Србија 10 година после НАТО агресије Аутор: Др.Барбара Хуг, новинарка Zeit-Fragen-а, Објављено: 24. 02. 2009.

Србија 10 година после НАТО агресије

Аутор: Др.Барбара Хуг, новинарка Zeit-Fragen-а, Објављено: 24. 02. 2009.

Средимо утиске о једној малој земљи Балкана која је, неколико година после краја хладног рата, бессрамно разорена од стране оних, који још увек сматрју Исток непријатељским, оптужујући је за припрему плана агресије – то је био предмет интерсовања на нашем путу. Разговарали смо са људима у Београду, Нишу и на селу. Шта се то све десило за време рата? Шта се то дешава данас? Зашто рат на крају века? Са којим циљем су бачене тоне осиромашеног уранијума? Зашто касетне бомбе?

Усред станбених насеља још увек се налазе рушевине у центру Београда, например Министарство Одбране, које је остало у рушевинама преко пута Министарства иностраних послова, које је већ било поправљено.

Још смо видели усред града Ниша куће срушене за време бомбардовања.Још увек се налазе неексплодиране касетне бомбе на крову школе.Сељаци још увек страдају од неексплодираних бомби на својим имањима. Болнице су пуне људи оболелих од канцера, и то само неколико година после рата.Према епидемиологу Натачи Лукић, из Епидемиолошког центра у Нишу, статистике показују пораст обољења. Чини се да је стопа пораста канцера на Косову још већа . Али, о томе се не говори. Да ли је ланац исхране загађен уранијумском муницијом? То је питање од највеће важности.Три покушаја да се утице на анкетну комисију на ову тему, нису успела. Па добро, питамо се у чијем је то интересу?

Експерименти са оружјем НАТО-а

НАТО оружјем нарочито су циљано бомбардовани : инфраструктурни објекти, телевизијске станице, фабрике, електро-централе, мостови, железница и колоне избеглица.Сви наведени објекти са тачним називом и местом бомбардовања могу се наћи у публикацији ” Yugoslav Daily Survey” од 8 Јуна 1999. Чак што више да додамо и једно право еколошко пустошење, како то показује публикација Војина Јоксимовића: НАТО починио екоцид у Србији (NATO Commits Ecocide in Serbia, конференција одржана на Српском Конгресу Уједињења, Serbian Unity Congress, septembre 1999, Cleveland / Ohio ) Животна средина срба је загађена; сви наши саговорници су то потврдили. Постоји и пођеднака сагласност у потврди да су Американци испробавали нова оружја. Не постоји прихватљиво објашњење у избору места на југу Србије, која су бомбардовали муницијом са осиромашеним уранијумом у региону вододелница, где се сливови река одливају у различита мора- зашто баш та места? Кад тамо нема ни војних постројења, ни градова, ни фабрика, нема ничег што би могло на први поглед да има карактер војно или стратешки интересантног објекта.

Процењује се да је око 15 тона осиромашеног уранијума бачено у широј околини Урошевца. А одатле се реке сливају према Црном Мору и према Егејском Мору. Да ли су хтели да загаде ова мора са уранијумом или са плутонијумом? Нико не зна одговор на ову енигму. Само „партнери” НАТО-а могу дати неки одговор. Било како било остаје чињеница да на Косову млади људи умиру. На посмртним плакатима и читуљама пише увек исто „после краће и тешке болести”.Што значи „рак”.

Уништавање виталних темеља

Центар за нуклеарна истраживања у Винчи је деконтаминирао неколико места око кратера бомби где је контаминација осиромашеним уранијумом била нарочито висока. Одвезено је на тоне земљишта да би се обавила деконтаминација.Стада су напасана у овом региону, све до 2001, када је постављена нека ограда.Али није могуће деконтаминирати све пољопривредне површине у Србији нити ливаде са козама, овцама и кравама. Министарство животне средине, не чини се да жури да о томе говори. Није било кредибилних информација, а најмање оних службених.

То је разумљиво, утолико боље кад се зна да сиромашна Србија, убире приходе од продаје пољопривредних производа.У Бујановцу су нас обавестили да има телади са деформитетима, међутим чини се, да за сада нема пораста деформитета те врсте код деце на југу Србије.

Истина је да медицинске институције располажу подацима о деформитетима, случајевима рака и другим болестима. Све ове информације требало би да су доступне и озваничене од стране владе.

Повецаје стопе оболелих од рака по завршетку рата у Босни

Становништво Хађица, предграђа Сарајева, било је избегло због бомбардовања, према Братунцу у источној Босни. Лекари су открили код ових избеглица , повећану стопу обољења рака, али не и код становника Братунца. Др.Славица Јовановић, директорка болнице у Братунцу, сматра да већ има неколико година да се случајеви болести рака , три године после рата у Босни, могу довести у узрочну везу са бомбардовањем. Др. Стојан Радић, директор онколошке клинике у Нишу, открио је повећану стопу неплодности код жена после рата у Србији. Међутим он не може да потврди да је то „нормална” последица акцидента у Чернобилу; уранијумска прашина могла је да уђе у ланац фактора ризика.

Радомир Ковачевић, директор Института за радиологију у Београду, изјаснио се да удисање уранијумске прашине, представља опасност. Према изваштају УНЕП-а, Програма Уједињених Нација за Животну средину за 2000 годину, пронађен је такође плутонијум.

