Obaveštenje – Draga braćo i sestre,

Draga braco i sestre,

javljam Vam se ovog puta sa jednom molbom.

Iznenada smo prisiljeni da menjamo u Svetosavskom centru u Hanoveru Gasthermu / Pec kojom se ceo crkveni centar greje i snabdeva toplom vodom. U poslednje vreme se pec cesto kvarila a od ponedeljka je potpuno neupotrebljiva. Tako da u celom Crkvenom centru nema grejanja a ni tople vode. To bi nekako i izdrzali da u Centru ne stanuje domarka i njen sin. Osim toga u subotu smo izdali salu za jednu svadbu.

U utorak je dolazio strucnjak iz Vailanta koji nam je potvrdio da pec moramo da menjamo. Isto vece je zasedao i crkveni odbor i na sednici doneo odluku da se odmah pec zameni ali da se uzme ekonomicnija pec koja trosi manje energije i da se taj posao poveri firmi Franke Instal iz Hanovera. Sa firmom smo se posle pogadjanja danas napravili ugovor a cena iznosi za pec, sve radove i materijal 8200,- €. U cetvrtak ujutru od 9 c. pocece da rade na ugradjivanju peci pa se nadamo da ce do petka da proradi. Rok placanja racuna je dve nedelje. Imajuci sve okolnosti u vidu Clanovi crkvenog odbora su sinoc na sednici vec prilozili svako po 200 tj. 300 € ukupno 1800 € a i Kolo srpskih sestrara isto&nb sp; toliko1800 €. Preostali novac moramo da skupimo putem dobrovoljnih priloga. Danas sam slao putem=2 0SMSa i Emaila molbe na srpskom i nemackom svima cije mobilne brojeve imamo i cije Email adrese imamo. Vec se desetak priloznika javilo a prilozi se krecu od 50 do 200 €.

Molimo Vas da i Vi u granicama svojih mogucnosti pomognete da ovaj zaista veliki trosak isplatimo. Javite nam dali i sa koliko mozete da to pomognete.

Priloge mozete doneti u Crkvu ili uplatiti preko ziro racuna sa obaveznom naznakom “ za grejanje“

Serbische Orthodoxe Kirchengemeinde in Hannover, Konto Nr. 616460 , kod banke EKK eG Hannover BLZ 250 607 01

Za sve informacije obratite se na tel.: 0511 – 3941924 ili 0173 – 2320992 ili direktno u crkvi kod odbornika ili svestenika.

Hvala Vam a od Boga blagoslov

Vas

o. Milan Pejic

ЕПИТАФИ ГОВОРЕ – Autor, Савко ПЕЋИЋ ПЕСА

ЕПИТАФИ ГОВОРЕ

epitafiКроз вијекове српски народ је патио под туђинским властима, тиранијама, зулумима и страховладама. Не памти се читав вијек у коме су Срби били сами себи господари, осим у доба процвата српске државе под влашћу Немањића. Послије тога, и кад би дошли до власти били су гори од оних од којих су се ослобађали, па су се издајице и изроди међу Србима множили увијек чим сунце наизглед гране и за српски род.

Често, понешто о томе можемо сазнати из књига, али ево шта можемо открити на једном споменику и на њему исписаном епитафу.

На једном мјесту толико љубави и бола према свом роду и толико мржње према окупатору и тиранину не би се могло исказати ни у пјесми, па чак , причи или роману.

А породица Качавенда је захваљујући ратовима, болестима које ратови доносе и дјецу у погибељ шаљу, збрисана с лица свијета овдашњег, па стрини Софији, која на крају сама остаде ни гроб није имао ко да обиљежи, на српском православном гробљу у Дервенти.

А ЕВО ШТА КАО ЕПИТАФ ПИШЕ НА ЈЕДНОМ СПОМЕНИКУ

(Текст у оргиналу без исправки, на споменику гласи овако)

“У овом тужном гробу борави вјечни санак,цвијет младости, сва радост овог свијета. Мили мој,никад заборављени посинак РАДЕ КАЧАВЕНДА који се пресели у вјечност 29. априла 1919. године , у 24 години своје младости.

Бог да да вјечни покој, а мени тужној и несретној утјехе. Проклета Аустрија отрже ми 1914. године од 18 љета из наручја мога мила сина, младост моју и сву срећу моју. Ланцем веза нејаке му руке, у проклети Арад одведоше, гдје тамнова 18 мјесеци са осталом тужном браћом својом.

Тамо многи кости оставише. Што остаде у животу, пустише на слободу, узеше у војску и патише патњом свакојаком.

Сунце цину и слобода дође.

Радојица мени дође, изнемогло од бола и глади, паде јадној стрини у наручје. Болово 3 мјесеца, не могу га јадна излијечити, нити свога сина подигнути, већ заспа вјечитијем санком у наручју своје миле стрине.

Радојица, слатко дијете моје, ти убриса росне сузе моје за Кристаном и за Светоликом. Ах, за мојом дјечицом нејаком, мајка није више сузе лила, тебе мала од 3 годинице јадна стрина у крило савила. Мјесто своје дјеце тебе миловала. Ах душманин са мог крила отрже ми тебе, отрже ми срце из њедара , оста јадна саморана стрина, јербо јадана више никог немам ко јадну може утјешити.

Све је јадна стрина саранила!

Овај споменик подиже, мој мили посинче, за тобом до гроба тужна стрина Софија Качавенда, која за тебе док живи моли Богу, за сјећање безконачанија“.

Ако би генерације знале да памте, онда би у вјечност за сва времана знали да чувају своју братску слогу, опстанка ради .

Савко ПЕЋИЋ ПЕСА

Србија 10 година после НАТО агресије Аутор: Др.Барбара Хуг, новинарка Zeit-Fragen-а, Објављено: 24. 02. 2009.

Србија 10 година после НАТО агресије

Аутор: Др.Барбара Хуг, новинарка Zeit-Fragen-а, Објављено: 24. 02. 2009.

Средимо утиске о једној малој земљи Балкана која је, неколико година после краја хладног рата, бессрамно разорена од стране оних, који још увек сматрју Исток непријатељским, оптужујући је за припрему плана агресије – то је био предмет интерсовања на нашем путу. Разговарали смо са људима у Београду, Нишу и на селу. Шта се то све десило за време рата? Шта се то дешава данас? Зашто рат на крају века? Са којим циљем су бачене тоне осиромашеног уранијума? Зашто касетне бомбе?

Усред станбених насеља још увек се налазе рушевине у центру Београда, например Министарство Одбране, које је остало у рушевинама преко пута Министарства иностраних послова, које је већ било поправљено.

Још смо видели усред града Ниша куће срушене за време бомбардовања.Још увек се налазе неексплодиране касетне бомбе на крову школе.Сељаци још увек страдају од неексплодираних бомби на својим имањима. Болнице су пуне људи оболелих од канцера, и то само неколико година после рата.Према епидемиологу Натачи Лукић, из Епидемиолошког центра у Нишу, статистике показују пораст обољења. Чини се да је стопа пораста канцера на Косову још већа . Али, о томе се не говори. Да ли је ланац исхране загађен уранијумском муницијом? То је питање од највеће важности.Три покушаја да се утице на анкетну комисију на ову тему, нису успела. Па добро, питамо се у чијем је то интересу?

Експерименти са оружјем НАТО-а

НАТО оружјем нарочито су циљано бомбардовани : инфраструктурни објекти, телевизијске станице, фабрике, електро-централе, мостови, железница и колоне избеглица.Сви наведени објекти са тачним називом и местом бомбардовања могу се наћи у публикацији ” Yugoslav Daily Survey” од 8 Јуна 1999. Чак што више да додамо и једно право еколошко пустошење, како то показује публикација Војина Јоксимовића: НАТО починио екоцид у Србији (NATO Commits Ecocide in Serbia, конференција одржана на Српском Конгресу Уједињења, Serbian Unity Congress, septembre 1999, Cleveland / Ohio ) Животна средина срба је загађена; сви наши саговорници су то потврдили. Постоји и пођеднака сагласност у потврди да су Американци испробавали нова оружја. Не постоји прихватљиво објашњење у избору места на југу Србије, која су бомбардовали муницијом са осиромашеним уранијумом у региону вододелница, где се сливови река одливају у различита мора- зашто баш та места? Кад тамо нема ни војних постројења, ни градова, ни фабрика, нема ничег што би могло на први поглед да има карактер војно или стратешки интересантног објекта.

Процењује се да је око 15 тона осиромашеног уранијума бачено у широј околини Урошевца. А одатле се реке сливају према Црном Мору и према Егејском Мору. Да ли су хтели да загаде ова мора са уранијумом или са плутонијумом? Нико не зна одговор на ову енигму. Само „партнери” НАТО-а могу дати неки одговор. Било како било остаје чињеница да на Косову млади људи умиру. На посмртним плакатима и читуљама пише увек исто „после краће и тешке болести”.Што значи „рак”.

Уништавање виталних темеља

Центар за нуклеарна истраживања у Винчи је деконтаминирао неколико места око кратера бомби где је контаминација осиромашеним уранијумом била нарочито висока. Одвезено је на тоне земљишта да би се обавила деконтаминација.Стада су напасана у овом региону, све до 2001, када је постављена нека ограда.Али није могуће деконтаминирати све пољопривредне површине у Србији нити ливаде са козама, овцама и кравама. Министарство животне средине, не чини се да жури да о томе говори. Није било кредибилних информација, а најмање оних службених.

То је разумљиво, утолико боље кад се зна да сиромашна Србија, убире приходе од продаје пољопривредних производа.У Бујановцу су нас обавестили да има телади са деформитетима, међутим чини се, да за сада нема пораста деформитета те врсте код деце на југу Србије.

Истина је да медицинске институције располажу подацима о деформитетима, случајевима рака и другим болестима. Све ове информације требало би да су доступне и озваничене од стране владе.

Повецаје стопе оболелих од рака по завршетку рата у Босни

Становништво Хађица, предграђа Сарајева, било је избегло због бомбардовања, према Братунцу у источној Босни. Лекари су открили код ових избеглица , повећану стопу обољења рака, али не и код становника Братунца. Др.Славица Јовановић, директорка болнице у Братунцу, сматра да већ има неколико година да се случајеви болести рака , три године после рата у Босни, могу довести у узрочну везу са бомбардовањем. Др. Стојан Радић, директор онколошке клинике у Нишу, открио је повећану стопу неплодности код жена после рата у Србији. Међутим он не може да потврди да је то „нормална” последица акцидента у Чернобилу; уранијумска прашина могла је да уђе у ланац фактора ризика.

Радомир Ковачевић, директор Института за радиологију у Београду, изјаснио се да удисање уранијумске прашине, представља опасност. Према изваштају УНЕП-а, Програма Уједињених Нација за Животну средину за 2000 годину, пронађен је такође плутонијум.

Др.Зоран Станковић, лекар ВМА ( Војно Медицинске Академије ) у Београду, први је скренуо пажњу на канцерогене последице муниције са уранијумом. Остао је још мало после тога министар одбране. Многи лекари угледне репутације, слично су се изражавали, базирајући се на њиховим сопственим информацијама.

Стављање НВО под контролу

Наши саговорници су нас уверавали да је НАТО вршио благи притисак на невладине организације у Србији да се ни једна међу њима не бави животном средином и да се не интересује за питања осиромашеног уранијума. Ова врста притисака остваривала се кроз различите канале, од којих је један новац. НВО су примале новац само за „коректне” пројекте.

Овај новац је долазио углавном из иностранства из Француске, Шведске, Немачке или Енглеске. Процењује се да би један пројекат, који се односи на заштиту птица био перфектан и тако би нека источна влада „проследила”наредбу и платила српске НВО. С друге стране оно што се намеће у политичком смислу је преузимање неке мале НВО од стране неке друге велике, например Регионалног Центра за Животну средину за Централну и Источну Европу чије је седиште у Сзентендре у Мађарској. Одакле долази новац од ове асоцијације, која тако настоји да привуче мале НВО? Ове друге немају ни најмању наду да ће добити неку подршку, ако се оне не подчињавају овој врсти асоцијације.

Међуетничке напетости вештачки се одржавају

Наши пријатељи срби уверавали су нас да је неискрено тврдити да је талас избеглица са Косова био подстрекиван од стране срба. Насупрот, америчка бомбардовања су то изазвала. Под Титом није било ни проблема, ни напетости међу различитим етнитетима. Касније се је то вештачки изазвало. Са економске тачке гледишта, ситуација је била добра све до почетка деведесетих, али задњих петнаест година била је економска катастрофа. Људи су обучени сиромашно, цене су порасле, незапосленост је достигла врхунац, социјална сигурност не постоји више. Наси саговорници су уверени да није био потребан рат да би се Милошевић сменио. Он је био агент ЦИА. Он је допустио да се развије криминал и корупција у полицији. Данас то је једна супериорна корумпирана класа која влада Србијом. Зашто овај рат против Југославије? Према нашим саговорницима, то је само први корак ка огромним природним ресурсима Русије.

Осиромашени уранијум и бомбе друге врсте …

За време једног сусрета на Факултету Заштите на раду у Нишу, имали смо прилику да разговарамо са професором Недељковићем. У октобру прошле године НВО Ekolend у сарадњи са Медија Центром у Нишу, организовала је трибину посвећену осиромашеном уранијуму. Др Радић и професор Недељковић информисали су о штетном утицају на здравље примене муниције са осиромашеним уранијумом. Али поред њих било је још и других врста бомби које су падале према бугарској граници, осветљавајући усред ноћи цео регион – у овом слуцају такође „партнери” НАТО требало је да намире рачуне. Може ли да се замисли да Американци нису забринути око здравља њихових војника у Кампу Bondstil, који се налази у веома загађеном региону на југу Србије? Већина ових војника су латино-американци и сва храну им долази из иностранства.

Године 1999 нико се у Србији није бавио проблемима са осиромашеним уранијумом. Најпре се само појавила вест о болести која је захватила италијанске, немачке и португалске војнике. У Србији је о томе први проговорио Др. Зоран Станковић са Војно Медицинске Академије (ВМА). Он је испитивао лешеве војника из рата у Босни. Сарајево је било бомбардовано током 1996. Станковић је обављао једно додатно испитивање војника. На једном одређеном месту, али резултати о томе нису никада објављени.

Наши саговорници су нас импресионирали могућим разлозима за овај рат. У ствари рат је покренут противу њих и тешко је разумети разлоге за то. Према њима желело се да отпочне рат у Европи. Рат противу Ирака се разликује. Европа је у стању да се економски обнови за двадесетак година после рата, а то нису устању ни Ирак, ни Иран, ни Авганистан. Овај аспект, као мотив за ратне несташлуке, елиминише све алузије о „етничким напетостима”, као разлозима за рат. Људи знају врло добро разлоге за овај рат. Економски прегазити, разорити, а затим обавити послове. Америчка телевизијска станица Fox News може да се гледа широм бивше Југославије. Данас град Ниш има десетак приватних телавизијских станица, али ни једна не може да добије националну фреквенцију, које су намењене само Београду.

Касетне бомбе на крову једне школе

Мало пре нашег доласка пронађене су на крову једне сколе неексплодиране бомбе.

Специјалци који су дошли из Београда уништили су их а да нико није био повређен. Ова врста оружја је карактеристицна по томе да експлодира само у моменту кад неко дође у контакт са њим. А то значи да касетне бомбе могу да убију и много година после завршетка рата. Чине се напори да се ова врста оружја на међународном плану забрани.

На крају остају неколико питања:

•Ко ће помоћи српском становништву?

•Ко ће финансијски помоћи препуне болнице?

•Како да се развије пољопривреда, од које зависе многе породице?

•Постоји ли уопште техника која омогућује да се избегне загађивач осиромашени уранијум?

Ово путовање нас је веома импресионирало.Савест нам не допушта да затварамо очи.

Др.Барбара Хуг, новинарка Zeit-Fragen-а

Превод са француског из „ Horizons et débats” Проф др. В. Недељковић
Извор: www.horizons-et-debats.ch

Ne interesuje me nagrada želim jedino da se sazna istina

Ne interesuje me nagrada želim jedino da se sazna istina

Sve je počelo u oktobru prošle godine, kada je Jovici Mihailoviću dodeljena nagrada Aresenije Čarnojević pa posle oduzeta po naredjenju ministra za dijasporu Srdjana Srećkovića. Nagradu Arsenije Čarnojević dodeljuje Ministarstvo za dijasporu srpskim piscima koji žive i stvaraju u dijaspori. Da je ministar Srećković znao šta će se iz toga izroditi verovatno ne bi iskoristio priliku da se osveti Jovici Mihailoviću. Pre par godina je Jovica Mihailović, dugogodišnji član stranke SPO i bivši predsednik SPO-a u Evropi, trenuto podpredsednik evropskog sabora SPO-a, optužio „mlade lavove“ Senića, Trpkovića i Srećkovića za fijasko stranke SPO na izaborima, što mu Srećković nije zaboravio i iskoristio je priliku da mu se osveti oduzimanjem nagrade koju mu je jednoglasno dodelio žiri u sastavu:

Milovan Vitezović, Srba Ignjatović, Miodrag Jakšić, Radomir Andrić, Aleksandar Čotrić, Olga Milojević i Radovan Isailović.

Na žalost oni se ne javljaju na naše pozive i ne možemo da kažemo šta oni misle o oduzimanju književne nagade koju su oni dodelili. U medjuvremenu je Jovica Mihailović progovorio o pozadini oduzimanja nagrade, pa su odredjeni službenici (imena namerno izostavljamo) ministarstva pokušali da omekšaju njegov stav nudeći mu naknadno oduzetu nagradu.

R. Znači odlučili ste da progovorite? Izgleda da Vas je oduzimanje nagrada jako povredilo?

Nije mi stalo do nagrade već do istine. Žao mi je što moram da se ponavljam, ali ja na tom skupu u Dibendorfu nisam ni pokrenuo pitanje nagrade, već sam ministru postavio pitanja koja su od životnog značaja za dijasporu. Pitanja na koje ministar nije ni pokušao da odgovori ali je odgovorio na nepostavljeno pitanje, rekavši da nema pojma o nagradi. Srećom tu je bio prisutan moj prijatelj, pisac Miodrag Lukić koji je takodje bio prisutan na sajmu knjiga kad mi je saopšteno da mi je nagrada oduzeta, pa je rekao ono što je znao. Ministar je opet ponovio da on nema pojma ni o kakvoj nagradi, plus rekavši da sam ja pre dve godine izbačen iz Stranke SPO na što sam mu ja rekao da je lažov. Iako su mi službenici ministarstva, da ne kažem Srećkovićevi poklisari, nudili da mi nagrada bude naknadno dodeljena nisam prihvatio. Oni bi se opet upustili u nelegalnu rabotu, naknadno dodeljivanje bi bilo nelegalno, ali ja ne bih.

R. Tek tako pred celim tim skupom ste nazvali ministra lažovom, ne mislite li da se to graniči sa dobrim ukusom?

Da sasvim ste u pravu, spustio sam se time na njegov nivo, ali šta da radim, vreme je da se kaže istina u Srbiji ma kako ona gorka bila, a istina je da Srbijom vlada gomila razbojnika koji nas vode u propast. Nisam se ustezao da javno govorim u Miloševićevo vreme pa neću ni sada, ova koalicija na vlasti će dovršiti ono što su započeli komunisti, doklaće nedoklane.

R. Vi ste kao što smo saznali bili predsednik stranke SPO za Evropu i sad ste podpredsednik evropskog sabora SPO-a, kako to da Vuk Drašković dozvoljava da se unutar stranke dešavaju takve stvari.

Ne znam kako da odgovorim na ovo pitanje, osim da priložim jedan kratki esej koji sam napisao na tu temu. Vuk Drašković je prilično dobro opisao u knjizi Meta one koji su radili protiv njega, ali je one koji su SPO uništavali iznutra zaboravio. Istina zaboravio je i izjavu pokojnog Zorana Djindjića datu švajcarskim novinama da je Vesna Pešižć alkoholičar, a da je on, Vuk Drašković narkoman. Ja sam poslao novine Vuku sa prevodom na srpski nikad nisam čuo da se oglasio povodom toga.

Kralj trgova me na žalost u poslednje vreme podseća na kralja Teodena pa sam tim povodom napisao jedan kratak esej iznevši u njemu paralela izmedju Vuka Draškovića kralja trgova i kralja Toedena kome je Crv-jezik Grima zatrovao dušu svojim lažima. Ali još nije vreme da to objavim.

R. Mislite da nije vreme da govorite istinu o Vuku Draškoviću?

Niste me razumeli, mislim da nije u redu da u isti koš trpamo Srećkovića i slične sa Vukom Draškovićem, iako smatram da dobar deo krivice snosi sam Vuk jer je dozvolio da se ovakvi kao Srećković, Trpković, Jugović ili kao što su bili Dimitrijević i Senić uvuku u stranku.

R. Nas više interesuje odnos Ministrastva za dijasporu prema dijaspori, nego unutrašnji problemi SPO.

Problemi koji postoje u SPO su slika i prilika Srbije, a takodje slika i prilika odnosa izmedju Ministarstva za dijaasporu i dijaspore.

R. Kako?

Jednostavno, kakav odnos „mladi lavovi“ u SPO imaju prema nama „provoborcima“ SPO-a u dijaspori, takav i Ministarstvo za dijaspori ima prema dijaspori. Odnos je nikakav, ne postojimo. Na internet prezentaciji SPO nema pomena o odborima u dijaspori. Mi koji smo milione franaka, nemačkih maraka, a kasnije i evra doneli u Srbiju ne postojimo niko nas ne pominje.

Na saboru u Lincu 2003 godine smo izabrali novo rukovodstvo sabora i ja sam kao bivši predsednik za Evropu bio predložen za člana predsedništva u Beogradu. Dvadeset i osmog januara, Vuk lično mi šalje čestitku u kojoj mi čestita sto sam postao kandidat za člana predsedništva. Znači mi smo po njihovoj želji birali člana predsedništva, a on ili neko ko je na njega uticao je rekao; ne, neka Jovica bude kandidat za člana predsedništva ali ne i član predsedništva. Od tad pa na ovamo svi članovi SPO iz Evrope koji su bili nešto u Beogradu su izbrisani sa svih funkcija u stranci. Tad je podpredsednik stranke bio Vlajko Senić, a direktor stranke Srdjan Srećković. Senić je otišao, a Srecković je sad podpredsednik, a podparol mu je Aleksandra, ljudi pričaju…. Na sceni su mladi koji su sa beogradskog asfalta veoma ambiciozni i bezskrupla. Povezani su kao svinjska creva i uz veštački osmeh na licu, koji više liči na režanje, uništavaju sve one koji im se suprostave. Ja sam im napisao jedno pismo za koje ne znam da li su dali Vuku, ali evo daću ga Vama pa radite sa njim šta hoćete.

Ovih dana je naš predsednik Vuk Drašković objavio novu knjigu pod nazivom Meta. Pokušao je da nadje odgovore na mnoga pitanja u ovoj knjizi, na kojoj mu od srca cestitam. Medjutim predsednikova analiza je dobra kada je u pitanju odnos SPO-a i drugih. Ali njegovo vidjenje situacije u SPO-u za ovu ne malo vremensko razdoblje je nerealno da ne kažem katastrofalno. Veliki deo odgovornosti za rad i nerad stranke i za uspeh ili neuspeh snose ljudi iz njegove najbliže okoline. Tako da smo u stranci imali podpredsednika Vlajka Senića koji je na jednim lokalnim izborima dobio celih 13 glasova. Nekoliko puta za redom šef izbornog staba je bio Andjelko Trpković iako je katastrofalno te izbore izgubio. Bivši direktor stranke, a sad aktuelni podpredsednik Srećković je postao poznat po tome dok je bio direktor SPO njegovi podčinjeni su samo u toku jedne kampanje ukrali iz stranke 10 kompjutera. Ministarstvo spoljnih poslova je otvorilo srpski kulturni centar u Makedoniji iako tamo živi veoma malo Srba. Dok na molbe da se centri otvore u Austriji, Nemačkoj ili Švajcarskoj gde žive stotine hiljada Srba nismo dobili ni odgovor. Kad je SPO ulazio u vlast tu je bilo mesta samo za odabrane od kojih su kasnije mnogi iz stranke odlazili. Verujem da bi smo bolje prolazili da je stranka imala svoje organe koji bi njome upravljali. Tu pre svega mislim na kadrovsku komisiju koja nepostoji. Zato je kod nas moguce da poslanik postane neko za koga se založi vladika Lavrentije ili djakon Ljuba. Disciplina, rad, red i odgovornost su kod nas u stranci na veoma niskom nivou. Ne mogu, a da ne pitam zašto je moje imenovanje za člana predsedništva ispred evropskog sabora bilo preimenovano u kandidata za člana predsednistva? Zašto su izbrisani skoro svi članovi iu Evrope sa svih funkcija u stranci, znači li to da stranka na nas više ne računa ili da joj više nismo potrebni? Na Ravnoj gori nema spomen ploče sa imenima ktitora i darodavaca, zbog toga je stranku napustilo dosta vrednih ljudi kao Doca Simić iz Nemačke. Za koju godinu taj kompleks na Ravnoj gori biće da je gradila mesna zajednica Koštunići jer je ona počela da naplaćuje ulaz na Ravnu goru. Tako da će veoma brzo pasti u zaborav ko je i koliko dao maraka za gradnju crkve na Ravnoj gori. Naše ideale da gradimo lepšu i uredjeniju Srbiju morali smo poćeti sa gradnjom lepo uredjene stranke, pa bi onda i naši rezultati u političkoj utakmici u Srbiji sigurno bili bolji.To je samo mali deo pitanja koji vape za odgovorom, ali kao i mnoga druga ostaće bez odgovora, a onaj koje se usudio da pita to jeste ja Jovica Mihailovic ostaće bez clanstva u SPO-u. Samo zato što sam se usudio da pitam: je li družina oko Srećkovića krdo svetih krava u koje ne sme da se dira.

