Zur Abstimmung der westlichen Kriegsstrategie

Newsletter vom 23.02.2009 – Kriegsabstimmung

BERLIN/WASHINGTON/KABUL (Eigener Bericht) – Zur Abstimmung der
westlichen Kriegsstrategie bricht der neue Berliner
Afghanistan-Beauftragte in dieser Woche nach Washington auf. Die
Ausweitung der Kämpfe ist beschlossene Sache; die Bundeswehr stockt
dazu ihr Kontingent am Hindukusch um vorerst 600 Soldaten auf. Die
neue US-Regierung dringt weiter auf die Entsendung zusätzlicher
Truppen. Zu den Schwierigkeiten, die rasch gelöst werden müssen,
gehört die Frage der Nachschubwege, da die bisherige Hauptroute via
Pakistan immer stärker unter Beschuss von Aufständischen gerät.
Russland bietet dem Westen logistische Dienste an –
Transitgenehmigungen für Militärtransporte per Bahn. Die Mobilisierung
von weiteren nichtmilitärischen Hilfskräften wird ebenfalls
diskutiert; im Gespräch sind Unterstützungsleistungen Indiens oder
auch des Iran. Jüngste Erhebungen der UNO belegen die desaströse
Entwicklung des Krieges; demnach ist wegen der Eskalation der Kämpfe
im vergangenen Jahr die Zahl getöteter Zivilisten um 40 Prozent
gestiegen.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57473

Werbeanzeigen

Najtoplije Vam preporucujem prilozeni poziv na prezentaciju Srbije u nemackom Bundestagu. prota Milan

Najtoplije Vam preporucujem prilozeni poziv
na prezentaciju Srbije u nemackom Bundestagu.

prota Milan

________________________________

Postovani o. Milane,

U prilogu Vam saljem pozivnicu i program za prezentaciju Srbije u
nemackom Bundestagu.

Bilo bi mi veoma drago, kad bi mogli da dodjete. Takodje Vas molim da
prosledite ovaj poziv i drugim zainteresovnih osobama.

Rok za prijavu je 25. februara.

S postovanjem,

Gordana Plavsic
Projektmanagerin

gtz Deutsche Gesellschaft für
Technische Zusammenarbeit (GTZ) GmbH

WBF- Programm für Wirtschafts- und Beschäftigungsförderung In Serbien

Decanska 8
11 000 Beograd

Tel.: +381 11 323 53 06
+381 11 323 53 91
Fax: +381 11 324 35 35
E-mail: g.plavsic@gtzwbf.org
www.donau-info.org
www.gtzwbf.org

SOK AKTUELL Informationsdienst der Kommission Kirche und Gesellschaft der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 23. Februar 2009

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Kommission Kirche und Gesellschaft der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

23. Februar 2009

UNMiK-Leiter im Patriarchat

Staatspräsident schlägt Intensivierung der Bauarbeiten an der Hl.-Sava-Kirche in Belgrad vor

Hilfe für Kloster in Dalmatien

175 Jahre Diözese Timok

UNMiK-Leiter im Patriarchat

(BELGRAD) Metropolit Amfilohije von Montenegro und Bischof Filaret von Mileseva haben als Vertreter des Heiligen Synods der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK) am vergangenen Donnerstag, dem 19. Januar, Lamberto Zannier, den Sondergesandten des UNO-Generalsekretärs und Chef der UNO-Mission im Kosovo (UNMiK), empfangen. Zannier informierte die beiden Oberhirten der SOK über seine Kompetenzen im Kosovo-Metohija und berichtete über die Bestrebungen der UNMiK in Bezug auf die aktuellen Probleme in Verbindung mit dem Wiederaufbau von Heiligen Stätten.

Im Gespräch mit Lamberto Zannier betonte Metropolit Amfilohije, der Stellvertreter des Patriarchen, dass die einseitige Unabhängigkeitserklärung des Kosovo nicht nur für die Heiligen Stätten im Kosovo-Metohija eine Gefahr darstelle, sondern langfristig eine essentielle Bedrohung für die Sicherheit Balkans sei. Es wurde betont, dass die SOK mehrmals ihre Bereitschaft gezeigt habe, mit den internationalen Institutionen am Wiederaufbau der zerstörten Heiligtümer im Kosovo-Metohija zusammenzuarbeiten, solange diese Zusammenarbeit im Rahmen der Resolution 1244 des UNO-Sicherheitsrates verlaufe. Der Standpunkt und die Tätigkeit der SOK im Bereich des Schutzes der Rechte der Kirche und der Serben im Kosovo-Metohija seien im Einklang mit dem Standpunkt von Staatsorganen der Republik Serbien.

Staatspräsident schlägt Intensivierung der Bauarbeiten an der Hl.-Sava-Kirche in Belgrad vor

(BELGRAD) Am vergangenen Donnerstag fand in der serbischen Hauptstadt die zehnte Sitzung der Gesellschaft für den Bau der Hl.-Sava-Kirche in Belgrad, der größten Kirche auf dem Balkan. Im Namen des Vositzenden der Gesellschaft, Patriarch Pavle I., nahm Metropolit Amfilohije an der Sitzung teil. Der Vorsitzende des Hauptausschusses der Gesellschaft, der serbische Staatspräsident Boris Tadic, war persönlich anwesend. Vor der Sitzung las Metropolit Amfilohije von Montenegro ein Gebet in der großen Kirche selbst. Der Projektleiter, Professor Vojislav Milovanovic, berichtete über die abgeschlossenen Arbeiten. Der für den Innenraum zuständige Architekt Dragomir Acovic stellte die für das Jahr 2009 geplanten Arbeiten vor. Er sagte, dass alle Entwürfe für die Arbeiten im Innern der Kirche fertiggestellt seien. Bisher würden Bauarbeiten und Handwerksarbeiten sowie die Reliefs und die Steinverlegung in der Kirche bis zu 40 Meter Höhe abgeschlossen; derzeit dauern Arbeiten oberhalb dieser Höhe. Ebenfalls läuft zurzeit die künstlerische Steinbearbeitung in der Krypta (1.800 Quadratmeter). Wasserleitungen und Stromleitungen sowie dekorative Außenbeleuchtung seien inzwischen verlegt worden. Es würden nun Mosaikflächen vorbereitet. Bis zum Ende des Jahres soll der Innenraum dekorative Beleuchtung bekommen. Das soll eine Spende der Firma Minel-Schreder sein, die auch die Außenbeleuchtung gespendet hatte. Alle Türe der Kirche sollen Bronzereliefs bekommen: Diese wird eine russische Firma spenden.

Der serbische Staatspräsident und Vorsitzender des Hauptausschusses Boris Tadic sagte, dass Serbien eine wichtige Rolle in der Jubiläumsfeier des «Ediktes von Mailand» im Jahre 2013 zukommen würde. Er schlug daher vor, dass die Arbeiten an der Hl.-Sava-Kirche noch intensiviert werden. Er rief die Mitglieder der Gesellschaft, Firmen und alle Bürger dazu auf, ihren Beitrag dazu zu leisten.

Der römische Kaiser Konstantin der Große, auf welchen das Edikt, bzw. die Vereinbarung von Mailand, zurückgeht, war in Naissus, dem heutigen Nis in Südostserbien geboren.

Auf der Versammlung wurde die Initiative von Milka Forcan, der Koordinatorin der Gesellschaft, begrüßt, dass ein Projekt ins Leben gerufen werde, das die Erbauung der Hl.-Sava-Kirche als das Symbol der Nation, der Stadt Belgrad und des orthodoxen Volkes vorstellen würde.

Ebenfalls wurde ein Multi-Media-Guide über die Kirche vorgestellt und es wurde über die Vorbereitungen für den neuen Film «Konstantin der Große» berichtet.

Auf der Versammlung wurde festgestellt, dass man in den letzten 8 Jahren mehr an der Hl.-Sava-Kirche in Belgrad getan habe, als in den vorigen 100 Jahren.

Der Bau der großen Hl.-Sava-Kirche wurde nach längeren Vorbereitungen im Jahre 1935 begonnen. Durch den Zweiten Weltkrieg und den darauffolgenden Sozialismus kam es zu einem Baustopp bis zum Jahr 1985. Die Kuppel wurde im Jahr 1989 errichtet. Die Kirche gehört zu größten Gotteshäusern der Welt. Ihre Dimensionen sind 91 x 81 m zu 77 x 71 m.

Hilfe für Kloster in Dalmatien

(OSIJEK) Vertreter der Selbständigen Demokratischen Serbischen Partei (SDSS) aus dem Norden Kroatiens haben nun zum neunten Mal eine humanitäre Aktion zugunsten des serbischen orthodoxen Klosters Krka in der Diözese Dalmatioen organisiert. Durch die Aktion wurden zwei Tonnen Fleisch für die Klosterküche besorgt. Neben der SDSS haben sich an der Aktion auch die Gemeinden Trpinja, Markusica, Negoslavci und Borovo beteiligt sowie die Unternehmen Vukovic Company aus Vukovar und Protein GmbH aus Bobota.

Das Kloster Krka behaust das älteste Priesterseminar der SOK: Das Priesterseminar «Die Heiligen Drei Hierarchen», das im Jahr 1615 seine Arbeit aufgenommen hatte. Dies ist gleichzeitig auch das einzige Priesterseminar der SOK in Kroatien. Es bildet 35 ordentliche und 20 außerordentliche Schüler aus. Der Klosterabt, Vater Gerasim, kommt aus Bobota.

175 Jahre Diözese Timok

(BELGRAD) Die ostserbische Diözese von Timok feiert in diesem Jahr das hundertfünfundsiebzigste Jubiläum. Aus diesem Anlass veröffentlichte die offizielle Internetseite der SOK einen Artikel über die Geschichte dieser wenig bekannten Diözese. Der serbische Fürst Milos Obrenovic besuchte die Region Timok im Jahre 1833; seit 1834 gehört sie dem autonomen Fürstentum Serbien an. Damals gab es in Zajecar, dem Sitz der Bischöfe von Timok, nur eine kleine Kirche: Die Bevölkerung ging zum großen Teil in das Kloster der Heiligen Apostel Petrus und Paulus in Grliste unweit von Zajecar. Bald nach der Gründung der Diözese hat man aber mit dem Bau der neuen Kathedrale der Geburt der Hl. Gottesmutter angefangen. Auch der Fürst selbst setzte sich für diesen Bau ein. Bürger wurden dazu verpflichtet, beim Bau der Kirche mitzuarbeiten. Geweiht wurde sie am 23. Dezember 1834. Im Jahre 1839 wurde der Sitz der Diözese aus Zajecar nach Negotin verlegt. Der damalige Bischof Dositej wirkte am ersten Kirchengesetzt mit; er unterstütze Bibliotheken und Schulen und war auich Mitglied der Serbischen Gelehrtengesellschaft.

Der jetzige Bischof Justin (Stefanovic) ist der zehnte Bischof von Timok. Sein Sitz befindet sich in der Stadt Zajecar. Er wurde im Jahr 1993 inthronisiert. Seine Verdienste für das aktive Leben der Kirche sind bedeutend. Unter anderem wurden in den letzten zehn Jahren rund 30 junge Menschen aus Zajecar zu Mönchen und Nonnen.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Kommission Kirche und Gesellschaft der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Mengendamm 16c

D-30177 Hannover

Obaveštenje!

Поштовани,

обавештавамо Вас да је завршен Велики  књижевни конкурс Ед. Заветине из
Београда, шира листа издвојених рукописа управо је публикована на новом Веб
сајту Заветина на следећој адреси http://sites.google.com/site/zavetineinfo/
Коначан избор рукописа који ће бити публиковани на ЦД, као некомерцијално
дигитално издање, биће објављен око Спасовдана 2009. године, на дан Заветина
на сајту  http://www.zavetine.rs

Примите срдачан поздрав

www.zavetine.com
rasudenac@verat.net
Ukoliko ne
želite više da primate našu poštu, vesti i izdanja, molimo Vas,
obavestite nas kako bismo Vas brisali sa Liste naših korisnika

FUND FOR INVESTIGATION OF GENOCIDE “Dr Milan Bulajic” Belgrade

FUND FOR INVESTIGATION OF GENOCIDE “Dr Milan Bulajic” Belgrade


Proposal for Renewal of Proceeding

Genocide war criminal from ustasha concentration camp “Jasenovac”, Nada Sakic, stays unpunished in an elite Nursery home in Zagreb, Croatia.

Title: Executioner with a smile on her face,

Author: Vlada Arsic

“Press Magazine” 1 February, 2009, Belgrade

EXECUTIONER WITH A SMILE ON HER FACE

Nada Sakic, the most monstrous women killer from “Jasenovac” concentration camp spends her old age in Croatia. Even with numerous proofs, a court in Zagreb has acquitted her and thus has proven why it demanded her extradition in 1998, at the same time when the court in Belgrade wanted her. Why Serbia does not react today, and does not request extradition of one of the biggest murders of our people?

Justice is slow but reachable! Unfortunately, in case of Nada Sakic, a former warden of the women casemate in Satara Gradiska, half-sister of ustasha culprit Maks Luburic and wife of Dinko Sakic, commander of concentration camp of “Jasenovac”, the justice not only is not reached, but also has been ridiculed to great extent.

When in mid July of 1998, authorities of FR Yugoslavia demanded from Argentina her extradition, Republic of Croatia hurried with the same request. Unfortunately, it was proven that the Croatian request was not motivated by willingness to have trial to confirmed war criminal, but on the contrary, to protect her from extradition and announced trial in Yugoslavia. As soon as next year, District Court in Zagreb rejected all the evidences against Sakic, proclaimed her not guilty and set her free. Having in mind that this lady in certain age would not dare to return to Argentina (fearing that this country could extradite her, but this time to Yugoslavia), she stayed in Croatia, where she is taken care of up to day. Instead in prison, Nada Sakic enjoys all the privileges of a national hero and a meritorious citizen.

Horror… It is assessed that more than ten thousand children were murdered in Croatian labor camps.

And who is, in fact, Nada Esperanza Sakic, born Tambic? In his book “Jasenovac before the court”, Mr. Milan Bulajic PhD, expert Historian and a Lawyer states that she was born on August 4, 1926 in place Livno. Her mother was married to Ljubomir Luburic, father of one of the biggest ustasha murderer – Vjekoslav Maks Luburic, but after her husband’s death, she remarried to Jozo Tambic, whith whom she had three more children. Founder of death camp in Jasenovac, Maks Luburic brings his two half-sisters Zora in Nada in camps and in duty, and they soon prove to be worthy of their family name Luburic. In the women camp “Stara Gradiska”, in which almost 80,000 women and children were killed in only three years, Nada Tambic was one of the biggest malefactors.

She was only 16 when she came to the camp – former prisoners and survivors of the camp recall and add, – She was brunette, tall, beautiful and always in ustasha green uniform with belts, hand gun, and with knife in her boot. She often had a smile on her face, but it could fool only those who met her for the first time. She was always bloodthirsty, pathologically enjoyed in each brutal torture, and most often killed without any reason.

In the Museum of Genocide Victims in death camps „Stara Gradiska“ and “Jasenovac”, Nada Tambic-Sakic is identified by a photograph where she stands in ustasha uniform, together with the commander of the camp, Marija Maja Buzdon. And according to memories of detainees, together with Bozica Boradovic, they formed so called “black troika”, which boasted with most crimes perpetrated. In the State Commission investigation after liberation, it was determined without any doubt, that they perpetrated numerous murders and brutal tortures over detainees, and Maja Buzdon was sentenced to death. Unfortunately, Nada managed to escape from the country, emigrate to Argentina and evade responsibility for the committed crimes.

– She always had smile on her face and I was not afraid of her until once when she beat me with a horsewhip because I took part of the wall from hunger – remembers Ljiljana Ivanisevic, who was brought into camp as a child. – However, beating with horsewhip, pulling earrings from ears and beating with a bat were innocent sins compared to what this monster-women did every day.

Detainees recall that on one occasion, after prayer in a catholic church at the bottom of the camp, she was sitting on a park bench. In front of her, about twenty meters, a young detainee was cleaning leaves from the path. Without any motive, Nada draw a gun and killed her on the spot. Then she went back and sat as if nothing had happened.

Ljubomir Mihajlovic, one of rare surviving detainees from ustacha concentration camps in Sisak, Stara Gradiska and Jasenovac, witnesses that he personally saw Nada Sakic slaughtering one women detainee on the staircase of main entrance to Kula.

She went after her almost not interested, and then suddenly grabbed her by the hair with her left hand, and cut her throat with the right hand – remembers Mihajlovic. – After that, she „tightened“ herself a bit, combed her hair with a hand and continued to walk as if he did the most ordinary thing.

()

BEFORE AND NOW

Nada Sakic with her best friend, Maja Buzdon, commander of women concentration camp in Stara Gradiska (left) and a photo from “Globus” magazine from this year.

Nada Sakic evaded justice, but the same can be said for her husband Dinko. Although half of a century after his crimes, former commander of Jasenovac was brought to justice, and although sentenced to 20 years in prison, many people will see this sentence as irony.

In 1998, Argentina extradited Sakic to Croatia, and in the following year, District Court in Zagreb adjudicated him for war crimes He was found guilty, being in a capacity of the commander who ordered and carried tortures and murders of detainees, and did not prevent or punish crimes committed by ustashas. He was sentenced also for shooting from his own gun and killing four detainees and for ordering 22 hangings of civilians.

Although a little can be objected to Sakic’s sentence, his convict days, and especially death, and the way he was buried at the Zagreb cemetery “Mirogoj”, are still object of lot of controversies. That is, he served sentence in prison of Lepoglava, in a cell with high comfort, with a TV set and a PC, in order to be able to write memoirs. He was given right to leave prison several times a month and to see his wife, and when his health was poor, he was transferred to “Dubrava” hospital. After his death, he was born in ustasha wardrobe, with all the honors of the Catholic Church and honors of his followers.

THERE ARE NO EVIDENCES FOR CROATS

State attorney in Zagreb, Radovan Santek, at one time denied that „Simon Visental“ Center had submitted testimonies of witnesses as seeing Nada Sakic in killing detainees. Apart from that, neither official Belgrade submitted material that would accuse the defendant, nor anyone from Serbia replied to the call for hearing sent by investigative judges of District Court – said Santek, after release of Sakic. However, Efraim Zourf, Director of the Center, claimed that Zagreb received all the exhibits which certainly, was sufficient to prove her guilt.

His wife, partner and ideological follower, had even better luck. After three months of investigation, District state attorney office concluded that there are no evidences against Nada Sakic, and she was released.

Having in mind that the suspect could not return home and that she was of modest material status, Croatian state took over the obligation to take care of her and to place her in nursing home. It was yet another slap in the face of truth and justice.

– I feel great; justice has prevailed. I am happy that I came to my country, which was my greatest desire. I will stay in Zagreb until my husband is released – Nada said after leaving detention center.

After seeing free Sakic, „a beautiful woman and big monster“ on TV, Jovanka Aleksic-Bobic, a captured partisan girl from Kozara, saw her long buried past before her eyes.

– There were lots of mothers with their small children in “Stara Gradiska”. Children were taken away, and Nada Luburic used to dress them in ustasha uniforms and forced them to sing along: “We are little children, all real ustashas, and for Croatia, we shall give our lives.“ Those were Serbian children that were sent to Germany. Even today I remember the scene when mothers are yelling, hitting their chests and run behind the leaving train. Most persistent mothers, I recall very well, were stopped by Nada Sakic and her knife and bayonet. I am ready to testify about all, but it is obvious that no one cares any more,

said Jovanka

ЗАУСТАВЉЕНА СВЕТЛОСТ ИЛИ ВЕЛИКЕ СЛИКЕ МАЛОГ ФОРМАТА СЛОБОДАНА Г. ЈОВАНОВИЋА

ЗАУСТАВЉЕНА СВЕТЛОСТ ИЛИ ВЕЛИКЕ СЛИКЕ МАЛОГ ФОРМАТА СЛОБОДАНА Г. ЈОВАНOVIĆA

Јовановићева тема у фотографији је превасходно предео људског лица, у сликарству предео са лица Природе. Ове две Божје творевине надахњују уметника да их представи фото-графијом, и сликом. Андрић је сматрао да је лепота замка на човековом путу, био је опчињен магијом предела људског лица. Писао Звезданог неба и људског лица никад се човек неће моћи нагледати…Слободан Г. Јовановић је у подједнакој мери фасциниран лицем човечјим и лицем природе. Бројне слике предела, неколико стотина, чине свеколике пажње вредан опус овог уметника. Опус који се увећава. Ово су велике слике малог формата сликарског мајстора од заната. На њима видимо природу, из њих чујемо шапут који говори да смо само њен сен, да у животу све ишчезава, да је све само њен дашак. Предели су најстарије слике, оне су биле пред очима нашег древног претка, и ево их и на сликама Слободана Г. Јовановића.
И ове слике нас опомињу, Флоберовим речима казано да деловати попут Природе наводе на дубока размишљања. То је све без дна, бескрајно многоструко…
Поезија као извидница свих уметности и сликарство као њено оличење на истом су путу спознаје. Јер, и разлика између песника и сликара је разлика између вербално-акустичког и пластично-визуелног сензибилитета, разлика у материјалу, не у методу. Јовановић песнички преноси слику предела на папир, његов лик. контуре, обрисе, светлост, све оно што чини изразиту личност предела. У игри светлости и сенки овај сликар зауставља светлост, премда модерна физика каже да се светлост не може зауставити. Али , шта је дрво, пањ, шта предео који гледамо, Ван Гогова слика, ако не заустављена светлост. (М. Лалић)
Јовановић је као сликар светлошћу бојом заточио светлост слике предела. А предео је међу првим сликама које човек види и које гледа целог свог живота. Надахнут пределима које види, и носи у себи, Слободан Г. Јовановић већи број слика остварују кадкад и по сећању, слика се јавља после дужег процеса ферментације на начин прве речи песме. Отуда ове слике садрже одјеке виђених предела са ауром тихе носталгије која се очитује у бојама појединих слика. У том новом пределу је дух оних предела који су иницирали слику, ехо лика пејзажа који сликар на свој начин остварује, из свог јаства види.
По својим сликарским исписима Слободан Г. Јовановић је расуо светлост предела са својих путовања, виђења, сећања, из снова, кадкад и вођен вишњом руком чарао је имагинарне пејзаже које је послије у стварности препознавао. У ваздуху ових слика трепери метафизичка светлост времена, те људске мере, која је титрај људског бивства. Она потрђује древну истину (Индијанска књижевност) упитно опомињући: Шта је човек? Блесак свица у ноћи. Казује да у животу све ишчезава и трепери у метафизичкој космогонији предела. Лебди нешто у овим сликама и од наше постојаности и пролазности. Свака од ових слика комуницира са посматрачем у оној мери у којој је посматрач у стању де види и чује, да се у свом обраћању нађе у њеној просторности. Видљивој и метафизичкој. Све је у магији предела чије је једноставно име лепота.
Грчка реч каже да је уметност дивота. „Божји дар, божанска светлост и истина, свест законитог рода, оно што ум јесте и ум није магија воде и завичајних предела или нешто изван нашег поимања“.
Ово су светлосне песме о универзалној лепоти и говору предела. Оне говоре језиком исконске лепоте које не знају за Вавилон. Сви предели расути диљем света „разумеју један другога“ (1. Мојс. 11.7) и чине слику света, као што сви сликари сликају једну слику. У тој једној слици и светлост је слика Предела Слободана Г. Јовановића.
Свака изложена слика је слика песма. Песма коју видимо и осећамо у свом бићу, осећамо њену етеричност у атмосфери слике која нас обасјава. Из тог осећања ми налазимо нашу слику, слику у којој се и дах наше духовности препознаје. Ово је, напосе, књига песама чије су речи боје, оне којима је и наш далеки предак у праскозорје времена сликао своје пределе који се чују, и, у Пределима С.Г.Ј. Јер, Јовановић је песник који се изражава палетом. Речима старогрчког песника казано (Симонидес са Киоса, 556-468 п.н.е):слика то је нема поезија, поезија, то је звуцима испуњена слика.
Слободан Г. Јовановић је сликајући стварао и одгонетао лепоту Предела. Светлост ових предела је увек друга, иста, а увек друга. Јер, треба имати на уму да не видимо ни ваздух, без кога живот није могућ. И, зато треба гледати, и видети. И ове слике сваким новим гледањем биће нам другачије, дубље, просторније. И нашем оку, и нашој души. И зато гледајте, и у мислима запутите се у свет ових предела**.

Ђурђиц, 2008. Мирослав Тодоровић

_______

* Слободан Г. Јовановић, рођен 15. јула 1949. у Нишу.
Завршио Академију за филм, позориште, радио и телевизију.
Члан УЛУПУДУСА од 1984. године
Предаје фотографију на Факултету уметности
и Електронском факултету у Нишу.
Живи и ствара са Машом у Нишу.

Totalno

Totalno
Robert Sole, Le Monde 15/2/09
Sa 14 miliardi evra (1), firma TOTAL (2) je prosle godine ostvarila najveciprihod od svih francuskih firmi. Ta novost je za sve nas bila totalni shoc,novi petrolejski shoc. Nase zadovoljstvo lezi u osecanju pravde. Total ce svojim akcionerimapodeliti dividende. Oni to stvarno zasluzuju. Ali, cak i mi svi, kao automobilisti, imamo zadovoljstvo i – recimo ponos – da smo doprineli ovom rekordu. Setimo se samo kako je cena benzina totalno divljala na pumpama,prosle godine. Crno zlato smo placali zlatom. Davali smo, totalno zadovoljni sto ucestvujemo u kolektivnom uspehu. Neverovatni prosperitet petrolejske firme ce nam sigurno biti od koristi.Vec se osecamo mirniji, sigurniji.Imamo totalno poverenje u Total. (1) 14 000 000 000 E – verovatno vise od budzeta mnogih zemalja(2) Najveca francuska petrolejska firma.


Објавио Алис Суз Кузман Белатукадруз у Алајбегова слама датума 2/21/2009 05:52:00 AM

Политика сазнаје

Политика сазнаје

Истрага у влади због откривања одлуке о Ковачевићу

Влада Србије је одлучила да покрене истрагу како би се утврдило ко је дневном листу „Борба” одао строго поверљиву информацију о милион долара којим би требало да се реши спор са Америком о месту суђења кошаркашу Миладину Ковачевићу.
Влада је под ознаком „строго поверљиво” донела одлуку да исплати 900.000 долара одштете америчком студенту Брајану Стајнхауеру кога је претукао Ковачевић, наневши му више него тешке повреде. Истом одлуком влада је наменила и 100.000 долара Ковачевићу за кауцију америчком суду.
У Правилнику о раду владе, у члану 43, каже се: „Материјал који представља државну, војну или службену тајну означава се као поверљив. Поверљив материјал који доставља влади предлагач означава посебном видном ознаком за врсту тајне и, зависно од степена поверљивости, ознаком ’поверљиво’ или ’строго поверљиво’. Материјал мора да садржи образложење разлога због којих је означен као поверљив.”
Поверљив материјал, пише даље у Правилнику, доставља се члановима владе и директору Републичког секретаријата за законодавство у затвореној омотници на којој је означен степен поверљивости и редни број материјала.
После седнице владе поверљив материјал се враћа генералном секретару. Он има посебну евиденцију поверљивих материјала и мора да поштује прописе о њиховом коришћењу.
Једино влада може да скине ознаку поверљивости са материјала који је претходно означила поверљивим. О томе она мора да обавести предлагача који је тражио да се на документ стави ознака поверљивости.

Д. Б.
[објављено: 21/02/2009]

погледајте коментаре (31)

Branislav Zekic Zeka, 21/02/2009, 06:26Vlada je pod oznakom „strogo poverljivo” (!) donela odluku da isplati 900.000 dolara odstete americkom studentu Brajanu Stajnhaueru koga je pretukao Kovacevic. Istom odlukom vlada je namenila i 100.000 dolara Kovacevicu (!)(!) za kauciju americkom sudu. Vlada Srbije je odlucila da pokrene istragu (!)(!)(!) kako bi se utvrdilo ko je dnevnom listu „Borba” odao ovu strogo poverljivu informaciju! A ustvari dogadja se sledece: Vlada potkrada gradjane u potaji. Pa kradju proglasava drzavnom tajnom. Ministar unutrasnji pita se pita kako je moguce da je stvar procurela u javnost. Pa Vlada tim povodom odlucuje da pokrene istragu. Ministri koji su ucestvovali u svim tim zaprepascujucim odlukama sada „transparentno cute“ kao zaliveni. A ne javlja se ni onaj koji ih je tu sastavio. Sve ovo sto se ovim povodom dogodilo i sto se dalje dogadja zaprepastilo je i uznemirilo javnost a narocito sirotinju koja jedva sastavlja kraj sa krajem. A sto moze, a vec i jeste, da izazove sveopsti revolt gradjana. Zato Vlada odlucuje da pokrene istragu kako bi se utvrdilo ko je listu „Borba“ dojavio ovu bruku odnosno ovu „strogo poverljivu informaciju“ i tako pokusa da providnom zamenom teza optuzi medije zbog objavljivanja i obelodanjivanja „drzavne tajne“! A jasno je svima da je list „Borba“ tu informaciju dobio od visokog funkcionera Vlade Srbije koji je zeleo da ostane anoniman. Ko je taj i zbog cega? Jasno je i vrapcima na grani koji cvrkucu: „Imperija eksperata uzvraca udarac“.

Sar vratinic, 21/02/2009, 03:43Srpska Bruka.Amerikanci traze Kovacevica za njegov Coreteral Fight i Bar. Svaki Bar u Americi ima Liqueur Liabillity insurance -osiguranje[Debts of financial obligation} za ono sto se dogodi u baru.Jedan sam i ja od njih, jer imam liqueur licence. Srpska majka treba tuziti ameriskog Air Force ,sto je nevino poginuo njen sin.Ameri kazu; Colleteral Damage, pa i Fight in Bar has Colleteral Damage.Razgovarao sam sa mojom cerkom [Attorney at Law]. Ona kaze; Ako je musterija bila pijana; Bar snosi sve posledice,a ne musterija.bar snosi posledice for intoxsicated customer. Sto znaci Bar je odgovoran za sve posledice u tom baru.

Vida, penzioner , 21/02/2009, 10:03Koliko vesti je procurilo iz drzavnih sluzbi pa niko nije vrsio istragu a za ovo ce istraziti jer je u pitanju BRUKA I SRAMOTA Vlade sto krade nase pare i isplacuje za nekog siledjiju koji je „siromasak“ studirao u SAD, pa su zato ljuti. Taj koji je odao ovu informaciju zasluzuje ORDEN HRABROSTI I ZASLUGA ZA NAROD. On to nije odao zlonamerno vec verovatno covek nije mogao da ocuti tu nepravdu. A DS jedva docekao da malo isturi Malovicku koja iritira kad se pojavi. DS nije svestan koliko je izgubio zbog poslednjih dogadjaja oko RIKa. A ni druge stranke nisu nevine. Niko ne zasluzuje da sedi u vlasti. Vise se nema za koga glasati!

Божидар Јакић, 21/02/2009, 13:10Пашће оваква влада! Ово је срамота за Србију и њене напаћене пореске обвезнике. Толико гладних избеглица по рупама у којима нема услова ни за најпростије преживљавање а ови ем плаћају туђе грешке ем плаћају КАУЦИЈУ коју је дао Ковачевић ,…Хоће свако ко је оптужен да се скрива иза НАШИХ пара? Јел неко зна судбину Кинеза који је посекао оне људе у Кнез Михајловој ? Да ли је неком познато да он ОВДЕ служи робију ? Тесла је патриота а не безглави МЛАДИЋ који по журкама напада друге. Шта ће велики патриота на скупој журци док његов народ пати ? Постоје сведоци како се све дешавало (пун клуб људи) а он то што не жели ни да помисли да се преда то је његов проблем. Шешељ је ако ништа пристао да одвоји 10 година живота у ХАГУ и скине ЉАГУ са себе. ……А за сво то време мене држава малтретира за 5 хиљада фирмарине месечно. ХВАЛА ВАМ. СРАМОТА ЗА ОВУ ВЛАСТ ! ТЕШКА СРАМОТА !
___________
Због овакве бруке и срамоте треба да падне влада. Пала би свуда у демократском свету!
Зато што је милионска тајна Владе, како пише Политика, срамна и недопустива, јер се са милион долара може, како пише Политика, исплатити 2.290 просечних плата по 32. 746 динара, 3.456 просечних пензија по 21.700 дин. 6. 666.000 долара је укупан буџет Фонда за младе таленте за 2009. 3.300.000 долара предви