CleanTechnica iz Kalifornije o Dvostepenom Oscilatoru Veljka Milkovica!

CleanTechnica iz Kalifornije o Dvostepenom Oscilatoru Veljka Milkovica!

2-Stage Oscillators and the Quest for Free Energy
CleanTechnica – San Francisco,CA,USA
It may not look like much, but Serbian scientist and inventor Veljko Milkovic will tell you that under ideal conditions his two-stage mechanical oscillator

World Bank Spent More Than a Year Covering Up Destruction of Albanian Village

COULD ANY ONE COMMENT ON THIS AND SEND REPLY ASAP.
Regards.
Mile
PS:Tony,
Albanians in Albania and Kosovo Albanians living in Kosovo and Metohija are most corrupt people living on this earth!!!
Yugoslavia spent billions in support of that republic and all went in the private hands and in support of their illegal activities. They are number one mafia in the world drugs, position, swindling, etc.
World Bank this incident is nothing new to us. All is done so money is derailed to private hands for profit of the government and influential people. Property or rights do not exist in there it is clan mafia lead county and they operate as clan mafia type organization …….
—– Original Message —–

From: Tony
Sent: Monday, February 09, 2009 10:23
Subject: Mile, pls give me your analysis of how this impacts on unfairness to Serbia and the former Yugoslavia. What scandals do you know about regarding WB and Serbia?

World Bank Spent More Than a Year Covering Up Destruction of Albanian Village

Monday, February 09, 2009 http://www.foxnews.com/images/foxnews_story.gif
By Richard Behar

Managers at the World Bank provided false information to the agency’s board of directors about a $39 million, politically-connected European „coastal cleanup“ project that led to the destruction and destitution of a powerless village in Albania in 2007 — and then spent nearly two years trying to cover it up, FOX News has learned.

Bank insiders also misled and stonewalled a panel of independent investigators commissioned by the board to investigate the scandal, according to the investigators themselves.

World Bank sources tell FOX News that the panel’s report, submitted to the 24-member board in late November, is one of the most damning independent assessments of the anti-poverty agency’s behavior in the bank’s 60-year history. The bank, the world’s largest and most influential anti-poverty institution and part of the U.N. system, is doling out $100 billion over the next three years for development projects.

For its part, once the report leaked in Albania last week, the bank announced that further disbursements of the loan for the Albanian project had been temporarily suspended on Jan. 9 „due to certain outstanding policy and operational issues.“ A World Bank spokesman did not comment to FOX News by press time.

The scandal, laid out in documents also leaked to FOX News, paints a sharply-detailed picture of how the bank has responded to its own discovery of misconduct and potential corruption.

It also shows how projects ostensibly intended to improve the environment and living conditions in far-flung parts of the world can be abused and distorted in the name of the bank.

Moreover, as FOX reported in a series of articles since October, the bank has suppressed information on many other critical matters — from serious computer security breaches inside the institution to its troubling relations with Satyam Computer Services Ltd., the Indian outsourcing giant that collapsed last month in a billion-dollar accounting fraud.

In the case of Satyam, the bank concluded in 2005 that Satyam had engaged in improper financial relations with a top World Bank official, but did not suspend Satyam as a crucial supplier until February 2008, a suspension that turned into an eight-year ban in September.

Even then, the bank concealed both its corruption probe and the outcome from all other U.N. institutions, some of which also had contracts with Satyam.

Related Stories

But concealing data and dodging questions is now being called „an institutional and systemic issue“ in a blistering 115-page report of the Albania incident by the World Bank’s independent Inspection Panel, an investigative body created in 1993 by the board to try to ensure accountability in bank operations.

Indeed, the panel’s chairman, Werner Kiene — a former U.N. World Food Program investigator and Ford Foundation official — took what he called „the unprecedented step“ of sending the board a six-page personal memo chastising the bank’s management and staff for having „hampered“ and obstructed the probe.

„The Inspection Panel could not have imagined when it recommended an investigation to the board … that this was going to become one of the most difficult investigations in its 14 years of operation,“ wrote Kiene. „Had the panel relied on the [initial] categorical assertions of bank management, this important investigation might not have gone forward.“

Click here for the Inspection Panel report and the chairman’s memo (Warning: large file).

News of the panel’s report was first revealed last week by Balkan Insight, a publication run by investigative journalists in southeast Europe. FOX has obtained the panel’s report, as well as Kiene’s letter and a separate 12-page „legal note“ — ordered up by bank president Robert Zoellick — that was written by the bank’s acting general counsel and presented to the board on November 6 — three weeks before the inspection report was issued — in an effort to pre-empt and blunt the inspection panel’s explosive conclusions.

It remains unclear just why the World Bank board (and the investigation panel) was misled — and who in Albania or perhaps even Washington may have benefited from misleading it. Senior agency officials and each of the bank’s two dozen board members have repeatedly declined to speak with FOX.

But what is crystal clear are the attempts by bank officials to hide something. The panel’s report is filled with allegations of the bank obstructing investigators in their year-long probe — in language highly unusual for a bureaucratic document.

Among the litany of charges:

„A sequence of misinformation … recurrent forms of hampering the panel’s access to data … a seemingly unusual lack of recollection of crucial project events … a systematic effort to fend off the panel’s access to necessary information … omission of critical facts during staff interviews … the impression [by the panel] that there had been pre-interview ‚coaching‘ …“

Summarized the group: „Both at Headquarters [Washington] and in the field it [the panel] received unusually consistent but sometimes factually not correct or misleading information … [that] contrasted with what the panel already knew.“

The essence of the Albania scandal involves Jale, a pinprick of a hamlet occupied largely by poor and elderly inhabitants on a beautiful stretch of Adriatic beach known as Albania’s Riviera.

In 2005, according to the investigative report, $18 million in financing was provided for a vaguely-worded $39 million „coastal zone management“ project that would clean up the area’s shoreline, „strengthen governance“ of the zone, „enhance cultural resources,“ and „encourage community support for sustainable coastal zone management.“ It would also eventually help turn a section of the coast at Jale into a privately owned tourist resort. (Additional funds would come from the European Commission, Japan, Austria and the Netherlands.)

The World Bank only agreed to the financing after its board of directors in Washington was first assured that the Albanian government, headed by socialist Prime Minister Sali Berisha, had reached an agreement on a „moratorium“ on demolitions of the houses of the Jale residents.

That assurance came in the form of a critical sentence in what is known as a „project appraisal document“ (or PAD) — the key analysis from staffers that the World Bank’s board relies on before agreeing to finance any project.

In the case of Jale, the PAD included a statement that Albania’s government and the bank had reached an „agreement“ that no structures would be demolished until „certain procedures and criteria“ were in place to assist affected citizens.

But the statement was false. No such deal had been struck.

Compounding the lie, in what the panel calls a „Bank Management speech“ to the board in 2005, bank officials made no mention that the written statement in the PAD was untrue, even though a draft copy of the same speech (later obtained by the panel) contained a crucial paragraph correcting the faulty PAD.

Just why that paragraph was omitted from the speech, and by whom, remains a mystery to the panel, as well as the bank’s acting general counsel — according to both documents.

While never mentioned by name in any of the reports or memos, the Albanian responsible for coordinating the World Bank-financed project was Jamarber Malltezi, an official with the country’s Ministry of Public Works — and the son-in-law of prime minister Berisha.

In March 2007, just weeks before Jale was demolished, Malltezi sent a letter to the head of the country’s „construction police“ — on the official letterhead of the Bank-financed project, according to the panel’s report — discussing potential demolitions, „the importance of sustainable development“ and the need for the police to act „as fast as possible.“ Attached to the letter were two CDs with aerial photography — financed with World Bank funds — indicating the houses to be destroyed.

In a second letter, Malltezi stated that he gave the construction police a digital camera, GPS and computer „to control the situation in the field“ — as well as vehicles (also financed by World Bank money) to transport and remove the debris after the demolitions.

On April 3, 2007, the villagers were notified that their houses would be demolished. They were given five days to appeal to a local court, which they did, but the construction police did not wait for the hearing. They surrounded the village and — over a four-day period starting on April 17 — demolished the community, amid heart-wrenching scenes of screaming and resistance.

According to the investigators, many of the dispossessed were told they should be happy, as the World Bank would soon be giving them better homes and lifestyles.

Since the World Bank board had been wrongly assured that there would be no demolitions without a formal agreement, there were, of course, no World Bank-financed homes on the horizon. (Moreover, the panel report notes, the bank has done nothing since the demolitions to assist the victims in any way.)

The bulldozings caused an immediate furor in the Albanian media and parliament — if not in Washington — with one politician after another arguing they were illegal under Albanian law.

While there is no proof that the World Bank imprimatur was used for private gain, allegations to that effect have swirled around the country ever since the bulldozing. The government, on the other hand, has tried to hide behind the World Bank ever since.

„The demolition was a must because of the World Bank project in the area,“ the country’s Minister of Transportation insisted to parliament a week after the demolitions. „The bank asked for it.“

On the other side, Vangjel Dule, a politician representing Jale in the Albanian congress, has argued that that the demolition was done on behalf of business interests close to Prime Minister Berisha. Both Berisha and son-in-law Malltezi have denied the allegations.

The World Bank’s management insisted at the time (and repeated to the inspectors) that there was no connection „direct or indirect“ between the bank project and the demolitions. But the panel found a direct link in the bank’s financing of the aerial surveys, and described the project’s role as „paving the way“ for the demolition — which it said was also a violation of the bank’s longstanding policy against „involuntary resettlement.“

In May 2007, two weeks after the demolitions, the World Bank sent a „fact-finding mission“ to the village. But the team didn’t speak to any affected residents, and its report to senior management in Washington left out any mention of the furor in the local news media and in parliament.

The report also omitted the role of Malltezi in getting the Albanian police involved in the expropriations. The World Bank did draft a press release to address the allegation that it was linked to the demolitions, then decided in the end not to issue it.

But then, more recently, bank officials tried to cover their tracks with the agency’s board.

In September 2008, nearly 17 months after the demolitions, bank managers wrote a retroactive „corrigendum“ (or correction) of the PAD — stating that Albania’s government would not agree to a moratorium on demolitions — and that such a claim had been „inadvertently“ included in the original 2005 PAD.

The „correction“ was then hurried to the board of directors before the inspection panel could release its harsh report.

But, astonishingly, no rational explanation was provided in the correction about what had happened over those three years — which the panel warned „may set a very serious and disturbing precedent“ for future after-the-fact modifications of PADS.

The correction noted that management had informed the panel about the misrepresentation in the PAD. But even that was untrue — as it was the panel itself that „had to take significant efforts on its own to learn about this misrepresentation.“

Not content to leave it at that, the bank’s acting general counsel, Scott White, issued a legal note to the board on behalf of bank president Zoellick just weeks before the panel sent its report to the board.

Click here to see the legal note.

White’s carefully-crafted letter concedes some problems while also downplaying their significance. He said he had conducted his own investigation of the incident, including detailed interviews with 20 staffers, and yet concluded that the reasons the PAD presented to the board was never corrected at the time „remain unclear and not fully explained to us.“

White went on to ascribe the likely reasons for the inclusion of the false information, and the mysterious decision not to correct it until three years later, as resulting from „errors“ or „widespread confusion“ or „staff turnover“ or „staff inexperience.“ At one point, he argued that a factor was the holiday schedule of key staffers (including himself) at critical points, leaving decisions to underlings.

The one possibility that White noticeably did not consider is that information was deliberately falsified, and the correction deliberately suppressed.

On the other hand, he conceded that the false PAD could be „a broader tip of the iceberg regarding the confidence that directors can place in PADS more generally, as these are the primary documents on which they rely to inform their decisions on projects.“

In conclusion, White said there was „potential for erosion of long-term trust“ if the bank’s behavior in the Jale case „is not addressed head on.“

Unfortunately, the bank is showing no signs of addressing anything head on — at least not publicly. In the wake of the revelations at Jale, and the damage to its relations with the board, bank officials were saying as little as possible — and even that only after the investigative panel report leaked.

„Mistakes were made,“ said the bank in a statement made last week, and „ways to address the alleged grievances of those affected are under active consideration.“ It added: „The World Bank is concerned about the errors that were made by World Bank management and staff in the context of the project. In accordance with our internal processes, the Bank is reviewing actions of its staff, and, if warranted, will take appropriate action.“

In Albania, meanwhile, Prime Minister Berisha accused the bank investigation panel of slandering his government with a report „full of falsities which come as a result of internal rivalries of certain groups inside the World Bank.“ He added that the project and his government acted wisely in order to avert control of Albania’s southern coast from an unnamed „land mafia.“

Berisha then flew to Washington for a whirlwind series of meetings with American political figures. Among other things, he attended a Thursday, Feb. 5 national prayer breakfast addressed by President Obama, as well as individual meetings with Vice President Biden, Secretary of State Hillary Clinton, and Republican Sen. John McCain.

And the World Bank’s board? It will meet February 17 to discuss the panel’s report and management’s official response to it. FOX News has also learned that the agency’s Department of Institutional Integrity has begun its own probe of possible corruption within the Albanian project.

Meanwhile, World Bank president Zoellick is arguing that the bank should distribute even more money on behalf of the world’s dispossessed.

In a column in London’s Financial Times on Jan. 25, he called for an „Age of Responsibility“ that would include developed countries giving nearly 1 percent of their economic stimulus packages to the world’s poor.

„The World Bank could manage the distribution of the cash with the United Nations and the regional development banks,“ he wrote. „We could use existing mechanisms to deliver the funds fast and flexibly, backed by monitoring and safeguards so the money is well spent.“

He’s certainly right about being able to do it fast, at least. The bank approved yet another $20 million loan to Albania, aimed at improving governance and public services, according to a Feb. 6 report from a business newswire in the Balkans. The details of that loan have not been made public.

Berliner Außenpolitik erklärt Deutschland zur „Großmacht“

Newsletter vom 10.02.2009 – Großmacht Deutschland

HAMBURG/BERLIN (Eigener Bericht) – Eine einflussreiche Organisation
der Berliner Außenpolitik erklärt Deutschland zur „Großmacht“ und
fordert ein offensiveres Auftreten zugunsten deutscher Interessen. Die
Bundesrepublik übe „entscheidenden Einfluss“ im weltweit bedeutendsten
Staatenbund, der Europäischen Union, aus und erfülle auch sonst alle
Bedingungen für eine globale Spitzenposition, heißt es in einem jüngst
veröffentlichten „Policy Paper“ der Hamburger Körber-Stiftung. Dennoch
leide das Land „an einem Minderwertigkeitskomplex“ und lasse es „am
Willen“ zu entschiedenerem Auftreten fehlen. Insbesondere die
militärischen Aktivitäten Berlins blieben hinter den Erfordernissen
zurück und müssten ausgebaut werden. Osteuropäische Stimmen, die vor
erneutem deutschem Hegemonialstreben warnten, seien „total isoliert“
und dürften nicht ernst genommen werden. Das neue „Policy Paper“
erscheint in englischer Sprache und richtet sich vor allem an ein
ausländisches Publikum, das unter anderem auf deutsche
Absetzbewegungen gegenüber den USA vorbereitet wird. Die
Körber-Stiftung verfügt über exzellente Kontakte in außenpolitisch
bedeutende Apparate innerhalb und außerhalb Deutschlands.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57463

REČ – Autor, Boris Staparac

REČ

Niz dugu ulicu omeđenu šarenim izlozima i još šarenijim ponudama, prostruji vetar. Dan je počeo sunčan i topao, ali kako se bližilo podne sa zapada su se počeli natiskivati oblaci. Na terasama kafića i restorana mnoštvo građana je bezbrižno pilo kafu ignorišući one što su u dugim redovima hodali tamo-vamo u potrazi za nekom samo svojom stvari. Pred velikim izlogom ekskluzivnih haljina ulični svirač je zabavljao prolaznike duvajući u Panovu sviralu setnu melodiju Perua. Ispred njega bi zastao tek po koji prolaznik, malo oslušnuo i bacio novac u drvenu kutiju ispred sviračevih nogu.

Zavaljen u duboku stolicu od pruća, Marko svakog dana provodio vreme na terasi kafea kao u pozorištnoj loži sa koje je pratio dobro izrežiranu predstavu. Između prvog i drugog čina, pročita naslove novina, ali nikada i same tekstove. Sve je jasno iz samog naslova. “Ubistvo, pljačke, gladne mase. Pronevera, beda i bes. Ratovi, tuga i samoća. Strahovi, droga i blud.“ Nikada se nije upuštao u dalje istraživanje žutih stranica, žutih novina, nego je sa strepnjom čekao nastavak pozorištne predstave. Voleo je da gleda otmene dame u izazovnim toaletama brižno našminkane kako u vrevi teatra ulice uvežbano glume svoje samozadane role. Tačno je znao njihove gegove, grifove, mimike i šta žele od onoga kome se obraćaju. Nikada nisu previše upotrebljavale reči. Umesto govora reči, služile su se govorom podignute obrve, napućenih usana, izduženog vrata, slučajnim dodirom kolena o koleno.. Poznavale su u detalje prerije muškoga mozga gde si mazga umisli da je vranac samo zato što ju je jahačica spretno pogodila mamuzom u mesto za samoumišljanje.