R. Da li ste ovo pismo poslali pre ili posle oduzimanja nagrade.

Poslao sam pre oduzimanje nagrade, kao što sma poslao mnoštvo pisama Vuku u kojima sam ga upozoravao na opasnosti, kao u ostalom i ono pismo sa tekstom iz švajcarskih novina koji sam već pomenuo, na žalost odgovore nisam dobio, kao da ta pisma i nisu stizala do njega.

Znači Vi verujete da se ministar Srećković odnosi prema dijaspori onako kako se u stranci SPO odnosi prema članstvu iz dijaspore.

Uopšte uzev Ministarstvo za dijasporu do sada ništa nije uradilo i neko manje uzdržan od mene ga je nazvao „Ministarstvom za gubljenje vremena i trošenje novca“. Ako se uzme u obzir da je ovo treći saziv ministarstva, a da oni još nemaju nikakve rezultate biće vam jasno o čemu govorim. Prvi saziv sa Vojislavom Vukčevićem na čelu ostaće upamćen po tome da su putovali, putovali, putovali i na kraju jedni drugima podelili odlikovanja s’ tim da su odlikovali neke komunističke doušnike, mislim na one koji su nas decenijama cinkarili službi državne bezbednosti. Iz tih razloga im je Nikola Janić iz Švedske vratio odlikovanje. Druga postava sa ministarkom Čubrilo je upamćena po tome što je ona preko dva srpska kluba u Kanadi uplatila 40 000 dolara svom ljubaniku, kao i po tome da je više od pola novca namenjenog društvima u dijaspori isplaćeno nevladinim organizacijama u Srbiji izmedju ostalog dali su 5000 evra pargalajterima. Ova postava će ostati upamćena po ministru lažovu, a i po tome što će njegovim padom biti uzdrmana vlada.

R. Mislite da će ministar Srećković biti smenjen? Verujte da bi to moglo uticati na stabilnost vlade?

Da li će biti smenjen ili će se sam povući ne znam, znam da bi mu bilo pametnije da se sam povuče. Što se tiče stabilnosti vlade i njegovog polažaja ništa ne tvrdim ja, to su mi rekli službenici ministarstva za dijasporu kad su me nagovarali da prestanem da iznosim istinu na videlo. Rekao sam im, „Ako je vlada tako slaba da padne zbog jednog Srećkovića, onda nek padne, znači da nije ni valjala.

R. Vi kao stari SPO-ovac bacate drvlje i kamenje na SPO, nije li to osveta što su vas zapostavili?

Opet grešite, ne bacam ja dravlje i kamenje na SPO, u SPO sam ugradio osamnaest godina svog života, već iznosim istinu o onima koji su taj SPO obrukali i dalje ga brukaju. Pretprošle godine na sajmu knjiga jedan privrednik mi se žalio da plaća reket SPO. Umalo da se fizički obračunam sa njim pomislivši da je provokator, da bi na kraju zaćutao shvativši da je čovek dobio posao na sajmu, odnosno da radi za sajam, ali da plaća velike sume stranci iz koje je direktor sajma. Na žalost direktor sajma je Andjelko Trpković podpresednik SPO kao i Srećković. To se dragi moji drugim rečima zove reket. Na žalost to je slika i prilika Srbije danas. Pomenuti Trpković nikad nije odgovarao za prošlogodišnje mućke sa sajamskim prostorom iako su se izdavači žalili, ali ničija nije do zore gorela…

Nastaviće se

Vidiofilm koji otkriva istinu o Račku i uzrok agresije na Jugoslaviju

http://www.truveo.com/The-Lies-Of-The-Racak-Massacre-Clintons-Role-In/id/3350221194