Др.Зоран Станковић, лекар ВМА ( Војно Медицинске Академије ) у Београду, први је скренуо пажњу на канцерогене последице муниције са уранијумом. Остао је још мало после тога министар одбране. Многи лекари угледне репутације, слично су се изражавали, базирајући се на њиховим сопственим информацијама.

Стављање НВО под контролу

Наши саговорници су нас уверавали да је НАТО вршио благи притисак на невладине организације у Србији да се ни једна међу њима не бави животном средином и да се не интересује за питања осиромашеног уранијума. Ова врста притисака остваривала се кроз различите канале, од којих је један новац. НВО су примале новац само за „коректне” пројекте.

Овај новац је долазио углавном из иностранства из Француске, Шведске, Немачке или Енглеске. Процењује се да би један пројекат, који се односи на заштиту птица био перфектан и тако би нека источна влада „проследила”наредбу и платила српске НВО. С друге стране оно што се намеће у политичком смислу је преузимање неке мале НВО од стране неке друге велике, например Регионалног Центра за Животну средину за Централну и Источну Европу чије је седиште у Сзентендре у Мађарској. Одакле долази новац од ове асоцијације, која тако настоји да привуче мале НВО? Ове друге немају ни најмању наду да ће добити неку подршку, ако се оне не подчињавају овој врсти асоцијације.

Међуетничке напетости вештачки се одржавају

Наши пријатељи срби уверавали су нас да је неискрено тврдити да је талас избеглица са Косова био подстрекиван од стране срба. Насупрот, америчка бомбардовања су то изазвала. Под Титом није било ни проблема, ни напетости међу различитим етнитетима. Касније се је то вештачки изазвало. Са економске тачке гледишта, ситуација је била добра све до почетка деведесетих, али задњих петнаест година била је економска катастрофа. Људи су обучени сиромашно, цене су порасле, незапосленост је достигла врхунац, социјална сигурност не постоји више. Наси саговорници су уверени да није био потребан рат да би се Милошевић сменио. Он је био агент ЦИА. Он је допустио да се развије криминал и корупција у полицији. Данас то је једна супериорна корумпирана класа која влада Србијом. Зашто овај рат против Југославије? Према нашим саговорницима, то је само први корак ка огромним природним ресурсима Русије.

Осиромашени уранијум и бомбе друге врсте …

За време једног сусрета на Факултету Заштите на раду у Нишу, имали смо прилику да разговарамо са професором Недељковићем. У октобру прошле године НВО Ekolend у сарадњи са Медија Центром у Нишу, организовала је трибину посвећену осиромашеном уранијуму. Др Радић и професор Недељковић информисали су о штетном утицају на здравље примене муниције са осиромашеним уранијумом. Али поред њих било је још и других врста бомби које су падале према бугарској граници, осветљавајући усред ноћи цео регион – у овом слуцају такође „партнери” НАТО требало је да намире рачуне. Може ли да се замисли да Американци нису забринути око здравља њихових војника у Кампу Bondstil, који се налази у веома загађеном региону на југу Србије? Већина ових војника су латино-американци и сва храну им долази из иностранства.

Године 1999 нико се у Србији није бавио проблемима са осиромашеним уранијумом. Најпре се само појавила вест о болести која је захватила италијанске, немачке и португалске војнике. У Србији је о томе први проговорио Др. Зоран Станковић са Војно Медицинске Академије (ВМА). Он је испитивао лешеве војника из рата у Босни. Сарајево је било бомбардовано током 1996. Станковић је обављао једно додатно испитивање војника. На једном одређеном месту, али резултати о томе нису никада објављени.

Наши саговорници су нас импресионирали могућим разлозима за овај рат. У ствари рат је покренут противу њих и тешко је разумети разлоге за то. Према њима желело се да отпочне рат у Европи. Рат противу Ирака се разликује. Европа је у стању да се економски обнови за двадесетак година после рата, а то нису устању ни Ирак, ни Иран, ни Авганистан. Овај аспект, као мотив за ратне несташлуке, елиминише све алузије о „етничким напетостима”, као разлозима за рат. Људи знају врло добро разлоге за овај рат. Економски прегазити, разорити, а затим обавити послове. Америчка телевизијска станица Fox News може да се гледа широм бивше Југославије. Данас град Ниш има десетак приватних телавизијских станица, али ни једна не може да добије националну фреквенцију, које су намењене само Београду.

Касетне бомбе на крову једне школе

Мало пре нашег доласка пронађене су на крову једне сколе неексплодиране бомбе.

Специјалци који су дошли из Београда уништили су их а да нико није био повређен. Ова врста оружја је карактеристицна по томе да експлодира само у моменту кад неко дође у контакт са њим. А то значи да касетне бомбе могу да убију и много година после завршетка рата. Чине се напори да се ова врста оружја на међународном плану забрани.

На крају остају неколико питања:

•Ко ће помоћи српском становништву?

•Ко ће финансијски помоћи препуне болнице?

•Како да се развије пољопривреда, од које зависе многе породице?

•Постоји ли уопште техника која омогућује да се избегне загађивач осиромашени уранијум?

Ово путовање нас је веома импресионирало.Савест нам не допушта да затварамо очи.

Др.Барбара Хуг, новинарка Zeit-Fragen-а

Превод са француског из „ Horizons et débats” Проф др. В. Недељковић
Извор: www.horizons-et-debats.ch

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: