tome da je više od pola novca namenjenog društvima u dijaspori isplaćeno nevladinim organizacijama u Srbiji izmedju ostalog dali su 5000 evra pargalajterima. Ova postava će ostati upamćena po ministru lažovu, a i po tome što će njegovim padom biti uzdrmana vlada.

R. Mislite da će ministar Srećković biti smenjen? Verujte da bi to moglo uticati na stabilnost vlade?

Da li će biti smenjen ili će se sam povući ne znam, znam da bi mu bilo pametnije da se sam povuče. Što se tiče stabilnosti vlade i njegovog polažaja ništa ne tvrdim ja, to su mi rekli službenici ministarstva za dijasporu kad su me nagovarali da prestanem da iznosim istinu na videlo. Rekao sam im, „Ako je vlada tako slaba da padne zbog jednog Srećkovića, onda nek padne, znači da nije ni valjala.

R. Vi kao stari SPO-ovac bacate drvlje i kamenje na SPO, nije li to osveta što su vas zapostavili?

Opet grešite, ne bacam ja dravlje i kamenje na SPO, u SPO sam ugradio osamnaest godina svog života, već iznosim istinu o onima koji su taj SPO obrukali i dalje ga brukaju. Pretprošle godine na sajmu knjiga jedan privrednik mi se žalio da plaća reket SPO. Umalo da se fizički obračunam sa njim pomislivši da je provokator, da bi na kraju zaćutao shvativši da je čovek dobio posao na sajmu, odnosno da radi za sajam, ali da plaća velike sume stranci iz koje je direktor sajma. Na žalost direktor sajma je Andjelko Trpković podpresednik SPO kao i Srećković. To se dragi moji drugim rečima zove reket. Na žalost to je slika i prilika Srbije danas. Pomenuti Trpković nikad nije odgovarao za prošlogodišnje mućke sa sajamskim prostorom iako su se izdavači žalili, ali ničija nije do zore gorela…

Nastaviće se

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: