САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ
Изјава министра Срђана Срећковића поводом завршетка Јавне расправе о првом закону о дијаспори
“Дијаспора ће сама бирати координаторе за Скупштину дијаспоре”
Јавна расправа показала је огромно интересовање расејања за усвајање првог Закона о дијаспори који ће бити темељ дугорочне и на партнерским односима засноване политике од које користи треба да има и држава Србија и сваки наш човек ма где живео. Овим законом припадницима дијаспоре пружамо подршку да се интегришу и буду лојални грађани у државама у којима живе, јер ће тако на посредан начин радити и на побољшању имиџа Србије у свету. Са друге стране, желимо да интезивирамо и квалитативно унапредимо економске, културне и политичке односе и да им помогнемо да сачувају свој идентитет неговањем блиских односа са матицом.
Наш циљ је да овај Закон буде нови почетак, и зато желимо да буде усвојен консензусом државе Србије и српске дијаспоре. Имали смо најширу могућу демократску јавну расправу која је трајала пуна два месеца и у оквиру које је одржано неколико стотина јавних трибина и округлих столова широм света а радну верзију Закона послали смо на 2400 адреса наших организација, удружења и угледних појединаца, са позивом да се кроз конкретне предлоге непосредно укључе у креирање Закона.
Министарство за дијаспору прихватило је све предлоге дијаспоре који су у духу Закона, у складу са правним системом Србије и препорукама Европске уније. Пристигло је више од пет стотина конкретних предлога од којих су многи постали саставни део нацрта Закона и ми звог тога изражавамо велико задовољство.
Најзначајније новине у односу на прву радну верзију закона усаглашене су са предлозима удружења и организација из дијаспоре а односе се на састав и начин функционисања Скупшине дијаспоре која ће по први пут институционално повезати матицу и расејање. Скупштину дијаспоре чиниће 42 координатора дијаспоре са свих пет континената које ће предлагати и бирати удружења и организације из расејања а у раду Скупштине учествоваће и председник Србије, председник Владе, ресорно задужени министри и представници Српске православне цркве , Српске академије наука и уметности, Привредне коморе Србије, Сталне конференције општина и градова и Јавног сервиса. Законом је предвиђено да Скупштина дијаспоре за континуирано праћење и решавање конкретних проблема формира Економски савет, Савет за статусна питања и Савет за културну, просветну, научну и сарадњу у области спорта.
Законом је прецизирано да у складу са намером државе Србије да штити своје државне интересе и национални идентитет, дијаспору чине сви држављани Републике Србије који живе у иностранству и припадници српског народа који живе у иностранству, а нису држављани Србије, независно од тога да ли су држављани неке друге државе или су апатриди, а државу Србију сматрају за своју матицу.
Закон је добио позитивно мишљење Канцеларије за придруживање Европској унији и у потпуности је усаглашен са свим међународним принципима и стандардима, а спровођење овог Закона подразумева уважавање суверенитета и територијалног интегритета и правних поредака других држава, у којима живе припадници наше дијаспоре.Овим Законом Министарство за дијаспору се обавезује да ће обликовати политику Владе према дијаспори, да ће припремити стратегију развоја односа са матицом и пратити реализацију и координирати активности свих државних органа на спровођењу ове стратегије.
Законом је прецизно предвиђена конкурсна процедура за доделу средстава из буџета Републике Србије за пројекте и програме који својим квалитетом доприносе јачању веза дијаспоре и матице. Законом је утврђен и Дан дијаспоре, који ће се прослављати сваке године 28. јуна, на Видовдан.
У циљу интезивирања економске сарадње и привлачење инвеститција наших пословних људи из расејања Законом је предвиђено да се при општинама и градовима формирају канцеларије за дијаспору у оним подручјима Србије из којих потиче велики број људи из дијаспоре.
С обзиром на историјски , цивилизацијски и културолошки значај у очувању нашег идентитета, Законом ће бити установљено право на учење српског језика и ћириличног писма у матици као и право конкурисања за стипендије за високо образовање у матици.
Законом су утврђена и признања за изузетан допринос и заслуге у области развоја и јачања веза матице и дијаспоре: Мајка Србија као главна награда, Цар Душан из области политике ( за истакнуте припаднике дијаспоре који су чланови парламента, конгресмени, сенатори, министри, гувернери, премијери или председници држва) , Никола Тесла из области научних и технолошких достигнућа, Доситеј Обрадовић из области академског образовања и спајања академских институција, Михајло Пупин за достигнућа на општим новоима и добитнике међународних приѕнања и награда, Вук Караџић за посебне заслуге у очувању српског језика и ћириличног писма, Арсеније Чарнојевић и Стив Тешић за књижевност.
Очекујем да Влада Србије до краја фебруара усвоји Нацрт првог закона о дијаспори а након тога ће се закон врло брзо наћи и на дневном реду Скупштине Србије. Верујем да ће почетак примене Закона означити и суштински заокрет у политици према дијаспори која ће добити прилику да се активније укључи у дешавања у Србији али ће и из Србије добити подршку која је деценијама изостајала.
Контакт особа:
Маша Мишић,
Телефон: 064 826 00 34
И- мејл: m.misic@mzd.gov.rs
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo | Leave a comment »
