KOLOSEUM DUŠE – autor, Boris Staparac

KOLOSEUM DUŠE

Niz breze i krošnje vrba, pređe topao letnji vetar i zanjiše njihove senke preko tamne reke. Polako pada veče i širi crvenkaste oblačke po valovima reke. Od nekuda iz daljine, dolazi tihi zvuk istrumenta sa nekoliko osnovnih tonova i šljackanje koraka kroz kamenitu i poplavljenu obalu. Kraj splava sedi starac naslonjen na srušeno deblo. Oči mu sakrivaju čupave veđe pa samo na trenutak promaknu njegove plave oči kao jedini znak da je živ. Ne pomera se. Sedi mirno i osluškuje. Ono šljackanje se čuje sve glasnije i glasnije. Neko prilazi splavu kreću se oprezno i brzo. Starac vide da se one pridošlice stalno okreću i da se iza njih čuje zavijanje i režanje vukova. I dok je mesečina šarala uzdrhtalim krošnjama vrba, na obalu izađe troje ljudi. Stali su. Udahnuli miris vode što se sa maglom pružao po peskovitoj obali i krenuli ka splavu. Sada su hodali sporije. Mnogo sporije često zastajkujući da propuste zvuke prirode koji su bujali kroz noć. Splavar oseti njihovo ne spokojstvo ali ih pusti da sasvim priđu pa ih tek onda pozdravi:

Dobro veče.-

Oni ga gledaju sa podozrenjem. Ćute. Splavar vidi da ispred njega stoje troje ljudi bledi kao senke. Vidi da jedan u rukama drži čudan istrument, nalik na gajde ali od kamena i da ima nekoliko cevi koje su sa njegovog ramena štrčale u vis. Što su mu više prilazili sve je više primećivao da su im tela tamna i providna. Vide da između dva muškarca stoji žena u balskoj haljini okićena zlatom i dijamantima. Vide da u kosi ima srebrnu dijademu i da joj crna valovita kosa pada sve do vitkoga struka. Vide i njene plave krupne oči i senzualne usne, ali im ne vide grudi. Ne vide im prsa nego umesto njih na njima ugleda rupu kroz koju su svetlucale zvezde i nebo i vide da kroz ženu blješti mesec nakrivljen i beo. Starac se nasmeši i pokaže im mesto na srušenom deblu:

Dobro veče putnici. Sedite i malo se odmorite. Putujete daleko?-

Starčev glas prozuji između njih i odzvoni na valovima vode na kojima se praćakala bleda mesečina. Najviši od putnika, onaj umotan u srno platno iz kojega su mu se videle samo oči svetlucave i tužne, priđe starcu i nakloni se:

Dobro veče starče.- Odgovorio je ne skrivajući hladnoću u glasu. U glasu koji nije imao topline ljudskog govora nego je više ličio na hučanje vetra koji je znao tajnu govora.

Starac ga pogleda i izvadi koricu starog hleba iz torbe pa je poče mrviti i mrvicama hraniti gavrana koji je skakutao ispred njih. Ono troje se zgledaše, pa priđu još bliže.

Mi smo putnici koji već mnogo godina traže svoj put istinu i pravdu. Sada bi smo hteli preko reke, ako je moguće. Progovori opet onaj visoki i izmakne nogu ispred mrvice hleba koja je padala iz starčeve ruke.

Preko reke? E dragi moji morate čekati jutro, jer reka je široka i hirovita. Opasan je to put. Ali sedite i okrepite se. Evo ima hleba i za vas.-

Odrgovori starac i pruži im komad hleba. Svi troje pridošlica sednu na onaj balvan i na isti način spustiše glave i zagledaše se u ispružene šake i onaj komadić hleba koji se u njihovim rukama belasao kao kamen. Zavlada tišina koju je samo remetilo udaranje talasa po obali i kljuckanje gavrana po kamenitom tlu sa kojega je kupio mrvice. Starac pokupi suvarke oko njih i potpali vatru. Tek onda ih dobro pogleda i pokaže im mesto ispod debla pa se poslagaše kraj vatre. Sada ih je video bolje. Video je da dama u balskoj haljini sa dijademom u kosi ima iscepana leđa i da joj sa njih rite vise i padaju po zemlji. Video je da joj je kosa na leđima uvezana konopom i da joj se kroz iscepanu i prljavu haljinu vide leđa sa dve rane, kao da joj je iz njih nešto ogromno i snažno iščupalo krila. Vide, ali oćuti. Video je i da onaj visoki čovek koji ih je predstavljao na leđima nosi kamen, sličan onome vodeničnom. I da mu se kroz rupu na grudima i rupu na onom vodeničnom kamenu vide zvezde. Vide ali ne reče ništa. Video je da onaj što je nosio gajde od kamena ima na leđima rupe iz kojih izlaze cevi gajdi. Vide ali ne reče ni reč. Ali gledajući u one njihove rupe na mestu srca kroz koje se videlo zvezdano nebo nije mogao da prećuti nego duboko i dugo jekne.

Koja muka vas tera na put?- Upita starac i pomazi gavrana po krilima koji su se na vatri činila te siva te crvena, i samo na čas crna.

Ono troje se zgledaju pa konačno progovori onaj visoki sa vodeničnim kamenom na leđima:

Znate mi smo krenuli u svet da tražimo Boga. Idemo da ga nađemo i da ga upitamo zašto nas je ostavio? Zašto je zaboravio svoj narod i pustio sve nemani adske na nas?-

Starac ražari onu vatru a ona poče goreti nekako u vis kao stup bacajući oko sebe crvene i naranđžaste iskre.

Starče. Mi smo stari narod i uvek smo se Bogu molili. Gradili smo hramove, slavili svete, pohodili manastire.. A Bog nas ostavi i kazni. Zašto?-

Onaj sa kamenim istrumentom jekne odagnavajući sijaset bola iz sebe i one gajde ispustiše čudan zvuk kako da plače mnoštvo naroda natisnuto u onaj kameni meh. Cev kroz koju prozuji taj zvuk ne prestade ga ispuštati kada onaj muzičar zanemi gledajući u stup onog plamena što se dizao sve više i više. Starac podigne glavu. Po kamenoj obali reka poče udarati talasima praćakajući odbleske meseca o svetlucave kamene oblutke. Dok se plameni sup podizao sve više ka nebu, starac se podigne i oko ono troje poslaže dvanaest kamenova, pa se vrati na ono mesto gde je sedeo i upita:

Koliko dugo hodate i tražite Boga?.

Biće da ima sto godina, ako nema i više.- Tužnim glasom odgovori ona žena sa dijademom u kosi. – Znaš starče, mnogo je noći kada nisam oka sklopila nego sam stalno u molitvi bila i molila ga da se pojavi, da mi dođe i da nadu Da mi kaže čime smo ovako strašnu kaznu zaslužili.-

Plamen se još više pojača. Čulo se kako valovi udaraju u kamenu obalu i pucketanje vatre. Onaj visoki umotan u crnu tkaninu se uzvrti. Video je kako onih dvanaest kamenova koje je starac poslagao oko njih, dobijaju likove ljudi. Likove koji su mu bili poznati ali se nije mogao setiti odakle ih zna. Osetio je da ih je negde davno video, ali gde?

Kako se zoveš?- Upita starac damu sa dijademom u kosi.

Zovem se Veče. Tako mi dade ime majka zato što me je rodila u jedno veče kada nije hteo pasti mrak i sve do ponoći je bio dan.-

Pričajte. Kako ste tražili Boga i niste ga našli.- Nastavi da ispituje starac a onaj zamotan u crnu tkaninu uzdahne:

E, prijatelju naš. Kako što rekosmo davno smo krenuli iz svoje zemlje da tražimo Boga i da ga pitamo zašto nas je ostavio. Vazda smo se molili i sveće palili a vidi šta nas snađe da nam oduzeše zemlju, spališe crkve i manastire, srušiše kuće, a nas eto razgnaše po svetu da se na svaki prag zaustavljamo a nigde doma svoga ne nađemo. Dočekuju nas rođaci i prijatelji ali nas još brže ispraćaju. Nema hleba za nas nigde u svetu gde god smo bili. Nekada je moj narod bio srećan i pun života. Svuda se čula pesma i veselje. Radilo se gradilo, stvaralo. Sada se ne čuje ni glas, samo uzdah pun bola i tuge. Delo moga naroda postaje prašina koju raznosi vetar. I to je sve.-

Njegov kamen koji je nekada u vodenici mleo proju postade silno težak i on ga spusti na zemlju između dvanaest kamenova koji su sijali kao svetci i čije su senke padale na kamen žrvanj poput dvanaest kazaljki na satu. Učini se čoveku da je njegov vodenični kamen postao okrugli stoj svetaca koji su kao brojčanik sata počeli da mere i melju vreme. Vreme u kojem je dvanaest apostola odmeravalo zadnja vremena jednom narodu.

Starčeve veđe se namrštiše. Ona vatra se još više pojača. Gavran podigne glavu i usjaji okom u onoga u crnom a likovi od kamena postadoše sve življi i življi. Napokon starac dohvati prašine sa zemlje pa baci na vatru a u njoj se umnožiše iskre. Ptica, koja je u paganstvu nosila duše umrlih na onaj svet, podigne se i proleti kroz rupu na grudima onoga u crnom. Sa njegovih kanđži otpadoše trunci prašine i u rupi na onom čoveku zasija kao plamičak sa one vatre koja je već propaljivala nebo i mešala se sa otvorenim kosmosom. Čovek se zatrese od siline udara kojim ga je pogodio plamičak a iz onog plamička u njegovim grudima začuje se glas:

Milane. Nisi li ti bio pobožan?-

Čovek se strese. Začudio se kada glas provali iz njegovih grudi. Iz one rupe u kojoj su igrali plamičci vatre umesto duše koju je izgubio negde na svome putu.

Da, bio si. A koliko si puta propovedao da treba nahranite one što prose i traže milostinju? Nisi li čuo svoj glas da govori ako nahranite ubogog da će te tako nahraniti Hrista? Čuo si. Ali si svaki dan prolazio pored prosjaka iscrpljenog i gladnog sa ispruženim rukama na vratima crkve i nikada ga niste pozvali u svoju kuću, u crkvu u hram gde ga Ja čekam. Gde ga čeka telo moje i krv moja da se nasiti. Šta misliš ko je bio taj prosjak? Bio je moj izaslanik a tvoj iskušitelj. Eto ko je bio. Zar neznaš da sam Ja svemoguć i da sam stvorio i kamen i vodu i pticu u gori i na posletku tebe. Tebe po liku Svome. A ti si se opoganio i odmetnuo. Kažeš da sam vas napustio? Nisam ja vas nego vi Mene. Uvek sam stajao blizu vas ali vi niste pogledali na mene već je vaš vid zijao u šarene iluzije sveta. Oteli ste se od vere, u čoveka se zagledali i mesijom ga prozvali. Klanjali ste se onome što vam je ugasio kandila i duše. Odbacivali ste one što mole i blagočine sirotu. Sudili i proganjali nevine. Reci mi ko je od naroda svoje sveštenike sedlao? Ko osim vašeg naroda? I kada su oni sedlali što nisi klekao kraj brata svoga i tražio samar kao ono magare koje je Sinu Mome leđa ponudilo, nego si gledao da se izvučeš i pustiš brata svoga da ga razapinju i vežu, da mu sude i da mu kosti lome. Dok je od tebe tražio milost i zaštitu ti si svedočio lažno i kako to obično biva kada niko na zemlji ne čuje plač čujem Ja na nebu. Znaš li gde je sada taj tvoj brat? Evo ga ovde pored mene. Paganci su rušili manastire i crkve, gradeći sebi spomenike kojem posle nije ostao ni kamen na kamenu. Sve vaše građevine ega sam srušio. Ni prvo koleno vas se ne seća a ako vas se kada i seti, seti se po lošem. Veru, nadu i Ljubav sam ti ja dao da je deliš u ljubavi svojoj. Ti si se uzgordio i zavoleo i delio onima koji su ti zveckali zlatom a odbacio one sto mole ljubav i nadu. Znam, reći ćeš da si postio u jelu.. Ali si se razbacivao u delu i gradio svoje a rušio Moje. Sada je od tvoga ostalo samo prah a moje se još povećalo.

Milana uhvati tuga i sav se zatrese kada onaj gavran prolete kroz njegovo telo i na krilima pokupi one plamičke pa se sruči kroz prazne grudi onog drugog čoveka i otrese plamičke u njih. Iz cevi gajdi blesnu svetlost i tiha muzika. Čovek se zatrese kao da se odjednom sjedinio sa svojom davno izgubljenom dušom.

I mi smo stari znanci zar ne? Poznajem te još od dana rođenje ali te spoznajem od onoga trenutka kada si pljunuo na mene i poklonio se majmunu kao ocu svome. Koliko sam samo puta u tvoje srce stavljao ljubav i pokajanje, koliko sam te samo puta zvao sebi i ljubavi Svojoj, ali ti si me zasipao psovkama i cinizmom. Ne sećaš li se kako sam ti dolazio u san i vraćao te u trenutke kada si progonio one što su verovali u ljubav moju. Ja ti stavljao pokajanje a ti se besneo i još više tukao i mučio braću svoju po Meni. Po Meni koji sam vam svima Otac i stvoritelj. Sećaš li se Tome kojega ste sa petnaest godina tamničili i tukli zato što je iz pobožne kuće? I tada si me sreo. Ti lično si me sreo kada si svedočio lažno. Niste tamničili i tukli Tomu, tukli ste mene. Ja sam bio on. Ja Bog vaš koliko vi to hteli ili ne. I vi ste to znali. Tukli ste Mene i u Janku i u Marku i u Jovanu i u Zoranu. U svemu gde ste videli moj mir i moju ljubav vi ste proganjali i tukli. Apsili, streljali, tukli i mučili. Da, i onda kada ste se nasitili greha došli ste da date otkup duši. Odustali ste od verovanja u smrt u raspadanje tela i u crva. I vama se svideo misao na sveživot i ljubav u Meni. Ne kadeći dušu i ne kajajući se, prkosno ulazite u kuće moje, u crkve i manastire. Gordo dignute glave nudite mi ono što ste oteli. Nudite desetinu krvavog plena Meni koji sam Alfa i Omega, početak i kraj. Nudite ono što ste opljačkali od sirotinje, za hram Gospodnji da se gradi i diže u visine ne bili se tako gradilo i vaše ime i vaša veličina a ne Gospodnja. Zar mislite da sam slep, da ne vidim, ne čujem. Pa ja vidim u duše vaše. U pećine gde obitavaju vaše duše vas vidim. Znam koliko ste se vere svoje odrekli i prešli u druge sekte i vere. Stotine hiljada vas je postalo Muslimani i katolici i subotari i novozakonci i sve ste postali a ništa postali niste jer gde god došli i kome god se klanjali i molili, lažete i kunete se krivo samo da telu zadovoljite. Ništa niste naučili od naroda čiji ste pripadnici postali. Niste naučili osnovno da se ljubav ne izdaje i da se sa njom ne trguje jer je od Mene i jer sam ja Ljubav. Ljubav se ne izdaje pa bila to ona prema domovini, veri, precima braći ili Bogu.. Bila to ljubav prema ženi, ili deci ali i roditelju svom koga ostaviste u starosti pa vilenjate svetom kao nečastivi. E pa vidiš otuđeni, što vi gradite ja ću rušiti. Taj vam Vavilon neće u nebo. Na te stepenice kojima se mislite popeti ka meni ja ću postaviti neman adsku. Jer svakom postavljam po liku duše njegove. Onima sa ljubavi u sebi ja postavljam Ljubav na putu. Onima sa besomučeništvom i jeresi, besomučeništvo.. A onima sa nečastivim u sebi postavljam nečastivoga na putu ka nebu života ili smrti. Sećaš li se golobradih junaka što su ustali da brane nejač? Sigurno se sećaš. Na vašu reč i laž krenuli su da brane domovinu. Izginule i izranjavane brzo ste zaboravili a uzlatili u hvalospevu ubice i secikese, lopove i ratne profitere. Pirujete sa onima sa kime ste do juče ratovali a narod svoj od sebe odbacujete i progonite. Pa šta misliš ko je onaj Jovan što bez ruke moli komad hleba u vašim vratima i kojega terate nogom sa kućnog praga? Ja. Ja koji sam Jovana zamenio u njegovoj boli i nesreći i u svoje srce uzeo njegove tuge a dao mu večnost u ljubavi svojoj. To sam ja Bog vaš. Došao sam da vas iskušam i vidi šta sam našao. Da duše nemate. Nemate jer sam vam ja dušu dao pa tako i uzeo. Vaš Duh sam dao kamenu pa neka on bude od mene živ i neka potekne iz njega reka vode žive kada onaj što ga stvorih po liku svome postade kamen. Jer znajte, kada povučem svoj Duh iz tebe, gore ste nego kamen. Na takve kao vi u celoj istoriji sam puštao još goreg od vas da ih satre i uništi. Ako nije mogao čovek, puštao sam prirodu, samo da se ugasi ime takvih. Ime i život onih što se prikloniše satani i odbiše se od Mene.-

Čovek obori glavu i onaj plamen na njegovim grudima se zagasi. Starac se okrene ženi sa dijademom i leđima iscepanim od udara biča. I kroz nju prolete gavran i otrese plamičke sa krila ali zasjaji tek po koja varnica.