A na ulici teatra, nacija koja je već odavno jednom nogom zakoračila u propast, glumila je veličinu sebe ne obazirući se na nikoga sem na svoj odsjaj u ogledalima izloga. U podnožju jednih vrata tri cigančeta mole za neki dinar. Marko im se divio. Imali su najbolje napisane tekstove u tome teatru u kojem su i psi ljubimci shvatili važnost ulične glume i nadignutih njuški marširali kraj svojih gazda čiju su decu čuvale isceđene guvernante. A ona tri cigančeta su u triju horovala:

Hej lepotice, Kasandra. Ma nećeš me valda ovako ostaviti u kardonskoj kutiji cipela bez komadića hleba. Kasandra, lepotice. Vidi me kako te molim.-

Koliko god deca bila uporna u svojim molenjima i koliko god uvežbano izvodila svoju rolu pružajući gole prljave i gladne ruke prema čistoj gospodi, niko nije zastajao. Niko ih nije primećivao. U ulici: “teatra naroda“, nije postojao drugi Bog sem novca i trgovine i samih njih, kojima je dano da vladaju i florom i faunom sveta svedenog na ulicu dugu jedva tri stotine metara. Donji i gornji svet kasta koje se nikada nisu mešale osim na glasanjima i u zatvorskim ćelijama gde su opet oni jedni bili dole a drugi gore, sjedinjavala je jedino prašina što je onima bogatima otpadala sa cipela i padala na ruke koje su molile:

– Dajte nam dinar da kupimo mrvicu hleba.-

Nekoliko koraka dalje od dece prosjaka, sedela je impresario majka sa detetom na usahlim grudima i dobacivala prolaznicama:

– Ljubim te gospoja daj mi sto banke pa ću da ti gatam u dlan.-

Koliko god bila ljubazna, i koliko god pogađala u žicu znatiželje nafrakanih dama, ni jedna nije stajala. Žurile su dalje dignutih noseva na njenu sirotinju i golotinju i zastarelu metodu pronicanja sudbine. Podsprdno su se smeškale ciganskom vračanju, kada je na sve strane nauke sveznanja, prštio tarot i astrologija, hiromantija i sve tajne vračanja, jače od svake alhemije. Moderne dame su već bile obaveštene kako će iz sata u sat postajati sve poznatije i bogatije i kako će u Jadran doploviti Onazisov naslednik sa sto pedeset brodova samo po nju. Kada bi neko i odvojio neki dinar i ubacio sviraču panove svirale, cigančićima ili majci impresariju: “ pozorišta molitve“, u kutiju, nastavljali su dalje sa svojom glumom sa praznim pogledom u ruke onih što mole. Taj isti pogled je video Marko i na onima koji mole i damama koje su izlazile iz trgovina natovarene novim cipelama i haljinama, bluzama i parfemima. I na svima je, dugogodišnji pozorištni ljubitelj čitao: “ Ni ovo me nije ispunilo“. I sam se osećao nekako praznim. I koliko god bi popio kafa i pića, osećao je prazninu, žeđ za nečim što nije znao šta je to. Čitao je mnogo. Od detinjstva je grabio svaku knjigu na koju je naišao. Čitao je i naučnike i lakrdijaše, i književnike i hroničare ali retko, bar na trenutak nalazio ispunjenje duše. Već se bio izveštio da njuši po knjigama taj jedan momenat kada pisca zvekne ono prokazanje i kaže tu reč. Tu jednu jedinu reč i zaslepi čitaoca preplavljenog lepotom neba i svemira, zemlje i duše. Uvek je pri sebi nosio neku knjigu. Onako da se nađe i da se ima za čega uhvatiti kada ga vandali obaspu lakrdijaškim jezikom i vikom muzike u metežu praznine umetnosti. Gde god se kretao on je čitao, tražio, istraživao, pronicao. Reč. Reč koja će izgovoriti potrebu čovečanstva i biti njegov ključ do savršenih odaja svoga srca.

Baljšoj teatar“, srpskog uličnog pozorišta, ulazio je u zaplet. I dok je Marko razmišljao kako će provesti još jedan sunčani letnji dan gledajući u prolaznike zanete glumom uličnog komada :“ Nije mi stalo do nikoga nego samo do sebe,“ iz daljine sevne. Na početku se činilo kao da je negde tramvajska trola poskočila i izazvala kratki spoj na žicama a onda u mir prolaznika šetača, zagunđa iz daljine grmljavina. Prema gradu se valjalo nevreme. Za tili čas, grad nestade ispod ogromnog tamnog oblaka i panika nagna glumce ulice da se daju u beg tražeći zaklon. Marko potrča koliko ga noge nose. Ogromne kapi kiše, dobovale su po prašnjavim ulicama. Grad nestade u tami iz koje je sevalo i iz koje je bljuvala vatra gromova. Primetivši jedan prolaz između starih zgrada Marko skrene ka njemu i sav mokar se strese kada se zavukao ispod doksata jednih vrata. Vide da su tu i ona tri cigančeta šćućurena jedno kraj drugog i dve gospođe natovarene paketima. Vide i neko golobrado momče, ali sve krajičkom oka jer je počeo da tuče led i da pucaju stakla na izlozima i da grom za gromom udara u sive krovove grada. Video je da ona tri cigančeta poskakuju od straha i na svaki udar groma se jače stiskaju golim ručicama jedno uz drugo. Pade mu na pamet da bi i njemu baš prijalo da ga sad neko zagrli i stisne uz sebe, pogleda one dve dame sa paketima, ali kada vide kako sa njih curi razmazana šminka skinuta kišnim kapima i suzama, skrene pogled na onoga golobradog momka a on je poskakivao u barici punoj vode. Video je da mu se vilica trese od straha. U blizini puče grom. Ogromna svetlost ih zablesne i led veličine šake poče udarati po krovu. Marka uhvati strah. Uhvati ga panika i strah kao one noći kada se za vreme rata našao pod kanonadom minobacača. I ako je naglo zahladnelo njega oblije znoj. Nekakav nagon da je kraj, ispuni mu sve nerve i on se počne tresti od straha. Pozorište ulične komedije naglo je prelazilo u tragediju. One dve dame su ispustile šarene zavežljaje i nisu se obazirale što ih odnosi bujica vode nego su se naglo povlačile u nazad. I ono golobrado momče krene u nazad i ona tri cigančeta i jedno kuče koje se od nekud stvorilo mokro i uplašeno i svi naleteše na Marka. Stisnuti jedno o drugo gledali su kako niz ulicu bulica odnoci šarene suncobrane sa reklamama, stolice od pruća i stoljnake svih boja. Videli su kao led svetluca u izlupanim izlozima i vetar bacaka haljine na lutkama. Strah je ispunio grad. Oslonjeni jedno o drugo sve su se jače stezali i Marko oseti kako ga deca hvataju za noge i kako ga žene hvataju za ruke i kako ga golobradi mladić hvata za rever kaputa i suza mu se zaglavi u videlo oka i vrati se opet onome prokletom ratu. Zbegovima i nesrećama kada je isto ovako stajao i prelistavao po sebi tražeći reč. Tražio je tu jednu jedinu reč sa kojom će spasti i sebe i ljude i civilizaciju od starha, od bola od nemani. I od jednom dok je otkinuta žica od struje udarala kao razbešnjena zmija po trotoaru i izbacivala sijaset varnica, on šapne:

LJUBAV.-

I ta jedna na mah obična reč, šapnuta kroz njegove stisnute usna zatreperi između njih. I ona dečica podigoše glave i u njihovim očima Marko ugleda suze radosnice kako im uvećaše oči i lica im ispuniše milinom. I one dame ga pogledaše istim očima i osmeh im pređe preko lica a onaj golobradi mladić zagrize u usnu i osmenhe se. Kuče zamlati repom. Niz ulicu je i dalje sevalo i pucalo. I dalje je vetar raznosio preko trotoara komade odeće otkinute sa plastičnih lutaka, a oni su stajali u doksatu vrata, stisnuti jedno uz drugo i gledali se očima ispunjenih srećom.

Vetar zalamata niz ulicu i podigne onu panovu sviralu koju je uplašeni Peruanac u strahu ispustio i oni čuše kako kroz cevi od bambusa struji glas:

Ljubite se među sobom kao što vas i ja ljubim.-

Žena se sagne i poljubi cigančića zažarenih obraza. Gledao ju je očima punim sreće. Punim radosti. Punim ljubavi. Jedna reč ispuni njihove duše veličanstvenošću svemira.

Nad gradom su se cepali oblaci. I grmljavina se valjala preko ravnice negde u daljinu. Isceđeni potoci su nestajali kao ponornice u gradskoj kanalizaciji odnoseći sa sobom razbacane papire i smeće. Žute novine sa žutim vestima. Kiša je saprala ulice i iza sebe ostavila miris čistog ozona. Ulični svirač pogleda preko ulice i nasmeši se. Niz nju je dolazila malena grupa ljudi držeći se za ruke. Iz daljine je video da ih je nešto spojilo u jedno savršeno srećno biće. Ono najmanje dete na rukama je nosila dama kojoj je kiša sprala lice i koja se zadovoljno i srećno smeškala. Njena lepota je bleskala kroz ulicu. Lice joj je bilo bez i jedne bore puno nežnosti i lepote. Druga dama je ona dva deteta vodila za ruke i svaki čas zastajala i mazila ih po mokroj kuštravoj kosi. Marko je išao prvi put po sredini ulice. Nije se skrivao pod senkama zgrada od prolaznika, hodao je srećan. Prvi put bez knjige pod rukom koja mu je služila kao držač da ne padne pod točkom života. Sada je imao stvarni oslonac. On je našao reč koja ga je ispunila.

U prolazi je zastao i Peruancu pružio njegovu sviralu. I ulični svirač vide u Markovim očima reč za koju je prešao pola sveta da bi je saznao. Vide LJUBAV i nasmeši se. Njegove grudi je ispunila muzika koju je tražio. Konačno će srećan moći otići u svoj prelepi Peru. I on je pronašao sebe.

A vi?

Boris Staparac

„What is going to happen to the USA given the severe economic crisis, and will Igor Panarin’s predictions come true?“

„What is going to happen to the USA given the severe economic crisis, and will
Igor Panarin’s predictions come true?“
=====

Although I question some of his premises, Professor Panarin may know
something about the U.S. that the rest of us – especailly in the West – are
too myopic to see. Perhaps we can’t see the trees for the forest.

Legislation has been introduced in 10 American states, claiming various
levels of sovereignty and invoking the 9th and 10th Amendments to The
Constitution under the Bill of Rights.
http://www.law.cornell.edu/constitution/constitution.overview.html

…and it would appear that 11 additional states have similar legislation in
the works… (references enclosed below)

So…What happens if a majority of American states get together and
start ignoring D.C.?

I had some passing thoughts about just such a scenario a few years ago, but I
thought the idea was so absurd that I didn’t spend any time examining the
possible implications…  A few years ago, that sort of thinking was just
crazy talk…

On the other hand…

Have you read Thomas Chittum’s „Civl War II“?
http://www.resist.com/CWII.pdf

see also:
http://wnd.com/index.php?fa=PAGE.view&pageId=88218

S.

Warren „Bones“ Bonesteel
Author and Researcher
Sgt USMC 1976-1983
55 Crestview Drive
Rapid City, SD 57701
(605) 348-2830
wrsteel@blackhawke.net

=====

http://www.mrstep.com/politics/az-wa-mo-nh-ok-claiming-sovereignty/

21 States Claiming Sovereignty:

AZ, AL, AK, AR, CA, CO, GA, HI, ID, IN, KS, ME, MI, MO, MT, NH, NV, OK, PA,
TX, & WA
(UPDATE 001) (UPDATE 002) (UPDATE 003) (UPDATE 004)

*** 21 States now Claiming / Planning ***

Wow… it will be interesting to see how this turns out… it’s about time people
started stepping up and speaking out.  As people have pointed out in
comments, all of these (except for HI) are explicit restatements of what has
always been in place, but not necessarily enforced, as detailed by the 10th
Amendment.  HI is actually aiming for total sovereignty as it is claimed that
HI was never really a state of the U.S. to begin with.  However, I believe
the intent of these bills is to let the federal government know that the
states’ sovereignty will not be overwritten… say in case certain gun ban laws
get passed… or other “War Time / Martial Law” type plans come into play.
Check them out:

AZ:
http://www.azleg.gov/FormatDocument.asp?inDoc=/legtext/49leg/1r/bills/hcr2024p.htm

AL: (Still searching for link – not officially posted, but analysts expect it
is in the works)
AK:  (Still searching for link – not officially posted, but analysts expect
it is in the works)
AR:  (Still searching for link – not officially posted, but analysts expect
it is in the works)
CA:
http://www.leginfo.ca.gov/pub/93-94/bill/sen/sb_0001-0050/sjr_44_bill_940829_chaptered
CO:  (Still searching for link – not officially posted, but analysts expect
it is in the works)

GA: http://www.legis.state.ga.us/legis/1995_96/leg/fulltext/sr308.htm
HI: http://www.supremecourtus.gov/docket/07-1372.htm
ID:  (Still searching for link – not officially posted, but analysts expect
it is in the works)
IN:  (Still searching for link – not officially posted, but analysts expect
it is in the works)
KS:  (Still searching for link – not officially posted, but analysts expect
it is in the works)

ME:  (Still searching for link – not officially posted, but analysts expect
it is in the works)
MI:
http://www.legislature.mi.gov/(S(21rmjiv1sl0wvw55yxurwl55))/documents/2009-2010/Journal/House/pdf/2009-HJ-01-22-002.pdf
MO: http://www.house.mo.gov/content.aspx?info=/bills091/bills/HR212.HTM
MT: http://data.opi.mt.gov/bills/2009/billhtml/HB0246.htm
NH: http://www.gencourt.state.nh.us/legislation/2009/HCR0006.html

NV:  (Still searching for link – not officially posted, but analysts expect
it is in the works)
OK: http://www.ok-safe.com/files/documents/1/HJR1089_int.pdf
PA:  (Still searching for link – not officially posted, but analysts expect
it is in the works)
TX: (not officially declared recently, but is supposedly sovereign since it
was never willfully ceded to the States – put on planning list)
WA: http://apps.leg.wa.gov/billinfo/summary.aspx?year=2009&bill=4009

[Source # 1 for the „pending / planning“ states in the aqau blue color text]
[Source # 2 for the „pending / planning“ states in the aqau blue color text]

СВИРЕПОСТ – Одговор на Цетињско Саопштење од 07,09.2009

09,02, 2009

Одговор на Цетињско Саопштење од 07,09.2009

Свирепост

Драги господине Амфилохије,

Даде ми се ових дана, пошто вас запазих у Кремљу, на пријему код Медвjедева, погледти, шта “ваша“ митрополија пише о томе? Очекивао сам да сте добили дарове, као што су то некада добијали владике са Цетиња из Русије, па реко да их видим.

Уместо тога, видех још једном Његошево сведочанство у Црној Гори, да се Бог драги, али овога пута, по други пут расрдио на Србе, за њихова силана сагрешенија. Знате ли господине Амфилохије, и која су то била, и чија сагрешенија? Сагрешенија, Мрњвчевића, Драгша, Алтомановића, Балшића, Бранковића. Иста она која данас чини Амфилохије, Ђуканлије, Тадићи, Маровићи, Ђинђићи, Додици, Качавенде, Ђокићи, Крче, Чанци и остали мамци, за ситну плеву, која се хвата у рибарску мрежу. Па се поново у море баца, пошто није вредна употребе.

Драги гоподине, не оспоравам вам, ваше право, на ваше расрбљење у намери и жељи да постанете слуга демонски. То је слобдно определење свакога човека, на коју ће страну кренути. Христос је знао да ће га Јуда издати, а према сведочанству Светог Апостола и евангелисте Јована, упутио га је како то и да учини. “И по залогају тада уђе у њега сатана. Онда му рече Исус:

-Што чиниш, чини брже.“

Немојте ми господине замерити ако неку реч написах погрешно или изоставих. Пишем из главе, нешто сам лењ јутрос, па ми се не иде превртати по Светом Писму.

Када мене, ето то ваше путовање наведе на пут сатанин, те отворих стрницу, сада у сваком погледу “ваш“е митрополије, јер на њој не пише чијаја је, некада је била митрополија СПЦ, али по вашој заповести пише да је Православна, а Православних митрополија има разних, па ви рекосте тамо Православна, црногорско – приморска. Али оспоравате то касније да није тако, и да је она само православна. Пошто не може бити и непостоји чардак ни на небу ни на земљи, онда ја то овако размишљам: Да сте ви ту митрополију присвојили за себе, само не желите да то покажете. А! – да то није био којим случајем онај разлог и ваша побуда да саопштите ономе пријатељу, ја упорно нећу да споменем тог пријатеља, очекујући да се ви огласите, да Свети Сава није имао корпорације. Ту и такву свирепост у оваквој симболици једино је могао да искаже Амфилохије. На вама је опет да се изјасните, да ли је тај Амфилохије свиреп, или непросвећен? Јер ако говори из непросвећености, па и да му опростимо.