Liebe Schwestern und Brüder,



Liebe Schwestern und Brüder,


Das Fest aller Feste im orthodoxen Kirchenjahr ist Pascha, das Ostern der Auferstehung des Herrn. In Gedenken an Ostern wird jeder Sonntag als Tag der Auferstehung Christi gefeiert. Das Osterfest wird durch eine vierzigtägige Fastenzeit vorbereitet, und die Nachfeier zu Ostern dauert fünfzig Tage bis Pfingsten. Bereits die Apostolischen Konstitutionen (4. Jh.) erwähnt das Fasten mit Brot, Salz, Gemüse und Wasser bei Enthaltung von Fleischspeisen, Eier, Milch, Milchprodukten und Wein. Durch das Fasten bereitet sich der Christ innerlich und äußerlich auf die Feier von Tod und Auferstehung Christi vor.


Die große Fastenzeit beginnt in diesem Jahr am Montag, den 2. März.


Sonntag  1. März – Herrentag der Versöhnung Hl. Liturgie um 10.00 Uhr
Nach der Vesper am Abend beginnen die großen Fasten. Nach der vesper, in der Kirche und zu Hause und zur rechten Feier der Fastenzeit und Ostern, findet die Versöhnung mit den Mitmenschen statt. Daher auch der Name dieses Sonntages.

Freitag    6. März –                                       Vesper und Liturgie der vorgeweihten Gaben um 9.00 Uhr

Akathistos-Hymnus zur heiligen Muttergottes um 18.00 Uhr

Samstag  7. März –                                                         Hl. Liturgie um 10.00 Uhr in Braunschweig

Sonntag  8. März – Sonntag der Orthodoxie –                               Hl. Liturgie um 10.00 Uhr

Gedächtnis des Sieges der Orthodoxie über die Bilderstürmer auf dem 7. Ökumenischen Konzil zu Nizäa im Jahre 787 und die endgültige Durchsetzung der Bilderverehrung 843. Im Anschluss an die Basilius-Liturgie findet eine Prozession mit den Ikonen statt.


Freitag  13. März –                                                          Liturgie der vorgeweihten Gaben um 9.00 Uhr

Akathistos-Hymnus zur heiligen Muttergottes um 18.00 Uhr

Sonntag  15. März –                                                                               Hl. Liturgie um 10.00 Uhr

Am zweiten Sonntag in der Großen Fastenzeit wird auch des großen Theologen, des heiligen Gregorios Palamas, Erzbischof von Thessaloniki (+1359) gedacht. Er wurde, in Weiterführung der Kirchenväterlehre, zum Verteidiger der heiligen Ruhe (Hesychia, daher Hesychiasmus) und der Möglichkeit, schon in dieser Welt das Licht der Verklärung („Taborlicht“) zu schauen.


Freitag  20. März –                                       Vesper und Liturgie der vorgeweihten Gaben um 9.00 Uhr

Akathistos-Hymnus zu Ehren der Gottesmutter um 18.00 Uhr

Sonntag  22. März – Sonntag der Kreuzverehrung – Hl. Liturgie um 10. Uhr

Diese Kreuzverehrung geht auf einen Brauch der Großen Kirche zu Konstantinopel zurück und gilt der Kreuzreliquie, die Kaiser Justin I. im 6. Jh. dorthin brachte. Die eigentliche Kreuzverehrung geschieht am 27. September.


Freitag  27. März –                                       Vesper und Liturgie der vorgeweihten Gaben um 9.00 Uhr

Akathistos-Hymnus zur heiligen Muttergottes um 18.00 Uhr

Sonntag  29. März – Sonntag der Mittfasten –                                Hl. Liturgie um 10.00 Uhr

p.Textkrper21, li.Textkrper21, div.Textkrper21 {margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;text-align:justify;font-size:10.0pt;font-family:&} .MsoChpDefault {font-size:10.0pt;} p.Textkrper21, li.Textkrper21, div.Textkrper21 {margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;text-align:justify;font-size:10.0pt;font-family:&} .MsoChpDefault {font-size:10.0pt;}Am vierten Sonntag in der Großen Fastenzeit wird auch der heilige Johannes Klimakos (+641), bekannt als Meister des geistlichen Lebens (sein Buch „Tugendleiter“ gab ihm seinen Namen) verehrt. Er war Asket und zeitweilig Abt des Klosters auf dem Berg Sinai. Sein Buch wird vor allem in den Klöstern zur Fastenzeit gelesen.