O crna ženo mučenice. – Začuje ona glas iz sebe a onaj plamen podignut od zemlje ka nebu se zanjiše i iz njega počeše izletati oblačići crnoga dima.

O strašna mučenice i pogubnice duše svoje. Tebi sam dao posebnu ulogu u životu. Dao sam ti sjaj i lepotu, gracioznost i mudrost. Poštovanje i ljubav. Nešto najsvetije, da rađaš i dojiš, da odgajaš i budeš majka. I šta si ti uradila? Odrekla se svega i opoganila. Jezikom si sebi iskopala grob i dušu svoju zakopala u mulj života. Umesto da čekaš svoga muža kod kuće sa sijasetom dece i naslednika, ti si mu uvalila da čuva tvoje zlatno tele a sama se upustila u trezore prevare da zahvatiš zlata u svoje prljave ruke koliko ti oči ištu. I za taj prljavi pir nisi se libila da popljuješ sve što je osvećeno i sveto. Pljunula si na domovinu i junake koji su za nju poginuli, na čast stvaranja i na vrednoću duha. Pljunula si na Mene pogordila se i otela kao podivljala životinja pa jurnula u šumu sebe da besomučenoću isteraš iz sebe sve lepote i miline i nastaniš besove, psovanje i jeres. Uhvatila si za ular svoga čoveka pa ga povela u svet ne znajući ni sama gde juriš i jurišaš predajući svaku bitku i svaku borbu za šaku laži i izmišljotina. Svake godine po jedan grad dečice se ubije, jer vi nemate potrebu više biti majke nego ste si uvrtele u glave da postanete bogovi. I u savezu sa novim bogom koji vam je došao sa zapada u tome si uspela. Tvoga semena nema na zemlji. Obrisala si svoje tragove i na nebu i na zemlji. Obrisala si se iz knjige živih ali i knjige umrlih jer u ni jednoj nećeš biti upisana..-

I glas utihne, a ona žena naglo poče stariti i smanjivati se. Njene uši postadoše ogromne i sva se izobliči u ružnoći svojoj. Haljina se iscepa u crne rite a kosa joj se proredi i otpadne sa glave.

Sve troje se stisnuše jedno uz drugo i dok je plamen padao sa neba i otvarao rupe u zemlji. I dok se ispod njihovih nogu počela pušiti rastopljena smola i ona reka počela bacati crne talase, onaj glas se usteže po celoj zemlji i nebu:

Dao sam vam moć da se obožite u ljubavi mojoj. Da postanete bogovi u ljubavi svojoj. Ceo vaš vek sam čekao da mi dozvolite da vas volim. Kada niste uspeli u svome veku produžavao sam vaš život ne bi li u starosti svojoj postali umniji i mudriji i u pokajanju mi prišli. Danas vas napuštam jer je ova reka granica iza koje ja nisam. Vi idete onome kojem ste verno služili i zbog kojega ste se odrekli, ne Mene nego Duha moga. Na žalost ni ovaj stari gavran nema šta poneti iz vaših grudi. Vaše duše nema. Ostade da žanjete oganj pakleni jer ste ga požarima svojim posejali. Sada vas zaista ostavljam i idem po one koji se rađaju da im poklonim Duh svoj i da ih verno pratim u ljubavi svojoj..-

Ono troje pogledaše preko reke i videše starca kako vesla preko nje. Videše i vranu koja kao izvidnik stoji na pramcu splava, a onda ih preseče bol. Strašna, nepregledna bol. Iz tame u koju su naglo upadali. Iz dima i vatre čuo se samo jek onih kamenih gajdi koje su kroz tri cevi ječale i vrištale bol. A u daljini, u zemlji iz koje su došli videše gde po koje kandilo i čopore crnih vukova koji kao u koloseumu nagrnuše na paćenike dok se sa zapada čuo gromoglasni aplauz.