Драги господине, када сам отворио то демонско закровење, које нам оглашава некадашњу митрополију СПЦ са Цетиња, одлучих се, мада по прилично тешка срца да мало више закопам у те лабиринтове сотанске. Писац кога добро познајете Добрица Ћосић, у једном свом роману истиче, да је сотона лакрдијаш, вели он у односну на даншње револуционаре. Богами до јутрос сам мислио да Добица претерује. Али јутрос верујем да и сотона може да буде лакрдијаш. Постоје поред њега и револуционари Радовићи, који кажу да пошто је Црква живи организам треба је мењати.(сиц) Промене увек заговарају револуционари. Али Један од револуционара попут вас Милован Ђилас рече: “Када смо се докоплаи власти 1945, ми нисмо онда ништа змнли, шате држава, шта је вредност чему, колко шта кошат…“

Шта вам господине значи оно “Саопштење за јавност“ сада већ и увелико ваше митрополије? Окуражени сте зато што сте вероватно сда из Московске Патријаршије добили апсолутну подршку. Да ли вам је познато, колико је та Патријаршија чамила у тами? И да ли њен новоизабрани предстојник Кирил зна у детаље, или сигуран сам, да он у опште не зна, и не познаје историјат, како Српске Православне Митрополије Црногорско – Приморске, тако ни историју Црне Горе. Јесте ли се потрудили да бар у дарове однесете, и Птријарху Кирилу предате преведен на Руски “Горски Вијенац“ где ви као и обично спомињете само из њега бабе, дакле, оно што вама одговара. Да то није она иста вештица, која се стално у вашој глави врзма, коју сте мени подметнули у оном писму, одбране демоских дела канадског “владике“:

Ђецо не разносите му грија.

Искрено се надам да то нисте заборавили. Сда што се догодило да сам поруку правилно разуме, односно да ви не браните добра и честита дела, него она најгора криминална, то је онда нешто савим друго.

Да ли сте Московском Патријарху, однели у дарове и мемоаре краља Николе преведенае на руски. Копије староветних записа из манастира Цетињског. Или пак збирку песама краља Николе, или химну Црне Горе, коју је овај краљ посветио васколиком српству!? “Ђецо не разносите грија.“ То сте сигурно понели. А да ли занте да би ово што сам ја споменуо, били највећи дарови за Московског Патријарха? И да ли сте том Московском Pатријарху понели онај стенограм из полиције, оних четрдесет девојчица, које је силовао фратр Силвестер. Што сам вама ја послао. Да се упозна коју он “сестру“ грли и којој “дами“, приликом длазака у Ватикан, Кирил руке љуби? Или пак оно писмо под насловом “Света Издаја“. Да би му то отворило очи, да не чами више у тами и та Патријаршија, и да не братими и сестрими онога кога и ви братимите и сестримите, ону душегупку из Ватикана. Наравно да нисте. Јер понели сте ви са собом оно: “Ђецо не разносите му грија.“

Дакле понели сте уместо духовних дарова и историјског блага некадашње Српске државе Црне Горе, своју охолост и свирепост. Понели сте Јуду уместо Јована. Понели сте Ватикан, уместо Софије. Понели сте Шћепана малог, уместо Петра Цетињског. То једино у дарове носи Амфилохије када проси, путевима куда он корача и пролази. А шта Вама значи оно саопштење за јавност, испод кога се крију ваше подле и злослутне мисли. Ваша демонска закуска? Или је то био демонски зачин за гозбу врагу који долази у сватове? Али као сваки душевни пустињак, тако и ви разоткривате се брзо. Са Архиепископом Цетињским Митрополитом Црногорско-Приморским Г. Амфилохијем и свештеном делегацијом Светог Архијерејског Синода, поштује и познаје само Митрополију Црногорско-Приморску као легитимну црквену институцију на подручју Црне Горе. Господине, Вама не засмета, а и добро је што, није, ова јефтина продаја, вашег дела покварењачког. У енглеском постоји једна изрека: “He or she iz a crox but not inteligent one. (Он или она је покварењак, али није интелигентан). Ово овде овако срочено је управо тако нешто, што се лично на вас мора и може применити. По вама митрополија Црногорско – Приморска је једина легитимна црквена институција на подручју Црне Горе. С правом не истичете је ли она Православна или римокатоличка, јер ово овако срочено је веома дволично пошто на подручју Црне Горе постоје и друге доминације, па чак и исламска. Не велите ништа о томе чијег Архијерејског Синода је та делегација била. Вероватно онога чарадака ни на небу ни на земљи. ‚Ајд сда нећемо да се играмо Тоше. Добро ви знате зашто сте изоставили овде оно СПЦ. Него, ипак да вам кажем, да ме нисте, мемне овде повредили. Добро је да се такви стиде српског имена. И ви, а и Качавенда не заслужујете да се тим именом спомињете нити да га употребљавате. Када га ви употребљавате онда је то злопупотреба. Једино што је добро у том целом саопштењу, је то да се из њега види, да сте поред све свирепости, и свих злих и лукавих особина којима сте надарени, ипак, и у суштини једна велика кукавица. За своје прљаве работе, тражите осигурање у моћи. Скривате се испод моћи којом располаже Московска Патријаршија.

– Свети оци, зашто смо срца зечијега? – Знате ко је ово говорио? Онај кога је Амфилохије издао. Отац Јустин!

Сада када смо и рашчистили са овим првим делом ваше свирепости, да видимо у склопу вама наклоњених конјуктура, како ви сада то све користите, ради сопственог Користољубља, и неке фиктивне славе. Наишао сам, па сам и погледао вашу тлевезију Светигора. О зла, о пакости, о лицемерја, о помућене и узнемирене савести, о дела сотонскога, о гозбе демонске! Без замерања вама се мора одати признање, да ни Хитлер, па ни Мусолини, нису били тако виспрено маштовити у својој подлости и покварености. Они у истину нису ни могли тако као ви, да се служе апокалоиптичком направом као што је ваша телевизија. Они једино да би себе дотеривали за манијачке наступе у јавности, су користили огледала. А ви телевизију. Где сте ви ову технику језуитску изучили? Па и поред тога своје зле мисли, и работу нисте могли да прикријете и сакријете.