Freitag  3. April –                                          Vesper und Liturgie der vorgeweihten Gaben um 9.00 Uhr
Akathistos-Hymnus zur heiligen Muttergottes um 18.00 Uhr

Sonntag  5. April Hl. Liturgie um 10.00 Uhr

p.Textkrper31, li.Textkrper31, div.Textkrper31 {margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;font-size:10.0pt;font-family:&} .MsoChpDefault {font-size:10.0pt;} p.Textkrper31, li.Textkrper31, div.Textkrper31 {margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;font-size:10.0pt;font-family:&} .MsoChpDefault {font-size:10.0pt;}Am fünften Herrentag in den Großen Fasten wird auch der heiligen Maria von Ägypten, Vorbild der Buße (Palästina 6. Jh.) gedacht.
.MsoChpDefault {font-size:10.0pt;} .MsoChpDefault {font-size:10.0pt;}


Dienstag 7. April – Hochfest Mariä Verkündigung Hl. Liturgie um 9.00 Uhr


Freitag 10. April –                                         Vesper und Liturgie der vorgeweihten Gaben um 9.00 Uhr

Akathistos-Hymnus zur heiligen Muttergottes um 18.00 Uhr


Samstag – 19. April – Lazarussonnabend –

Mit dem Sonnabend vor Palmsonntag ist die vierzigtägige Fastenzeit zu Ende. Es ist der Lazarussonnabend, an ihm gedenkt die Gemeinde mit dem Bericht von der Auferweckung des Lazarus durch Jesus schon des endgültigen Sieges über den Tod („kleines Ostern“). Damit wird die Karwoche eingeleitet, in deren Verlauf die Leidensstationen Jesu in der Woche vor seinem Tod mit durchlebt werden.

Liturgie um 10.00 Uhr in Braunschweig
Vesper um 16.00 Uhr in Hannover

Palm- oder Weidenzweige werden nach der Vesper gesegnet, verteilt und mit brennenden Kerzen zur Prozession getragen.

Sonntag  11. April – Palmsonntag –                                                   Hl. Liturgie um 10.00 Uhr


Der Palmsonntag ist der Tag des Gedenkens an den Einzug Jesu in Jerusalem (Evangelium: Johannes 12,1-18).

span.berschrift1Zchn {font-weight:bold;} .MsoChpDefault {font-size:10.0pt;} span.berschrift1Zchn {font-weight:bold;} .MsoChpDefault {font-size:10.0pt;}

Mittwoch – 15. April – Hl. Liturgie um 9. Uhr mit dem Sakrament der Krankenölung.

Gründonnerstag – 16. April – Hl. Liturgie um 9.00 Uhr

Um 18 Uhr Abendgottesdienst mit 12. Leidensevangelien.

Karfreitag 17. April – Wortgottesdienst um 9.00 Uhr.

Vesper mit Grablegung des Herrn um 18.00 Uhr.

Ostersamstag 18. April Gottesdienst um 9.00 Uhr

und OSTERNACHT – Gottesdienst um 22.00 Uhr

OSTERN 19. April  –                                                                           Gottesdienst um 8.30 Uhr

_____________________________________________________________________________________________
Gesegnete Fastenzeit

Ihr Pfarrer



Erzpriester Milan Pejic

Gemeidepfarrer: Erzpriester Milan Pejic, Tel.: 0173 – 2320992
Kirche des Hl. Sava, Mengendamm 16 C, 30177 Hannover – List
Tel.: 0511 – 3941924, Fax: 0511 – 3941925 Email: SOKGHann@aol.com

Kirche des Heiligen Sava ist täglich von 15.00 bis 18.00 Uhr geöffnet

Die Kapelle des Hl. Nikolaus ( neben der Kirche ) ist von 9.00 bis 21.00 Uhr geöffnet.

Serbische Orthodoxe Kirche
Mengendamm 16 C

30177 Hannover

Tel.: + 49 511 394 19 24
Mobil: + 49 173 232 09 92
Fax: + 49 511 3941 925
Email: sokghannover@t-online.de

ЧЕТВРТИ САБОР СРБСТВА – 26.02.2009. КУРШУМЛИЈА

УЈЕДИЊЕНИ ГАРДА

ПОКРЕТ СВЕТИ ЦАР

СРБСТВА ЛАЗАР

ЧЕТВРТИ САБОР СРБСТВА – 26.02.2009. КУРШУМЛИЈА

Због елементарних непогода и отежаних могућности путовања, а такође због тога што порта Цркве Светог Николе и сама Црква Светог Николе у Куршумлији нису технички оспособљени за одржавање зимске службе – Свете Литургије кад је снег и поледица и мраз, па се служба – Света Литургија врши само за Пренос моштију Светог Николе Чудотворца (22. маја), Сабор Србства намењен за одржавање у Куршумлији помера се за 22.мај 2009. године на дан Преноса моштију Светог Николе Чудотворца.

Слава Уједињеног Покрета Србства – 26.02.2009. (Свети Симеон Мироточиви) по духовном Законоправилу одржаће се у свим месним одборима широм Србије.

Декларација Сабора Србства биће прослеђена накнадно електронским путем.

Централни завршни Сабор оснивања Крушевачке Владе одржаће се у манастиру Светог апостола и јеванђелисте Луке у Бошњанима, где су припадници Сабора Србства донатори истоименог манастира.

Проглас од 10 (десет) тачака Позива отказивања послушности тзв. „београдској“ Влади (због издаје Светог Косова и Метохије) и тзв. „Синоду“ СПЦ (због скрнављења Свете Литургије), биће дељен од 26.02.2009. широм Васељене. АМИН.

24.02.2009.