Boris

Werbeanzeigen

ČETNIČKI UNUK i UNUK TITA DISKUTUJU U TV-EMISIJ – NAJAVLJUJE SRPSKI RADIO SUTONI

Unuci, cetnickog vojvode Jovanovica i Titovog unuka Joske Broza je u
petak u 22 sata na tv kcn kopernikus.

Poštovani čitaoci Glasa Dijaspore, mislim da je ovo dobra vest. Otvoreno pitanje biće rezultat ali u svakom slučaju bolje je da se na taj način govori nego da se jednog dana komunicira preko nišana.

Polarizacija ogromne većine našeg naroda, manje više u dva tabora, ne vodi do rešavanja problema u kojima se Srbija nalazi, naprotiv, vodi do zamrzavanja koje ništa dobro ne donosi narodu države Srbije!

Pošto pukotina ide kroz sredinu naroda Srbije moraju ta dva tabora biti svesni da sa ignorisanjem suprotne strane ne mogu voditi Srbiju u prosperitet i blagostanje.

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

You voted for this so you get it now!!!!

You voted for this so you get it now!!!!

Have you heard about this?  Maybe they can set up living accommodations
where the detainees at Gitmo can come and live with them, when they are
released
.

If you want to validate this story, click to the Federal Registry Document:
http://edocket.access.gpo.gov/2009/E9-2488.htm

Obama Signs Presidential Determination Allowing Palestinians Loyal to
Hamas to Resettle In US       

Posted on Sunday, February 08, 2009 5:18:31 PM

President Barack Obama has signed an executive order presidential
determination allowing hundreds of thousands of Palestinians to resettle
in the United States. Sure, what can go wrong when we allow hundreds of
thousands of people who have been, as Mark Steyn memorably described,
„marinated“ in a „sick death cult,“ who voted for Hamas,
and 55% of whom support suicide bombings live here and at the American taxpayers‘ expense.

By executive order, President Barack Obama has ordered the expenditure of
$20.3 million in migration assistance to the Palestinian refugees and
conflict victims in Gaza.
The „presidential determination“ which allows hundreds of thousands
of Palestinians with ties to Hamas to resettle in the United States was
signed on January 27 and appeared in the Federal Register on February 4th,
2009.  President Obama’s decision, according to the Register, was

necessitated by „the urgent refugee and migration needs“ of the
„victims.“

Few on Capitol Hill took note that the order provides a free ticket
replete with housing and food allowances to individuals who have displayed
their overwhelming support of the Islamic Resistance Movement (Hamas) in
the parliamentary election of January 2006.

Let’s review some of Barack Obama’s most recent actions since he was

inaugurated a little more than two weeks ago:

* His first call to any head of state as president was to Mahmoud Abbas,
leader of Fatah party in the Palestinian territory.
* His first one on one interview with any news organization was with Al
Arabia television.
* He ordered GuantanamoBay closed and all military trials of detainees
halted.
* He ordered all overseas CIA interrogation centers closed.
* He withdrew all charges against the masterminds behind the USS Cole and
9/11.
* Today we learn that he is allowing hundreds of thousands of Palestinian
refuges to move to and live in the US at American taxpayer expense.

See a pattern?

No virus found in this incoming message.
Checked by AVG – www.avg.com
Version: 8.0.237 / Virus Database: 270.10.23/1953 – Release Date: 02/17/09 07:07:00

UPOZORENJE!!! VIRUS!!! – Ne otvaraj nikakvu poruku sa porukom pod naslovom „postanska razglednica od hallmark“ bez obzira ko ti salje

OPREZ!!! BITNO! PROCITAJ..

Vazno,vazno..procitaj i salji dalje

Ne otvaraj nikakvu poruku sa porukom pod naslovom „postanska razglednica od hallmark“ bez obzira ko ti salje. To je VIRUS koji po otvaranju slike pobrise sve sto je na hard disku C. Ovaj virus mozes dobiti od nekoga ciju e-adresu imas u svojim kontaktima. Prenesi obavijest svojim kontaktima. Bolje je 25 puta dobiti ovu obavijest nego dobiti virus i otvoriti ga.

Ako dobijes e mail nazvan POSTCARD,=2 0iako je od prijatelja ne otvaraj. Obrisi e mail odmah.
Ovaj virus je anonsert od CNN. Microsoft kaze da je to do sada najopasniji virus. Virus je primijetio Mckafe juce i nema reparacije od ovog tipa virusa.