У тим своим “беседама“ не откривате нам ништа људско, не беседите од срца, ради опшег циља и славе, ради општег добра, ради величања највећих људских идеала, и врлина. Љубави и слоге. Из ваших уста излазе хладне речи цинизма, раздора, издајства и свађе. Све то покривено једним општим лицемерјем. Погледао сам неких десетк ваших ТВ иступа, са ваше телевизије. Срамота! Али без стида. Име Светог Саве нисте ни једном споменули. Па да, – он није имао корпорације. Када је материјаизам у питању, а не духовна просвећеност, једино тада Амфилохије спомиње Светог Саву.

А српско име? Веома ретко, то име спомиње Амфилохије. Ухватио сам га само једном, али у склопу једне мени од неких других познате, лоше навике, издајничког менталитета. Говорите па кажете: “Црногораца и Срба.“ Значи господине за једног који седи на трону славних Петровића, Црногорци су једно, а Срби друго. Богами вама би позавидела и прљава свест Јозефа, онога што је био шлосер и блафер, јер пред Дражом Михаиловићем није ни војну карту знао да прочита. А у чин маршала га произвели комунисти. Коме демону данас Амфилохије потпомаже да се његово прљаво, чак и после три деценије, од када је скончао, испуни до краја.

Кажу да је тај демон клавир помало знао да набада, па су се многи питали како један шлосер који је у рукама држао чекић је могао тако добро да куцка по клавијатури? То је онда нешто, слично вама. И ви познајете Свето Јеванђеље, не добра ради, него злоупотребе ради. За вас дакле господине Црногорци су једно а Срби друго. Нисте и не говорите ви то тек онако из лоше навике. Већ покварено, лукаво, свирепо и тендециозно. Није вам се чак ни поткрало да у овој фразетини прво истакнете Србе, па да рецимо кажете Срба и Црногораца. Него изнад Срба истичете Црногорце. Правилно протумачене ваше мисли су дело прљаве дискриминације. Овим се смао и једино служе, још прљавији демагози. Али нам овде откривате и онај ваш најпокваренији део својх стравичних апокалиптичких мисли, које вас заокупљају. Антисрбизам, и Србофобија.

Величење данас црногорског национализма је својствено наравно издајницима и српским непријатељима. Ни један српски владика онај који је прави, тако нешто никада не би учинио, и тако не би поступио као ви. А да ли сте овде мислили и на оне Мухамеданце, из Црне Горе, и Арбанасе Малисоре. И они се изјашњавају као Црногорци. У најмању руку, ако на њих не помишљате, онда њих тешко злоупотребљавате и ви и Ђуканлије, да вам стварају државу у којој би ви да владикујете апсолутистички и тоталитарно, а Ђуканлије да на исти начин владају.

Господине, не знам шта би више било вредно и расправљати са вама. У Торонту постоји један Црногоирац. Да, он не признаје да је Србин, и ја му то не оспоравам, који да би умањио лик Срба из Црне горе, он за Црногоце овако говори, па чак и пише о томе. Обратите се мом “пријатељу“ Срђану Марајановићу, са новинар.де, и Марјановић има неке сипматије према том Црногорском национализму. Недавно је био објавио један чланак у коме извесна З. Драговић, (и Раичевићи и Драговићи нам долазе од Бјелопавлића), велича славу Црногорства. Он вам може послати неке коментаре од тог Раичевића, како не би било забуне. Тај Раичевић вели да су Црногорци најгори људи, на свету. Ето тако тврди Црногорац за Црногорце. Па додаје:

– Тај ће, када оде у Србију, (јадан Раичевић не зна да је према Његошу и краљу Николи, и Црна Гора Србија, наравно да то не важи за Темпа, Ђиласа, Дапчћевића и још неких, нарвно и Радовића) се представљати као највећи Србин. А када дође у Црну Гору. Онда је он Црногорац. Јер је сваки Црногорац покаверн и од Црногорца нема горе превртљивих људи??? Дакле овако Црногорски националисти, величају своје слвано дело црногорског национализма???

Велим му ја, -па зар и ти ниси Црногорац.

– Да, каже – јесам???

Поред тог Раичевића осим Амфилохија, ја тко лоших Црногораца, у истину они који су Срби, од туда, ја такве, не познајем. Срби из Црне Горе, не Цронгорци, су најпоштенији и најчеститији људи, које сам икада срео у животу.

Дрги господине. Да приведемо ствар крају. Вас је СПЦ, подигла и уздигла. Из беде вас помогла да се избавите, упутила вас у свет, и помогла да Божију науку проучавате, Његова дела славите. Да народ српски поткрепљујете, његове врлине славите. А где је више врлина се српских истакло и исказало, после Косова, него на Цетињу? Да га учите Божијој слави, да га уједињујете и не делите. Ви све супроно, оно што сам ја могао да видим, радите. Образа да ли ви имате? Спаситељ је величао славу, љубави и слоге. Уливао веру, у, како живот овај, тако и онај вечни. И тим врлинама је био надахнуо готово све његове ученике. Пастирском их молитвом задоио. Само један није могао да ту врлину изучи и да је разуме, да се њоме подхрани и да се у љубави одшколује. Ту, када је Спаситељ схватио да их све није могао научити, највећим људским врлинама, је решио да својој мисији приведе крај. На оном познатом прању ногу, један подиже пету своју. И Спаситељ му рече: “Што чиниш чини што пре.“

Амфилохије. Твоја је пета високо уздигнута изнад главе твога учитеља. Изнад твога Спаситеља, изнад Српске Православне Цркве. Што чиниш, чини што пре! Јер, појео си залогај лажно, из руке која те је однеговала. А на тајној вечери се зна шта се збило после тога.

Само не заборавите једно. Није чудо што таквима који високо подигоше пету, је име Искариод, Понтије, Вук Бранковић. Таквима име не може бити Обилћ, Црнојевић, нити Петровић, нити пак Карђорђевић.

Јанко Бојић

Лондо, Онтарио